Покајање је величанствено осећање

[Јелина]

Међутим када се у одређеним тренутцима – колико ли их има у животу? – у тренутцима који не долазе магијски, без одређене цене, а након напорног пута себепознања, појави лице Божије у његовом односу са људима, онда његово биће испуњава неизрецива, аутентична и дубока сладост. Истовремено у њему се шири и једна туга. Зашто? „Авај! Требало ми је толико времена у животу да видим оно, што је стално постојало око мене, до мене, у мени...

А ово - дивно формулисано, немам речи.

[Ведран]

да, и тада долазимо до једно стање које Оци називају хармолипи=χaρμολυπη, то на македонски се преводи као радосна тага или таговна радост....

[Ведран]

Огло, реци ми молим те, ти како доживљаваш ову кованицу РТ=ТР

[Oglo]

Огло, реци ми молим те, ти како доживљаваш ову кованицу РТ=ТР

kao subotu

[Ведран]

kao subotu

одмор од умора

[DankaM]

„Авај! Требало ми је толико времена у животу да видим оно, што је стално постојало око мене, до мене, у мени... И тада наступа тренутак покајања.

[Oglo]

mene interesuje druga stvar:

koja su djela pokajanja (ona svakodnevna), i prepoznajete li ih kod drugih ljudi?

da li se ljudi mijenjaju, šta mislite?

[Јелина]

да, и тада долазимо до једно стање које Оци називају хармолипи=χaρμολυπη, то на македонски се преводи као радосна тага или таговна радост....

Па не баш, радосна туга је свеобухватнија, а ово је баш конкретан повод за велику, освешћену и присутну радост. Што смо једни пред другима и једни уз друге, само манифести љубави.

[Oglo]

Па не баш, радосна туга је свеобухватнија, а ово је баш конкретан повод за велику, освешћену и присутну радост. Што смо једни пред другима и једни уз друге, само манифести љубави.

Da Jelina,

ali kada se to češće ponavlja, onda se to vidi i u malim stvarima

i još važnije, shvataš, da je i to samo prolazni osjećaj

o tome Vedran, mislim, govori

edit: pardon pogriješih u obraćanju

[JESSY]

јако бих желела да будем аутентичан верујући човек...то ми је циљ овога живота...на дам се да ћу уз Божију помоћ то донекле и остварити... bighugbighug

[Vaske]

3. Аутентичан верујући човек

Е овај дио, не знам да ли је до писца или преводиоца, али је чиста поезија.

Усваком случају свака част за писца и бескрајно хвала преводиоцу.

Овај дио око трена појављивања лица Божијег и специфичне туге која слиједи затим је невјероватно погођена, да некажем да је управо ту испјеван најсвечанији тренутак у животу сваког аутентичног вјерника.

Хвала још једном и трудићу се да будем што конструктивнији на овој теми јер је остала једна од ријетких која ме уопште држи на форуму.

Жив ми био ксеносе и свако добро од Господа ти желим!

[DankaM]

Јелина, за August 22 2012 - 21:56, каже: Па не баш, радосна туга је свеобухватнија, а ово је баш конкретан повод за велику, освешћену и присутну радост. Што смо једни пред другима и једни уз друге, само манифести љубави. Da Danka, ali kada se to češće ponavlja, onda se to vidi i u malim stvarima i još važnije, shvataš, da je i to samo prolazni osjećaj o tome Vedran, mislim, govori

Nisam ja rekla, ali baš razmišljam o tome kako mi se taj osećaj povremeno javlja, kao neko predosećanje ... Ali povremeno...

[DankaM]

kao neko predosećanje

Predosećanje buduće sreće

[Oglo]

@@DankaM,

da, izvinih se

ne zamjeri

[Јелина]

@@Oglo, Зашто пролазни и то осећај? Мени баш делује као помак и сазнање. Урањање у најбитнију везу и препознавање које постоји међу људима.