Jump to content

Nietzsche и хришћанство


Guest Alefshin

Препоручена порука

  • Одговори 171
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Људски ум је дивна, а уједино и страшна ствар. Може човека одвести до неслућених висина, али га може сурвати и у најдубље поноре. По светоотачком мишљењу пакао може наступити и сада, за време овоземаљског живота, а чини ми се да га је Ниче окусио. Тврдње о сифилису су, по мени, смешне. Ниче је своје таленте злоупотребио и у једном тренутку скренуо у лудило.

Сигурно га је и несхваћеност болелела. Када је отишао да штампа Заратустру рекли су му да је јако талентован као драмски писац, али да није философ. Прве књиге је поклањао, али је успео да поклони само 12 примерака.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Људски ум је дивна, а уједино и страшна ствар. Може човека одвести до неслућених висина, али га може сурвати и у најдубље поноре. По светоотачком мишљењу пакао може наступити и сада, за време овоземаљског живота, а чини ми се да га је Ниче окусио. Тврдње о сифилису су, по мени, смешне. Ниче је своје таленте злоупотребио и у једном тренутку скренуо у лудило.

Сигурно га је и несхваћеност болелела. Када је отишао да штампа Заратустру рекли су му да је јако талентован као драмски писац, али да није философ. Прве књиге је поклањао, али је успео да поклони само 12 примерака.

Price o sifilisu jesu smesne ali su jos smesnije i besmislenije price o tome da je njegova bolest

uzrokovana i pojacana njegovom filozofijom.

To je cist neoruloski poremecaj koji je nasledan i u njegovoj uzoj porodici je bila veoma cesta. To je

ona stekao jos dok nije umeo ni da prica a kamoli misli i pise.

A sto se tice doprinsu bolesti upravo suprotno. Nietzsche je time sto je budio uransku svest u sebi

cak sta vise odlozio i ublazio posledice bolesti koliko god je to bilo moguce.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...
  • 11 months later...

Kako god da okrenemo Niče pripada plejadi njemačkih filosofa koji su u dvadesetom vijeku, a i ranije bili i ostali dominantni....šteta za njega kako je završio, i pored toga što mu je čitav život realno gledano bilo mučenje,upravo zbog njegovih bolesti, koje su ga progonile, imao je taj analitički genij ali upravljen u pogrešnom smjeru.... :krstix:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја волим Ничеа. Волим његову искреност, невиност и жеђ за истином. Сажаљевам његову несрећу и друштво у којем је живео, а које је изнедрило ону дозу гнева у његовим делима (против онаквог "хришћанства" и ја бих био "антихрист"). Ниче је веома, веома дубоки мислилаца и треба добро промислити о ономе што је написао, пре било каквог брзоплтеог (и обично погрешног) закључка.

Успут, из штампе је поново изашла Воља за моћ. Купио сам књигу у Кнезу пре неки дан (Дерета). Ко воли Ничеа нек пожури, јер, веровали или не, ова књига ће планути брже него зејтин у продавницама 1993. године.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Вечити дијалог философа и теолога...

Неупућене усмеравам на:

- Мартин Хајдегер, Ниче, Федон, Београд 2009.

- Христо Јанарас, Хајдегер и Дионисије Ареопагит, Братство св. Симеона Мироточивог, Врњачка Бања 1997.

Упућене молим да изнесу своје виђење.

Ημεῖς δὲ πάντες ἀνaκεκaλυμμένῳ προσώπῳ τὴν δόξaν Κυρίου κaτοπτριζόμενοι τὴν aὐτὴν εἰκόνa μετaμορφούμεθa ἀπὸ δόξης εἰς δόξaν, κaθάπερ ἀπὸ Κυρίου Πνεύμaτος. (B Κορινθίους 3:18)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ничеова философија је несистематична. Хајдегер је први кренуо у том правцу систематизовања Ничеа, а на томе се још увијек ради. Управо та не систематичност може или често доводи до опречних ставова по овом питању, па се некако с правом може рећи и да је атеиста, а и да је само кртитичар.

По мени суштина је у томе што је Ниче био свједок времена "одбјеглих богова". Знаш да је и он био под великим утицајем Хелдерлина. У таквом времену онога кога називају Богом је најприродније назвати мртвим Богом. Тај дио ничеове философије није ништа друго до критика али онај дио који је требао да буде афирмативни, који је требао да укаже, покаже тог одбјеглог Бога, је пропао заједно са оним што је и критиковао, јер је Ниче и сам остао у духу метафизике. Тако ако се на крају узме да је сам Ниче остао при ономе што је и одбацио, тешко је раздвојити ту причу о атеизму и критици. Ниче је својом философијом упутио човјека у трагање за Богом живота али тог истог Бога није показао. Е сад да ли је то довољно да га оквалификујемо као атеисту или само критичара, не знам. Ја лично никад нисам постављао такве недоумице, јер некако недотичу суштину онога што је постигао (довршио метафизику).

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ничеова философија је несистематична. Хајдегер је први кренуо у том правцу систематизовања Ничеа, а на томе се још увијек ради. Управо та не систематичност може или често доводи до опречних ставова по овом питању, па се некако с правом може рећи и да је атеиста, а и да је само кртитичар.

По мени суштина је у томе што је Ниче био свједок времена "одбјеглих богова". Знаш да је и он био под великим утицајем Хелдерлина. У таквом времену онога кога називају Богом је најприродније назвати мртвим Богом. Тај дио ничеове философије није ништа друго до критика али онај дио који је требао да буде афирмативни, који је требао да укаже, покаже тог одбјеглог Бога, је пропао заједно са оним што је и критиковао, јер је Ниче и сам остао у духу метафизике. Тако ако се на крају узме да је сам Ниче остао при ономе што је и одбацио, тешко је раздвојити ту причу о атеизму и критици. Ниче је својом философијом упутио човјека у трагање за Богом живота али тог истог Бога није показао. Е сад да ли је то довољно да га оквалификујемо као атеисту или само критичара, не знам. Ја лично никад нисам постављао такве недоумице, јер некако недотичу суштину онога што је постигао (довршио метафизику).

Управо зато што и ја сматрам да је тешко раздвојити атеизам и критику, покренух ову тему да видим шта други мисле јер се углавном у већини говора о Ничеу прича креће у релацији атеизам - критика, и то најчешће методом ,,или/или"...

Такође сматрам да ово не дотиче суштину али је свакако корисно проговорити и о овоме, обзиром да је тако дуго актуелна та тема.

Ημεῖς δὲ πάντες ἀνaκεκaλυμμένῳ προσώπῳ τὴν δόξaν Κυρίου κaτοπτριζόμενοι τὴν aὐτὴν εἰκόνa μετaμορφούμεθa ἀπὸ δόξης εἰς δόξaν, κaθάπερ ἀπὸ Κυρίου Πνεύμaτος. (B Κορινθίους 3:18)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо зато што и ја сматрам да је тешко раздвојити атеизам и критику, покренух ову тему да видим шта други мисле јер се углавном у већини говора о Ничеу прича креће у релацији атеизам - критика, и то најчешће методом ,,или/или"...

Такође сматрам да ово не дотиче суштину али је свакако корисно проговорити и о овоме, обзиром да је тако дуго актуелна та тема.

Свакако, ов можда и јесте начин да се међу публиком ( јер Ниче је веома популаран и читан писац/философ) прича измјести са празног трабуњањ да ли је атеиста или не, и да се пређе на истински живот за којим је трагао, те да се покажу промашаји у том трагању.

Ето, надам се да ће се тема развити.

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Vaske,

Потрудићемо се заједничким снагама, позови све које може занимати ова тема па да се скупимо и проговоримо сви заједно .smesko..

Ημεῖς δὲ πάντες ἀνaκεκaλυμμένῳ προσώπῳ τὴν δόξaν Κυρίου κaτοπτριζόμενοι τὴν aὐτὴν εἰκόνa μετaμορφούμεθa ἀπὸ δόξης εἰς δόξaν, κaθάπερ ἀπὸ Κυρίου Πνεύμaτος. (B Κορινθίους 3:18)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево, ја бих се за почетак уписао једном Ничеовом песмом:

JEDINO LUDA JEDINO PESNIK

Iz bistrog zraka

kada utješna rosa

na zemlju već pada,

nevidljivo i nečujno,

- laku obuću jer nosi

ta rosa, tješiteljska, poput blagih utjeha-

sjećaš li se onda, sjećaš, plameno srce,

kako si negda žedno bilo

nebesnih suza i rosnih kapi,

kako si žedjalo, umorno i sprženo,

dok su po žutim stazama travnim

opaki zraci sunca u sutonu

vitlali oko tebe kroz crno drveće,

jarki zraci, zaslepljujući, zlokobni.

- Ti ženik istine? – rugali su se.

Ne! Ti si samo pjesnik,

zverka, lukava, grabljiva, pritvorna,

osudjena da vara,

da vara učeno i hotice,

pohlepna plijena, Jedino

maskirana različno,

u sebe samu,

maskirana u vlastiti plijen.

To da je – ženik istine?...

Luda jedino! Pjesnik!

Samo šareno pričalo,

pod maskama lude o svemu i svačemu,

lepršajući po varljivim parovima riječi,

po dugama-varkama

izmedju lažnih nebesa,

sunjajući se i švrljajuci naokolo -

jedino luda! pjesnik jedino!

I to je – ženik istine?...

Ne miran, ukočen, gladak, hladan,

u kip pretvoren,

u sveti stub,

ne smješten pred hramove,

vrata nekog boga:

ne! nego dušman takvih kipova vrline,

divljini, zavičaju, bliži nego hramovima,

pun mačje obijesti

kroz svaki prozor iskačući

hop! u svakakvi udes;

svaku prašumu nanjušivši

da bi u prašumama

medju šarolikum zvijerima grabljivim

ti poput grijeha zdrav, lijep i šaren vitlao,

sladostrasnih usana,

opijen rugom, paklom krvožedno,

loveci plijen, krišom, trčao obmanjujući...

Ili orlu sličan koji dugo

dugo nepomično u bezdane gleda,

u svoje bezdane...

- Oh, kako se oni sunovraćuju tu,

naniže, sve dublje,

u sve dublje dubine obrušavaju! -

I zatim se,

naglo,

okomito strmoglavi,

strelovito sjuri medju jagnjad,

svirepo ih željan,

sav obuzet gladju

I mahnit za dušama jagnjećim,

srdit i jarostan prema svemu

što izgleda samo dobrostivo,

poput ovce kudravo,

blesasto, blagonaklono od jagnjećeg mlijeka...

Eto takve su,

orlovske, panterske,

pjesnikove čeznje, takve su

tvoje čeznje ispod hiljadu maski,

ti ludo! Pjesniče!...

Ti koji si čovjeka gledao

kao boga i kao jagnje, -

rastrgnut boga u čovjeku,

kao i ovce u čovjeku

i smijati se raztržući -

to je, to je tvoja blazenost,

blaženost orla i pantera,

blaženost pjesnika i lude!...

U bistrom zraku

kada se srp mjesečev

zelen medju purpurnom rumeni

i zavidan već prikrada -

i, dušmanin danu,

svakim svojim korakom potajno

kosi vreže ruža,

sve dok ne padnu nazad,

blijede, u sjenu noći:

tako padoh i ja sam negdje,

iz ludila moga za istinom,

iz bezumnih mojih čeznji za velikim danom,

umoran od dana, bolan od svjetla,

- padoh dolje, u suton, u sjenku,

istinom Jednom

spaljen i žedan nje

- sjećaš li se još, sjećaš, plameno srce,

kako si nekad žedno bilo? -

Baš ja izgnan da budem

od svake istine!

Luda sam i ništa drugo!

PJESNIK jedino!

Nećeš jos dugo biti žedno, plameno srce!

Obećanje je u zraku, šapuću mi ga nepoznata usta:

- velika svježini dolazi...

U podne je moje sunce peklo nada mnom:

pozdravljam vas što dolazite,

vi – iznenadni vjetrovi,

vi – svježi duhovi popodneva!

Nailazi zrak tudj i čist.

Ne mjerka li me,

zavodnički,

prijeteći pogled noci?

Ostani jako, srce moje neustrašivo!

I ne pitaj: zašto?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...