Starac Jefrem (filotejski i arizonski) očinske pouke (izbor iz pisama i beseda)

[JESSY]

O ISPOVESTI I DUHOVNOM OBRAČUNU

1. Ova tvoja ispovest ispunila je radošću moju dušu, jer se raduju i Bog i angeli, koji su je

očekivali svakog trenutka. Uspeo si da posramiš đavola, koji se silno raduje kad neko skriva

svoje pomisli od duhovnog oca.

Kad zmija napusti svoje leglo, ona žuri da se negde sakrije, jer predoseća da bi mogla biti

udarena. Isto se dešava i sa demonskom pomišlju, koja je slična zmiji otrovnici. Kad takva

pomisao izađe iz čovekovih usta, ona se razvejava i iščezava, jer ispovest znači smirenje.

Satana ne može da podnese čak ni miris smirenja, i zar je onda moguće da ona ostane i

nakon iskrene i istinske ispovesti?

Čedo moje, želim ti dobar početak i oprezno napredovanje. Nemoj se stideti preda mnom.

Ne posmatraj me kao čoveka nego kao predstavnika Božijeg. Reci mi sve, čak i ako si imao

neku rđavu pomisao vezanu za mene. Ja sam opitan u pogledu demonskih uticaja i znam

kako se đavo bori sa čovekom. Znam da duhovna čeda imaju jednostavna (prosta) srca.

Ukoliko u njih uđe nečista pomisao, onda se to događa usled đavolske zlobe i egoizma tog

duhovnog čeda koje je dopustilo da padne i da se pojavi takva pomisao o njegovom starcu.

To znači da ovo duhovno čedo mora imati više smirenja.

Prema tome, ne jadikuj. Ja ću se uvek radovati kad sa mnom razgovaraš slobodno i iskreno,

jer bez iskrene ispovesti ne može biti duhovnog napretka.

[JESSY]

O SVETU I PORODICI

1. Čedo moje, neka te prati angeo Gospodnji i neka ti pokaže put Božiji i put tvog spasenja.

Amin. Neka bude. Molim se da ti Bog podari duševno zdravlje, jer je to dar usinovljenja i

zadobijaju ga samo one duše koje su se potpuno posvetile služenju Bogu i ljubavi Božijoj.

Svet privlači mlade kao magnet. Svetovne stvari imaju veliku moć nad novoprosvetljenom

dušom koja je tek počela da se orijentiše i da sagledava cilj svog života i zadatka na koji je

prizvana.

Prijateljstvo (ljubav) prema svetu neprijateljstvo je prema Bogu. Jer koji hoće svetu prijatelj

da bude, neprijatelj Božiji postaje (Jak. 4;4). Bog je naslade sačuvao za večnost, jer su i On

i tvoja duša besmrtni. Ne može biti nikakvog poređenja između svetovnih naslada i čistih

naslada Božijih.

Naslade ovog sveta zadobijaju se uz napore i troškove i, nakon trenutnog zadovoljstva,

slede raznolike posledice, zbog čega ih pogrešno nazivamo nasladama. Naslade BožiJe,

međutim, nemaju takve posledice, jer su duhovna zadovoljstva ovde dole na zemlji prvi

plodovi večnih nizova zadovoljstava i naslada u Carstvu Božijem. Naprotiv, onaj ko se

oskrnavio svetovnim nasladama, prinuđen je da podnosi večnu osudu, zajedno sa

prvonačalnim podstrekačem oskrnavljenja, đavolom.

Čedo moje, vreme našeg života dato nam je kao novčani iznos, tako da svako može da

trguje radi svog spasenja i, zavisno od trgovine kojom smo se bavili, bićemo bogati ili

siromašni. Ako "novac" vremena iskoristimo u trgovini duhovnog obogaćenja, onda ćemo

uistinu postati vešti trgovci i začućemo blaženi glas: Slugo dobri i verni, u malome si bio

veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svojega (Mt. 25;23).

Na kraju života, od svakoga od nas zahtevaće se precizan obračun gde smo i kako potrošili

novac vremena i teško nama ako smo ga rasipali na bioskope, zabave, razvrat, beskorisne

snove i telesne naslade. Kakvom će se odbranom tada oglasiti naš svezani jezik, kako ćemo

podići oči i pogledati našeg Hrista kad nam bude nabrajao bezbrojna dobročinstva koja je

Njegova bezgranična ljubav obilno izlivala na nas?

Sada, kad još imamo vremena, kad novac vremena još uvek nije sasvim potrošen i dok još

uvek njime raspolažemo, razborito razmislimo o razbojničkom svetu koji želi da nas

pokrade. Odgurnimo ga kao raspadnutog mrtvog psa i požurimo da tim novcem kupimo

skupocena dela koja će, kada budu iskušana u vatri, postati veoma blistava i darovi dostojni

našeg svetog Boga, prikladna da posluže kao ukrasi u svetom nebeskom Jerusalimu.

Nećemo kupovati slamu, odnosno dela mračna i dostojna pakla, jer ćemo s njima sići dole u

večnu vatru prokletstva, gde će mnoštvo ljudi koji su zloupotrebili Božije darove požnjeti

ono što su posejali.

Sa suzama zasej dobra dela, i tako ćeš u vreme posete požnjeti snopove naslađivanja

večnim životom.

[JESSY]

O STRASTIMA

Bori se, čedo moje, jer je put Božiji uzan i trnovit, ali ne po prirodi nego zbog naših

strasti. Budući da želimo da iz svog srca iskorenimo strasti koje podsećaju na trnovito

korenje i da umesto njih zasadimo korisno rastinje, prirodno je da ćemo se mnogo namučiti,

da će krv poteći iz naših ruku i da će naša lica biti u znoju. Ponekad će nas nadvladati

očajanje, kada vidimo da je svuda korenje, da su svuda strasti!

S nadom u Hrista koji popravlja naše duše, marljivo radimo na očišćenju zemlje našeg srca.

Trpljenje, plač, smirenje, poslušanje i odsecanje samovolje predstavljaju vrline koje će nam

pomoći da je obradimo. Moramo upotrebiti svu svoju snagu a onda će Bog, videvši naš trud,

doći i blagosloviti ga, i mi ćemo uznapredovati.

Budi hrabar, jer je napor privremen i kratkotrajan, a nagrada na nebesima velika. Bori se i

bdij nad svojim pomislima. Čvrsto se drži nade, jer to pokazuje da je tvoja kuća sagrađena

na steni, a stena je naš Hristos.

[JESSY]

O DUHOVNOJ BORBI

 Što brže zadobiješ vrlinu, utoliko ćeš je brže i izgubiti. Ukoliko je sporije i napornije budeš

zadobijao, utoliko će biti postojanija. To je slično tikvi koja raste u visinu i govori čempresu:

"Pogledaj koliko sam narasla za samo nekoliko dana! Ti si ovde već godinama, i uopšte nisi

mnogo narastao!" "Da", odgovara čempres, "ali ti još nisi videla oluje i talase vreline i

zahlađenja!"

Nakon izvesnog vremena, tikva se osuši a čempres ostaje tamo gde je i bio.

Isto se dešava i duhovnom čoveku. On ostaje isti i u periodu oluje i u periodu zatišja. Zašto?

Zato što je dug vremenski period stvorio stabilnost. Kad je na početku napustio svet,

njegovo duhovno stanje je bilo nepostojano. Međutim, kako je vreme prolazilo, blagodat

Božija je postepeno dejstvovala na njegovom spasenju i oslobađanju od strasti. Prema tome,

čovek danas mora da se prisili, da bi sutra blagodat Božija počela da dejstvuje sama od

sebe. Tada više neće biti potrebe da se prisiljavamo na dobre pomisli. Blagodat koja ostaje

unutar tebe unosi ih u tvoj um bez tvog napora. Imaćeš, da tako kažem, osećaj za sećanje

na smrt ili za neko drugo korisno sećanje. Kad se budeš budio i otvarao oči, umesto da se

osećaš pospano ti ćeš napredovati. Proći ćeš kroz vascelo tajinstvo sozercanja i reći ćeš:

"Kako se to dogodilo, budući da se ja još uvek budim? Kako se to dogodilo?" Svejedno,

blagodat Božija dela sama od sebe, a to je rezultat ukorenjene navike.

Isto se dešava i sa grehom: bilo da je budan ili da spava, grešnik neprestano misli o zlu.

Kada je greh potpomognut rđavom navikom i đavolom, on se pretvara u postojano zlo. Isto

je i sa dobrom: dobra navika potpomognuta blagodaću Božijom postaje čovekova druga

priroda.

[JESSY]

O OSUĐIVANjU

1. Klevetanje je veliko zlo. Kao što malo kormilo upravlja brod kud god hoće, isto tako i jezik

vodi čoveka ili prema zlu ili prema dobru. Sveti Oci su u velikoj meri prekorevali osuđivanje

grehova, grešaka ili rđavih navika drugih ljudi.

Kad sudimo svojoj braći, same sebe osuđujemo na veliki greh. Međutim, kad pokrivamo

svoju braću, Bog će nas zaštititi od velikih grehova. Kad razotkrivamo svoju braću,

udaljujemo od sebe blagodat Božiju i On dopušta da padnemo u iste grehove, kako bismo

naučili da smo slabi i da nas podržava blagodat Božija. Ko god čuva svoj jezik, čuva i svoju

dušu od velikih grehova i padova.

Glavni uzrok osuđivanja i klevetanja je gordost i egoizam, jer čovek sebe smatra boljim od

ostalih. Iz tog razloga je za čoveka veoma korisno da sebe smatra ništavnijim od svih ostalih

i da svoju braću smatra boljima od sebe kako bi se, uz pomoć Božiju, oslobodio ovog zla.

2. Ako te neko podstiče na osuđivanje po bilo kom pitanju koje se tiče bratstva i manastira,

pokušaj da se, umesto toga, pomoliš za to pitanje, bez prolaska kroz kriterijume tvog

rezonovanja.

Ako se posredstvom molitava, smirenja i plača zatvoriš u sebe, otkrićeš duhovnu riznicu, ali

samo ako su gordost i osuđivanje daleko od tebe.

3. Čuvaj se, čedo moje, da ne sudiš nijednoj duši, jer Bog dopušta da padne onaj ko sudi

svom bližnjem, kako bi naučio da sastradava sa svojim slabim bratom.

Blagodat Božija podržava svakoga od nas, ali, ako se pogordimo, Bog će je udaljiti od nas i

bićemo gori od ostalih.

Jedno je osuđivati nekoga, a sasvim drugo ratovati s pomislima osuđivanja. Osuđivanje je

užasna strast, ali biti napadnut takvim pomislima i suprotstaviti im se, uzrok je za dobijanje

venca.

[JESSY]

Када се догоди да те неко осуђује, било праведно или услед неодмерености, уздржи се и потисни унутрашњу пометњу, затвори уста и почни да изговараш унутрашњу молитву. Истог тренутка, видећеш да је звер угушена! Међутим, свака победа подразумева борбу. Уколико желиш да потчиниш и искорениш страсти, научи се да заволиш смирење и самопрекоревање. Твоје страсти ће једино на тај начин ишчезнути и бити избрисане.

Кад те надвлада гнев, требало би да схватиш да га ти потхрањујеш, и да ћеш га следећег пута затећи

још снажнијег. Међутим, уколико га на начин који смо већ споменули угушиш чим се појави, схватићеш да га изгладњујеш, и кад се појави следећег пута биће слабији, а затим још слабији, да би временом твој гнев био сасвим исцељен.