Нешто што ми је важно...

[JESSY]

Život je težak. Ovo je velika istina. Jedna od najvećih. Ovo je velika istina, jer kada jednom sagledamo ovu istinu, mi je prevazilazimo. Kada zaista shvatimo da je život težak - kada to stvarno jednom shvatimo i prihvatimo - tada on prestaje da bude težak. Kada jednom prihvatimo činjenicu da je život težak, ona nam postaje nevažna.

 

[JESSY]

"Никада нисам усамљенији него кад отворим срце некоме пријатељу, зато што онда још јаче осећам да је јаз непремостив. Тај човек је ту; ја видим његове јасне очи које ме гледају, али ништа не знам о његовој души која је иза њих. Он ме слуша. Шта ли мисли? Јест, шта мисли? Ти не знаш каква је то патња! Можда ме он мрзи? Или ме презире? Или ми се руга? Он мисли о ономе што му кажем, процењује ме, подсмева ми се, осуђује ме, налази да сам просечан или глуп човек. Како да сазнам шта мисли? Како да сазнам да ли и он мене воли онако како и ја њега волим? и шта ли се кува у тој малој округлој глави? Велика је тајна незнана мисао неког бића – мисао скривена и слободна, коју ми не можемо сазнати, ни управљати њоме, ни потчинити је, ни победити је!
  

 

                            
 

А ја узалуд желим да се предам, да отворим сва врата своје душе, и никако да се предам! На дну душе, на самоме дну, чувам своје ЈА у скривеном куту, а до њега нико не допире. Нико га не може пронаћи, ни ући у њ, зато што ми нико није сличан, зато што нико никога не разуме."

[JESSY]

Izmedju mene i tebe tako je malo prostora. U taj procep stao bi tek treptaj svetlosti. U njega se smestila nasa ceznja, u njega se smestila nasa ljubav. Tako smo blizu ti i ja, a opet tako beskrajno daleko. Deli nas tek delic najmanjeg dela. A ipak, koliko god se trudio, koliko god tezio i hteo, nikada me neces dosegnuti. Izmedju mene i tebe tako je malo vremena. U taj procep stao bi tek treptaj oka. U njega se smestio nas zivot, u njega se smestila nasa sudbina. Tako smo slicni ti i ja, a opet tako beskrajno drukciji. Usprotivilo nam se cudnovato prostranstvo neodredjenih razdaljina, prostranstvo koje nije potrebno preci. Ne naprezi se uzalud, jedini moj, ne siri svoje ruke ne bi li me zagrlio. Izmedju nas je more beskraja - ne vece, ne dublje od njenog dodira. Ali zar ne znas? To je more ljubavi i ono ce nas zauvek spajati.

 

[JESSY]

Kada se osetim usamljenom pomislim: "Pa budi usamljena. Nauci da se nosis sa usamljenoscu. Napravi mapu od nje. Sedi s njom, po prvi put u svom zivotu. Dobrodosla u ljudsko iskustvo. Ali nikad vise ne koristi telo ili emocije druge osobe za zadovoljenje sopstvenih neostvarenih zelja.

 

                                      

[Драшко]

If I could find a way
To soothe your troubled mind
Then I would erase your fears
And help you to unwind.
I would ease the burden
That you carry everyday.
Oh - don't you know I'd find a cure
And take your pain away.

 

http://www.youtube.com/watch?v=1J1NIxjVEy8

[JESSY]

[JESSY]

„Biser nastaje u ranjenim školjkama. Bol, koji ih razdire, pretvaraju one u dragulj“ . I u mojim ranama rastu biseri. No oni mogu nastati samo onda kad se pomirim sa svojim ranama. Kad stišcem zube da bih grcevito zatvorio svoje rane, ne može u njima ništa rasti. Kad dotaknem svoju ranu, to me cesto zaboli. Tada osetim svoju nemoc da je se rešim. Ona ce ostati u meni, sve ako i zaraste. No ako prihvatim tu svoju ranu, tada se ona može pretvoriti u izvor života i ljubavi. Tamo gde sam ranjen, tamo sam i živ, tamo sam sebe osjecam, tamo osetim i drugoga. Mogu pustiti i druge da udju u moju ranu, tamo je moguc susret i dodir koji može i drugoga izlijeciti. Samo onaj lecnik može nekoga izleciti koji je i sam ranjen, rekli su stari Grci. Tamo gde sam jak ne može u mene prodreti neko drugi. Tamo gde sam slomljen, tamo može Bog u mene prodreti, a mogu uci i ljudi. Tu se susrecem sa svojim pravim ja, sa slikom koju je Bog o meni stvorio.
Često živimo u iluziji da sve naše rane mogu zaceliti. Izlecenjem smatramo da se rane zatvore i da ih više ne osjeamo. Dok se ne pretvore u brazgotinu, kružimo oko svojih rana i uvlacimo se sve dublje u njih. Bogu predbacujemo što je dozvolio tu ranu. Tek kad smo spremni pomiriti se sa svojom ranom, može ona za nas postati ulazom u našu nutrinu, u zdravi i svetli prostor. Rana nas prisiljava da potražimo lek u svojoj nutrini a ne u izvanjskoj marljivosti i jakosti."

 

[Драшко]

www.pepper.ph

 

 

Here you are, darling, take a break

[JESSY]

[JESSY]

U našem užurbanom i neosetljivom životu začuđujuće je malo sati u kojima duša može da bude svesna sebe, u kojima život ustupa mesto smislu i duhu, a duša neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savesti. To se verovatno dešava pri preživljavanju velikog bola, verovatno nad kovčegom majke, verovatno na bolesničkoj postelji, na kraju nekog dugog usamljeničkog putovanja, u prvim satima ponovnog vraćanja u život, ali to uvek prate nemiri i mučenja.
Vrednost ovakvih budnih noći je baš u tome. U njima duša uspeva da bez snažnih spoljašnjih potresa dođe do onoga što je pravedno, bez obzira da li je to čudno, ili zastrašujuće, da li je za osudu, ili za žaljenje.

 

[JESSY]

[JESSY]

Lying in my bed I hear the clock tick,

And think of you

Caught up in circles confusion--

Is nothing new

Flashback--warm nights--

Almost left behind

Suitcases of memories,

Time after--

Sometimes you picture me--

I'm walking too far ahead

You're calling to me, I can't hear

What you've said--

Then you say--go slow--

I fall behind--

The second hand unwinds

[Chorus:]

If you're lost you can look--and you will find me

Time after time

If you fall I will catch you--I'll be waiting

Time after time

After my picture fades and darkness has

Turned to gray

Watching through windows--you're wondering

If I'm OK

Secrets stolen from deep inside

The drum beats out of time--

[JESSY]

—Čudno — prošapta ona zatim. —Čudno — da se može umreti — kad se voli...
Ravik se naže nad nju. Preostala je bila samo još tama i lice.
—Nisam bila dobra — za tebe — prošaputa ona.
— Bila si život moj...
— Mogu — hoću — moje ruke — nikad više neću moći — da te zagrlim...Vide kako se napreže da podigne ruke.
— U mom si zagrljaju — reče on.— I ja u tvom. U jedan mah prestade da diše. Oči su joj bile sasvim u senci. Otvori ih. Zenice su bile vrlo krupne. Ravik nije znao da li ga vidi.
— Ti amo — progovori ona.Govorila je jezikom svoga detinjstva. Bila je suviše umorna za drugi. Ravik uze njene beživotne ruke. Nešto se raskide u njemu.
— Ti si me oživela, Joana, — reče on licu ukočenih očiju. — Ti si me oživela. Jasam bio samo kamen. Ti si me oživela...
— Mi ami? Bilo je to pitanje deteta koje hoće da legne da spava. Beše to poslednji umor posle svih drugih.
— Joana — reče Ravik.
— Sono stata — sempre con te...Ravik joj je držao ruke, ruke koje više nisu osećale njegove.
— Ti si uvek bila sa mnom — reče on i ne primeti da je odjednom progovorio nemački.
— Ti si uvek bila sa mnom, bilo da sam te voleo, bilo da sam te mrzeo ili izgledao ravnodušan — nikad se ništa nije menjalo, ti si uvek bila sa mnom i uvek u meni. Oni su se uvek razgovarali pozajmljenim jezikom. Sad, prvi put, svako je, i ne znajući, progovorio na svom. Barijere reci padoše, i oni su se razumeli više nego ikada.
— Baciami...
On poljubi vrele suve usne. — Ti si uvek bila sa mnom, Joana — uvek.
.— Sono — stata — perduta — senza di te...
— Bio sam još napušteniji bez tebe. Ti si bila sva svetlost i slast i gorčina — ti si me prodrmala, i ti si mi dala sebe a sebi mene. Ti si me oživela!

Joana je nekoliko minuta ležala sasvim mirno. Ravik ju je posmatrao. Udovi su bili mrtvi, sve bese mrtvo, samo su još oči živele i usta i dah...


"Trijumfalna kapija" E.M. Remark

 

[JESSY]

"Ponekad, u smiraj dana, a češće u svitanju, osetim neku utehu.
Taj osećaj da sam pobedio još jedan dan, savladao jos jednu noć, porazio neko, ma i malo vreme,
bez obzira na sva iskušenja i krize kojima sam u tom periodu bio izložen...čini da, skupljen, šapatom ohrabrim sebe - mogu ja ovo!"


Ž. Laušević- "Godina prodje, dan nikad"

 

[JESSY]

Svaku grubost ljudsku ja doživljujem kao težak udarac po srcu. Od toga se javio tumor na srcu. O, koliko modrica imam na srcu! O, koliko udaraca!. . . Ah, da! Ta ja sam u izgubljenom raju: srna u izgubljenom raju! Oh, smiluj se na mene, Svedobri i Svenežni! Gomile modrica, jedna do druge, jedna na drugoj, i tako se napravio tumor na srcu! Oh, spasi me od ljudi, od grubih i zlih ljudi! Time ćeš moj svet pretvoriti u raj i moju tugu u radost. . .

Srna u izgubljenom raju - Justin Popović