Starac Jefrem (filotejski i arizonski) očinske pouke (izbor iz pisama i beseda)

[JESSY]

STARAC JEFREM (FILOTEJSKI I ARIZONSKI) OČINSKE POUKE (IZBOR IZ PISAMA I BESEDA)

 

1. Veličanstvena je božanstvena Liturgija! Kada Bog pogleda na Svog smirenog služitelja, on mora snažno osetiti veličanstvenost Liturgije! Koliko ona pomaže onima, koji se na njoj pominju! Koliko je Bog počastvovao čoveka uzdižući ga tokom svake Liturgije među angelske činove i hraneći ga svesvetim Svojim Telom i Krvlju!
Sve nam je predato. Koja nam stvar nedostaje, bilo da je telesna ili duhovna, propadljiva ili nepropadljiva? Nijedna. Ako nam svakodnevno daje Svoje oboženo, sveto Telo i Krv, šta je od toga uzvišenije? Naravno, ništa. U kakvim je tajinstvima Bog udostojio čoveka da služi, iako je načinjen od zemlje! O, nebeska, neprocenjiva ljubavi! Jedna kap ove božanske ljubavi prevazilazi svaku telesnu, svetovnu ljubav pod suncem!

 

2. U Malom skitu svete Ane živeo je izvesni jeromonah Sava, čuveni papa-Sava, kako su ga zvali. Bio je duhovni otac o. Joakima Specierisa, kao i ruske carice Katarine. Svakoga dana je služio Liturgiju. Bio je bogonosac, prozorljiv i učitelj umne molitve.
Jednom su ga neki ljudi upitali: "Šta vas navodi da na proskomidiji pominjete toliko imena?" Odgovorio je: "Kad sam bio mlađi, pozvali smo episkopa da posveti crkvu iznad svetog manastira Dionisijata." Ovde je otac Sava najpre počeo da se bavi isihazmom, zajedno sa još jednim čuvenim duhovnim ocem, papa-Ilarionom, koji je bio njegov starac. "Nakon osvećenja, episkop se obratio mom starcu: 'Mogu li da dam ocu Savi neka imena koja će pominjati tokom četrdeset dana, budući da on svakodnevno služi Liturgiju?' Moj starac mu je odgovorio: 'Dajte mu onoliko imena koliko želite.' Episkop mi je dao šezdeset dva imena. Kad sam odslužio trideset devet Liturgija i pripremao se da odslužim i četrdesetu, naslonio sam se na pevnicu i očekivao dolazak mog starca. Zaspao sam, a u snu sam video da nosim svešteničku odeždu i da stojim pred svetim oltarom. Na oltaru je bio sveti diskos za Liturgiju, i sveti putir prepun Krvi Hristove. Tada sam video da dolazi otac Stefan i da uzima sunđer i papir sa proskomidije, da prilazi svetom oltaru i da stavlja papir pored svetog diskosa. Zatim je natopio sunđer svetom Krvlju Hristovom i jedno ime je bilo izbrisano. Natopio ga je ponovo, i bilo je izbrisano i drugo ime. Nastavio je to da čini sve dok sva imena nisu bila izbrisana i papir ostao potpuno čist. Tad sam se probudio, a uskoro je došao i moj starac. Odmah sam mu ispričao šta sam video. Starac mi je kazao: 'Zar ti nisam rekao da ne veruješ u snove?' Nakon Liturgije, starac je dodao: 'Nisi ti zaslužio da im se oproste gresi. Gresi su im oprošteni silom Krvi Hristove.' To je razlog zbog kojeg pominjem sva ta imena."

[JESSY]

 Neizmerna je korist od svete Liturgije, od pominjanja imena upokojenih, itd. Naravno, ovo koristi samo onima koji su se pokajali, koji su pokazivali znake nekih vrlina ali usled nemara, nebrige i odugovlačenja nisu imali vremena da zamese hleb vrlina. Kroz obilje Božijeg milosrđa, crkvene molitve, molitve pojedinaca, milostinja, čovekoljubiva dela, itd., dopunjuju nedostatke takvih ljudi.
Sveti Kiril Jerusalimski kaže da od svake Liturgije ogromnu korist imaju svi koji su pomenuti i za koje se posreduje.

 

 Najveće milosrđe, najveće dobro, koje će više nego bilo šta drugo utešiti dušu koja se našla na drugom svetu, jeste žrtvovanje božanskog Agneca (Jagnjeta) na svetom oltaru tokom svete Liturgije.

 

O, koliko je za nas od suštinskog značaja i koristi da na svaki način pristupimo ovoj nebeskoj gozbi, koju nam obezbećuje natprirodno tajinstvo svetog oltara! Pored njega nevidljivo stoje angeli. Sveštenik, koji je u tom trenutku počastvovan više i od angela, sa najvećim
199
strahopoštovanjem žrtvuje preneporočnog Agneca. Angeli saslužuju, a verni pristupaju da bi jeli i pili Telo i Krv Hristovu. "Pričestite se Telom Hristovim, okusite izvor života", da biste živeli u Hristu i da ne biste umrli u grehu.

 

Potrudi se da se pričešćuješ što je moguće češće. Imaš moje razrešenje da to slobodno učiniš, jer je sveto Pričešće neprocenjiva pomoć za one koji se bore protiv greha.

[JESSY]

Na svakoj božanstvenoj Liturgiji, ponovo oživljavamo stradanje na Krstu i živonosno Vaskrsenje našeg Isusa, našeg slatkog izbavljenja i svetlosti naših pomračenih duša, kojim se iskupljuje svaka grešna duša. Ako su u starom zakonu, u senci budućih stvari, krv bikova i jarčeva i pepeo junice čistili prestupnike, koliko će nas više svesveta Krv Isusova, kojom se
pričešćujemo na svetim oltarima svetih pravoslavnih crkava, očistiti od svakog greha i zagrejati naše duše bogočežnjivošću za našim najslađim Isusom!
Ljubav se rađa iz razumevanja. Ako ne razumemo i ne osetimo šta nam je Bog dao, a posebno svakome od nas, ako ne shvatimo ko smo bili zbog svojih grehova kada je Bog učinio to veliko milosrdno delo, ukratko, ako ne poznamo Njega i same sebe, nećemo privezati svoje duše za strah Božiji, i nećemo se naslađivati lepotom bogočežnjivosti.
Da bi podstakao hrišćane na veću ljubav i blagodarnost, apostol Pavle kaže: Kakav, dakle, plod imadoste tada od onoga (idolopoklonstva) čega se sada stidite... jer je plata za greh smrt (Rim. 6;21,23).

 

Da nas Bog nije prizvao da sledimo Njegov sveti put samopoznanja i da budemo svesni svog prethodnog grešnog života, i da je nedostajalo božansko prosvetljenje, nikada ne bismo ugledali put svetlosti i istine. On je sve nas prizvao - neke još od detinjstva, neke u srednjim godinama, a neke u starosti. On je sve nas prihvatio kao kvočka koja pod krila sakuplja svoje piliće da bi nas učinio pričasnicima Svog božanskog Carstva. Ni od čega se nije odvratio: niti od čireva, niti od rana, niti od bolesti, niti od nakaznih crta naših duša. Primio nas je kao otac i nahranio kao majka, a kao besrebreni vrač iscelio nas je i obukao u prvobitnu odeždu usinovljenja i blagodati, previđajući da smo svi mi zbog svojih grehova Njegovi veliki dužnici. Prema tome, dugujemo Mu beskonačnu ljubav i poklonjenje. Neka ljubav obitava u srcima kao živi istočnik iz kojeg će izvirati bujice vode, potoci bogočežnjivosti. Ne, dakle, kao drevni Izrailj koji Ga je poštovao samo ustima dok su im srca bila daleko od Hrista, nego kao živi oganj, govoreći: "Dođi Ocu!"

 

Ne žalostimo prestupom, gunđanjem, neposlušnošću i raznim vidovima greha Onoga koji nam je pokazao bezgraničnu ljubav i blagonaklonost nego, kao blagodarne sluge, pohitajmo da damo počinak Njegovom sastradalnom srcu, da bi se i On utešio, prema rečima Psalmopojca: Od slugu Svojih utešiće se (Ps. 134;14)[1]

[JESSY]

Познати старац Јефрем Аризонски, светогорски монах, предсказује:
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Иду тешки дани

„Треба бити спреман јер ће ускоро почети велике тешкоће“


Ово предсказање је било речено игуману једног манастира на Светој Гори, који је недавно посетио старца и поставио му питања о даљем развоју догађаја у Грчкој. Старац каже савршено јасно: „Иду врло тешки дани...“ Манастир је већ укључен у „кризну групу“, а игуман сноси одговорност за то да припреми манастир за врло тешке дане на неодређено време.
Све ово што је речено могло би се схватити као злобна шала. Али није тако... Нажалост, будућност је и те како видљива, чак и голом оку, јер сви можемо да видимо оно што долази, то јест, несрећу и глад...
„Не могу да разумем људе. Сви питају: ’Хоће ли мене погодити нове мере?!’ Искрено, не могу да разумем до које је мере савремено друштво разједено, па чак и људи који живе у овој земљи. Нико не показује бригу за свог ближњег. Нико се не брине и не узнемирава због проблема који куцају на врата његовог суграђанина, његовог суседа. Сви размишљају о томе како ће се те ’мере’ одразити на њиховим властитим интересима...
Искрено верујем да ће нам Бог пружити могућност да заједнички савладамо тешкоће. Грчко православље је дало велике савремене људе који су посветили себе Богу у својим напорима, који су водили битку за спасење људских душа. Отац Порфирије, отац Пајсије, отац Јосиф, то су старци који су проливали крв у свом подвигу за људе; у тој борби они изгоне несрећу и зло из срдаца људи који су им долазили... Каквог већег морала може бити? Зло је разбило породицу, образовање. Оно је разбило сваку ћелију друштва, и сада доживљавамо последице тог рата. Људи јуре и не показују бригу за своје ближње. Друштво које смо ми познавали више не постоји. Данас влада егоизам... Зашто? Зато што су неки људи само глумили грчку природу и карактер, те су упропастили све оне особине које су биле својствене Грцима, а које би се могле спасти. Не разумем! Егоизам живи и влада, док је обмана постала ’дар’. Одрасла су поколења која су научена како да отимају. То је у сваком погледу неразумно... Наравно, што више ’отмеш’, то ћеш се више трудити да избегнеш казну. Бог то види. Данас је неопходно дати неким људима велики шамар, уздајући се у то да ћемо ићи у животу заједно, као што се догађа и с пијаним човеком...“
То су те потресне речи које ми је данас дао за размишљање светогорски монах. Глас му је задрхтао услед узбуђења и бриге због онога што се данас догађа.
„Моли се“, рекао ми је. „Говори и другима да се моле. Не заборави и држи на уму оно што сам ти говорио. Па где је та одважност оних за које нису постојале никакве препреке? Где су она храбра деца која су дала своју крв за све нас? Ова земља је натопљена крвљу. Велико зло је то што њом владају туђи и недостојни људи... Молите се!“
Шта да кажем? Сетио сам се речи старца Јефрема Аризонског: „Долазе врло тешки дани. Пазите на своју душу. Сакупите се и дајте себи подвиг...“ То је говорио пре неколико месеци. А данас већ постаје јасно: „У септембру ће почети тешкоће...“
Старчеве молитве се узносе за све нас. Али ми постављамо питање шта треба да учинимо како бисмо помогли самима себи. Ми смо просто забринути хоће ли нас погодити те мере. „Неко треба да вам каже да не живите у сну, нити у кошмару. Ви живите у ужасној реалности која се стално погоршава...“ А ми себи постављамо питање: „Хоће ли ме погодити нове мере?“

 

http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/duhovni-ivot/361-starac-porfirije-i-starac-jefrem

[JESSY]

[JESSY]

Свет привлачи младе као магнет. Световне ствари имају велику моћ над новопросветљеном душом која је тек почела да се оријентише и да сагледава циљ свог живота и задатка на који је призвана. Пријатељство (љубав) према свету непријатељство је према Богу. Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје (Јак. 4;4). Бог је насладе сачувао за вечност, јер су и Он и твоја душа бесмртни. Не може бити никаквог поређења између световних наслада и чистих наслада Божијих. Насладе овог света задобијају се уз напоре и трошкове и, након тренутног задовољства, следе разнолике последице, због чега их погрешно називамо насладама. Насладе Божије, међутим, немају такве последице, јер су духовна задовољства овде доле на земљи први плодови вечних низова задовољстава и наслада у Царству Божијем. Напротив, онај ко се оскрнавио световним насладама, принуђен је да подноси вечну осуду, заједно са првоначалним подстрекачем оскрнављења, ђаволом.

[JESSY]

Сада, кад још имамо времена, кад новац времена још увек није сасвим потрошен и док још увек њиме располажемо, разборито размислимо о разбојничком свету који жели да нас покраде. Одгурнимо га као распаднутог мртвог пса и пожуримо да тим новцем купимо скупоцена дела која ће, када буду искушана у ватри, постати веома блистава и дарови достојни нашег светог Бога, прикладна да послуже као украси у светом небеском Јерусалиму. Нећемо куповати сламу, односно дела мрачна и достојна пакла, јер ћемо с њима сићи доле у вечну ватру проклетства, где ће мноштво људи који су злоупотребили Божије дарове пожњети оно што су посејали. Са сузама засеј добра дела, и тако ћеш у време посете пожњети снопове наслађивања вечним животом.

[JESSY]

Будите храбри, чеда моја, и останите одани и посвећени Ономе који вас љуби савршеном љубављу. Пре него што битка започне, војсковође бодре дух војника певањем борбених песама и казивањем разних прича о херојским делима, чиме распламсавају њихово осећање самопожртвовања. Ова тактика даје им велику снагу и одважност за битку која треба да започне. Осим тога, потребно је да, слично светитељима, размишљамо о подвизима мученика и светих монаха, односно о томе како су се подвизавали, како су се одрекли света и људи и како их ништа није могло спречити да следе пут који води ка Исусу.

[JESSY]

Обратимо пажњу на молитву. Истрајмо у молитви, и она ће све довести у ред. Нипошто не уступајте; останите постојани у свом светом циљу. Останите поред Исуса да бисте живели у духовној срећи. Среће нема нигде изузев у Исусу. Такозвана „срећа“ која је изван Исуса нетачно се назива срећом, јер се задобија на недоличне начине, брзо се завршава и води човека ка вечној несрећи. Подвизавајте се, чеда моја! Ангели вам плету венце од рајских цветова! Наш Христос сматра ваше подвизавање за мучеништво, а шта је узвишеније него бити мученик за Христа!

[JESSY]

Божији подвижници корачају према вечним наградама славе, а немарни и светољупци (грч. φιλοκοσμοι) да буду вечно осуђени са демонима. Примамљивости света и његове насладе преобразиће се у вечне патње и бол за оне који су уживали у њима, ако се не покају. Напротив, људима Божијим ће мала лишавања бити надокнађена вечном срећом и блаженством Божијим. Такво блаженство видео је и божанствени Павле и задивљено огласио: Што око не виде и ухо не чу и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе (1. Кор. 2;9). Не дозволи да те омета везаност за породицу. Помисли да ћеш у смртном часу бити сам и тада ће ти бити потребан Бог као помоћник. Ако Бога волиш више него њих, Он ће ти тада и помоћи. Међутим, ако будеш оклевао, сам ћеш жњети плодове горког жаљења. Према томе, донеси одлуку љубави Христове ради и започни свој нови живот.

[JESSY]

Љубљена и преблагословена дечице,од нашег Небеског Оца Светлости,Творца и Спаситеља нашег,молим вас ради љубави нашег Христа,не губите храброст и живу наду у нашег Исуса.
Искушења,туге,трње из баште демона,неће престати да нас боду.Све то није страшно и неприродно у животу по Богу.Неизбежно је.Треба да схватимо да ћемо са њима живети и кроз њих се спасити."Одстрани искушења и нико се неће спасити".Ако немамо искушења нисмо нормални људи у животу по Христу.Преклињем вас,немојте се плашити,него главу горе и само напред.Наш Христ је са нама.Корача са нама са својим пресветим примером.
Истражите Његова искушења.Био је Бог и Његов живот на земљи мучеништва било је право страдање у крви.Свако од нас ништавних људи има своје страдање.Е,на тај начин ћемо постати Његови ученици.Тако ћемо се као крстом сараспети и сапрославити у вечном небеском блаженству.
Блажен је онај који подигне бар свој Крст.Велика слава га чека са првим борцима Јеванђења.
Дакле,чеда моја,држите чврсто страшно оружје нашега Христа.Корачајте храбро узвикујући најслађе име нашег Господа Исуса Христа и Његове Пречисте Мајке,наше Богородице,и победа наше сироте душе биће осигурана.
Са непрекидним молитвама и очинском љубављу вас поздрављам,
Ваш отац Јефрем

[JESSY]

Посланица старца Јефрема
24.5.2004.год.

Благословена и Богом чувана децо,
Молим вас пазите на себе у свему.Ђаво је препреден и мизеран.Бори се као лав и чека да нађе немарног у молитви да га преобрати.Треба да бдимо,да пазимо и да будемо спремни са прстом на окидачу свог оружја(дакле,молитва-будност ума)како бисмо се са њим суочили.
Тражите у својој молитви да вас просветли Пресвети Дух како да се молите.Молите се са великим смирењем да вас научи како да комуницирате са духом мира и Божијег смирења.

 

[JESSY]

Благословена дечице,
Под покровом нашег Господа исправљајте се и спасавајте се.
Ја јадан,коме су и самом потребни савети,желим да вас саветујем.Нисам држао заповести нашег Исуса,нисам одржао обећање ангелске схиме.Шта све имам да исповедим пред Господом!
Борите се, дечице,да живите с љубављу и братољубљем.Смиравајте се међусобно!
Ко први затражи опроштај,прима највећи благослов Божији.
Водите борбу смирењем,сујета је узрок свих зала,како код људи,тако и код демона.
Демони су настрадали тражећи равноборство због сујете:желели су да поставе трон свога вође изнад Бога.
Одмах су поражени.Ово се и нама дешава кад не погнемо главу,да се понизимо и кажемо:Благослови,опрости ми.
Христ наш,први и унижени.Вређамо га сви(први ја),а он дуготрпељиво прима нашу прљавштину и наше грозне речи и дела,које му бацамо у Његово свето лице.А Господ нам се свети добрима и дуготрпљењем.Ова његова љубав ће нас осудити.Потпуно заборављамо на Бога као на нешто непотребно и бесмислено.Срам нас било!Он који нас никада не напушта је у љубави страшни Бог,који нам је дао и Ангела чувара,да пази да нам се ништа лоше не догоди.
Не дај Боже шта нас чека због нашег оваквог понашања.Понизимо се и молимо се свим срцем.Тражимо милост и опроштај.Заволите послушање,љубав,братољубље,опроштај,да можемо да погнемо главу са потчињавањем и љубављу нашег Христа.
Када ћемо научити да понизимо свој карактер и да волимо искрено и без лицемерја!
Наше време пролази,питам се да ли ћемо се икада пробудити и видети своју мизерију?
Опростите ми,благословена дечице,што вас саветујем ја сујетни и себични.Молите се да се поправим јер је дошло време страшног оправдања пред најстрашнијим судом праведног Судије.
Овде завршавам уз безбројне и непрекидне очинске молитве и благослове,
+Ваш отац,Јефрем

 

http://valentinaterzic.blogspot.com/2010/01/blog-post_14.html

[JESSY]

старац Јефрем Аризонски - О патњама и труду

 

Многе нас ствари жалосте, чедо моје, али је блажен онај ко са трпљењем и благодарењем прође кроз патње овог привременог живота. Да, дужни смо да заблагодаримо Богу, који посредством патњи припрема наше бесмртне душе да постану наследнице вечних добара Царства Небеског!

Они нас караху за мало дана према своме нахођењу, а Господ на корист нашу, да будемо заједничари светости Његове(Јевр. 12;10). Посредством разноликих патњи, Он у нама твори неизмерну вечну славу.

Због тога није нити потребно нити корисно да очајавамо када нас Господ кажњава. Напротив, свакој души ће користити да буде савршено покорна Исцелитељу наших душа и тела, Који у време различитих патњи оперише невидљиве душевне ране свакога од нас, имајући за свети циљ да нам подари (душевно) здравље, односно очишћење срца од недостојних страсти.

Неизоставно смо дужни да том свемудром духовном Исцелитељу приносимо непрестану захвалност својим делима, уместо да га жалостимо било каквим грешкама.

Сви светитељи су кроз живот прошли уз многе патње и вишеструке муке, упркос чињеници да грех није имао никакво право да их ражалошћује. И поред тога, њихов живот је често бивао истинско мучеништво. Какво ћемо оправдање понудити ми, који смо пали у многе грехе и који смо њима обузети, када за себе тражимо право да кроз овај живот прођемо без мука и патњи? Сасвим је извесно да смо одговорни за грех и, према томе, потребан нам је бич спасоносне казне Божије, како бисмо имали ту срећу да благодаћу милосрђа нашег човекољубивог Бога будемо спасени у Царству Небеском.

По Његовим честим посетама, знам, чедо моје, колико те Бог воли, исто као и по твом силном трпљењу и по твојој непрестаној благодарности великом Исцелитељу Богу.

[JESSY]

Ево зашто се ђаво бори против човека

Његова уметност и вештина је усмерена да нас саплете и сруши, да би заробио наш ум, срце и осећање, да нас зграби и потопи у свој смрад да би се лишили Христовог освећења.
Ап. Павле каже да борба хришћанина није против тела и крви, већ против принципа, власти кнезова таме, овога века, духова злобе у поднебесју. Овиме он жели да каже, да наша борба није борба у којој се ми боримо са човеком или са неколико људи, када се лије крв и када је борба телесна. Ми овде немамо такву борбу, већ имамо другачију умну, где се ми боримо против духа. Дух против духа.
Човекова душа је дух, душа човекова је духовно биће. Личност. Та личност се пројављује посредством делова физичког тела. Као када ми видимо неког човека и разговарамо са њим, тако је и човекова душа, духовна суштина човека која има неку суштину и форму. Могу да кажем, да тај унутрашњи човек и јесте истинити човек, та покретачка снага, која се изражава у спољашњем човеку.
Ђаво, као зли дух, труди се да нас запетља у грех. Он нам прилази са великим искуством и јако добро зна вештину како да нас обори, да би нас учинио грешницима у очима Бога и доноси нам мисли које нису добре и благе. Побуђује нас на разне грехе маштањем. Маштања долазе призорима, лицима, стварима, и помоћу тих слика, призора и лица он гура наш разум и побуђује наше срце, да ми пожелимо да то чинимо, што се не свиђа Богу, већ се допада само њему, мрачном и смрдљивом.

Тај смрдљиви је напријатељ Богу, и таквим жели да учини и човека, да буде непријатељ Богу и да буде исто тако смрдљив. Пошто зна да ће отићи у пакао зато што то ради, он жели да и човек чини исто то, и да заједно са њим и човек оде у пакао. Као прво, он хоће да задовољи своју злобу, а као друго, да растужи Бога и да му каже: „ Видиш, Ти си постао човек, распео си се за њега, пролио крв за њега али тиме ниси ништа постигао! Ја сам узео од Тебе те људе!“ на тај начин жели да огорчи нашег благог Бога.