Шта је зло?

[horatio]

Када кажемо биће мислимо на истинито биће. А истинито биће је оно које увек јесте. За сада, ми смо само феномени, бића тек треба да постанемо, ако Бог да. 

Ма, разумијем...чини ми се да је  у питању терминолошки неспоразум. Али, мислим да таква врста терминологије вуче извесне проблеме...нпр. када кажеш да бића тек треба да постанемо, изгледа као да имплицираш да ћемо имати учешћа у Божијој супстанцији, природи(вјероватно то и не мислиш), а то мислим да није смисао обожења...Како сам ја то схватио, то можемо достићи само као личности...Некако ми је опасно и регресивно вратити се са категорија персоналистичке онтологије, на категорије класичне метафизике... Но, не мора значити да сам у праву...

[Александар Милојков]

Kako ne? Pa Bog je došao u našem tijelu, čemu otelotvorenje onda uopšte?

 

Разлика између Иконе и Истине. Велика је то тема. 

[Tumaralo.]

Свети Максим Исповедник каже да подразумева: вечнокрећуће стајање.

Meni se cini da ljubav podrazumeva dinamiku. Kao teznja jednog ka drugom u cilju spajanja. Medjutim kada smo vec spojeni onda "stajanje" sleduje po logici stvari. Medjutim gde je ljubav u stajanju?

[МиодрагМ]

Ђаво је први који је напустио Добро... он је први зликовац.

[Oglo]

Разлика између Иконе и Истине. Велика је то тема. 

 

Nije velika, veoma je jednostavno. Mi smo ikona Gospodnja. Kraj. To je naše tijelo.

[Александар Милојков]

Ма, разумијем...чини ми се да је  у питању терминолошки неспоразум. Али, мислим да таква врста терминологије вуче извесне проблеме...нпр. када кажеш да бића тек треба да постанемо, изгледа као да имплицираш да ћемо имати учешћа у Божијој супстанцији, природи(вјероватно то и не мислиш), а то мислим да није смисао обожења...Како сам ја то схватио, то можемо достићи само као личности...Некако ми је опасно и регресивно вратити се са категорија персоналистичке онтологије, на категорије класичне метафизике... Но, не мора значити да сам у праву...

 

Не у Божијој супстанци/суштини. За свете оце није само суштина/сусптанца ознака бића већ је то и личност. "Шта" и "ко" чине онтологију, а не само "шта". Наша "веза" са Богом је свакако личност, не суштина.

[Tumaralo.]

A ono iznad sto sam rekao za ljubav...sto je tezna ka drugom u cilju spajanja...ne mislim naravno na neku nervoznu groznicavu teznju...vec kao na postojanje u svom savrsenstvu. U smislu "Bog je ljubav". Ali bilo kako bilo...cini mi se da je to ipak neka dinamika, zvuci tako

[Tumaralo.]

Не у Божијој супстанци/суштини. За свете оце није само суштина/сусптанца ознака бића већ је то и личност. "Шта" и "ко" чине онтологију, а не само "шта". Нажа "веза" са Богом је свакако личност, не суштина.

Uh kada se pominje licnost ja bih odmah potegao pitanje slobode volje....ali to je zasebna tema...koja ne bi imala kraja :/

[Vaske]

Разлика између Иконе и Истине. Велика је то тема. 

аjd u krаtkim crtаmа  ( slutim li moždа povrаtа Plаtonu?)

[Александар Милојков]

Meni se cini da ljubav podrazumeva dinamiku. Kao teznja jednog ka drugom u cilju spajanja. Medjutim kada smo vec spojeni onda "stajanje" sleduje po logici stvari. Medjutim gde je ljubav u stajanju?

 

Израз Светог Максима управо то и објашњава. Престаје кретање, јер смо стигли до Циља, због којег смо и створени. Зато каже да ће бити стајање. Међутим, то стајање је живот, динамика, љубав, те у том смислу то стајање ће садржати вечни покрет, вечну динамику. Ипак, стајаћемо јер кретања више неће бити изван Циља ка којем се сада крећемо.

[Александар Милојков]

аjd u krаtkim crtаmа  ( slutim li moždа povrаtа Plаtonu?)

 

Не, нема везе са Платоном. То су основе литургијског богословља. Литургија је икона Царства Божијег. Она га оприсутњује на један парадоксалан начин  - сада и овде али још увек не. Не још у пуноћи, али ипак реално окушамо Христа. Владика Атанасије је доста писао о томе, читај код њега (дела о Литургији).

[Tumaralo.]

Израз Светог Максима управо то и објашњава. Престаје кретање, јер смо стигли до Циља, због којег смо и створени. Зато каже да ће бити стајање. Међутим, то стајање је живот, динамика, љубав, те у том смислу то стајање ће садржати вечни покрет, вечну динамику. Ипак, стајаћемо јер кретања више неће бити изван Циља ка којем се сада крећемо.

To je vec kontradiktorno. "Tamo na kraju" stajanje je isto sto i dinamika, kretanja nece biti ali bice dinamike...ovo jednostavno nije podlozno razumevanju i mislim da predstavlja pokusaj racionalizovanja iracionalnih pojmova, idela ili teznji...

[Александар Милојков]

Nije velika, veoma je jednostavno. Mi smo ikona Gospodnja. Kraj. To je naše tijelo.

 

Машиш потпуно. Није реч о тој икони (imago Dei). А и нисмо иконе по телу. Бог нема тело.

[Oglo]

Машиш потпуно. Није реч о тој икони (imago Dei). А и нисмо иконе по телу. Бог нема тело.

 

Neizreciva radost istine se izlila u ovo tijelo, i ja ovo moram da slušam? Nevjerovatno

[Александар Милојков]

To je vec kontradiktorno. "Tamo na kraju" stajanje je isto sto i dinamika, kretanja nece biti ali bice dinamike...ovo jednostavno nije podlozno razumevanju i mislim da predstavlja pokusaj racionalizovanja iracionalnih pojmova, idela ili teznji...

 

Стајање - у смисли да ће престати покрет који сада постоји, а који је ход ка Есхатону, историја. Наступиће покој у Христу.

 

Вечно кретање - у смислу да тај покрет неће бити беживотан, биће жив. Никада неће престати напредовање у наслади Богом, из радости у радост.

 

То значи наизглед парадоксалан израз Светог Максима "вечнокрећуће стајање".