„Криза савремене породице“

[zuti car]

Srpsku porodicu razara satana odnosno satanisti.

Srpsku porodicu razaraju Srbi. U mom selu covek uputio sinove na "pravi put" , jer je bilo popularno a i unosno biti diler heroina , i tako momci krenuli u bisnis po tatinom nalogu i uz njeogvu ogromnu pomoc i podrsku . Ni jedan nije doziveo 30tu , umrli od heroina . E to ti je Srpska pordodica danas, i lepo vidimo sve rezutate negativne selekcije koja u Srbiji traje od 1945 do danas 

[zuti car]

Gluposti. Nije prirodno da seces delove tela sa kojima si rodjen da bi ti navodno bilo bolje.

Gluposti , nije prirodno da stavljas zice i baterije na srce jer nisi masina , to treba zabraniti kome srce ne radi dobro neka crkne .

P.S. I posle se pitaju ljudi sta se desilo sa porodicom i sto je stanje u Srbiji ovako kakvo je

[Снежана]

Gluposti. Nije prirodno da seces delove tela sa kojima si rodjen da bi ti navodno bilo bolje.

Објасни ми зашто постоји слепо црево ?

[billy2014]

Srpsku porodicu razaraju Srbi. U mom selu covek uputio sinove na "pravi put" , jer je bilo popularno a i unosno biti diler heroina , i tako momci krenuli u bisnis po tatinom nalogu i uz njeogvu ogromnu pomoc i podrsku . Ni jedan nije doziveo 30tu , umrli od heroina . E to ti je Srpska pordodica danas, i lepo vidimo sve rezutate negativne selekcije koja u Srbiji traje od 1945 do danas 

Slazem se, ali i tu je djavo umijesao svoje prste.

[billy2014]

Објасни ми зашто постоји слепо црево ?

Imunolozi sveučilišta Duke u SAD-u objavili su da je svrha slijepog crijeva povezana s velikim brojem bakterija koje se nalaze u ljudskom tijelu. Ima ih čak više nego ljudskih stanica. Većina je dobrih bakterija, a one ponekad uslijed bolesti kao što je kolera ili dizenterija mogu nestati. Slijepo crijevo služi kao "skrovište" za dobre bakterije otkud se, nakon bolesti, bakterijska flora može ponovno obnoviti.

[Млађони]

Porodicni zakon i gradjanski brak

[Дуња]

Чланови породице.

[Млађони]

Чланови породице.

 

Oni najvise.

[Снежана]

Чланови породице.

Епицентар.

[JESSY]

[Данче*]

Вечерајте заједно

На Дан породице може се рећи много патетичних речи. А ја ћу се ограничити овим једним саветом-жељом: пријатељи, вечерајте заједно – цела породица.

Наглашавам: заједно – за заједничким столом, а не поред телевизора.

Наравно, ништа не зближава људе као њихово заједничко учествовање у црквеним тајнама и молитви. Али то је већ, да тако кажем, виша математика.

А у нашим условима апостасије треба почети од најједноставнијег – од заједничке породичне трпезе, која може да зближи најрођеније, који су разједињени као никад раније.

Све донедавно обичну средњестатистичку породицу је «уједињавао» телевизор, али сад свако има свој лични. Осим тога, имамо огроман број разноразних «виџета», и «гаџета», у које човек урања у потпуности, заборављајући на све на свету, укључујући и своје ближње.

Једна млада, лепа и паметна особа ми је недавно с горчином испричала (не на исповести) о томе како се распао њен брак. Све је било банално до крајњих граница, није било никаквих драма с преварама или агресивним алкохолизмом. Једноставно, дуго времена је општила с леђима свог младог супруга који је био загњурен у компјутер и то јој је досадило...

– Чак се нисмо поштено ни посвађали. И дан-данас га с времена на време назовем и неко време мирно разговарамо – све док ми узбуђеним гласом не каже: «Е, ћао – почиње ми битка...» - рекла је.

И премда наведени пример говори о очигледној патологији – игроманији, он ипак, како ми се чини, указује на општу тенденцију, која је карактеристична за савремену породицу, или тачније, оно што је од ње остало.

Мужеви и жене, деца и родитељи, практично не разговарају. Рођендани, банкети, корпоративне манифестације и свадбе не подразумевају дружење, јер свира прегласна музика.

Због недостатка живе пажње нарочито пате деца, јер је њима најпотребнија. Она им даје веома озбиљан подстицај за развој говора и способности да мирно и занимљиво бране своју тачку гледишта у дискусији и да шире своје видике. Помаже им да развијају логику, да остварују циљеве у животу.

На пример, ја своје упознавање с децом најразличитијих узраста започињем питањем: да ли си одлучио шта ћеш бити кад порастеш? У огромној већини случајева дете одговара да још није размишљало о томе. А у осталим случајевима због нечега најчешће бирају професију полицајца – вероватно телевизијске серије тако утичу на дечју свест...

Авај, али с децом нико не разговара. Старији их доживљавају као објекат.

А једноставна навика поверљивог разговора могла би да их сачува од многих криза. Навикавши да деле своја осећања с родитељима она, на пример, могу да избегну фобије, а у зрелијем узрасту да природније и хармоничније, не изгубивши везу с родитељима, не направе многе глупости.

Зато је, осим заједничких путовања аутомобилом, ретких одлазака у бербу печурака који се данас слабо практикују, заједничка породична трпеза сад једини начин да породица заиста остане породица.

Ако хоћете, то је известан minimum minomorum правог породичног живота који претендује на срећу.

Свештеник Димитрије Фетисов

Православие.Ru.

[JESSY]

Zbog poljuljanih tradicionalnih vrednosti i dugogodišnje krize, porodicama u Srbiji nametnut je nov način života, koji se svodi na prilagođavanje i preživljavanje. Teško je poverovati da to ne utiče na stabilnost porodice i braka.

Da to jeste tako, dokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je u poslednje tri decenije konstantan pad zaključenih brakova, pa ih danas ima za trećinu manje nego 1980, ali zato je broj razvoda samo u poslednje tri godine porastao, sa 6.644 u 2010. na 8.251 u 2011.

Da li je uopšte moguće očekivati da se pod uticajem društvenih promena porodice ne menjaju? I da li se one uvek menjaju, kao što nam se sada čini, nagore?

– Jednostavna slika o prosečnoj porodici srednje klase, kao idealni standard s kojima se porodice mogu porediti, u suštini je mit koji nam je ostao iz 60-ih i 70-ih godina 20. veka – kaže Vera Despotović, porodični psihoterapeut, i dodaje da je složenost situacije u kojoj živimo više od tri decenije i sve kroz šta smo prošli kao narod u velikoj meri otežalo funkcionisanje porodice.

Odatle se, kaže ona, patrijarhalni model braka i porodice, kao i uverenja na kojima je on zasnovan, sve više preispituju, pa je takav obrazac funkcionisanja partnera u krizi.

– Veliki je porast razvedenih brakova, novoformiranih porodica, jednoroditeljskih porodica, porodica bez dece – kaže naša sagovornica, i podseća da su problemi u porodicama često posledica vremena u kojem živimo, a da nisu uslovljeni disfunkcionalnim obrascima u porodici.

 

MATERIJALNA SIGURNOST JE LAŽNA

Neizvesnost, jurnjava za novcem i rastrzanost između brojnih poslova kako bi se više zaradilo veliko su iskušenje za porodicu. Dok se teži materijalnoj sigurnosti, gubi se ona prava, najdragocenija, koja se stiče u porodici. Mnogi, naime, veruju da bi im porodice mnogo bolje funkcionisale kada bi njihovo finansijsko stanje bilo bolje i da bi ih novac u neku ruku zaštitio od spoljašnjih uticaja.

– Pri tome, ti ljudi zaboravljaju da su prisnost, privrženost, toplina i razumevanje mnogo važniji za skladan i zadovoljavajući porodični život – objašnjava prof. dr Jelena Vlajković, klinički psiholog.
Mnogi se sigurno vode onim Balaševićevim stihom „e tu će tvrđavicu malo teže srušiti, to im je izvan dometa“, ali Vlajkovićeva ističe da je porodicu prosto nemoguće zaštititi od spoljašnjih uticaja jer je porodica deo društva.

Prema njenom mišljenju, svaki pokušaj porodice da izoluje svoje članove i tako ih zaštiti od loših uticaja može samo da donese velike nevolje i probleme na planu mentalnog zdravlja članova porodice.
 

Stisnite svoje porodične redove! Ne posvećujte se porodici samo na praznike jer je vreme koje ulažete u druženje s najbližima najvažnija investicija u životu

NAĐITE VREMENA ZA RAZGOVOR

Roditelji često ne stižu da s decom provedu ni sat-dva dnevno, pa, ili delimično prepuštaju nekom trećem odgoj i vaspitanje svoje dece, ili su njihovi kontakti često površni, kako zbog roditeljske iscrpljenosti i istrošenosti tako i zbog sve veće upućenosti na elektronske vidove komunikacije.

– Deca se više usmeravaju na vršnjake, medije, internet, tako da društveni uticaji ponekad bivaju presudniji od porodičnog sistema vrednosti – kaže Vera Despotović.

Najvažnije je da budete direktni i uvažavate stav svog deteta. Dete će tada imati poverenja da govori o svojim razmišljanjima i osećanjima, a vi nađite vremena da čujete i prepoznate njihove potrebe.
Slično mišljenje ima i Jelena Vlajković, koja kaže da deca upravo u porodici usvajaju osnovne moralne vrednosti, uče šta je socijalno prihvatljivo, a šta neprihvatljivo ponašanje.

S tim osnovnim moralnim vrednostima deca se najpre upoznaju kroz bajke i priče koje im roditelji pričaju pred spavanje, kaže ona, a kasnije posmatraju kako se roditelji ponašaju i pažljivo prate da li se dosledno pridržavaju moralnih načela kojima ih uče.

 

http://zena.blic.rs/Porodica/15867/Zasto-je-porodica-u-krizi

[Иван Ивковић]

Промоција књиге "КАКО ПОРОДИЦИ ВРАТИТИ ИЗГУБЉЕНУ РАДОСТ"

 

 

Преузми аудио

[Иван Ивковић]

Потрошачи уместо витеза

 

Шта ће наша деца бити кад порасту? Потрошачи или ствараоци?

 

Потрошачки индивидуализам је један од ретких светских трендова који се запатио у нашем народу. Штавише, толико се одомаћио да подрива обрасце јунака и домаћина који су некада чинили темељ српског идентитета.

 

У чему је разлика?

 

Кад нема, јунак избори, домаћин стекне. Потрошач дође и потроши.

 

Можда нисмо приметили, али последице замене идентитета су свуда око нас. Држава нам се непрестано смањује. Државни буџет пунимо тако што распродајемо наслеђе претходних поколења и задужујемо се на рачун наредних.

 

И нас има све мање. Није реткост да четворо баба и деда и двоје родитеља подижу једно дете. Шест на једног!

 

Потрошачки модел левка замењује стваралачки модел стабла, чак и тамо где смо мислили да је незамењив: у породици. Многи моји пријатељи ће бити последњи изданци своје лозе. Зар то није тужно? Да баш ми прекинемо нит која се протеже од Адама и Еве (библијских или генетских, свеједно)?

 

Са потрошачке тачке гледишта, није. У породичном стаблу које се изврнуло у облик левка, све што су претходне генерације стекле слива се у један џеп.

 

Вредност таквог наслеђа лако може да превазиђе просечна примања током читавог радног века. Наследник дакле не мора ни да ради да би у ова црна времена себи обезбедио удобан живот. Довољно је да нема децу.

 

Уобичајено објашњење за кобно ниски фертилитет је ”немамо довољно”, у ствари углавном имамо више од својих предака и више од осталих родитеља на свету. Поштеније би било рећи ”ово што имамо нећемо да делимо”.

 

Ужасни надимак ”бела куга” који смо наденули хроничном недостатку деце доказ је да старе породичне вредности још увек имају велику снагу, барем у мислима и речима. Ипак, кад пређемо на дела, потрошачке вредности односе превагу, а бела куга више није проблем већ решење. Бела куга је економски модел: мање деце, више за нас.

 

Наша деца можда не примећују да су се проредила, ни да су постала непожељна, ни да се задужујемо на њихов рачун, ни да распродајемо ресурсе који припадају њима колико и нама. Ипак нас читају као отворену књигу, и уче. Наш поглед на свет им је прва и највећа школа.

 

У тој школи, многи ће научити да буду нарциси. Презаштићена и размажена деца израстају у бахате и неспособне људе, што је по једнима катастрофалан, по другима идеалан спој.

 

Таквав човек ће тешко постати добар домаћин или витез, али биће идеалан потрошач и либерал. Њему ћеш лако продати нешто што му не треба. Он ће увек гласати да неко други решава његове проблеме. Ако је уметник, бираће „провокацију“ и “деконструкцију” уместо да се потруди на стварању ремек-дела. Ако је новинар бираће преписивање и сензационализам уместо истраживачког новинарства. Ако је политичар биће склон распродаји свега, од територија, преко идеја, до кумова.

 

Суштина неолиберализма, како социјалног тако економског, је сеча друштвеног стабла како би се убацило у левак потрошње. Либерали тврде да секу корене и везе да би нас ослободили. Којешта! Секу нам корене да би нас почупали.

 

Не смемо дозволити да искорене нашу изворну културу. Домаћински и јуначки дух ће нам опет затребати. Све је више оних који немају, све је мање наследства за трошење. Неко ће опет морати да ствара.

 

Домаћини и јунаци постоје и данас. То су маме и тате са децом. Они који не чекају да капне кроз левак, већ рађају и стварају.

У њиховој школи се не учи како се наслеђе троши, већ како се умножава и предаје својој деци. Учи се да обавезе и везе са другим људима нису бабарога, да је породични живот срећан, колико људски живот то може да буде.

 

Нажалост, та школа остаје затворена у њихова четири зида. Нећете је наћи у јавности. Камере ријалитија ту кућу не снимају.

У време кад се лоши избори нуде на сваком кораку, имамо одговорност да позитивне вредности пустимо на слободу.

 

Андреј Фајгељ, „Потрошачи уместо витеза”, Вечерње Новости, 1. септембар 2015, стр. 14

http://andrej.fajgelj.com/potrosaci-umesto-viteza/

[Pancakes]

U skorije vrijeme nisam čitao odvratniji etno-nacionalistički tekst.

 

Kada će ovi anti-liberalni vitezovi osedlati konja već jednom i pustiti nas potrošače da uživamo u blagodetima ovoga vijeka.