Kako izbeći kajanje nakon donete odluke?

[JESSY]

Donošenje ispravne odluke često predstavlja problem kod većine ljudi, a na koji način treba da se suočimo s ovom dilemom, ali i nađemo odgovarajuća rešenja, objašnjava naša stručna saradnica

Teret odluke suštinski se najdramatičnije doživljava u životnim situacijama koje ljudi procenjuju kao izuzetno važne. Smisao svake odluke ogleda se u želji da postignemo određeni cilj ili rešimo neki problem. Doneti odluku znači preuzeti kontrolu nad sopstvenom životom i postati odgovorna osoba. Međutim, sloboda izbora ima svoju cenu koja se manifestuje u većoj verovatnoći da ćemo se nakon izbora kajati.

Istraživanja pokazuju da se 75 odsto ljudi kaje zbog nečega što nisu uradili. Izgleda da je lakše nositi se sa negativnim posledicama učinjenog, nego sa mogućnostima koje smo propustili zato što nešto nismo učinili. Ovde su u igri različiti faktori. Generalno, imamo na raspolaganju čitav niz mehanizama koji omogućavaju da se nosimo sa negativnim događajima, ali kada su u pitanju propuštene prilike, situacija je nešto komplikovanija.  Sadašnje nezadovoljstvo čini da ljudi precenjuju izgubljene šanse, a potcenjuju negativne posledice propuštenog izbora. Kada razmišljate na ovakav način, čini vam se da bi sve bilo lakše i bolje da ste drugačije odlučili, ali verovatno je takva pretpostavka u suštini pogrešna. Svako od nas doživeo je da mu dostignut cilj nije doneo ono zadovoljstvo koje je očekivao. Za početak, korisno je da odustanete od želje da menjate sopstvenu prošlost.

ZAŠTO JE PONEKAD TEŠKO DONETI NEKU ODLUKU?

Svako ponekad okleva, ali parališuća neodlučnost često je povezana s onim što sebi govorimo u vezi sa odlukom koju treba da donesemo. Na primer: Moram da donesem ispravnu odluku ili Užasno je doneti pogrešnu odluku. Ako pogrešim, ja sam bezvredan i osuđen na neuspehe! Ovakav način razmišljanja ne stavlja nas u najbolju poziciju da donesemo pravu odluku. Osim toga, pitanje je koliko je korisno razmišljati da postoji prava odluka  kada svako rešenje nosi kako šanse, tako i potencijalne rizike. Ipak, zrelo i uravnoteženo donošenje odluka isključuje impulsivnost jer posle toga nismo u stanju da istolerišemo neprijatnost koju proces odlučivanja sobom nosi. Ishitrene odluke donete na bum, kao i njihovo odlaganje, u principu komplikuju situaciju, otežavaju odlučivanje i povećavaju verovatnoću da ćemo se kajati.

 

[JESSY]

KAKO KAJANJE SVESTI NA MINIMUM?

Posmatrajući sebe iz ugla postignutog, možemo reći da smo mi na više načina rezultat svih odluka koje smo do sada doneli.
Samopouzdanje olakšava odlučivanje. Kada sebe doživljavamo kao osobu koja je u stanju da se izbori sa životnim izazovima, donese odluku i prihvati mogućnost da napravi grešku, na dobrom smo putu da budemo uspešniji, emocionalno stabilniji, ali i fizički zdraviji. Ono što pomaže da budemo samopouzdaniji jeste veština donošenja odluka. Šta je korisno znati da bismo verovatnoću pogrešnog izbora sveli na minimum?

Pre prikupljanja podataka, odredite i alternativne pravce akcije. Ljudi često nisu svesni koje su sve mogućnosti u igri, pa psihološki preuveličavaju značaj i težinu dileme koja ih pritiska. Zapišite razloge za i protiv nekog postupka. Na taj način alternative će vam postati mnogo jasnije.

Razmislite na koga će sve uticati vaša odluka. Uključite i druge osobe u proces, pogotovu ako će to uticati na njihove živote.
Procenite rizik pre primene odabrane alternative. Razmislite o tome šta sve može da krene naopako i šta vi možete preduzeti da biste taj rizik sveli na minimum. Izvedite mentalnu probu – zamislite kakvi će biti ishodi donete odluke. U zavisnosti od toga da li tražite mnogo ili se zadovoljavate malim, efekti ostvarenih ciljeva mogu biti donekle drugačiji. Osobe maksimalističkih zahteva možda postižu više, ali su više skloni kajanju, to jest razmišljanju o opcijama koje su propustili, zatim zabrinutosti, pesimizmu i depresiji. Napravite plan akcije – konkretizujte donetu odluku s obzirom na vremenske rokove. Odredite male nagrade koje će vas motivisati da istrajete i sve zapišite.

Pošto donesete odluku, posvetite se planu akcije i zaboravite na pitanje: Šta, ako…?
Ali, da li je ovo dovoljno? Ne zaboravimo da ljudi nisu samo racionalna bića. Čak i u slučajevima kada ispoštujemo sva pravila odlučivanja, nije isključeno da ćemo se posle kajati i preispitivati.

Istraživanja i domišljati psihološki eksperimenti osvetlili su još jednu stranu složenog problema odlučivanja. Naime, način donošenja odluka ispitanika koji su koristili podsvesne strategije, u značajnoj meri doveo je do redukovanja kajanja. Kada se ljudi nalaze u situaciji odlučivanja, ako nakon izloženih opcija dobiju zadatak da se bave napornom mentalnom aktivnošću (na primer da rešavaju anagrame), u stanju su da donesu bolje odluke u odnosu na one osobe koje su odlučivale  razmatranjem razloga za i protiv. Ovaj efekat istraživači su objasnili teorijom podsvesnog razmišljanja koja ističe da se naša podsvest mnogo bolje snalazi kada su u pitanju kompleksne odluke.  Naš um ima ograničene sposobnosti da barata mnoštvom podataka u isto vreme i u stanju je da previdi širu sliku problema s kojim se suočavamo.

 

KAKO NAVESTI PODSVEST DA SE BAVI PROBLEMOM DONOŠENJA ODLUKA?

Prvo se upoznajemo sa elementima koji su neophodni za donošenje odluke, zatim angažujemo pažnju napornom mentalnom aktivnošću kao što je rešavanje anagrama, a podsvesti dozvolimo da radi za nas.
Komplikovani smo i na naše postupke utiče niz faktora. Između ostalog i to kako se trenutno osećamo, na koji način sebe doživljavamo i kako nas drugi vide. Osim toga, kajanje je zdrava emocija jer nam omogućava da uočimo, prihvatimo i popravimo probleme koji nam se neminovno događaju tokom života. Preuzeti odgovornost, pokajati se zbog greške i oprostiti sebi - važan je korak koji možemo učiniti da bismo svoj život obogatili iskustvom i mudrošću.

[YOKA]

Покај се...

ух, увек се кајем, некад кратко а некад, и дан данас...

[Margareta]

Nikako.

Nemoj se kajati nikad za nešto što učiniš.

Nema razloga.

U tom trenutku je to delovalo ispravno.

[JESSY]

Покај се... ух, увек се кајем, некад кратко а некад, и дан данас...

e, sad Zoki, nije isto pokajati se i kajati se....znas kako je to V.Jerotic to dobro objasnio....

[JESSY]

Nemoj se kajati nikad za nešto što učiniš.

tacno....tada se to cinilo kao jedino ispravno resenje .....jedino sto si ti mogla da ucinis u datom sklopu okolnosti....

[Караконџула]

Ja se često kajem , kajem se zbog svake iole važnije odluke koju sam donio u životu . 

Znam da je to loše i bespotrebno , ali šta da radim !?

[JESSY]

Ja se često kajem , kajem se zbog svake iole važnije odluke koju sam donio u životu .

jesi li ikad razmisljao zasto to cinis?

[Ђуро Станивук]

Немој да мислиш да је избор без лоших последица увек доступна опција...ако ти је циљ стварно битан, мање ћеш се замајавати ситним грешкама...ако стварно знаш шта желиш, онда ћеш и жртвовати понешто да би достигла жељено...ако се кајеш због жртве коју си дала зарад циља онда си лицимур и размажено дериште које у ствари не зна шта жели...

 

...ништа лично..

[Srdasce]

Možda donesoh jednu pogrešnu, a možda i nisam. Jednostavno, poslušah sebe. Nisam ni danas sigurna, da li je bila ispravna. Jedostavno, tako moralo je. U svakom slučaju, mene muči i dan - danas. Što verovatno znači, da nisam "najpametnije" odigrala, a možda je u datom momentu zaista meni to delovalo najbolje rešenje, jer ja znam, zašto sam tako ogreagovala. Delovalo je najiskrenije. I ja i dan - danas naprosto imam i posledice tog stava, kao i nešto najdivnije.

 

Da, jesam se kasnije pokajala. I kajala, godinama. Teško je objasniti.

 

Možda se zato sada i bojim, da poslušam sebe. Da smanjim tu intuiciju, i da malo uključim mozak, jer možda negde u dubini duše, možda, možda..osećam da me je to negde odvelo na krivi put. Ali, ne mogu reći, da kasnije ništa iz toga ne naučih. da ne pokušah na sve načine znane i neznane da ispravim, popravim, da upinjem i zadržavam...da istrajavam..bez ikakvog uspeha. Ne uspeha, kao uspeha, da ja eto sada budem zaboga velika u sopstvenim okama...ne. Nego zato što sam zaista kasnije smatrala da sam se možda ogrešila. A onda je to probudilo neke druge stvari, da se opet nešto peto učini meni i ja nikako ne mogu i ne umem da sagledam neke stvari očigledno. No, da skratim...jako pazim. Šta govorim, radim. Nisam sjajna i nepogrešiva. Ako je to neka uteha, a bila nije, svakako da "platih" nečim najvrednijim. Meni to i dalje ništa nije vredelo. Ne, zaista se gorko kajah. I pokajah, relativno brzo i gotovo odmah. I dug vremenski period pokušavah. Sve podneseh hrabro, na sav račun sebe. I opet nije uspelo...

 

U životu nisam nikada donosila odluke na prečac. I odmah. I dugo nakon toga nisam noćima spavala, sastavilo bi me, kada se najmanje nadam. Drugi su em ubeđivali, ma šta ti to radiš. ma to tebi samo deluej tako, pogledaj druge šta radiše..mene to sve ne zanima. Nikada  i nije. Gledah uvek sebe. Da se svet urušavao, ja opet bih po mome, čak i da čitav smeje mi se, zato što jednostavno je bio takav izbor: uraditi nešto ispravno po cenu sebe, ili uraditi nešto možda nečasno, a izgubiti sebe a sačuvati nešto što ti beše najdragocenije. I ja bez razmišljanja izabrah, ovo prvo. 

 

Mrvilo me je, mlelo. Više nemam ni suza. Samo uplakane oke. Jedino one ostale su iste. da kažu, koliko teško bilo mi je...

[Иван Ивковић]

Недавно сам одгледао врло добру анимирану серију у којој се јасно истиче мотив (избегавања) кајања након донете одлуке.

Серија се зове 進撃の巨人 или, како су Енглези превели, "Attack On Titan". Имате рекламу овде па ако вам се свиди...   (^_^)

Иначе, мисао коју сам хтео да цитирам јесте: "Изабери оно због чега ћеш зажалити најмање".

[JESSY]

uvek ostaje jedno kajanje....kajanje zbog neceg sto smo uradili, ili kajanje zato sto nesto nismo uradili....mislim da je uvek bolja prva varijanta...bar si pokusao....