Како заинтересовати младе за Цркву

[JESSY]

Врло често је међу људима раширена потпуно неправославна представа о греху. Сматра се да је грех кривица пред Богом коју Он може човеку да опрости или да не опрости. Међутим, грех није кривица. Кривица једног човека заиста не може да пређе на другог човека. Ако је човек украо 100 рубаља свом комшији комшијине жалбе на сина лопова ће бити потпуно неосноване. Онај ко је украо треба и да врати украдено. Грех по православном учењу није кривица, већ болест душе, а болести се врло лако преносе другима. Ако је човек извршио крађу, кривица за ову крађу неће прећи на сина, али ће болест душе, склоност ка лоповлуку, чак врло лако прећи на сина.

Друга илустрација. Породица се вози колима. За воланом седи отац, поред њега је мајка, позади су деца. Отац крши правило учествовања у саобраћају, претиче на недозвољеном месту, у сусрет изненада излетео аутомобил. Да би избегао директан судар отац окреће волан и цела породица пада у канал. Ко је крив за несрећу? Јасно је да је крив само један човек - отац. А ко ће бити одвежен у болницу? Зар само отац? Не, биће одвежени сви, зато што је цела породица повређена кривицом једног члана. Они нису криви, али треба да се лече. Исто је и са грехом. Греши један - мама или тата, али и деца морају да се лече од греха, од склоности према овом греху. Она ће касније морати да се боре са страшћу коју су у њих посејали родитељи. Она, деца, ће ићи на исповест и својим покајничким сузама омивати овај грех.

Неразумно је говорити да је ово неправедно, јер ми не говоримо о неправедности кад један члан породице добије грип, а од њега се заразе сви остали чланови породице.

Дакле, у закључку о реченом о духовној вези између родитеља и деце може се рећи да су деца у духовном смислу наставак својих родитеља, они су делови њиховог тела. Врло је тешко направити границу између њих.

У истом телесном смислу веза између родитеља и деце је мало другачија. Живот детета почиње од момента зачећа, и већина људи погрешно сматра да је дете у мајчиној утроби део њеног тела (у чисто физиолошком смислу). Овим, се узгред, буди речено, често правдају абортуси: "Тело је моје, шта хоћу, то и радим." Међутим, у овим речима се садржи огромна лаж.

[JESSY]

Као прво, дете од момента зачећа не припада родитељима, макар већ због тога што у његовом настанку нису учествовали само они. У сваком зачећу невидљиво присуствује Бог. Верујући људи су увек ово знали. Две ћелије - од мужа и од жене - образују јединствену ћелију, али ово још није човек, а ето, Господ даје овој ћелији душу и сад је то већ пуновредан човек. Родитељи не управљају процесом рађања детета. Бог даје децу. Некоме даје много, а неком мало. Недавно сам имао прилике да прочитам размишљања једног гинеколога који је говорио о томе да тајна зачећа остаје тајна, зато што нико не може да објасни зашто у две зраве породице, које желе да имају децу, у једној има осморо деце, а у другој само једно.

Као друго, сваки ђак који је учио биологију у првој години средње школе, мора већ да зна: дете у утроби нипошто није део мајке, оно није њено тело, оно није један од њених органа. Шта је дете у утроби своје мајке? Ко је оно за њу с тачке гледишта физиологије?

Почећу из далека. Неки најнижи организми могу да се размножавају уз помоћ пелцера или простом деобом. Човек је откинуо гранчицу с дрвета, посадио је у земљу, види израсло је ново дрво. Међутим, ово бива само код биљака. Код животиња је већ све сложеније. Хајде да погледамо развијеније организме, на пример, рибе. Оплођена ћелија се налази ван мајчиног организма, чак се и зачеће, односно оплодња одвија ван мајке-рибе. У рибљем јајету постоји све што је неопходно да би се из њега развила рибља млађ, која ће се касније "излећи" из рибљег јајета. Кавијар је врло калорична намирница зато што се у њему налазе све материје за раст будуће рибице. Никоме неће пасти на памет да каже да је ембрион у рибљем јајету део мајчиног организма. Идемо још више, погледајмо птице. Већ код њих се зачеће већ одвија у мајчином организму. Кокошка је снела јаје, и у овом јајету постоји све што је потребно да би се у њему развило пиле. Међутим, само материје које се налазе у јајету нису довољне за раст пилета, потребна му је још топлота, зато кокошка седи на јајима. Поново видимо да у целој етапи развоја заметка у јајету оно не може да се сматра делом мајчиног организма, очигледно је одвојено од њега чврстом љуском. Идемо још више, бацимо поглед на сисаре. То су још развијеније животиње, и за развој заметака се захтева још више услова. Тешко је замислити какво би било јаје у којем би могао да се развија слонић. Сложеност организма захтева много више времена за развој заметка него код птица и риба, дакле, и материје у ово јаје треба уткати неколико пута више. Зато би чак и за тако малу животињу као што је миш било потребно јаје које мама мишица никад не би могла да снесе, оно би морало бити најмање исто онолико велико као што је сама мајка. Због тога је Господ уредио другачије: Он је сместио ово јаје, ово рибље јаје утробу саме мајке. И дете се исто као неко жребенце или маче налази у утроби мајке као у меком јајету, које је припојено мајчином организму, али се не слива с њим.

[JESSY]

Ниједна кап мајчине крви не доспева у крвни систем детета! Ја сам дуго времена био у заблуди наивно мислећи да кроз пупчану врпцу мајчина крв доспева до детета. Уопште није тако. Откуд би иначе могла да се појављују деца с групом крви која је различита од мајчине? У уџбенику из биологије за трећу годину по којем учи већина деце у свим школама у Русији постоји врло лепа слика. Дете се налази у водењаку. Пупчана врпца детета је везана за плаценту, а плацента је везана за материцу мајке. Међутим, постоји врло јасна граница између плаценте и материце - то нису два дела једног органа, већ два различита органа, која припадају различтим људима, један детету, други - мајци. С једне стране ове границе од мајке кроз мноштво капиларних судова пролазе све потребне материје, а с друге стране ове границе друго мноштво капиларних судова плаценте упија све ове материје. Међутим, још једном понављам: ниједна кап мајчине крви не може да пређе ову границу, прелазе је само хранљиве материје.

Може се смело рећи да је дете у мајчиној утроби потпуно одвојен организам, који је мајци дат на привремено обитавање у њеној утроби ради исхране. Рећи: "Моје дете у мени је део мог тела и ја имам сва права на њега," нипошто није тачно. То је исто што и рећи да се човек размножава уз помоћ пелцера, што није својствено чак ни црвима. Водењак је управо оно јаје или оно рибље јаје, у којем се дете развија као организам одвојен од мајке. Још једном понављам: дете је мајци дато да би га она хранила, али оно није део њеног организма. Ко га је дао? Бог и отац детета! Мајка без очеве воље нема права (ни правног ни моралног) да било шта учини с дететом. Мајка ће одговарати и пред Богом за све што учини с њим. Да ли желиш да ампутираш ногу? Ако хоћеш ампутирај, она је твоја. Да ли желиш да убијеш дете у утроби? Немаш права, оно није твоје! Замислимо следећу слику. Тата и мама хитно путују због неодложног посла, остављају дете комшиници да га храни и чува док они не дођу. Родитељи се враћају, а комшнициа каже: "Нема детета, оно је било моје, шта сам хтела то сам и урадила с њим, шта вас брига?"

Док је духовна веза између родитеља и деце таква да је дете део родитеља, њихов неодвојиви део, телесна веза је обрнуто, већ од момента зачећа мајка и дете су потпуно одвојени организми.

[drvce]

дете од момента зачећа

Dragi moji djacici, evo jedne ilustracije za predah. Dete izgleda ovako

Je l vidite kako se smeska? Ne? To je zato sto nema usta. Jeste li videli detence bez usta? Niste? E, pogledajte sliku, to vam je dete bez usta, bez ociju, usiju, ono nema ni nos, ni noge, ni ruke, ni glavu, ni mozak u njoj, ni grudi, ni srce u grudima, nema ni organe, ni tkiva.  Cisto informativno da znate da postoje deca i da postoje deca. Milane, vadi prst iz nosa i citaj dalje.

[Number15648]

„Једна жена, која намерно абортира плод живота, крива је за убиство. Код нас не постоји разлика између оформљеног и не оформљеног плода тела.“ - Св. Василије Велики

[drvce]

„Једна жена, која намерно абортира плод живота, крива је за убиство. Код нас не постоји разлика између оформљеног и не оформљеног плода тела.“ - Св. Василије Велики

Василије Велики (грч. Βασίλειος ὁ Μέγας, око 329–379)

Do 17. veka pojma nisu imali sta se desava tamo dole.   Ne mora niko da pravi razliku izmedju ovoga i onoga ako to ne zeli. Ali neka se pripremi za prozivku i zezanje sto se pravi blentav. Razlika postoji. Nazivati zigot detetom je budalastina, namerno se prikrivaju razlike koje postoje izmedju oplodjene jajne celije i formiranog deteta da bi se satro na tome gradio nekakav moral. Je l to znaci da je Sv. Vasilije Veliki bio i protiv istrazivanja na stem celijama? Stem celija je dete? Bulsit.

[Srdjan]

Зачећем настаје један нови живот. 

[Batman]

Gordost je čudo, a interesantno je i to da svako ima "čvrste" razloge za nju:

 

podjednako baba sera,  ali i auto lakirer ili doktor medicine. 

 

Interesantno je i to da je gordost bilo čija, podjednako daleka od života i istine.

 

Drvce, gord si i zato nemaš pojma.

[drvce]

Зачећем настаје један нови живот. 

Jeste, a obicnim kupanjem se ubija na hiljade zivota. Ali da se radi o zivotu, nosili bismo svi gazu i metlali pred sobom da slucajno ne oduzmemo neki zivot. Ponavljam, samo skrecem paznju, da oplodjena jajna celija nije dete i da je glupava stvar nazivati je detetom. Da li je ziva, da, jeste. Da li bi mogla da se razvije u dete, a ne u hrizantemu, da, razvila bi se u dete, a ne u cvet. Da li je u tom trenutku dete, ne, nije u tom trenutku dete.

Gordost je čudo, a interesantno je i to da svako ima "čvrste" razloge za nju:

 

podjednako baba sera,  ali i auto lakirer ili doktor medicine. 

 

Interesantno je i to da je gordost bilo čija, podjednako daleka od života i istine.

 

Drvce, gord si i zato nemaš pojma.

U pravu si, zato ne slusaj mene koji pojma nemam, preporucujem da poslusas Sema Harisa. Znace li preporuke nadutog gordeljivca ista?

[Srdjan]

Људски живот који настаје зачећем није исто што и живот микроорганизама, инсеката, животиња. 

[drvce]

Људски живот који настаје зачећем није исто што и живот микроорганизама, инсеката, животиња. 

Pa i svaka celija ljudskog tela ima "ljudski zivot", svaka. Kao da sam rekao: "Radite abortuse od jutra do mraka, krljajte samo bahato!"

Rekao sam da oplodjena ljudska jajna celija nije dete i ilustrovao to jer nije bilo niti makar jednog dosadnog grafikona da malo promeni ritam. Onda doleti kao reakcija citat Sv. Vasilija Velikog o abortusima. Ne, ja govorim o necemu drugom. Uzgred, bezgresni Sv. Vasilije Veliki ipak nije bio u prilici da razmatra opravdanost istrazivanja sa stem celijama.

[Srdjan]

Оплођена јајна ћелија је мали живи човек. Јединствено и непоновљиво Божије створење. Оно треба да се храни, да се развија и да расте. Прво у мајчином стомаку, а затим у спољашњој средини. Тренутак његовог настанка је зачеће. Најстрашније је када је његов природни развој спречен насилном смрћу због нечијег себичлука, гордости и глупости. Тачније, себичлука, гордости и глупости оних који имају сваку обавезу да га чувају и брину о њему. Да ли би било у реду да је неко мене или тебе уништио и пре него што смо почели да се развијамо? Оплођена јајна ћелија је мали човек, људски живот у свом најневинијем и најчистијем облику.

[drvce]

Зачећем настаје један нови живот.

Da li je spermatozoid ziv? Da li je jajna celija ziva? Da li je u njima "ljudski zivot" ili "polu-ljudski zivot" koji postaje "ljudski zivot" (tj. dete)

tek oplodnjom? Da li je oplodnja trenutak (kao skok elektrona s jednog energetskog nivoa na drugi) ili proces koji ima odredjeno trajanje? Sta imamo u tom medjustanju dok se nisu u potpunosti spojili genetski materijali? I da li su ova pitanja neophodna da bismo rekli NE abortusu, NE rizicnom ponasanju, DA prihvatanju odgovornosti...? Cini mi se da se i bez odgovora na ova pitanja moze biti i ateista i bilo koje vere. Ne vidim zasto je neophodno zatupeti mlade kojecime (zigot=dete) kad to nema veze sa verom, a ni sa zdravim razumom.

[drvce]

Да ли би било у реду да је неко мене или тебе уништио и пре него што смо почели да се развијамо?

Siguran sam da je moj cale, pre nego sto mi je postao cale, dok je bio tinejdzer, nekada onanisao, pa da zbog toga moja polulicnost morala da odabere drugog spermatozoida i spoji se sa drugom mojom polu-licnoscu iz jajne celije moje majke, koja, gle cuda, nije oplodila svaku svoju jajnu celiju nego je neke pustila DUMRU! :o

Da li ovo uopste zvuci smisleno?

[Sherlock H.]

Jeste, a obicnim kupanjem se ubija na hiljade zivota. Ali da se radi o zivotu, nosili bismo svi gazu i metlali pred sobom da slucajno ne oduzmemo neki zivot. Ponavljam, samo skrecem paznju, da oplodjena jajna celija nije dete i da je glupava stvar nazivati je detetom. Da li je ziva, da, jeste. Da li bi mogla da se razvije u dete, a ne u hrizantemu, da, razvila bi se u dete, a ne u cvet. Da li je u tom trenutku dete, ne, nije u tom trenutku dete.

Apsolutno je nebitno da li cemo zigot da izjednacimo sa detetom ili ne. Sto se mene tice, mislim da je jasno da izmedju deteta i zigota postoji velika razlika. Samo, ta razlika je bitna sa bioloske a ne teoloske tacke gledista, jer je za teologiju abortus u 8. i 2. mesecu isto, zato sto se (potencijalni) covek sprecava da zivi. To je i smisao Vasilijevih reci o razlici izmedju oformljenog i neoformljenog embriona, a ne da on ne priznaje da postoje jasne razlike izmedju deteta i zigota. Na kraju krajeva, i oni su iz iskustva znali da razlike nesumnjivo postoje.