Jump to content

Покајање је величанствено осећање


Препоручена порука

По мени су покајање и смирење тесно повезани и не могу једно без другога.У овоме што сам написала нема ама баш никакве философије и тако треба и гледати на мој коментар :)

полако, тек је кренуо у веру и многе ствари су му још увек на телесном нивоу :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 256
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339369717' post='657038]

шта ви кажете?

Чисто да прокоментаришем ово твоје учестало постављање општих питања.

Има она код Хегела гдје каже како ми у свакодневном говору употребљавамо много термина за које, ако нас неко упита шта заправо значе, ријетко кад имамо децидан и до краја јасан одговор.

тако да ова питања, чини ми се, добро служе томе да видимо колико (не)знамо, а ти нам дођеш као какав мајеутичар православља или православни Сократ.

Свака част!

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У једном од својих многобројних књига, амерички теолог-философ Џон Капуто (John D. Caputo) ће рећи да једино покајање има ту могућност да промени саму онтологију стварности и људског бића, тј. да нешто што је било (не само временско "било", већ и оно суштинско "бити") више не буде, а тиме и да радикално измени прошлост у корист садашњости и будућности. Он иде толико далеко, да каже како покајање апосолутно брише и чини онтолошки непостојећим сваки могући покајани грех, а биће покајаног човека радикално новим, у смислу потпуне нове твари.

Сад, ово све можда звучи замршено и прилично смело, али мислим да је на трагу Светог Писма и Отаца.

Пошто сад читам Кавасилу, он негде каже скоро слично овоме, да покајник добија "ново биће". Он употребљава такве термине, да се ово не може схватити у неком само етичком или поправном смислу, па ни у смислу пуког "преумљења". Шта то све значи, не знам ни сам.

Покајње би, за мене, било непрестано и континуирано децентрирање од смрти (у сваком могућем виду, а пре свега као затворености у себе самог), ка животу који је на месту другог (Христа и ближњих). Наравно, светотајински, врлински и оно-свакодневно манифестовано; дакле, кроз евхаристију, труд/рад и живот са другима. А циљ је да се, на сваком од ових места и могућности остварења живота, буде на периферији оног "ја".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У једном од својих многобројних књига, амерички теолог-философ Џон Капуто (John D. Caputo) ће рећи да једино покајање има ту могућност да промени саму онтологију стварности и људског бића, тј. да нешто што је било (не само временско "било", већ и оно суштинско "бити") више не буде, а тиме и да радикално измени прошлост у корист садашњости и будућности. Он иде толико далеко, да каже како покајање апосолутно брише и чини онтолошки непостојећим сваки могући покајани грех, а биће покајаног човека радикално новим, у смислу потпуне нове твари.

likefaceeeeeeee likefaceeeeeeee likefaceeeeeeee

Everyone’s got a plan until they get hit.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339443886' post='657709]

полако, тек је кренуо у веру и многе ствари су му још увек на телесном нивоу :)

ma nisam mislio na telesni nivo meni nije jasan ovaj deo "drugi bolji od mene" nije mi jasno kakve veze poredjenje sa drugima ima u odnosu sa Bogom.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ma nisam mislio na telesni nivo meni nije jasan ovaj deo "drugi bolji od mene" nije mi jasno kakve veze poredjenje sa drugima ima u odnosu sa Bogom.

не ради се о томе да је неко у бољем положају у односу на тебе, јер није пошто су сви у Божјим очима једнаки, већ се ради о жртвености према другом. кад човек спозна тежину и величину својих греха, сваког ће да посматра као достојнијег, већег човека, од себе. толико, да ће увек другог ставити испред себе у односу са Богом, на тај начин испунивши обе заповести о љубави према Богу и човеку :)

није то нека перспектива самопонижења већ кајања, и не мора да значи да ће подразумевати ни клечање и плакање већ једну скрушеност и смерност, иако ће човек сијати и бити радостан.

ми смо навикли да везујемо осмех за радост а сузе и крива лица за тугу, ал православље даје покајању једну перспективу радосне туге - ослобођење и растерећење али кајање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339455253' post='657888]

не ради се о томе да је неко у бољем положају у односу на тебе, јер није пошто су сви у Божјим очима једнаки, већ се ради о жртвености према другом. кад човек спозна тежину и величину својих греха, сваког ће да посматра као достојнијег, већег човека, од себе. толико, да ће увек другог ставити испред себе у односу са Богом, на тај начин испунивши обе заповести о љубави према Богу и човеку :)

није то нека перспектива самопонижења већ кајања, и не мора да значи да ће подразумевати ни клечање и плакање већ једну скрушеност и смерност, иако ће човек сијати и бити радостан.

ми смо навикли да везујемо осмех за радост а сузе и крива лица за тугу, ал православље даје покајању једну перспективу радосне туге - ослобођење и растерећење али кајање.

Ono malo sto znam me tera da mislim da si u krivu.

Za pocetak, posmatrati dostojnijeg t.j veceg coveka? JA prvo ne znam sta znaci veci covek.

Drugo ne vidim razlog zasto ikog posmatrati kao veceg ili manjeg. Posto smo svi jelte pred bogom jednaki. Pa sto bi ako znamo da smo svi jednaki odstupali od toga kakvi smo stvoreni?

Drugo zasto da bi se pozrtvovali za nekog moramo ga posmatrati kao veceg coveka? Posto je Isus model kome tezimo, da li je on sve ljude gledao kao na "vece od njega"?

I na kraju to kajanje i srecna tuga, pokajanje nema poente ukoliko odrzavamo kajanje. U tom sluchaju samo tonemo u depresiju.

Mislim iskreno da ta srecna tuga nikako ne moze biti dobra stvar, to je ovo:

http://en.wikipedia....iki/Ambivalence

Tako da mislim da si ti pogresno opisao emociju( i valentina) i pogresan izraz upotrebio.

Poprilichno sam siguran da emocije koje opisujete nisu ono sto osecate, jer stvaran osecaj krivice duze vreme je jedna od odlika klinicke depresije. Sto sigurno nije stanje u kom nas Bog zeli.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово за радосну тугу никад нисам капирала како то може... Док нисам почела да читам редовније Јеванђеље. Не мислим да је то једини начин, већ да се мени тако потрефило, али тај осећај - па то је неописиво, плачеш к'о киша, али си срећан. Срећан си зато што си спознао нешто ново, обично у вези са Њим, то му дође као неки нови доживљај Њега који ти је раније измицао. Цела прича јесте као нека лудост, ал' чини ми се целу ту љубав већ је неко раније назвао лудом. Некако су ми покајања (мада ово је све и даље за мене ново, чак и после 3 године) увек била некакав повратак Њему и још један начин да се ујединим са Њим - нешто као ова нова сличица са позадине :)

Пошто је изговорите, реч вама влада. Док је неизговорена, ви владате њоме.

Арапска пословица

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово за радосну тугу никад нисам капирала како то може... Док нисам почела да читам редовније Јеванђеље. Не мислим да је то једини начин, већ да се мени тако потрефило, али тај осећај - па то је неописиво, плачеш к'о киша, али си срећан. Срећан си зато што си спознао нешто ново, обично у вези са Њим, то му дође као неки нови доживљај Њега који ти је раније измицао. Цела прича јесте као нека лудост, ал' чини ми се целу ту љубав већ је неко раније назвао лудом. Некако су ми покајања (мада ово је све и даље за мене ново, чак и после 3 године) увек била некакав повратак Њему и још један начин да се ујединим са Њим - нешто као ова нова сличица са позадине :)

Ne bih to tvoje osecanje nazvao radosnom tugom. Plakanje nije cvrsto vezano samo za osecaj tuge.

Ima mnogo ljudi koji placu od srece, ja sam reicmo par puta plakao od srece, trunka tuge nije bila a suze su isle. :)

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I na kraju to kajanje i srecna tuga, pokajanje nema poente ukoliko odrzavamo kajanje. U tom sluchaju samo tonemo u depresiju.

Mislim iskreno da ta srecna tuga nikako ne moze biti dobra stvar, to je ovo:

http://en.wikipedia....iki/Ambivalence

Tako da mislim da si ti pogresno opisao emociju( i valentina) i pogresan izraz upotrebio.

Poprilichno sam siguran da emocije koje opisujete nisu ono sto osecate, jer stvaran osecaj krivice duze vreme je jedna od odlika klinicke depresije. Sto sigurno nije stanje u kom nas Bog zeli.

Није то амбиваленција (не знам да ли има српскији израз). Мислим да ни ти нећеш скапирати док то не доживиш, зато што је то стварно растерећење неизрециво. (уколико мислиш да је то радосна туга)

Више је слично оном плачеш од среће, али није ни то, јер можда по интензитету личи, само није опет то.

А што се тиче депресије, немој тако олако да то повезујеш са ,,клиничком'' депресијом, мислим да је то прејака реч. Данас влада епидемија депресије, и сви се ми повремено осећамо депресивно, али то не значи да смо зрели за дијагнозу.

У праву си да Бог не жели да се ми тако осећамо, али кад радиш нешто што иначе те не испуњава (не умем боље да се изразим), па се и поред оствареног (или упорно не постижеш ништа) осећаш лоше, а ти упорно тежиш истим стварима и не капираш шта је погрешно. Ја рецимо мислим да ти баш Бог да снаге да увидиш где грешиш и после да то и мењаш. Наравно - ако му се обратиш за помоћ, мада је и то понекад тешко

Пошто је изговорите, реч вама влада. Док је неизговорена, ви владате њоме.

Арапска пословица

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Извини нисам видела пост, а на шта мислиш када кажеш да то моје осећање не би назвао радосном тугом? :) Да ли би могао то да мало опишеш?

Пошто је изговорите, реч вама влада. Док је неизговорена, ви владате њоме.

Арапска пословица

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ono malo sto znam me tera da mislim da si u krivu.

Za pocetak, posmatrati dostojnijeg t.j veceg coveka? JA prvo ne znam sta znaci veci covek.

Drugo ne vidim razlog zasto ikog posmatrati kao veceg ili manjeg. Posto smo svi jelte pred bogom jednaki. Pa sto bi ako znamo da smo svi jednaki odstupali od toga kakvi smo stvoreni?

Drugo zasto da bi se pozrtvovali za nekog moramo ga posmatrati kao veceg coveka? Posto je Isus model kome tezimo, da li je on sve ljude gledao kao na "vece od njega"?

I na kraju to kajanje i srecna tuga, pokajanje nema poente ukoliko odrzavamo kajanje. U tom sluchaju samo tonemo u depresiju.

Mislim iskreno da ta srecna tuga nikako ne moze biti dobra stvar, to je ovo:

http://en.wikipedia....iki/Ambivalence

Tako da mislim da si ti pogresno opisao emociju( i valentina) i pogresan izraz upotrebio.

Poprilichno sam siguran da emocije koje opisujete nisu ono sto osecate, jer stvaran osecaj krivice duze vreme je jedna od odlika klinicke depresije. Sto sigurno nije stanje u kom nas Bog zeli.

није фрка, ал морам мало да избистрим како да ти одговорим, нисам одавно тако размишљао ... само да нађем речи како да ти приближим речено и написано :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Извини нисам видела пост, а на шта мислиш када кажеш да то моје осећање не би назвао радосном тугом? :) Да ли би могао то да мало опишеш?

Pa pre bih rekao "ne energichna, smirujuca radost" suprotna od one "uzbudljive radosti" nego "radosna tuga".

није фрка, ал морам мало да избистрим како да ти одговорим, нисам одавно тако размишљао ... само да нађем речи како да ти приближим речено и написано :)

Procitaj ovo iznad reko bih da kapiram samo da mislim da ste upotrebili pogresan izraz :)

Jer ipak tuga je tuga a radost je radost :)

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У праву си да Бог не жели да се ми тако осећамо, али кад радиш нешто што иначе те не испуњава (не умем боље да се изразим), па се и поред оствареног (или упорно не постижеш ништа) осећаш лоше, а ти упорно тежиш истим стварима и не капираш шта је погрешно. Ја рецимо мислим да ти баш Бог да снаге да увидиш где грешиш и после да то и мењаш. Наравно - ако му се обратиш за помоћ, мада је и то понекад тешко

To je naravno zrelo i ispravno razmisljanje i po meni je to poenta pokajanja. :)

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Покајање ...

лоична жеља за спајање са Божанском силом...

јер без покајања нема ништа...

џаба нам све ако су срца хладна...

Покајање...као и Васкрсење су кључни у Хришћанском учењу по мени...

јер да живиш читав живот ко битанга...ако се пред кјрај живота искрено покајеш за своја дела...

спашен си...

Е ја лично се кајем и пре учињеног лошег дела...јер некада смо приморани акцијом других да делујемо...а да није у складу са Хришћанским учењем..

Једино ме нервира што сви очекују да роним сузе на исповести...

Magen VeLo Yera'e

מגן ולא יראה‎,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...