Римокатолицизам

[Милан Меденица :)]

Него реци ми да ли си заинтересован да позовемо римокатолике антиекуменисте на овај форум?

да, то би било занимљиво за обе стране које су незаинтересоване за дијалог, кад се упусте у њега, сигуран сам или да би нуклеарка ту негде или би се нешто променило.

[Zawisza]

Dok se ekumenizam u svojoj suštini prihvata  kao ravnopravan dijalog među hršćanskim konfesijama, ono što je pojedinim crkvama zajedničko i ide se za potvrdom duhovnoga i moralnog poslanja Hristove Crkve pri tom odričući se sa naše strane svakog unijaćenja i pokušaja unijaćenja, onako kako je 2 dekretom vatikanskog sabora Unitatis redintegratio 1964. godine odlučeno, većina nas katolika nema problema sa međukonfesijalnim dijalogom.

Svaki normalan čovek i vernik treba da želi ponovo jedinstvo među našim crkvama, i da očekuje sa nestrpljenjem dan da se ponovo nađemo oko Božanske trpeze.

Da bi to i desilo se neophodan je dijalog, i pokušaj da se nađemo tamo gde smo se razišli. Sigurno da mi rimokatolici imamo da priznamo mnogo grešaka i zabluda, ali zato i jeste taj dijalog. Postoje među nama kulturološke, običajne, rasne, psihološke i kakve sve ne još razlike, i te razlike moramo da odvojimo od suštine, šta je to što nas sve čini hrišćanima?

Hrišćanstvo nije neki skup ili kodifikacija moralnih normi, ako tako gledamo ono je sadržano u samo jednoj rečenici da ne činimo drugima ono što ne bi smo voleli nama da čine drugi.

[Милан Меденица :)]

Hrišćanstvo nije neki skup ili kodifikacija moralnih normi, ako tako gledamo ono je sadržano u samo jednoj rečenici da ne činimo drugima ono što ne bi smo voleli nama da čine drugi.

4chsmu1

[Milan Nikolic]

Dok se ekumenizam u svojoj suštini prihvata  kao ravnopravan dijalog među hršćanskim konfesijama, ono što je pojedinim crkvama zajedničko i ide se za potvrdom duhovnoga i moralnog poslanja Hristove Crkve pri tom odričući se sa naše strane svakog unijaćenja i pokušaja unijaćenja, onako kako je 2 dekretom vatikanskog sabora Unitatis redintegratio 1964. godine odlučeno, većina nas katolika nema problema sa međukonfesijalnim dijalogom.

Svaki normalan čovek i vernik treba da želi ponovo jedinstvo među našim crkvama, i da očekuje sa nestrpljenjem dan da se ponovo nađemo oko Božanske trpeze.

Da bi to i desilo se neophodan je dijalog, i pokušaj da se nađemo tamo gde smo se razišli. Sigurno da mi rimokatolici imamo da priznamo mnogo grešaka i zabluda, ali zato i jeste taj dijalog. Postoje među nama kulturološke, običajne, rasne, psihološke i kakve sve ne još razlike, i te razlike moramo da odvojimo od suštine, šta je to što nas sve čini hrišćanima?

Hrišćanstvo nije neki skup ili kodifikacija moralnih normi, ako tako gledamo ono je sadržano u samo jednoj rečenici da ne činimo drugima ono što ne bi smo voleli nama da čine drugi.

Потпис. bliss jeeee

[Дража]

...sa naše strane svakog unijaćenja i pokušaja unijaćenja, onako kako je 2 dekretom vatikanskog sabora Unitatis redintegratio 1964. godine odlučeno

Ето нека један од корака буде и укидање тог 2. декрета и самим тим враћање свих поунијаћених у православље. Али нешто не верујем да ће се то икада десити. Сада (а и у будућности) можемо очекивати само да број поунијаћених порасте. Модерни "екуменизам" им је сјајна прилика за то.

[Zawisza]

...sa naše strane svakog unijaćenja i pokušaja unijaćenja, onako kako je 2 dekretom vatikanskog sabora Unitatis redintegratio 1964. godine odlučeno

Ето нека један од корака буде и укидање тог 2. декрета и самим тим враћање свих поунијаћених у православље. Али нешто не верујем да ће се то икада десити. Сада (а и у будућности) можемо очекивати само да број поунијаћених порасте. Модерни "екуменизам" им је сјајна прилика за то.

Вероватно ниси пажљиво читао или сам ја конфузно написао, што ми немојте замерити. Тим декретом се одустаје од унијаћења односно њиме се "укида" унијаћење.

Римска црква више и не осуђује прелаз у православље као што се некад радило, тако да имамо случајева да су у Француској неки редови комплетно прешли у православље.

Ја сам лично против таквих прелаза јер се тиме нарушава дисциплина цркве као и њена посебна устројства.

Ја ћу поставити пар одлука који се односе на источне цркве, што је занимљиво за нас.

[б]Унитатис рединтегратио -Декрет о екуменизму

[/б]

И. Посебно проматрање источних Цркава

14. Осебујан положај и повијест Цркава Истока

Цркве Истока и Запада слиједиле су кроз многа стољећа свој властити пут, повезане ипак братским заједништвом вјере и сакрарненталнога живота; притом је Римска Столица, уз заједничку сугласност, била мјеродавна ако би међу њима настала размимоилажења с обзиром на вјеру или црквену стегу. Светом је сабору, међу осталим врло важним стваримс, мило све подсјетити на то како на Истоку цвјета више партикуларних или мјесних Цркава; међу њима прво мјесто заузимају патријархатске Цркве, од којих се немали број њих дичи тиме да су потекле од самих апостола. Отуда је у источњака превладава ла и још превладава скрб и настојање око очувања оних братских односа у заједништву вјере и љубави, који морају владати међу мјесним Црквама као међу сестрама.

Исто се тако не смије превидјети ни то да Цркве Истока од почетка имају благо из којега је Црква Запада много тога преузела у богослужју, у духовној предаји и у правном уређењу. Исто се тако не смије подцијенити ни то да су темељне догме кршћанске вјере о Тројству и о Божјој ријечи, утјеловљеној из Марије Дјевице, биле дефиниране на екуменским концилима одржанима на Истоку. Како би очувале ту вјеру, те су Цркве много трпјеле и још много трпе.

Баштина предана од апостола била је прихваћана у различитим облицима и на различите начине; стога се она од самих почетака Цркве овдје или ондје разноврсно тумачила, и то такођер због различите ћуди и због различитих увјета живота. Све је то, уз вањске узроке и због помањкања узаја многа разумијевања и љубави, давало повод за раздвајања.

Стога Свети сабор потиче додуше све, али особито оне који се кане посветити раду на успостави жељенога пуног заједништва између источних Цркава и Католичке цркве, нека поклоне дужну позорност осебујном положају Цркава Истока у њихову настајању и расту као и нарави односа који су владали између њих и Римске Столице прије раздвајања те си о свему томе обликују исправан суд. Ако се на то буде брижљиво пазило, то ће у највећој мјери придонијети намјераваном дијалогу."

Ако вам је занимљиво и за дискусију а има о чему да се дискутује могао бих још неки члан да поставим, тачније 14.15.16.17 се односе на источне цркве.

[Sherlock H.]

Завиша,јел имаш неки линк где се налазе декрети КЦ?

[Zawisza]

Завиша,јел имаш неки линк где се налазе декрети КЦ?

http://katolik.hr/crkvamnu/dokumentimnu/277-dekret-o-ekumenizmu-runitatis-redi-ntegratiol

[Sherlock H.]

Завиша,јел имаш неки линк где се налазе декрети КЦ?

http://katolik.hr/crkvamnu/dokumentimnu/277-dekret-o-ekumenizmu-runitatis-redi-ntegratiol

Хвала. 0104_cheesy

[Милица]

Завиша, врло занимљиви коментари!!!

0110_hahaha

[Драган]

[Драган]

[Драган]

[Guest свештеник Иван]

Шта са овим сликама?

[Јосиф II]

Шта са овим сликама?

iron2ljuba

Па, ваљда је хтео да на с подсети на:

clapc