Страдања хришћана данас - Да ли хришћани морају да страдају због јеванђеља и зашто?

[Пајко]

Волео бих да имам такву храброст. Господе укрепи и дај им снаге

[Игрутин]

Нека им Господ подари снаге и духовне и телесне да истрпе сва искушења док су у тамници и у мучеништву а спасење ће ускоро доћи. Слава Богу има још људи који су спремни да за Господа и живот подају.

[Александар Милојков]

Питао бих сад нашег госта и члана "само дијалог", иначе муслиманског интелектуалца, где је сад овде та велика људска слобода која је у исламу дата човеку? Није ли однос исламских власти према овим женама као однос господара према одбеглим робовима? Ја бих рекао да јесте и то веома љутог и немилостивог господара.

[И.стојковић]

Питао бих сад нашег госта и члана "само дијалог", иначе муслиманског интелектуалца, где је сад овде та велика људска слобода која је у исламу дата човеку? Није ли однос исламских власти према овим женама као однос господара према одбеглим робовима? Ја бих рекао да јесте и то веома љутог и немилостивог господара.

Ау брате, предухитри ме.....

Кажу бабе " надживећеш ме"....ако и треба...

klapklap :drugarstvo:

1405_love 1405_love 1405_love

pivo 1405_love

[ристМико]

Европски парламент признао прогон хришћана у свијету

Европски парламент је на јануарском засиједању у Стразбуру донио резолуцију у којој се осуђују случајеви прогона хришћана.

„Европска Унија неће жмурити на прогон хришћана у цијелом свијету“, казала је Кетрин Ештон, високи представник ЕУ за спољне послове, у свом обраћању парламенту.

Документ представља реакцију на насиље против хришћана у Египту, Нигерији, Пакистану, Филипинима, Кипру, Ирану и Ираку. У резолуцији се подвлачи да и у Европи има примјера кршења вјерских слобода и дискриминације на основу вјероисповјести.

У усвојеној резолуцији Европски парламент позива да се истраже акти насиља против хришћана и казне кривци, одбацују се покушаји кориштења вјерских осјећања у циљу ескалације политичких сукоба и обраћа се лидерима вјерских заједница у Европи са молбом да осуде нападе на хришћанске заједнице.

Текст документа, између осталог, садржи препоруку високом предсатавнику Европске Уније за спољне послове да развије стратегију за заштиту вјерских слобода, предлажући санкције против држава које крше права вјерских заједница.

Европски парламент је истакао значај отвореног и редовног дијалога са вјерским заједницама, што су све институције ЕУ дужне да раде сагласно члану 17 Договора о функционисању Европске Уније. У резоолуцији се такође говори о подршци свим иницијативама за промоцију дијалога и узајамног поштовања међу вјерским заједницама.

Коментаришући ову резолуцију Европског парламента, коју је назвао револуционарном, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополит Волоколамски Иларион, наводи да је ово „први пут да су се европски парламентарци пуним гласом изјаснили о проблему о коме су раније радије ћутали.“, и додаје да је овом резолуцијом „ један од најважнијих политичких органа Европске Уније признао прогон хришћана у свијету.“

Извор: Радио Светигора

[Aristotel]

Kršćane proganjaju jer su kršćani

Krv mučenika sjeme je novih kršćana, ta slavna Tertulijanova izreka još jače zvuči danas, na blagdan svetog Stjepana, Prvomučenika. Mučeništvo uostalom i spada na samu narav kršćanskog svjedočenja. Imajući u vidiku atentate na kršćane u Nigeriji Massimo Introvigne, predstavnik Organizacije za europsku suradnju i sigurnost za diskriminaciju protiv kršćana, rekao je kako je čudno kada se govori o mučeništvu da mnogi misle da je ono bilo odlika Rimskoga carstva.

I to je istina, ali bilo bi dobro – ustvrdio je profesor Introvigne – da i drugi znaju a ne samo kršćani, koje se danas progoni, da s povijesnog motrišta mučenici pripadaju našem dobu. Prema statističkim podacima najvećeg stručnjaka za statistiku Davida Barretta, od Isusove je smrti do danas oko sedamdeset milijuna kršćana umrlo mučeničkom smrću, od toga je 45 milijuna, više od polovice, podnijelo mučeništvo u naše doba, odnosno u dvadesetom i na početku dvadeset i prvog stoljeća. To je ujedno i velika pouka blaženoga Ivana Pavla: uvijek valja promišljati o činjenici da je u dvadesetom stoljeću bilo najviše mučenika, naročito u užasima komunizma i nacionalsocijalizma, a mučeništva se i danas zbivaju – ustvrdio je profesor Introvigne.

Na upit o stanju kršćana u svijetu, rekao je da kršćanima najviše prijeti islamski ekstremni fundamentalizam. Sveti je Otac podsjetio na zakon o blasfemiji u Pakistanu. Osim tih zakonskih nasilja postoje i mnoga privatna nasilja poput atentata u mnogim zemljama s većinskim muslimanskim stanovništvom. Ne smije se zaboraviti da kršćane progone i u drugim krajevima pod utjecajem komunističke ideologije, koja nije nestala 1989. ili 1991. godine, a ne može se tvrditi da u Kini postoji vjerska sloboda – ustvrdio je profesor podsjećajući kako i u krajevima s izrazitim vjerskim nacionalizmom progone kršćane.

U nekim dijelovima Afrike i Azije progone kršćane jer ih smatraju izdajnicima lokalne kulture, premda je vjekovna kršćanska nazočnost u tim zemljama. No, Valjalo bi napokon otvoriti i poglavlje kod nas, na Zapadu, poglavito Europi, gdje – kako je rekao Sveti Otac – nema nasilja kao u nekim dijelovima Afrike i Azije, ali se ono očituje u raznim podmuklim oblicima; vrlo razvidna diskriminacija protiv kršćana, pokušaj da ih se isključi iz javnoga života, da se kršćanstvo marginalizira, da se niječe kršćanski identitet i kršćanski korijeni, na razne se načine napada Crkvu i Svetoga Oca – zaključio je Massimo Introvigne.

http://www.oecumene....lo.asp?c=549722

[Aristotel]

Zašto ova tema nikoga ne zanima?

[Дика Израиљева]

Zašto ova tema nikoga ne zanima?

[Михајло]

Ја сам сличне теме покретао на другим форумима..и сличан одзив..

Страдања Хришћана од: турксе, индонезије, малезије, средњег истока и северне африке...су свакодневна...арапско пролеће је отворило врата доласку милитантном мухамедансву...те самим тим....још већем страдању Хришћана..

Ја сам говорио и даље ово тврдим...

ЕУ је освета (илумината) пагана..Хришћанима.

[Дика Израиљева]

O Jasenovcu, padu u vrtlog zaborava i vaspostavljenju

Episkop lipljanski Jovan (Ćulibrk)

Dostojno jeste i pravedno Tebe pjevati, Tebe blagosiljati, Tebe hvaliti, Tebi blagodariti, Tebi se klanjati na svakom mjestu vladavine Tvoje, jer si Ti Bog neiskazan, nepojmljiv, nevidljiv, nepostižan, Koji uvijek jesi, i na isti način jesi, Ti i Jedinorodni Sin Tvoj i Duh tvoj Sveti. Ti si nas iz nebića priveo u biće, i kada smo otpali podigao si nas opet, i nisi odustao da sve činiš dok nas nisi uzveo na nebo, i darovao nam Carstvo Tvoje buduće.“1

Evo ovu vjeru u vaspostavljenje i obnovljenje predlažem pred Vas vaša Svetosti i – od danas braćo – arhijereji, čije su „krasne noge blagovjesnika mira i dobara“,2 kako je govorio Grigorije Bogoslov pozdravljajući arhijereje okupljene u Crkvi Anastasiji, Crkvi obnovljenja s kojom se otoič opraštao, donijele vas danas na Metohiju, u Majku svih srpskih crkava, sveštenu Pećku Patrijaršiju, da hirotonijom zapečatite to što me izabraste među sebe, na predlog moga Arhijereja, oca i učitelja Mitropolita Amfilohija.

A izbor je naš bio u dan i dane opet novog stradanja te se kao nikad ispuniše na nama riječi pjesnika naše narodne teodiceje da „jošt niko čašu meda ne popi da je čašom žuči ne zagrči“,3 na pouku nama prizvanima na arhipastirsko delanje da smo tu da narodu služimo, njegovo breme nosimo i njemu račun podnosimo, kao što je to bio predodređen da čini svaki arhijerej koji je priklonio svoju glavu pod ovim svodovima ispod kojih stojimo.

Kako se i Sveti Grigorije, napuštajući Carigrad, osjetio pozvan, kako sam on veli, „da vam i sami javno podnesemo odgovor za ovo čime smo upravljali“,4 tako se i ja – iako tek se prihvatajući djela – osjećam dužan da posvjedočim i povijest kažem, odakle to dolazimo i kuda smo se namjerili.

A ta je kaža golema, i započinje – nečudnim čudom – baš u današnji dan prije dvadeset i sedam godina, kada su noge srpskih arhijereja, među kojima i nekih od vas, došavši da osveštaju obnovljeni Hram Svetog Jovana Preteče stupile u Jasenovac i njegovu ravnicu, koja kako veli pjesnik, „nije Knešpolje nego polje nevolje“.5

Pokoljenje jedno, ispovijedam, pokoljenje sinova i kćeri matera otetih s noževa i očeva ispuzalih iz jama, pokoljenje kojem su blaženu noć iskopali sa sretnijem vidom iz očinjih jama,6 rodilo se iz jasenovačke Gradine, i naš prvi plač stapao se s jasenovačkim jaukom i jasenovačkim mukom. I umjesto „iskoni bje Logos“ i „Slovo“ i „Riječ“, govorili smo „iskoni bje jauk“ i „iskoni bje muk“, i za pjesnikom iz nebića ponavljali: „Mi dolazimo iz Crnih šuma i njihova studen ostaće u nama zauvijek“,7 jer naš muk bješe sahranjen ispod sivih stijena bez smisla i bez značenja podignutih na polju našeg rađanja, i bjesmo pokoljenje za zaborav i očaj stvoreno, pokoljenje u kome je obraz Božiji bio zatomljen i zaćutao, i lažju bio prekriven.

Ali „ako i mater zaboravi porod svoj, ja te zaboraviti neću“ veli Gospod,8 On koji „žižak tinjajući neće utrnuti“.9 I dotače se Višnji onog pokreta duše o kome govori Sveti Maksim Ispovjednik, pokreta koji se sačuvao ispod omamljujuće bajke o progresu kao iskonski ljudski dvig, praobraz one žudnje ka napretku u kojoj „Bog pregaocu daje mahove“,10 dvig koji zahtijeva podvig i žrtvu i koji je u korijenu Jovove riječi „nije li čovjek na vojsci na zemlji?“11 I u današnji dan pred skoro tri decenije, kad pohodiše jasenovačku Novu Golgotu i Novo Kosovo noge arhijerejske i kad se ispuni vrijeme, „kao iza sna probudi se Gospod, prenu se kao junak kad se napije vina“,12 i obnovismo se!

I oglednuše se močvare jasenovačke u sveopštoj krstionici, u Kineretu, jezeru Galilejskom, i Jordanu, i Ohridu, našoj slovenskoj banji krštenja i oslovesenja, na kojem smo svi prvi put Bogu rekli „Ti!“. I zablista u njima kao u gorskim očima Onaj „koji nas gleda kroza sve zvezde na nebu i sve stvari na zemlji“13 i poznasmo jasenovačku žrtvu kao Žrtvu Golgotsku i svoje djedove i bake saraspete na Krstu Hristovome i savaskrsle Njime i s Njime u Dan nevečernji.

I kao što tek u svjetlosti Hristovoj prepoznajemo svjetlost, tek kada smo bili lišeni bremena laži s naših pleća, mogli smo se zapitati gde smo bili, sagledati sebe kako kucasmo na vrata najtamnijih odaja pakla i vidjeti sebe kao nikada pre, slike trauma i izopačenja.14

I saznali smo da „Onaj od Koga smo i Onaj što nas vozljubi neće da nas ostavi“15 i mogli smo istupiti iz sebe i poznate nam doline suza, iz bola za koji je Vladika Nikolaj rekao da su „gromovi slabi da ga objave“,16 i za Avra’amom kome Gospod naredi „leh leha“ – da izađe iz doma svog – i na „akeda“, na Avra’amovom vezivanju Isaaka, podiže hram, poći da tražimo volju Božju, nepredvidivu i zaumnu.

Jer, kako čuh od blaženog spomena Patrijarha Pavla, Gospod reče Saulu da izvrši žestoki gnjev Njegov na Amaliku – i to bi volja Njegova;17 i Gospod reče „Ne ubij“ Mojsiju – i to bi volja Njegova.18 I tražiti volju Božiju, za sebe i narod moj, biće moj glavni zadatak kao Episkopa, i tu se Vaša Svetosti i braćo arhijereji neću umarati tražeći Vaš savjet i misao, jer ako čemu uči Sveta Zemlja i sveštena istorija to je da propast dolazi gde nema savjeta i da je premudrost u savjetu mnogih.

I zato, ispovedajući blagodat, propovedajući milost, ne tajeći dobročinstva,19 sa Isaijom, koji „ču glas Gospodnji gdje reče: koga ću poslati? I ko će nam ići?“ odgovaram Vašem sveštenom pozivu i govorim: „Pošalji mene!“20

A onima koji nam danas govore sa Jezekiljem „ne vidi nas Gospod, ostavio je Gospod ovu zemlju“21 i sa Jeremijom „gdje je žito i vino?“22 – misleći da smo oboreni i rasuti govorimo: gle ovog naroda okupljenog ovde, koji se kao pšenica mljeo zubima zverova, i sabrao se ovde kao što je ovaj hljeb koji smo prelomili i razdijelili bio rasijan po gorama, i sabran postade jedan.23 Gle naroda, umivenog, preobraženog i osveštanog, koji Boga svoga, Koji ga je obnovio i vaspostavio, a i ja s njima i pred njima, i s Nikonom Jerusalimcem, blagodarim i pjesmopjevam, proslavljam i poštujem kao Boga mojega, Trojicu Jednosuštnu i Nerazdeljivu, Jednoslavnu i Jednoprestolnu, u vijekove. Amin.

Napomene:

1 Molitva anafore, Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, Činovnik arhijerejskog sveštenosluženja, Manastir Žiča, Kraljevo, 2006, str. 69.

2 Isaija 52,7, Rimljanima 10,15, Beseda 42,1 Grigorija Bogoslova Oproštajna, u Tri besede o episkopima, Manastir Tvrdoš-Bratstvo Sv. Simeona Mirotočivog, Vrnjci-Trebinje, 2009, str. 231.

3 Petar Petrović Njegoš, Gorski vijenac.

4 Ibid. 232.

5 Skender Kulenović, Stojanka majka Knešpoljka.

6 Ivan Goran Kovačić, Jama, I.

7 Bertold Breht, O sirotom B. B.

8 Čin Male shime.

9 Jevanđelje od Mateja, 12,20.

10 Petar II Petrović Njegoš, Gorski vijenac.

11 Knjiga o Jovu 7,1.

12 Psalam 78,65.

13 Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Molitve na jezeru, I.

14 Joy Division, Decades.

15 Anastasia, Premin.

16 Slava na litiji, Služba srpskim svetim Novomučenicima, u Srbljak, Sveti Arhijerejski Sinod SPC, Beograd, 1986, str. 423.

17 Prva knjiga Samuilova 28,18.

18 Druga knjiga Mojsijeva 20,13.

19 Čin krštenja, Molitva osvećenja vode.

20 Isaija 6,8.

21 Jezekilj 8,12.

22 Plač Jeremijin 2,12.

23 Učenje dvanaestorice Apostola, IX.

[Batman]

Zato sto dolazi od katolika.

Bez ljutnje, ali na ovim prostorima ne pravi se velika razlika izmedju islama i rimokatolicanstva.

I jedan i drugi, doneli su nam stradanje.

Islam nam nikad nije bio blizak, ali kad stradate od onih koje smatrate bracom boli trostruko jace.

[Дика Израиљева]

Још ако се за "блажене" проглашавају они који су те клали...узгред да поздравим моју браћу,овај пут само Србе, који ономад не вољеше баш да им постирам дивног, са срцем као Русија, калуђера...и да са њима подијелим радост, јер је доштични, Духом Светим изабрани епископ Свете Српске Православне Цркве...и кличе као Исајие ономад: Пошаљи мене Господе!

[Дика Израиљева]

Kršćane proganjaju jer su kršćani

Krv mučenika sjeme je novih kršćana, ta slavna Tertulijanova izreka još jače zvuči danas, na blagdan svetog Stjepana, Prvomučenika. Mučeništvo uostalom i spada na samu narav kršćanskog svjedočenja. Imajući u vidiku atentate na kršćane u Nigeriji Massimo Introvigne, predstavnik Organizacije za europsku suradnju i sigurnost za diskriminaciju protiv kršćana, rekao je kako je čudno kada se govori o mučeništvu da mnogi misle da je ono bilo odlika Rimskoga carstva.

I to je istina, ali bilo bi dobro – ustvrdio je profesor Introvigne – da i drugi znaju a ne samo kršćani, koje se danas progoni, da s povijesnog motrišta mučenici pripadaju našem dobu. Prema statističkim podacima najvećeg stručnjaka za statistiku Davida Barretta, od Isusove je smrti do danas oko sedamdeset milijuna kršćana umrlo mučeničkom smrću, od toga je 45 milijuna, više od polovice, podnijelo mučeništvo u naše doba, odnosno u dvadesetom i na početku dvadeset i prvog stoljeća. To je ujedno i velika pouka blaženoga Ivana Pavla: uvijek valja promišljati o činjenici da je u dvadesetom stoljeću bilo najviše mučenika, naročito u užasima komunizma i nacionalsocijalizma, a mučeništva se i danas zbivaju – ustvrdio je profesor Introvigne.

Na upit o stanju kršćana u svijetu, rekao je da kršćanima najviše prijeti islamski ekstremni fundamentalizam. Sveti je Otac podsjetio na zakon o blasfemiji u Pakistanu. Osim tih zakonskih nasilja postoje i mnoga privatna nasilja poput atentata u mnogim zemljama s većinskim muslimanskim stanovništvom. Ne smije se zaboraviti da kršćane progone i u drugim krajevima pod utjecajem komunističke ideologije, koja nije nestala 1989. ili 1991. godine, a ne može se tvrditi da u Kini postoji vjerska sloboda – ustvrdio je profesor podsjećajući kako i u krajevima s izrazitim vjerskim nacionalizmom progone kršćane.

U nekim dijelovima Afrike i Azije progone kršćane jer ih smatraju izdajnicima lokalne kulture, premda je vjekovna kršćanska nazočnost u tim zemljama. No, Valjalo bi napokon otvoriti i poglavlje kod nas, na Zapadu, poglavito Europi, gdje – kako je rekao Sveti Otac – nema nasilja kao u nekim dijelovima Afrike i Azije, ali se ono očituje u raznim podmuklim oblicima; vrlo razvidna diskriminacija protiv kršćana, pokušaj da ih se isključi iz javnoga života, da se kršćanstvo marginalizira, da se niječe kršćanski identitet i kršćanski korijeni, na razne se načine napada Crkvu i Svetoga Oca – zaključio je Massimo Introvigne.

http://www.oecumene....lo.asp?c=549722

Вазда се папама "омакне", направе "превид" око Јасеновца...тај "милиончић" никако да помену.

[Милан Меденица :)]

од Ивана нико никад на овом форуму није страдао, према томе да пустите човека на миру што је римокатолик и не гушите тему сопственим реципроцитетима и реваншизмима.

што се тиче теме, и са других страна света гледамо како римокатолици и протестанти мученички страдају, али нигде нисам видео да праведни православни овако страшно и организовано страдају после другог светског рата ...

[Дика Израиљева]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1325258094' post='551311]

од Ивана нико никад на овом форуму није страдао, према томе да пустите човека на миру што је римокатолик и не гушите тему сопственим реципроцитетима и реваншизмима.

што се тиче теме, и са других страна света гледамо како римокатолици и протестанти мученички страдају, али нигде нисам видео да праведни православни овако страшно и организовано страдају после другог светског рата ...

Зато си ти ту Медо...јел...као еуропљанин и интелектуалац...ко је Ивану шта рекао? И и да јесте ту си ти да нас подучиш о братству...мада и ти и Иван прије но што кренете да спасавате свијет, прво одржите парстос мученицима у свом дворишту.