Нешто што ми је важно...

[JESSY]

"Meni je jedino stalo do toga da volim svet, da ga ne prezirem, da ne mrzim ni svet ni sebe, da na njega,na sebe i na sva bica mogu da gledam sa ljubavlju, i sa divljenjem, i sa strahopostovanjem"

Herman Hese, “Sidatra”

 

[JESSY]

Kud god da krenem stignu me talasi,

Do mesta gde duša se nalazi,

Tamo još uvek stoji otisak usana,

Davno si ga draga tu stavila.

Još jednom da pomeriš stene,

Još jednom da budeš kraj mene,

Još jednom da prevariš vreme,

Da ne zna se koji je dan.

Šta pomisliš neka se desi,

Još jednom mi radost donesi

I stani još malo jer vreme je stalo,

A ovo je san.

https://www.youtube.com/watch?v=1GeHV-tgYyI#t=15

[JESSY]

Gospode

Kad nevolja poraste i stradanja zaredaju,kad bol zaboli odveć,
onda se u meni duša okrene,ispuni me prkos i drska,zlobna ravnodušnost
i crni ponos onih koji odviše pate.
Ne udaraj nas odveć , Gospode i ne daj nam teret iznas naše snage,
da nam se ne pomrači sjaj Tvoj
i da se zlo ne zacari nad nama...

[JESSY]

Nije vazno sta drugi ljudi kazu o tebi. Vazno je sta ti kazes samom sebi. Sve dok si siguran da je ono sto cinis ispravno, nemoj da se obazires na procene drugih ljudi. Mozes da radis sto god hoces sve dok je u to u skladu sa tvojom savescu i tvojim srcem. Nemoj nikada da se stidis da radis ono sto je ispravno. Izaberi ono sto mislis da je dobro i drzi se toga. I za Boga miloga, nemoj nikada da steknes naviku da vrednujes sebe prema kriterijumima drugih.

 

                                                  

[JESSY]

Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret.
I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe.
Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom.
Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.

 

[JESSY]

Ima u životu trenutaka koji se nikada ne mogu zaboraviti. Ima i onih koji se kao sićušne igle zabadaju u meso i živce čoveka, koji se u sećanje zariju toliko oštro i duboko da ih iz nas vreme nikad ne može izbrisati.Bučne velike trenutke života čovek češće obnavlja, svakom prilikom ih oboji, preslika...zanimljivi veliki trenuci polako blede, izumiru za vinskim stolom u dimu cigareta.Samo su oni trenuci, o kojima se ne može pričati, večni. Ovi sitni, goli trenuci, skrivaju se stidljivo u srcu i tako provode svoj samotni život.....

                                                

                                                  

[JESSY]

„Možeš poljubiti porodicu i prijatelje na rastanku i otići daleko od njih,
ali istovremeno ih nosiš sa sobom u srcu, mislima, stomaku,
jer ne živiš ti samo u svetu, nego i svet živi u tebi.“

 

[JESSY]

[JESSY]

I tako se skrivam iza vrata da me Stvarnost, kada udje, ne bi videla.
Skrivam se ispod stola odakle naglo skacem i plasim Mogucnost.
Kako se odvajam od sebe,
dve me mucnine stezu kao dve ruke u cvrstome zagrljaju – mucnina od mogucnosti zivljenja samo u Stvarnome, i
mucnina od mogucnosti poimanja samo Moguceg.
Tako pobedjujem svu stvarnost.

 

[JESSY]

"Moj se život sastojao od samih posrtaja i polovičnosti, sada oko mene leži bezbroj praznih i besciljnih misli, ali neka ti nikada ne smeta ako kasnije otkriješ besciljnost tih misli, neka ti nikada neuspjeh ne oduzme radost, jer nije uspjeh važan nego put na kojem za njim težiš. Ne traži posljednji uzrok stvari, ne istražuj njihovu tajnu, jer je ona tamna i prazna. Sjaj sitnih stvari je to što životu daje toplinu. I ne mjeri život po tome što traje deset, dvadeset godina, više ili manje, to je ionako svejedno uporedjujući koliko dugo nisi postojao i koliko te dugo neće biti.
Ne pokušavaj izaći iz kruga u kome ti je odredjeno da živiš. Vjeruj da zagonetne sile slučajnosti zavise od tebe, da ti znaš upravljati njima. Izgubiš li tu vjeru, napast će te slučajnost i smrvit će te.
Slučaj smatraj uvijek svojim slugom, onda ako je to samo iluzija."

Lajoš Zilahi - Kad duša zamire

 

[JESSY]

Господе, упокој душе свих наших преминулих.....

 

[Ayla]

...i meni je važno

[JESSY]

...i meni je važno

[JESSY]

“I onda dođe vrijeme kad moraš prihvatiti činjenicu da neki ljudi mogu ostati u tvom srcu, ali ne i u tvom životu.”

[JESSY]

Tu sais, je n´ai jamais été aussi heureux que ce matin-là
Nous marchions sur une plage un peu comme celle-ci
C´était l´automne, un automne où il faisait beau
Une saison qui n´existe que dans le Nord de l´Amérique
Là-bas on l´appelle l´été indien
Mais c´était tout simplement le nôtre
Avec ta robe longue tu ressemblais
A une aquarelle de Marie Laurencin
Et je me souviens, je me souviens très bien
De ce que je t´ai dit ce matin-là
Il y a un an, y a un siècle, y a une éternité

On ira où tu voudras, quand tu voudras
Et on s´aimera encore, lorsque l´amour sera mort
Toute la vie sera pareille à ce matin
Aux couleurs de l´été indien

Aujourd´hui je suis très loin de ce matin d´automne
Mais c´est comme si j´y étais. Je pense à toi.
Où es-tu? Que fais-tu? Est-ce que j´existe encore pour toi?
Je regarde cette vague qui n´atteindra jamais la dune
Tu vois, comme elle je reviens en arrière
Comme elle je me couche sur le sable
Et je me souviens, je me souviens des marées hautes
Du soleil et du bonheur qui passaient sur la mer
Il y a une éternité, un siècle, il y a un an

On ira où tu voudras, quand tu voudras
Et on s´aimera encore lorsque l´amour sera mort
Toute la vie sera pareille à ce matin
Aux couleurs de l´été indien