Депресија се лечи редовним литургијама

[Ignjatije]

Ево мало материјала. Намењено свим православцима, онима који се тако осећају и осталима који воле да чују разна мишљења.

 

За читање Православна психотерапија, Депресија- Духовни приступ , Свети Оци о депресији

 

За слушање Mонах Арсеније (Јовановић): "Животна прича" и "Оваплоћени Бог-врховни психотерапеут"

 

За гледање

 

 

У здравље.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ko kaže da čovek sa svojim iskustvom depresije ili psihoze nije kompetentan kao sagovornik na ovoj temi?

[Volim_Sina_Bozjeg]

ovakvi lekovi se po 3 g ne izbacuju iz organizma...

Sestro možeš li nešto više o tome , bilo bi mi dragoceno da pročitam.

[Млађони]

Да, може зазвучати као осуда али зашто неоснована?

 

На основу чега си ти закључио да су депресивци оно што си ти описао да јесу?

Например, знам жену која има такозвану периодичну депресију.

Сваки пут када дође време када јој се муж упокојио она падне у депресију, и мора да пије лекове тада.

 

Шта је ту "себецентрично"

 

 

 

Ko kaže da čovek sa svojim iskustvom depresije ili psihoze nije kompetentan kao sagovornik na ovoj temi?

 

Па нико, где си ти то видео да неко каже?

Ако мислиш на Веска, он је имао такозвану комороидну депресију.

 

Њему депресија није била примарно стање него пратећи ефекат.

[javor]

Цитат   Ajde opet da pitam zašto su onda  i liturgijski, verujući ljudi depresivni ? 

Pa, nista nije dato jednom zauvek... pa ni stanje nase duse.

Zato oci i kazu da moramo, bez prestanka, da strazimo nad svojom dusom.

 

I oni sto idu redovno na liturgiju, padaju u greh. Jer, udari iskusenja na njih su posebno jaki zato sto znaju vise pa se od njih vise i trazi.

Ali, kad idem redovno na liturgiju osecam se kao da sam stalno kod svoje kuce, da sam na svome, da nisam sam.Pa, i kad padnem, dizem se brzo jer znam gde mi je mesto i ne bojim se previse jer znam ciji sam.Znam da sam Hristosov i to mi drzi glavu iznad, u ovom moru kala i straha.

 

Malo sale nikom nije skodilo:

 

Auu, sto je Crkva dobra

leci gordost i samocu

kao da mi je dusi srodna

kud cu, sta cu, u Crkvu hocuuuu ...   

[Млађони]

ovakvi lekovi se po 3 g ne izbacuju iz organizma...

Ја сам пио золофт када сам био у средњој школи није ми апсолутно ништа.

 

А ови лекове који је пио наш брат, су тешки антипсихтици то су много тешки лекови за третирање шизофренија и неких екстремно тешких стања.

 

Ajde opet da pitam zašto su onda  i liturgijski, verujući ljudi depresivni ?

 

Ствар је јако проста, поента је у когнитивној промени размишљања и личности.

Свако ко верује да одлазак на литургију сама по себи магично лечи, тај или не зна шта прича или безобразно и безобзирно лупета - намерно и свесно.

 

Чињеница је да литургија свакако може да помогне и да прихватање хришћанског размишљања свакако помаже.

Многи греси су управо основе психичкх поремећаја, одсуство љубави према животу и људима. Можемо рећи да су психички здрави људи генерално мање грешни од психички нездравих.

[Volim_Sina_Bozjeg]

На основу чега си ти закључио да су депресивци оно што си ти описао да јесу?

Например, знам жену која има такозвану периодичну депресију.

Сваки пут када дође време када јој се муж упокојио она падне у депресију, и мора да пије лекове тада.

 

Шта је ту "себецентрично"

 

 

 

 

Па нико, где си ти то видео да неко каже?

Ако мислиш на Веска, он је имао такозвану комороидну депресију.

 

Њему депресија није била примарно стање него пратећи ефекат.

Kod obrazloženja da tema ide pod ključ.

[Ignjatije]

Разлика између лечења депресије духовним средствима и савременом психотерапијом и лековима је велика. Изгледа слично, али није исто. Као духовник и психијатар, пост и дијета, мантра и молитва...

 

Прво помаже трајно и не оставља негативне поселдице, друго помаже тренутно(док лек делује) и оставља негативне последице по здравље.

 

Молитва, пост, Литургија и физички рад су најбољи природнодни лекови против депресије.

[javor]

Mилена Ристић, on 29 Oct 2013 - 03:13, каже: ovakvi lekovi se po 3 g ne izbacuju iz organizma... Ја сам пио золофт када сам био у средњој школи није ми апсолутно ништа.

Ako nije problem, opisi stanje za koje si dobio taj lek, jer sam se uverio da moramo i sami da proveravamo sta nam lekari prepisuju.

Ovo pitam zato sto vidim da srednjoskolcima, na osnovu samo jednog razgovora, prepisuju lekove masovno.

A opet, imam prijatelja lekara, koji je takodje na lekovima od svoje adolescencije, koji mi je  jednom objasnio to recima: vrlo je vazno na pocetku takvih bolesti popiti lek koji ti daju nego posle biti u situaciji da pijes pet takvih lekova i da nisi siguran u svoje postupke.

[Млађони]

Ako nije problem, opisi stanje za koje si dobio taj lek, jer sam se uverio da moramo i sami da proveravamo sta nam lekari prepisuju.

Ovo pitam zato sto vidim da srednjoskolcima, na osnovu samo jednog razgovora, prepisuju lekove masovno.

 

 

Генерална анксиозност то јест ГАД (генералајзед анзати дизордер).. или по српском - превише бринем, што ме чини неопуштеним, тешко сам спавао, имао сам гомилу физичких симптома од сталног стреса, за које сам често помишљао да су симптоми разноразних болести, као и то да сам од стреса имао вртоглавице, лупање срца и слично па сам доживео и паничне нападе. Ја сам све то добио јер сам одрастао међу много насилном децом (данашњим тешким криминалцима) са којима сам стално имао физичке конфликте. Све је прелило кап, када су ме чекали испред куће са палицама, једва сам утеко. После тога сам сваки дан ишао и размишљао, како да се одбраним ако ме опет нападну.

 

Није било тешко да се уставнови које ја стање имам из 15 минута разговора.

 

Прво сам добио један лек, јавио сам да ми не прја и да ме превисе спушта после месец дана су ме пребацили на тај золофт.

 

Није ништа променио осим што сам се осећао боље. Али су мисли идаље биле ту.

 

Када сам дошао на факултет, баталио сам да пијем хтео сам мало на своју руку да изгурам и није ишло лоше. Али сам имао кризни период око испита и хвала господу, наишао сам на ту когнитивну терапију.

 

Био сам и на групној терапији, много младих људи има психичке проблеме (хвала богу лакше природе као и ја) много младих људи пије антидепресиве....

И мислим да је когитнивна терија најбољи лек.

А самим тим што сам видео да је литургија нека форма те когнитивне терапије( имаш за циљ да промениш личност и на литургији и у когнитивној терапији) ја сам врло радо - посебно у почетку одлазио на литургије и стављао себе у те мени стресне и непријатне ситуације.

 

 

Разлика између лечења депресије духовним средствима и савременом психотерапијом и лековима је велика. Изгледа слично, али није исто. Као духовник и психијатар, пост и дијета, мантра и молитва...

 

А ја ћу одма да ти потпишем да је сличност између данашњих најкоришћенијих психотерапија и хришћанске духовности 90 % слична.

Чак мислим да би хришћански духовници могли да покупе поједине технике из  когнитивне психотерапије да помажу верницима да изађу на крај са мислима које их море или муче.

[Биљана]

tema može pod ključ zato što niko od nas nije kompetentan da priča o njoj ( ako je neko od učesnika na temi psihijatar ja mu se izvinjavam )

pitanje na koje niko nije odgovorio

Извини, нисам видјела да си ме цитирала (нешто "штекају" обајвештења)

 

Умеђувремену, јавор је дао интересантан одговор на питање зашто и литургијски и вјерујући људи падају у депресију, а ја бих још надодала још и то да не схватају сви вјерујући Литургију на исти начин. Има много вјерујућих који Литургију схватају као обичајно обредну ствар, оно по принципу; ваља да се оде понекад.  

[Млађони]

. Има много вјерујућих који Литургију схватају као обичајно обредну ствар, оно по принципу; ваља да се оде понекад.

 

Да управо тако. Литургија је много више од тога. Ко литургију схвата као начин и пут за духовни напредак (промену личност) тај ће врло вероватно уз мало вере да се извуче из већине психичких проблема без лекова.

 

Проблем је што је за многе литузргија један обред где одеш да стојиш сат-два и слушаш попове како певају.

 

Што је тотални промашај.

[Ignjatije]

Чак мислим да би хришћански духовници могли да покупе поједине технике из  когнитивне психотерапије да помажу верницима да изађу на крај са мислима које их море или муче.

 

Могли би и психотерапеути да покупе доста тога од духовних терапија. Две хиљаде година хришћанског искуства у раду са људским душама, и један век модерне психотерапије нешто говоре. Оци су одавно открили разне ствари које је модерна психологија открила скоро. Само су називи и класификација другачији.

 

Нека се допуњују. Али погледи на човека су им различити, тако да им и методе никада неће бити исте.

[Млађони]

Могли би и психотерапеути да покупе доста тога од духовних терапија. Две хиљаде година хришћанског искуства у раду са људским душама, и један век модерне психотерапије нешто говоре. Оци су одавно открили разне ствари које је модерна психологија открила скоро. Само су називи и класификација другачији.

 

 

 

Слажем се, и ова данашња когнитивна психотерапија ти је за основу узела управо духовне праксе.

Да знаш енглески дао бих ти историјат.

 

Чак и каже психотерапија оно што рече неки духовник - Какве су ти мисли, такав ти је живот.

 

То ти је мото когнитивне психотерапије. http://www.krnetic.com/kbt.html

[Tumaralo.]

Генерална анксиозност то јест ГАД (генералајзед анзати дизордер).. или по српском - превише бринем, што ме чини неопуштеним, тешко сам спавао, имао сам гомилу физичких симптома од сталног стреса, за које сам често помишљао да су симптоми разноразних болести, као и то да сам од стреса имао вртоглавице, лупање срца и слично па сам доживео и паничне нападе. Ја сам све то добио јер сам одрастао међу много насилном децом (данашњим тешким криминалцима) са којима сам стално имао физичке конфликте. Све је прелило кап, када су ме чекали испред куће са палицама, једва сам утеко. После тога сам сваки дан ишао и размишљао, како да се одбраним ако ме опет нападну.

 

Није било тешко да се уставнови које ја стање имам из 15 минута разговора.

 

Прво сам добио један лек, јавио сам да ми не прја и да ме превисе спушта после месец дана су ме пребацили на тај золофт.

 

Није ништа променио осим што сам се осећао боље. Али су мисли идаље биле ту.

 

Када сам дошао на факултет, баталио сам да пијем хтео сам мало на своју руку да изгурам и није ишло лоше. Али сам имао кризни период око испита и хвала господу, наишао сам на ту когнитивну терапију.

 

Био сам и на групној терапији, много младих људи има психичке проблеме (хвала богу лакше природе као и ја) много младих људи пије антидепресиве....

И мислим да је когитнивна терија најбољи лек.

А самим тим што сам видео да је литургија нека форма те когнитивне терапије( имаш за циљ да промениш личност и на литургији и у когнитивној терапији) ја сам врло радо - посебно у почетку одлазио на литургије и стављао себе у те мени стресне и непријатне ситуације.

 

 

 

А ја ћу одма да ти потпишем да је сличност између данашњих најкоришћенијих психотерапија и хришћанске духовности 90 % слична.

Чак мислим да би хришћански духовници могли да покупе поједине технике из  когнитивне психотерапије да помажу верницима да изађу на крај са мислима које их море или муче.

Znaci kod tvojih psihickih problema je postojao spoljni uzrok?...kad je nestao poceo si polako da se vracas u normalu, prestao da pijes lekove i sada vise nemas nikakve smetnje?