Покајање је величанствено осећање

[Ведран]

mene interesuje druga stvar:

koja su djela pokajanja (ona svakodnevna), i prepoznajete li ih kod drugih ljudi?

da li se ljudi mijenjaju, šta mislite?

не можам да зборувам за другите но можам за себе.

бидејќи постојано грешам, се трудам постојано и да се покајувам за згрешеното, т.е. за сето она што сум го промашил, а во тој пакет влегува мојата релација со Бога, ближниот, со самиот себе и секако со сета создадена твар околу мене.

но знаеш, Огло, тоа е процес кој трае целиот живот до последниот здив.

за мене највпечатливо дело на покајанието е вољата да се борам со злото во мене.

познавам многу луѓе кои живеат во покајание и не само што се променети туку зрачат и сведочат дека иако се во светов, сепак тие не се од овој свет.....средбата со овие ликови е вистински благослов и инспирација за промена.

П.С. Огло а ти ме разумеш када ти пишем на мом језику?

[Oglo]

@@Oglo, Зашто пролазни и то осећај? Мени баш делује као помак и сазнање. Урањање у најбитнију везу и препознавање које постоји међу људима.

Zato što pokajanje nema kraja, nema mjere savršenosti

Ono što si sjutra već danas otkriva, ono što si juče već zemlja pokriva

[Oglo]

не можам да зборувам за другите но можам за себе.

бидејќи постојано грешам, се трудам постојано и да се покајувам за згрешеното, т.е. за сето она што сум го промашил, а во тој пакет влегува мојата релација со Бога, ближниот, со самиот себе и секако со сета создадена твар околу мене.

но знаеш, Огло, тоа е процес кој трае целиот живот до последниот здив.

за мене највпечатливо дело на покајанието е вољата да се борам со злото во мене.

познавам многу луѓе кои живеат во покајание и не само што се променети туку зрачат и сведочат дека иако се во светов, сепак тие не се од овој свет.....средбата со овие ликови е вистински благослов и инспирација за промена.

da,

upravo sam na to mislio Vedrane,

ipak je naša mjera da se borimo protivu zla u sebi..

zato i pitam, vidite li ta djela svakodnevnog pokajanja

u stvari, na kraju se postavlja pitanje,

koji je cilj pokajanja?

život nema odredište

[JESSY]

mene interesuje druga stvar:

koja su djela pokajanja (ona svakodnevna), i prepoznajete li ih kod drugih ljudi?

da li se ljudi mijenjaju, šta mislite?

ја лично морам рећи да их баш и не видим око мене...а што се тиче промене, имам утисак да се мењају али на горе...

имам једно две пријатељице код којих је више присутно покајање речима него делим , али и то је нешто...бар постоји та свесност...

[Јелина]

Zato što pokajanje nema kraja, nema mjere savršenosti

Ono što si sjutra već danas otkriva, ono što si juče već zemlja pokriva

Схватам, ти ипак говориш више о покајању, ја сам се задржала на "појави лице Божије у његовом односу са људима, онда његово биће испуњава неизрецива, аутентична и дубока сладост."

[Ведран]

da,

upravo sam na to mislio Vedrane,

ipak je naša mjera da se borimo protivu zla u sebi..

zato i pitam, vidite li ta djela svakodnevnog pokajanja

u stvari, na kraju se postavlja pitanje,

koji je cilj pokajanja?

život nema odredište

циљ покајања је Живот

[Ведран]

ја лично морам рећи да их баш и не видим око мене...а што се тиче промене, имам утисак да се мењају али на горе...

имам једно две пријатељице код којих је више присутно покајање речима него делим , али и то је нешто...бар постоји та свесност...

онда је то неко симптоматично „покајање“ које и није покајање......

[Vaske]

Да се укључим мало у расправу. Мислим да је овај тренутак појављивања лица Божијег и покајање које слиједи, најбитнији, преломни трнутак. То покајање је суштина и темељ свег будућег покајања. Сав живот може да остане само сјећање на тај тренутак, а сва будућа дјела покјања имају своје, кристално јасно, зашто. Јер тај тренутак је почетак новог живота, али живота који тек пред собом открива мјеру за себе. Тако кораци могу остати и дуги и тешки али хоризонт разумјевања сопственог бивствовања пред тим Лицем је отворен.

[JESSY]

онда је то неко симптоматично „покајање“ које и није покајање......

људи се страшно тешко мењају (на боље)...некада их ни велике трагедије и невоље не мењају...некако су издресирани и немогуће је допрети до њих...

[Ведран]

људи се страшно тешко мењају (на боље)...некада их ни велике трагедије и невоље не мењају...некако су издресирани и немогуће је допрети до њих...

оно што је немогуће људима, могуће је Богу.

али ми морамо сурађивати да би смо се променили, прочистили, просветлили и обожили.

то је наше назначење....

[JESSY]

оно што је немогуће људима, могуће је Богу.

али ми морамо сурађивати да би смо се променили, прочистили, просветлили и обожили.

то је наше назначење....

слажем се...потребно је много труда и напора ( уз љубав, наравно)...а и најмањи успех је тако сладак....

[Ведран]

Да се укључим мало у расправу. Мислим да је овај тренутак појављивања лица Божијег и покајање које слиједи, најбитнији, преломни трнутак. То покајање је суштина и темељ свег будућег покајања. Сав живот може да остане само сјећање на тај тренутак, а сва будућа дјела покјања имају своје, кристално јасно, зашто. Јер тај тренутак је почетак новог живота, али живота који тек пред собом открива мјеру за себе. Тако кораци могу остати и дуги и тешки али хоризонт разумјевања сопственог бивствовања пред тим Лицем је отворен.

хвала ти што си се придружио и дао богат прилог дискусији са само једним коментарем, поштовани пријатељу.

[Oglo]

људи се страшно тешко мењају (на боље)...некада их ни велике трагедије и невоље не мењају...некако су издресирани и немогуће је допрети до њих...

mislim da se svi na kraju svakoga dana u ovome mogu naći bezbroj puta,

zato je neosuđivanje tako vrijedno

[JESSY]

mislim da se svi na kraju svakoga dana u ovome mogu naći bezbroj puta,

zato je neosuđivanje tako vrijedno

свакако...

[Јелина]

оно што је немогуће људима, могуће је Богу.

али ми морамо сурађивати да би смо се променили, прочистили, просветлили и обожили.

то је наше назначење....

Ко не сарађује - испашта. Па то схвати једног дана када у својој изграђеној осамљености на звук муве у соби радосно ускликне: "Ево муве!" Лично искуство