Алкохолизам, пијанство, злоупотреба алкохола

[Млађони]

Мене је та једна вратила цигаретама, ма један дим је по мене опасан кад оставим. Много се ја мучим с овим пороком.   

 

Мене видиш није, могу да ти дам савет - размисли о разлозима зашто пушиш и шта ти пролази кроз главу када ти дође да запалиш цигарету и промени те мисли у неке рационалне. 

[Ivana032]

Да, рационалне дефинитивно, одлично си то приметио, јер заиста не постоји ниједан рационалан разлог за пушење. Зашто човек, који је рационално биће, буде толико ирационалан кад су ове ствари у питању? Мислим да тек кад признаш себи да си зависник, имаш шансе да се избориш.

Хвала на саветима. Сваки ми је добродошао.

[Danijela]

Нашикам се и правим хаос

 

Да ли је решење флашица од 100 динара?

Да ли сте видели снимак у којем се млади ковач јада како ради 10 сати дневно, па када му дође слободно време (викенд), „нашика“ се и прави хаос?

 

Ова изјава носи једну јасну поруку – „Током радне недеље акумулирам толико стреса, муке и незадовољства, да само чекам викенд не бих ли се напио, па да ми буде лакше“. Управо у томе и лежи проблем са алкохолом, односно наше злоупотребе истог.

 

Изрека „добар слуга, али лош господар“ може се применити и на напитке резервисане само за пунолетнике, а чини се да у случају доброг дела данашње омладине, али и старијих, њен други део има нарочити значај. Немојмо се погрешно разумети, уколико порив за пићем може да се контролише, онда у томе и нема ничег лошег. Проблем настаје када алкохол постане господар. Тада је он уједно и штака на коју се ослањамо. Зашто је то тако?

 

Живот има и лепе и ружне моменте, прожет је стресом, али и радошћу. Међутим, данас је поп култура успела да уведе идеју о крајњем хедонизму, где је главни предуслов да би човек био срећан  – то да ужива. И то да ужива константно. А како уживати када си оптерећен обавезама и разноврсним проблемима? Лако, „нашикај“ се и прави хаос. Јер када си пијан, не бринеш, не размишљаш и то ти омогућава да се опустиш. Проблем настаје сутрадан, када се отрезниш.

 

Јер узроци твојих проблема, због који си се и напио, нису нестали. Само су привремено потиснути. Њиховим нерешавањем, стрес опстаје и изазива даљу потребу за опијањем. Дакле, алкохол постаје штака на коју се ослањамо у кризним ситуацијама. Оне варирају од проблема у породици, у љубави, на послу, па до недоумице шта уопште радити са собом. Зашто је лоше у таквим околностима прибегавати алкохолу?

 

Зато што он ствара зачарани круг. Није ми лепо – хоћу да ми буде лепо – напијем се – лепо ми је – отрезним се – није ми лепо. А у њему се врте многи. Премда, не користе сви исти метод дистракције. За неке су то наркотици, за неке храна, за неке чак и компјутерске игрице. Принцип је исти. Једино последице варирају.

 

Битно је увести још један елемент, да би се почетна тврдња могла боље схватити. Људска психа. Овај проблем није равномерно заступљен међу популацијом. Постоје многи којима је алкохол слуга, али постоје и многи којима је господар. До тога долази када човек од проблема бежи, када се не осећа довољно јаким да им се супротстави, те их стога гура под тепих и све ушушкава у пијанство или томе слично. Поента је што сви желимо да будемо срећни и да нам буде дивно. Најефективнији начин да се то и постигне јесте управо превазилажење препрека које нас оптерећују. Сваки човек има у себи снаге за то. Само неки можда нису довољно мотивисани. Решење, стога, не лежи у средству дистракције (у овом случају алкохолу), већ у комуникацији, у проактивности и тежњи ка промени. Решење лежи управо у подстицању тих унутрашњих потенцијала, независно од њихове размере.

 

Незадовољан си својим послом? Уложи у своје образовање, заврши курс за рачунаре, за језике, стекни диплому Више школе, или чак факултета. Завршила се љубавна веза? Окрени се спорту и упознавању нових људи. Смета ти нешто у твом крају? Пронађи истомишљенике и ради на промени.

 

С друге стране, уколико се остане при „старом рецепту“, из тога произлази неколико даљих проблема. Пре свега, човек, уместо да циља ка дуготрајном задовољству које настаје уклањањем извора стреса, окреће се оном јефтинијем и пролазном. Улази у горепоменути алгоритам, где се осећа колико-толико безбедно, потпуно несвестан да полако акумулира фрустрације. То даље може водити и продубљивању постојећих, али и стварању нових криза. Као на пример оних у породици, са пријатељима, партнером и слично. Одређени део фрустрације која опстаје у нама морамо пројектовати на другог, јер се она бори да изађе.

 

О утицају алкохола на организам и потенцијалну безбедност, како у саобраћају, тако и у другим околностима, излишно је писати. Ти фактори су свима добро познати.

 

Када се подвуче црта, основна премиса овог текста је следећа. Сваки човек је способан да превазиђе мноштво проблема. Способан је да се мења и да помаже другима да се мењају. Неки људи, пак, окрећу се ка методама дистракције као солуцији. Сплетом околности, у овом тексту то је алкохол, али далеко од тога да је једини. А такви модуси никада нису решење. Решење је у нама самима.

 

http://akademskikrug.rs/nasikam-se-i-pravim-haos/

[JESSY]

Život sa porodičnom bolešću alkoholizma – Otvaranje duše, preobražaj gubitaka

 

 

Život sa alkoholicarem moze da izgleda kao da smo u stalnom stanju zalosti. Mozemo da se toliko prilagodimo na svakodnevne gubitke, da vise nismo ni svesni njihovog prisustva. Kada priznamo da zivimo pod uticajem necijeg alkoholizma, priznajemo takodje i svoju zalost. Posto je alkoholizam porodicna bolest, svi clanovi porodice osecaju posledice, a ne samo alkoholicar. Svaka osoba pogodjena alkoholizmom reaguje na svoj nacin. Neko moze da pokusa da kontrolise, dok neko drugi moze cak da  porice da problem uopste postoji. Neki ce da okrivljuju sami sebe.

Pre Al-Anona, okupirali smo sebe raznim aktivnostima trazeci resenja za alkoholicara. Kada nismo uspevali u svojim namerama, sugerisali smo sebi da pojacamo napore ili da pokusamo nesto drugo. Mozda smo cak uveravali sebe da je to bila nasa krivica sto nismo mogli da ubedimo alkoholicara da prestane da pije. Da smo samo mogli da nadjemo prave reci u pravo vreme, da ih izgovorimo u pravom tonu, mozda smo mogli da postignemo da alkoholicar vidi situaciju na nas nacin. Ocajni da ostvarimo svoje snove o srecnom porodicnom zivotu, mislili smo da cemo da uspemo ako svu svoju energiju usmerimo na ovaj problem.

U Al-Anonu saznajemo da nismo prouzrokovali alkoholizam, da ne mozemo da ga kontrolisemo i da ne mozemo da ga izlecimo. Ako pokusavamo da nesto postignemo na silu, treba da se setimo slogana „Polako ali sigurno“. Mada ne mozemo da ocekujemo da nam zivot uvek bude lak, ovaj slogan sugerise da ne mora sve u zivotu uvek da bude tesko. Ne treba da radimo vise ili bolje. Radili smo dovoljno dugo i tesko. Mada mozda necemo moci da promenimo alkoholicara, otkrivamo da postoji jedna osoba koju mozemo da promenimo – sami sebe.

Bolest gubitaka

„Moj prvi muz je umro kao alkoholicar, ali nisam zalila toliko njegovu smrt koliko nas neuspeo brak i svoje snove o ljubavi, sreci i zivotu „dok nas smrt ne rastavi“, koji se nisu ostvarili. Moja zalost je bila pomesana sa ljutnjom , ogorcenoscu i pitanjem „zasto bas ja“ godinama. Nisam razumevala da je bolest alkoholizma bila pravi problem. Bolest je prekinula nas brak i zivot mog muza.“  

Posledice alkohola prozimaju nas zivot i mogu da komplikuju nasu zalost. Zalimo sebe, svoje snove i svoje porodice. Ako imamo malu decu, oni mozda vec dozivljavaju posledice odrastanja u porodici alkoholicara. Cak iako nasa deca vise ne zive sa aktivnim alkoholizmom, u njihovom zivotu se osecaju njegove posledice. Oni mogu da budu povuceni, da okrivljuju sebe, da imaju problema u skoli ili da deluju na negativan nacin.

Naša odrasla deca mogu takodje da nose bolni teret porodične bolesti. Iste one osobine koje su im nekada pomogle da opstanu mogu kasnije da izazovu probleme u odnosima sa porodicom, prijateljima ili saradnicima na poslu. Mogu da imaju problema u donošenju odluka. Mogu da se bore sa strahom ili anksioznoscu ili da imaju problema u održavanju intimnih veza. Često stupaju u brak sa alkoholičarima ili sami postaju alkoholičari.

Svakodnevni zivot sa alkoholizmom oštecuje naše samopouzdanje. Kada odlučimo da odemo u Al-Anon mozemo da se osećamo kao da smo vec izgubili sami sebe. Plemenito je da budemo pažljivi i spremni da zadovoljimo potrebe drugih, ali ne na račun svoje sopstvene dobrobiti. Moguće je da smo malo po malo, zanemarili svoje sopstvene potrebe i posvetili svu svoju ljubav, negu i pažnju drugima. Možda nismo ni sigurni kako smo dospeli u ovu  situaciju.

“Shvatio sam da sam izgubio ne samo i onu sposobnost upravljanja koju sam mislio da sam imao, vec  i sebe samog.  Moje ponasanje je izazvalo bas onu zavisnost koju sam zeleo da prekinem. Al-Anon mi je pomogao da vidim ulogu koju sam imao u noćnoj mori koju sam prezivljavao i dao mi je alatke da mi pomognu da se probudim i da pocnem da živim život prema njegovim pravilima, a ne svojim. Danas, mogu da pogledam u ogledalo i da budem svestan da sam povratio ono što je nekada bilo izgubljeno – sebe samog. “

Promena u dinamici odnosa

U Al-Anonu ucimo kako da postavimo granice, da kazemo da kada mislimo da i ne kada mislimo ne. Vise ne dajemo drugima iz obaveze, kontrole ili straha, vec zato što želimo da damo. Kada počnemo vise da brinemo o sebi samima, možemo da dajemo drugima na zdraviji nacin.

Prepoznavanje sopstvene uloge u odnosu sa alkoholičarima je značajni činilac u nasem oporavku. Pre nego sto napravimo pozitivne promene, moramo prvo da postanemo svesni dinamike nasih odnosa i uloge koju smo igrali. Mozda smo bili “omogućivači” koji su spasavali ili opravdavali alkoholičara. Ili smo videli sebe kao zrtvu, bespomocni da promenimo svoje okolnosti. Mozda je nasa uloga bila da prihvatimo svu krivicu zato sto  alkoholičar pije ili se lose ponasa, izvinjavajuci se za sve sto ne ispadne kako treba. Neki od nasih postupaka su neku losu situaciju činili jos gorom.

Ispitujemo nasu ulogu u porodičnoj bolesti ne da bismo krivili sebe, vec da produbimo svoje razumevanje i saosecanje za one delove svoje ličnosti koje zelimo da promenimo. Ne mozemo da se oslobodimo svog  starog načina ponasanja bez ovog razumevanja. Umesto da nastavimo da se osecamo odgovornim za druge, pocinjemo da preuzimamo odgovornost za sebe i svoje postupke. Ucinili smo najbolje sto smo mogli u datom trenutku sa resursima kojima smo raspolagali, ali sada kada nam je svest na visem nivou, mozemo da vidimo i drugi način. Primenjujuci Al-Anon principe u svakodnevnom zivotu, pocinjemo da reagujemo na situacije drugačije nego sto smo to činili u proslosti. Oslobadjamo se iluzija da mozemo da upravljamo i ubedjenja da mozemo da promenimo alkoholičare ili da ih prisilimo da prestanu da piju.

Kada pocinjemo da se menjamo, menjace se i nasi odnosi sa drugima – ne samo sa alkoholičarem, vec i sa svima oko nas. U bilo kojoj relaciji, ako se jedna osoba promeni, menja se i sama relacija. Kao sto smo i mi sami bili pod uticajem porodične bolesti alkoholizma, tako ce i svi oni oko nas da budu pod uticajem naseg oporavka, kada mi počinjemo da se osecamo bolje. Mada mozda zelimo promenu u nasim odnosima, sama promena moze da predstavlja gubitak.

Nece svi da budu srecni zbog novih promena u nama – ponekad uključujuci i nas same. Mozemo da se podsecamo kako nam je nekada bilo i mozemo čak i da pokusamo da ubedimo sami sebe da nam i nije bilo tako lose pre oporavka. Mozemo da očekujemo prolaznu  ljutnju i krizu u ovom periodu. Ovo ne znači da treba da se vratimo tamo gde smo nekada bili, mada cemo mozda da budemo u iskusenju da to uradimo. U početku mozemo da osecamo da nam pozitivne promene ne prijaju. Onih dana kada povratak na prvobitno mozda izgleda lakse, mozemo da verujemo da nas je nasa Visa Sila dovela do ove  tačke u  zivotu. Tamo smo gde upravo treba da budemo.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2015/10/03/zivot-sa-porodicnom-bolescu-alkoholizma-otvaranje-duse-preobrazaj-gubitaka/

[Ненад Р.]

Ја сматрам да су ретки људи који уопште не пију алкохол. Ја не сматрам лошим , ако се попије по неко пиће и у ретким ситуацијама и мало више од тога , али ако је то често, та особа која то ради је слаба у сваком погледу. Она на такав начин покушава да побегне од стварности , уместо да је "гледа у очи " и одмах је решава.

[Arsenija]

Ја сматрам да су ретки људи који уопште не пију алкохол. .

Ja ne pijem alkohol ... Pivo nije alkohol...

Danas je moja Mader kuvala dzem,i ubacila je rum...Videla sam 2 bocice...sad taj pekmez vise nije postan...Sta cu ja da jedem u decembru ? 

[JESSY]

Stav očeva prema alkoholu važan za tinedžersko pijanstvo

• Istraživanje tajvanskih naučnika pokazuje da očevi imaju snažan uticaj na rizik za konzumaciju alkohola kod tinejdžera oba pola.

Foto: Jarmoluk/Pixabay.com

 

S druge strane, uticaj majki je bio znatno slabiji i uočen je samo kod tinejdžerki, prenosi agencija Rojters.

U studiji su korišćeni podaci prikupljeni od oko 4.000 učenika srednjih škola.

Takođe se pokazalo da deca očeva koji ne odobravaju konzumaciju alkohola imaju do 73 odsto manji rizik za pijenje alkoholnih pića.

Naučnici ističu da je za rizik konzumacije alkohola kod tinejdžera bio važniji stav očeva od eventualne njihove konzumacije alkohola.

 

(Tanjug)

[Sanja Т.]

....

Добро дошао оче, тако се радујем што те видим,

уђи, отворена је капија.

 

Радосно трчим да отворим и врата, дошао ми је родитељ у посету.

Отварам врата, чујем кораке...још неколико степеника...

Појављује се силуета у мраку, нешто није како треба.

Озбиљног погледа испитујем звуке и слику,

сва радост је нестала...грч је на лицу...а и у срцу!

Тетурање уз степенице, псовка се чује...

Степенице су оптужене, и мрак ... и ....

 

Осећај парализе у грудима не пролази, и поглед ми постаје туп.

Испуњена тугом, знам шта ме чека.

Небројено пута сам прошла кроз то...и  мајка...и бака...

Тешим себе- отац ти је, какав је да је.

Храбрим себе- издржи, пола сата, никад не седи дуго.

Правдавам тренутак- ако га не увредим, неће отићи кући бесан и неће вређати мајку.

 

Кукавица је то незрела, преноси незадовољство, увек се искали на слабијем.

дај Боже да га нико на путу до куће не увреди, опет ће на мајци да се ломи.

 

Тренутак сусрета. "О, тата, ти си. Хајде уђи добродошао. "Крвавог срца, гурам осмех на лице.

Није ме ни чуо.Ако и јесте, нису му битне моје речи, јер он увек има своју причу.

...и почиње, без добро вече: "У ходнику су вам превелике степенице,

је...м  му ....  , могу главу да поломим, а вас баш брига!

Ако... нека умре тата, коме је то важно ( креће мелодрама),

Овде има 100 богова, не видим куда идем (а празан ходник).

Ма ја ћу све то да средим, и знаш ћеро,тата је ту увек и ту нема бога!

 

(Попут тарзана, лупа се у груди) Лепа моја, колико ја вас волим.

Поносан сам на вас,и на децу,и ту нема бога, деда ће вама све.

 

Некако уђе и седе, уз скидање капута и жаљење на то како га све боли 

и да треба да му се помогне око свлачења.(Здрач човек у потпуности, кад је трезан)

 

Креће поново:" Ето дошао сам...мене нико не зове...

а јел имаш ракијицу, дај једну тати...

Ћерка не мисли на мене, морам незван да дођем...(виђамо се скоро сваки други дан)

...али ако...хоће зет дрва струже...еееее, не мисли он ништа,ццц, ма нема бога..

Ћеро, ја верујем, али не тако ко ви...то....сваке недеље и тако то...

:...а попови...еее,они су...

Ћеро, 2 попа да ми зовеш кад умрем..." ( скаче са теме на тему и неповезано често говори).

 

У међувремену, климам главом и одговарам са наравно, добро, ма може..

Свака друга реч би одвела у неповратну расправу са веоома повишеним , агресивним тоном.

...и кад не чује "Има Га тата, има" .

 

Разговара још мало, а онда се сети да треба да оде.

Поново су степенице проблем број 1.

Тетура се до капије,на мом лицу је и даље грч,

молим се Богу за њега, молим се за мајку, 

молим се да ми да снаге, да отерам надолазеће слике из прошлости...

Молим Бога за свог сина, молим Га за васцело човечанство.

Молим се да нестане порока, молим се да избави људе из невоље.

Молим се да снагу да свима који страдају

и да Благослови наслеђе њихово,

да нађу пут до Истине, да не крену и они рђавим путем....

 

Амин, Боже дај! 

...

[Дијана.]

O, draga Sanja. Nema riječi koje mogu da opišu pakao koji je u nekim porodicama, u glavama i srcima ljudi. NIti da utješe i izliječe. O, jadu i čemeru ljudski, i našta smo mi to stvoreni,  i kud se dede 'zemljin mali bog',  slika i prilika Božja...        

[Sanja Т.]

O, draga Sanja. Nema riječi koje mogu da opišu pakao koji je u nekim porodicama, u glavama i srcima ljudi. NIti da utješe i izliječe. O, jadu i čemeru ljudski, i našta smo mi to stvoreni,  i kud se dede 'zemljin mali bog',  slika i prilika Božja...        

Како је то само леп и добар човек у младости био...и сада је добрица када је трезан.Него мало по мало са друштвом, весељак...докле га је то довело...као и многе младе што води данас, а нису ни свесни. права туга, Дијана моја.

Да, нема реши да се опише пакао који настаје.Праве речи Дијана, хвала ти на допуни.

[Evzon]

Uh teška tema ali imam nešto da napišem što me muči:

Moj dobar prijatelj još od malh nogu, mladih i ludih dana je postao teški alkoholičar! Uvijek smo se znali sastati popiti koju, napiti se i proveseliti ali sad je sve otišlo do đavola....Naime on je jako pametan i visoko obrazovan, završio je dva fakulteta sa odličnim uspjehom, umjetnička duša, muzičar, niti je kakav probisvjet niti dolazi iz neke loše i nefunkcionalne porodice. Pošto je ekonomska situacija očajna, posla nema, on je već dugo nezaposlen i pored sitnijih poslova povremenih držanja časova djeci ne može da pronađe stalno zaposlenje, i to ga je baš grizlo. A vrijedan je i neiskvaren, ni lažov ni kradljivac. Prije mjesec dana se otkrilo da je on svaki skoro dan krijući pio i sam se opijao, i da je to uzelo svoj danak. Već se tresu ruke, odbija da se druži, odbija pozive na telefon a da stvar bude gora ja i njegov brat smo ga našli mrtvog pijanog kako se valja ispred ulaza zgrade u sred dana, čak su i komšije zvale policiju kad su ga vidjele u takvom besvijesnom stanju..... Kako god pokušavamo da mu pomognemo i pričamo sa njim misli da ga svi mrze i da mu želimo zlo, što nije naravno tačno. Prije par večeri smo ga našli u nekom lokalnom bircuzu kako pušta starogradske sa jukeboxa i plače pijan uz njih  ružna i potresna scena....Kada je meni u jednom periodu bilo teško on mi je pomogao, sad ja ne znam kako da njemu pomognem jer odbija pomoć i razgovor. I da vjernik je, redovno je postio i išao u crkvu, kakvo je to iskušenje Bog poslao na njega?

[Биљана]

19 minutes ago, Evzon рече

sad ja ne znam kako da njemu pomognem jer odbija pomoć i razgovor.

Ово је кључно у рјешавању таквих ситуација; да призна да има проблем и да га треба ријешити. Већина алкохоличара не признаје то и онда је све утолико и компликованије. 

Жао ми је твог пријатеља, као и сваког ко западне у ту "мрежу". Немој одустати од њега. Буди уз њега, разговарај са њим и вјеруј у њега. Очито је да има неки проблем, само то треба да изађе из њега, а ви будите упорни.

[Evzon]

Inače je nadareno tvrdoglav, tako da je to baš to naporan posao.....još ima problem koji je dobro poznat po svjim simptomima.

[Sofija_]

44 minutes ago, Evzon рече

....Kada je meni u jednom periodu bilo teško on mi je pomogao, sad ja ne znam kako da njemu pomognem jer odbija pomoć i razgovor

Ako zaista zelis da mu pomognes, moras biti istrajan i uporan u ovome:

Svakog jutra,moleci se za zdravlje svojih srodnika,pominji i bolesnog dusom i posednutog strascu pijanstva, tog tvog druga.

Uzmi na sebe 40-dnevni podvig citanja akatista u cast ikone Presvete Bogomajke Casa koje se ne ispija i kanon u cast Sv. mucenika Bonifacija.

za tih 40 dana, za tog tvog druga koji pije, citaj i Psaltir.Moli se svojim recima, ili molitvicom Sv.Jovana Kronstatskog:

Gospode,prizri milostivo na slugu svoga (ime) da pozna sladost uzdrzanja u postu, i iz njega proisticuce plodove Duha Svetoga.

Psaltir citaj svaki dan po malo, makar jednu Slavu na dan. To radi po blagoslovu svog svestenika, i daj takodje svesteniku ime druga da ga pominje na Liturgiji.

Tropar ikoni Bozije Majke Casa koja se ne ispija:

Danas pristadosmo verni,k bozanstvenoj i precudesnoj

ikoni Presvete Bogorodice,koja napaja srca vernih,

nebeskom neispijenom casom svoga milosrdja, i ljudima

vernim cudesa pokazuje.Nju gledajuci i slusajuci,duhovno

priznajemo i toplo vapijemo:Vladicice premilostiva, isceli nase bolesti

i strasti, moleci Sina Svoga Hrista Boga nasega, da spase duse nase.

SRECNO!

 

[Evzon]

Pa ne znam baš, nisam ni ja ni čist ni bezgrešan....čisto sumnjam da će mi Bog uvažiti žalbu....