НА ПУТУ БЕЗ ПОВРАТКА...

[Tanja]

Један, једини пут. Ништа мање! Хајде да кажемо зашто, kako ...

[Tanja]

Simon

Voliš li me više?

Lavirint.

Sopstveni.

Svojeručni.

Prvi korak: Mali za čoveka, veliki za čovečanstvo.

Malo-veliko, uzimala-davala.

Volim te?

Kakva su to pitanja, čemu?

Zar nije očigledno, jasno?

Zašto se zamarati nepotrebnim?

U vatru i vodu

i nebo i zemlju.

Hodam. Mislim. Govorim.

Voliš li me?

Kada izgradiš, imaš mapu.

Gde je izlaz? Hoću napolje!!!

Da malo popričamo!? Pobeći ćemo na nepoznatu zvezdu, pronaći nove izvore, napravićemo našu oazu. Ne! Planetu!

I Sunce!

Ne želim ni Mesec ni zvezde ni MRAK!

Zarobljen u sopstvenoj građevini.Ha! Svuda hodnici, šumovi, odjeci...

Hladno je... Gde je izlaz?

Čekaj... samo još malo, još danas. Mrak je težak. Čučni. Žmuri. Čvrsto!

Kao u utrobi majke. Lakše je podneti ovaj mrak i odjeke i korake...

"You only see what your eyes want to see

... you're frozen

When your heart's not open"

Volim te.

Gde je izlaz!?

Voliš li me?

"Love is a bird, she needs to fly

Let all the hurt inside of you die

You're frozen

When your heart's not open"

Drugi korak-danas.

Treći korak-sutra.

Tvorac osvaja svoju tvorevinu pticom, letom.

Voda nosi, ruši ogradu. Ispravljam se i nosim u svom danas svoje juče i svoje sutra.

Kao prerano ostareli ratnik. Iz rova smrti sa kožom stabla koje pamti u tišini pružajući ruke.

U tišini... kora je mapa, koža izlaz, rana znak za pravac jer...

"moram okončati svoj put stalno putujići".

I DOĆI TEBI

"Sav kao oko".

                                                                            VOLIM TE!

                                                                                    PETAR

[Tanja]

TEБЕ ПЕВАЈУЋИ

Све нежне мисли, шапутања у тишини, сву љубав дајем.

Радости, чекање, надање моје.

Све туге, бриге, страхове своје дадох ти. Сузама умивене речи.

Ти знаш моју љубав, лечиш моју бол. Само са тобом јесам.

Пред лицем твојим ова уста говоре, славе, радују се.

Ти ме водиш, дајеш несебично, а ја падам слаба, само тебе жељна.

Једино тебе!

Бунцам у грозници, а речи навиру.

И кријем се да сачувам. Као лопов.

Знам, има бољих, паметнијих, лепших, али... дозвала сам те!

И падам и плачем, али желим.

О, како јако желим да се огледам у лепоти лица твог, да ходам твојим стопама, купам се у светлости,

О жељо моја!

Побегла бих у гору, сакрила се шумом, летом птице одлетела, да тајну сачувам.

Тајну срца, тајну трена, тајну сусрета.

Крв у мени ври, срце трепери, радост гуши.

Ходам и говорим.

Газим пустињом, степом непрегледном Тебе певајући!

Тања

[Jelena Vitorovic]

Evo i mog malog doprinosa.

PEVAM TI JUTRO

Poslušaj, pevam ti jutro!

Veruj mi…evo ih ,…ššš… čuj, vrapci šapuću. Milujem te.

Zastani! Pogledaj,  jato što pismo ti piše. Prošetaj međ redove tihe.

Poslušaj ,pevam ti jutro, 

I dajem ti dan dok sanjivo sklanjaš pramen sa obraza.

Proleće moje, dajem ti ; raširi ruke, zagrli oblak. Čekam te.

Poslušaj, pevam ti  jutro,

dok glas mi mol tuži, pokreni se.

Okreni se,napravi krug , pogledaj Sunce

Dozivam te da ti  šapnem  tajnu.

Samo se okreni i poslušaj na tren,

Kako kap sa izvora lice mije

Proleće moje,

Poslušaj, pevam ti jutro,

Probudi se i priđi, priđi,  Ja te Volim.

Jelena Vitorović

[Jelena Vitorovic]

TI I JA

Čujem taj glas. Zove i zove, zove! Šta da kažem? Šta da dam? Šta hoće od mene?

Milion pitanja, koja mi već unose nemir, kao nemoćna da sam. Šta treba?

Sedim, zasigurno,  predugo u toj sobi mračnoj. Ustajao vazduh, u pluća ne može više. Priroda doziva, znam to! Vreme je! Srce već kao da vekovima žudi. Taj odvratni strah, ipak plašim se kao nikad. Ne znam taj put. Šta će me sačekati kada izadjem iz bljutave sobe boje sivila i osetim kiseonik?! Možda se ugušim?!  Mada i ovde je gadno. Zaudara na trulež.

Samo zaboravila sam, da ti stojiš tužan sa rukama raširenim u večnost. Čekaš me, kao da sam ja pa neko. A ipak čekaš. Mene. I vidim te, jasno.

„ Dušo maloverna, strah ti je kosti do srži izlizao! Ustani više, ne traći vreme uzalud!“

Sakupljam strah, ZNAM, spustiću ga na papir. Neka tu počiva, zauvek. I Krećem, napuštam ga, nemilosrdno gazim preko njega. Neka se raspadnu stranice, briga me.

Spadaju tesne cipele. Koža pulsira, a tabani kao po polju pamuka da koračaju.

- POLETI!

- DA POLETIM???

POLEĆEMOOOO,

Ti i Ja, nebo dotičemo, vrhovima prstiju zvezde milujemo.

Samo Ti i Ja, carstva gradićemo

TI I JA

Jelena Vitorović

[Tanja]

Дај ми крила један круг  leteti

0442_feel 0202_238 klapklap

[Jelena Vitorovic]

Hajde, hajde budi drug  0202_238    klapklap  0442_feel

[Carinik]

                         

A sad malo decaci...

        Otkad smo sa rajskih blazenih visina survani u zemljana tela, o tela se spoticemo i kao neposlusna deca gledamo kako da se otrgnemo od Desnice Tvoje kojom nas natrag u iskonski zavicaj vodis.

        "Gospode, dodji!" vapimo, teski i tromi, nesposobni za let, kao da imamo pileca, a ne andjeoska krila.

        I Ti, beskrajno milostiv i snishodljiv prema podobiju Tvome, u zemljano telo se oblacis i donosis medju nas, vec iznemogle od zapomaganja, skapale od zedji na gotovo presahlom izvoru nade, beskrajnu radost-zivu vodu Tvog prisustva u sve dane do svrsetka veka.

          "Maran ata!"zapljuskuje i nas taj talas koji je nosio apostole.

        I kad nas kao mrve Svoje posolis po svetu, nama i blato, mocvara i mulj pod nogama biva kao vuna, perje ili beli oblak. Sve nam je lako: Tvoje reci govorimo, Tvoja dela tvorimo.

        Samo te molimo:"Daj nam, Gospode nas Isuse Hriste, da i mi budemo s Tobom kao sto si i Ti s nama u sve dane do svrsetka veka.

                                                                          (27. mart 2009.god.)

[Jelena Vitorovic]

[Tanja]

Vi decaci  0110_hahaha.gif' class='bbc_emoticon' alt='0110_hahaha' />

Nesto sam nekada pocela da piskaram, bez dobrog kraja a ni pocetka i tvoj post me je obradovao jer je pravi zacin i resenje moje muke...

Gledam telesa. Oni i Oni. Jedni pored drugih. Jedni sa drugima. Jedni ka drugima.

Zajedno!

Koliko to nisu bili, dok su mislili da su zivi, mrtvi su zajedno.

Zajedno, kada su usta zacutala, kada je misao prestala, kada je prestalo "takmicenje".

Trcali su trku, ali ne svoju. Njihovu. Od svoje su odustali.

Verovali su, ne moze im se oduzeti.

Trudili se, ne moze se potceniti.

Sve su....

samo su na sebe zaboravili...

P.S. Valjda me obuzimala slika uzaludnosti dokazivanja, padanja u padu, a onda su progovorili decaci  0110_hahaha.gif' class='bbc_emoticon' alt='klapklap' />

[marija]

''Не видим знакова својих, пророка више нема,и нитко међу нама не зна докле…'' (Пс 74, 9)''

Јеси ли икада осетио празнину?''Је си ли икада осетио у себи да можеш јако волети и силно желиш ту љубав дати? Имаш потребу да некога волиш, а њега нема? И хтео би ту особу видети, опипати, чути, а ње једноставно нема. И онда те та љубав у себи боли.''Кад се нађемо сами, уперених очију у ништа, без икаквог дотицања с простором, спојени с празнином из своје дубине празнога, као да нас нека унутрашњасила, тај унутрашњи вртлог вира гута и увлачи у властито ништавило.Празнина која прети да прогута.

Без Тебе, све је празно, са Тобом моје срце учи да пева

[Carinik]

            Hvala, Tanja, devojcice sa kikicama. Mi decaci i jesmo tu da ukljucimo svetla za maglu kad je put nejasan i slabo se nazire, pod uslovom da nam oci nisu vezane. Jos jedan zapis, stariji...

            Nemoguce je opisati trenutak kad mi Se priblizis, kad Ti se priblizim, Oce moj Nebeski.

            Ljudima je nemoguce videti Te.

            Kao da se kroz suze iko i moze videti.

                                                                    (7/8. mart 2006. god.)

[Carinik]

                            Odgovor za Lazaricu...

          Ako se povucem u sebe, usmerim svu paznju u srediste svog bica u kome stolujes Ti, moje Triipostasno Bozanstvo, bicu kao vir u matici sveta i sve ce stvari i stvorenja koje su lenjo ili brzo proticale pored mene u mene i da se sliju.

          Sabran u sebi, oko Tebe cu kruziti, jer si Ti moj zivot i moj svet i svetlo moje Sunce u svetskoj tami.

          (U praksi, povlacenje u sebe povlaci sa sobom, osim tumaranja po nedovoljno poznatom terenu carstva mi za mestom gde je podignut dvorac u kom stolujes Ti..., i spoticanje o cvrste stvari sa ostrim ivicama koje ozledjuju i sudaranje sa zivim stvorenjima iz cijih reakcija iskrsava pitanje kud sam to "navro". Samo sveti ljudi su istovremeno neprekidno s Tobom, sa svetom i bliznjima. Preko njihovih molitava mi nesmirenici prelazimo na teritoriju Carstva Nebeskog u susret Tebi kao preko mosta.)

                                                                                            ( 11. mart 2009. god.)

[marija]

Za Carinika  :smiley:

bendoff

Jer od početka stvaranja Ti daješ.I kada uzimaš, tim činom nešto daješ.Uzimaš malo da bi dobili više.I kada uzimaš puno da bi dao malo. to malo je više od onog puno što si uzeo.

Da bi naučili, da bi razumeli.

Neka bude svetlost. I bi svetlost.

Окрећем леђа свету јер тамо где нема Тебе нема ничега за мене.

Tanja već zna  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='kolce' />

[Jelena Vitorovic]

                                                                    KAPUT OD KAŠMIRA

                                                   Pustila sam vetar da odnese , gora da sakrije,

                                                         kad pred zoru podjem na spavanje

                                                   Pustila sam pustinju u noci, sušu da zavlada,

                                                                    Sunce da zapali.

                                                Pustila sam moljca na svoj kaput  od kašmira mekog.

                                                           Nek  izgrize haljine od svile.

                                               Kose moje, pauk da zamrsi, oči moje da zamagle suze,

                                                                        Pustila sam!

                                                           I Mesec se ka Suncu okrenu,

                                             ko’ leptiri zaigraše valcer, pesmu poju, zvezde se raduju.

                                             U koloni note,  sa usana klize, kao kapi sa jesenjeg lista.

                                                               Lice miju,  srce mi raduju!

                                                                 Pustila sam i neka sam!