Jump to content

Покајање је величанствено осећање


Препоручена порука

Ko je pomenuo knjigu? Laza? :D Šalu na stranu, ako ima link do knjige, bila bi vam zahvalna. Inače, tema je big likefaceeeeeeee

Nije važno da li te vole - važno je da ti voliš!

Starac Porfirije Kavsokalivit

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 256
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  On 8. 8. 2012. at 10:08, Александрида рече

Ko je pomenuo knjigu? Laza? :D Šalu na stranu, ako ima link do knjige, bila bi vam zahvalna. Inače, tema je big likefaceeeeeeee

:( За жал немам линк до книгата на Димитрис Карајанис. Преводот го правам од веб страницата на парохиската црква Света Параскева Илиополис но и таму е постирано, само ова поглавје од книгата, кое се преведува во делови, но не и целата книга. Бесплатен линк во pdf формат нема или пак јас не можам да најдам, не знам.... :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 8. 8. 2012. at 11:04, ksenos рече

:( За жал немам линк до книгата на Димитрис Карајанис. Преводот го правам од веб страницата на парохиската црква Света Параскева Илиополис но и таму е постирано, само ова поглавје од книгата, кое се преведува во делови, но не и целата книга. Бесплатен линк во pdf формат нема или пак јас не можам да најдам, не знам.... :)

Ok. Samo bez ovih tužnih smajlija, jer, imamo tebe da nam preneseš ovo bogatstvo :) Hvala za to :)

  • Волим 1

Nije važno da li te vole - važno je da ti voliš!

Starac Porfirije Kavsokalivit

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 8. 8. 2012. at 8:41, ksenos рече

:) не ретко и самиот така се чувствувам но верувам дека Он се ќе уреди за наше добро.

Šta ću, još mi slaba vera trening moraj još bildovati :)

  • Волим 1

"We are such stuff
As dreams are made on; and our little life
Is rounded with a sleep."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2. Секуларни религиозни човек

Он приступа исповести, како би задовољио своје појединачне религиозне потребе. Он може узети ућешће у службе и таинства, али не допушта своју позитивну промену кроз њих. Користећи психолошке механизме интелектуализације и порицања, који отежавају процес самопознаје, он себи не допушта да потражи одговор своме недоумљу. Спољашње је „стабилан“ човек (С вани оставља утисак стабилног човека), који је све уредио. Али он остаје несигурна и крхка особа, која се не усуђује да ствара везе, зато што свака аутентична веза представља претњу за његову рамнотежу и притом би се могла показати његова празнина.

11ucjko.jpg

Он се осећа самодовољно и задовољан је својим положајем. Он ради оно што је потребно. Други греше. Други стварају невоље. Други се претварају у ад, када пожеле да постоје као други – као различите личности. Други треба да постоје једино да би га потврђивали. Они треба да говоре колико је он добар и примеран. Они су такође потребни, да се брину о њему, да му олакшавају и да му прислужују. Зато он увек остаје усамљен, иако је окружен другим људима. За Цркву и Бога је сачувао одговарајућу улогу. Они треба да утврде његов пут, да успокоје сва беспокојства које он има, да га покривају у свим потешкоћама које поседује. Тек ће тада учествовати у Цркви, осећати се као њен члан, ићи ће у цркву и биће му пријатно чак и да партиципира у њеној добротворној делатности. Допринеће финансиски у укрепљавању црковне делатности, јер то може да га номинира као добротвора. Чињеница, која може допринети да се осигура за безбедан и благопријатан будући Суд. Када је већ дао Богу нешто времена и новца, сматра да је разумљиво по себи, да је и Он њему дужник. Бог ће због тога требати да покаже разумевање према свим његовим несавршенствима, које свакако ни су многобројна, јер он није никога убио, нити је крао...

Он свештеника третира на себи својствен начин доживљавајући га као службеника за задовољавање својих религиозних потреба. Уколико се деси да свештеник не пева мелодично, да службе не савршава брзо и да се не осмехује са уважавањем сваки пут када га пресретне, тада га сврстава у једног лошег чиновника. Још више, ако случајно свештеник не жели да удовољи његове потребе о једној магичној религиозности или запита за његову сопствену одговорност у конфликту са другим људима. Тада се његова љубазност и толерантност према свештенику исцрпљује. Тада ће га напасти и омаловажавати (клеветити), сматрајући га за ретроградног и радозналог. Биће помућен зато што се дирају његове заслуге. Он ће прекинути везу са њим и потрудиће се да нађе другог свештеника, кои би одговарао његовим намерама. Ставиће крај и у односу са Црквом док се она не модернизује и док жели да се уплиће у животе људи, уместо да остане у њеним религиозним дужностима.

На крају, у датом тренутку, када му се деси нешто заиста непријатно, на пример нека озбиљна болест, смрт или економска катастрофа, он се упита: „Зашто се мени десило нешто овакво“? Бог није праведан ни моћан, када не заштићује оне, који су Му учинили услугу признавајући Његово постојање.

oq9cas.jpg

Он увек остаје у своме варљивоме ја, у својој маски; он не поседује елементарну самоспознају. Зато и не налази нешто што би исповедао. Он увек гледа у својеручно израђеном огледалу, које га уверава да је он „најбољи човек, који може да постоји.“ Његова маска је постала његово лице, док га душа подсећа на портрета Доријана Греја, кои је претрпео свакакве измене. Лице које се показује као неодољиво привлачно, док му душа неповратно стари.

Извор: Δημήτρης Κaρaγιάννης, Ρωγμές κaι Aγγίγμaτa
(Пукотине и додири),
εκδ. Aρμός, 2005, σ. 31-46, Аутор је специјалист дечје и породичне психологије.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

аутор нам даје златан пресек профила, секуларно-религиозног типа човека, који нажалост није ретка појава....

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ми остана уште третиот дел за превод, за автентичниот верник и текстот од Димитрис Карајанис за покајанието, завршува.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

3. Аутентичан верујући човек

Он се налази у постојаној борби са собом, другима и Богом, откад тражи своје лице. Он зна да је слободан; он има то право од Бога, али је схватио, да је у његовом животу слобода нешто што се треба остварити, а не датост. Он зна да је његова слобода осакаћенa навикама, митовима, страстима, зависностима, стремљењима, светскоме животу. Он схвата да нема никаквих гаранција на његовом путу. Понекад се умори и затражи „објективне“ критеријуме и прибежишта, али истовремено с тим зна да они нису у стању да га обезбеде. Људи око њега му отежавају, али истовремено претстављају и његову наду.

nb6aug.jpg

У међуљудским односима он је срео најбоље што му се могло догодити – Самог Бога. Међутим искусио је и односе који га нису очаривали. Напротив, обременили су га. Дакле, он зна да кад би окривио друге или околности за свој неуспех, његово би олакшање било времено. Зато излаз тражи у себи. Свестан је да за такво трагање нису довољне само његове снаге. Не због неке лажне и лицемерне понизности, тобоже не заслужује ништа или нема никаквих способности, већ због уверености да и поред тога што је постигао многобројне важне ствари у животу, оне нису довољне, да би му пружале аутентичан исход. У вези са Богом он тражи елементе диjахроне аутентичности, истините (праве) мере, која може одговорити његовом животу.

Тражећи ту меру, он се упитује и за Самог Бога. Између Божијег и његовог лица као препреке улазе његова схватања о Богу и лично несавршенство. Али он верује Богу и нада се у Њега. Неки од његових повремених успеха или неуспеха могу га времено удаљити од Бога, али такође могу постати и отскочна даска за његов духовни живот. Овај ризик често доводи до усамљеност – не изолације, до болног губитка лица Божијег. Међутим када се у одређеним тренутцима – колико ли их има у животу? – у тренутцима који не долазе магијски, без одређене цене, а након напорног пута себепознања, појави лице Божије у његовом односу са људима, онда његово биће испуњава неизрецива, аутентична и дубока сладост. Истовремено у њему се шири и једна туга. Зашто? „Авај! Требало ми је толико времена у животу да видим оно, што је стално постојало око мене, до мене, у мени... И тада наступа тренутак покајања. Покајања, где се ум мења не због неког психолошког притиска, испуњен мојим сепством или неким другим, већ због просветљења. Могао сам гледати и на другачији начин, из другог угла и ствари су се разјасниле. Ближим се извору живота. Признајем своју жеђ. Признајем да нисам себедовољан, да постоји вода која може дати живот. Оживотворити ме. Дати живот и мени и мојим узајмним односима. Узимам одговорност приближавању Извору. Извор постоји, али треба да и ја учиним корак, да би се чудо десило. Као раслабљени који је требао да подигне одар да би му ноге оживеле. Као слепи човек који је требао да оде до извора да би опрао своје очи глином не би ли прогледао. Неки духовно непросвећени тумаче да грешник треба да се мучи како би показао своје покајање на делу. Што би рекли – да трпи казну. Да исплати глобу за грех, то јест за једну грешну насладу. Ова нељудска мизерија међутим не може да изображава преблагог Творца Красоте и Љубави. Он тражи да му приђем и да активно учествујем у сопственом опоравку. Мој повратак је и моје спасење. То је практично и моје поверење у Његовим намерама. Он жели да учествујем у сопственом лечењу, зато што ме враћа у ономе у чему сам одувек био, али нисам делотворио. Да будем са-творац. (Συνδημιουργός)

Дакле, моје активно учешће у тајни Покајања није некаква мизерна казна, већ деловање живота. Ја нисам роб који бива накажен због покушаја да се ослободи, већ онај који враћа своје царско и свештеничко достојанство.

t68ad2.jpg

Не кајем се уколико неутешно плачем са црним и јадним сузама у знаку самоокривљавања, већ са рекама од суза, које умивају облаке. Моје сузе су као киша. Она чисти моје прашњаве хоризонте, наводњава пресушела поља мог бића, ствара реке живе воде, које ће напојити и оне око мене. Тада исповедник – духовник постаје прилика. Моћи ће да потврди аутентичност или илузију. Да рашири то поље кроз своје сопствено искуство. Да ме доведе и до других аспеката који остају тамни. Тада исповедник и Бог као личности имају своју слободу и нису моја предвиђања, већ живи и Други. Зато могу придонети у оживљавању наде. Покајање је тада могућност и изједначава се са животом. Са надом. Оно није нешто што треба да се уради. Напротив, одбацивање покајања је исто што и одбацивање живота.

Извор: Δημήτρης Κaρaγιάννης, Ρωγμές κaι Aγγίγμaτa(Пукотине и додири),εκδ. Aρμός, 2005, σ. 31-46, Аутор је специјалист дечје и породичне психологије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала ти пуно на преводима, сјајни текстови, дубока искуства и мисли! :)

Жестока теопоетика! ретки су овакви писци и за њима трагам целог живота.

Подсећа ме на Јоаниса Корнаракиса и његове текстове.

погађа. убија себенце. лечи.

Мислио сам да после Јанараса нико неће моћи тако јако да пише о покајању, али ево једног који га је и превазишао.

П.С.

И наравно да ова тема скоро уопште није праћена, јер боли и веома је непријатна, те позива на пропитивање смисла бивствовања, живота, свега живог (што би рекао Васкетић)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

покајанието е живот, одлична поента и успешна реактуелизација на древниот светоотечки став за животот во покајание.

се согласувам со Лазар дека Димитрис Карајанис е одличен писател (со истенчен дар на пишување), теолог и психотерапевт.

мислам дека напишаното во текстот е плод на неговата емпирија во психотерапијата, која не само што не е соголена од вековното милемиумско духовно искуство на Оците, туку е потврдено со личниот духовен опит на авторот.

затоа плени неговиот израз, исцелува, теши и инспирира на покајание, разбрано како преумување=μετάνοιa

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 22. 8. 2012. at 17:44, Лазар Нешић рече

Хвала ти пуно на преводима, сјајни текстови, дубока искуства и мисли! :)

Жестока теопоетика! ретки су овакви писци и за њима трагам целог живота.

Подсећа ме на Јоаниса Корнаракиса и његове текстове.

погађа. убија себенце. лечи.

Мислио сам да после Јанараса нико неће моћи тако јако да пише о покајању, али ево једног који га је и превазишао.

П.С.

И наравно да ова тема скоро уопште није праћена, јер боли и веома је непријатна, те позива на пропитивање смисла бивствовања, живота, свега живог (што би рекао Васкетић)

Ти благодарам и јас тебе Лазар за подршката која ми ја даваш од самиот почеток.

Се радувам што мојот избор ти се допадна.:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

тема је дивна, текстови су дивни...хвала на труду...ја лично не могу ништа да пишем јер нисам довољно''поткована''... .smesko.

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 22. 8. 2012. at 20:22, JESSY рече

тема је дивна, текстови су дивни...хвала на труду...ја лично не могу ништа да пишем јер нисам довољно''поткована''... .smesko.

и поред тога што си се обратила ksenosu, добио сам осећај да ти морам реплицирати

:) можеш JESSY, баш оно што ти долази након читања овог текста, ето то, ти сподели са нама....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...