Пастирски однос Православне Цркве према особама са хомосексуалним склоностима

[Панарет]

Ја сам био у "тој причи". Једина склоност у том емотивно-сексуалном смислу код мене је била према мушком полу ( мислим, још увек је, али потиснута аскезом ), али свакако да "поодавно" нисам више у везама с другим особама истог пола. Имао сам 19 година када је Црква постала мој живот, али сам једно време још увек био у тој растрзаности између онога што сам мислио да могу и онога што сам мислио да морам.  Постепено ми је Господ давао снаге да са тим престанем...и ето...сада имам 23 године, Господ  је и даље самном и више не помишљам да кренем "старим путем"... Иначе, немам "геј" пријатеље, никада их нисам ни имао, нисам никада себе видео као део некакве "геј заједнице"... напросто ме никада нису привлачиле девојке, а јесу младићи и то је тако било "одувек", као део мене, нема неког момента када сам то "изабрао"... Никада се нисам суочио са непосредном "хомофобијом" у Цркви -  добио сам пуно подршке, разумевања и љубави од свог свештеника, професорке веронауке (у средњој школи) и још понеког из Цркве ко је знао...

 

Размишљао сам да ли да ово "исповедим" на форуму, али ето, јесам

[Дејан]

Ја сам био у "тој причи". Једина склоност у том емотивно-сексуалном смислу код мене је била према мушком полу ( мислим, још увек је, али потиснута аскезом ), али свакако да "поодавно" нисам више у везама с другим особама истог пола. Имао сам 19 година када је Црква постала мој живот, али сам једно време још увек био у тој растрзаности између онога што сам мислио да могу и онога што сам мислио да морам.  Постепено ми је Господ давао снаге да са тим престанем...и ето...сада имам 23 године, Господ  је и даље самном и више не помишљам да кренем "старим путем"... Иначе, немам "геј" пријатеље, никада их нисам ни имао, нисам никада себе видео као део некакве "геј заједнице"... напросто ме никада нису привлачиле девојке, а јесу младићи и то је тако било "одувек", као део мене, нема неког момента када сам то "изабрао"... Никада се нисам суочио са непосредном "хомофобијом" у Цркви -  добио сам пуно подршке, разумевања и љубави од свог свештеника, професорке веронауке (у средњој школи) и још понеког из Цркве ко је знао...

 

Размишљао сам да ли да ово "исповедим" на форуму, али ето, јесам

 

Hvala ti brate što si ovo podelio sa nama

[Дејан]

Једина склоност у том емотивно-сексуалном смислу код мене је била према мушком полу

 

brate, izvini sad na ovom pitanju ali moram

Akademik Jerotić je rekao da  u svojoj karijeri je imao pacijente koji nikada nisu imali seksualna maštanja o ženama...jel i kod tebe taj slučaj? 

[Панарет]

brate, izvini sad na ovom pitanju ali moram

Akademik Jerotić je rekao da  u svojoj karijeri je imao pacijente koji nikada nisu imali seksualna maštanja o ženama...jel i kod tebe taj slučaj? 

 

 

(мало ми је непријатно иако сам анониман, а не бих ни да делује да сам својим постом спамовао тему ...)

 

Јесте.

[Панарет]

@@verum est in beer,

 

Не шалим се, наравно.

[Срђан Шијакињић]

Риспект, брате.

[Панарет]

Хвала свима на подршци. Поделио сам ово искуство са вама зато што се о овој теми најчешће полемише на апстрактном нивоу и постоји неки страх да се разуме да постоје особе са оваквом ситуацијом и "унутрашњом борбом"  у самој Цркви. Као и да је она стварно могућа...и да нису све хомосексуалне особе непријатељи Цркве и обратно...Мислим да би хришћанима који су у сличној ситуацији много помогла када би се Црква отвореније и директније њима обраћала... Мислим да би  пастирска реч изван оне да је "хомосексуалност један од најгорих грехова и да хомосексуалци призивају гнев Божији" била спасоносна за многе ...Говорим о људима који нису богопротивници ( они други који према Цркви показују само мржњу усред својих фрустрација и безљубвености су сами изабрали свој пут), већ су, напротив, често ревносни хришћани, труде се у својим животима, без обзира на своју "девијацију"...

[Александар Милојков]

Добро је да си се појавио овде. Да се разбију илузије са обе стране. Нека ти Бог да снаге у твом великом подвигу и нека ти је на спасење Крст који носиш.

[Александар Милојков]

Добро је да нам кажеш о свом искуству да би се, са једне стране, разбиле предрасуде да људи са таквим склоностима не могу да буду хришћани, да су антицрквени и сл. Са друге стране, да се разбије илузија о некаквој ЛГБТ заједници, а заправо идеологији коју пропагирају масно плаћени НВО пајаци.

Добро је да многима овде објасниш како та склоност није избор, једнако као што ни хетеросексуалност није избор већ датост. Опет, добро је да покажеш и посведочиш да се са том датошћу може борити - аскеза и јесте акт слободе. Да покажеш да слобода није мирење и "понос" са датошћу властите биохемије, већ акт личности која слободно тежи и хита свом Праобразу, уподобљењу мери Христовој.

[Deja Vu]

Интересантно је то што причаш како си одувек имао то. То значи да хомосексуалност није избог, већ нешто што се добија рођењем. Мислио сам да није тако.

 

У сваком случају, настави са борбом. Свако добро од Господа. 

[Psaltir]

Ја лично познајем једну особу са тим ајд назовимо проблемом.Питање које се некако преплиће кроз то све јесте како се тога ослободити?Дали се од тога може одвикавати као и од зависности од дроге,пијанства или слично?Имали за то лјека? Питања много а препостављам одговора мало

[Александар Милојков]

Наравно да хомосексуалност није избор. То је датост. Сад, да ли датост самим рођењем или је могуће и формирање у току живота под утицајем различитих фактора, питања су за науку. У сваком случају, само присуство сексуалног нагона, какав год он био, није акт слободне воље. 

[Александар Милојков]

Са друге стране, "понос" или аскеза и добровољно узимање Крста јесу акт слободе. Грех и врлина се управо ту налазе.

[Александар Милојков]

Са друге стране, "понос" или аскеза и добровољно узимање Крста јесу акт слободе. Грех и врлина се управо ту налазе.

 

У вези овога, пастирски приступ Цркве (како каже наслов теме) био би прихватање људи и промоција слободе - а то значи, промоција аскезе, подвига, Крста. Промоција изазова људској слободи и храбрости да се крене ка Подобију, ка мери Христовој. Човек, по хришћанској антропологији, се не сме мирити са тврдњом да је, у својој датости, каква год она била, довршено и коначно биће.

[Панарет]

хомосексуалност није избог

 

У мом случају није била избор, то са сигурношћу могу да посведочим.