Аеродроми и летилишта у Републици Србији

[Милан Ракић]

Овим хелидромом на Бањици, завршава се листа војних аеродрома у Србији. Наравно, поред побројаних (Ковин, Сјеница, Сомбор и Бањички вис), те три војна аеродрома која имају одобрење и за међународне летове, односно мешовитог су типа (Батајница, Ниш, Лађевци), односно једног војног којем је извршена пренамена (Поникве), на територији наше републике је било још војних аеродрома, али су неки напуштени или продати, док се неки опет налазе на привремено окупираној територији Косова и Метохије.

 

Први од њих је аеродром Југовићево код Новог Сада. Овај аеродром је био врло значајан за наше ваздухопловство. Наиме, аеродром су подигли Аустро-Угари уочи Првог рата и све време су га користили до ослобођења. Након завршетка рата, ово летелиште је био први аеродром на који су слетели српски авиони са Солунског фронта, а касније је на њему основана и Ваздухопловна команда војске Краљевине Југославије. Аеродром је добио име у част трагично пострадалог Команданта "Српске авијатике" на Солунском фронту, потпуковника Јована Југовића, који је настрадао у ваздухопловном удесу 1926. године. Аеродром се између два рата интензивно користио и на њему је базирало више ваздухоплвних пукова нашег ваздухопловства. У априлском рату су га Немци прво бомбардовали, а касније су га поправили и користили за летове на Источни фронт. У завршним операцијама за ослобођење земље, аеродром је био једно од летелишта Групе ваздухопловних дивизија током дејстава на Сремском фронту. Након Другог светског рата, аеродром је због много боље инфраструктурно "решених" летелишта за потребе нашег РВ у околини, напуштен и сем спомен-крила у склопу касарне, те спомен плоче у Авијатичарском насељу, мало шта указује на чињеницу да је на овом месту некада био аеродром.

 

 

http://img205.imageshack.us/img205/1392/01193.jpg

 

http://img854.imageshack.us/img854/4831/01201.jpg

[Милан Ракић]

Следећи на овом списку напуштених аеродрома је летелиште Косанчић код Бојника. Овај аеродром је имао једну травнату писту дужине 1600 метара и на њему су током Другог светског рата базирале неколике јединице нашег Краљевског војног ваздухопловства (35. ваздухопловна група Петог ловачког пука). Након рата је коришћен неколико година као војни аеродром, односно алтернативни аеродром за принудно слетање летелица са војних аеродрома у Приштини, Скопљу и Нишу. Био је "Р" категоризације и војска га се пре неку годину и званично "одрекла" и продала. Аеродромски комплекс, односно земљиште површине 42 хектара је купљено са намером подизања фарме јабука...

 

[Милан Ракић]

На територији Космета се налазе два војна летелишта, од којих су оба под контролом снага КФОР-а

 

Аеродром Батлава налази се у Подујевској котлини. Реч је о летелишту са травнатом ПСС, које је за своје потребе подигао "Аеропут" још 1936. године.

 

Наиме, на редовној линији из Београда ка Скопљу, Батлава је било идеално место за краће слетање, узимање горива, поште и евентуалних путника. После рата, аеродром је категорисан као летелиште треће категорије са уређеном ПСС дугачком 1500 метара, који је војска користила тек повремено и као алтернативни аеродром, а активно је коришћен од стране АК "Приштина".

 

Током агресије на нашу земљу 1999. године, на аеродрому су базирали одређени састави Треће армије, те је летелиште више пута било метом ваздушних напада. Данас је део аеродрома преуређен у хелидром и користе га хеликоптерске јединице КФОР-а.

 

 

[Милан Ракић]

И последње војно летилиште на територији Републике Србије је аеродром у Ђаковици. Као и већину резервних аеродрома, до НАТО агресије овај аеродром наше РВ и ПВО није интензивније користило, сем као алтернативни аеродром током извођења летачке обуке, предвиђен за принудна слетања.

 

Међутим, након бомбардовања и окупације Космета, летелиште које се налази у зони одговорности италијанског контигента КФОР-а, бива преуређено. Асвалтира се писта (ПСС је усмерена правцем 180/360 степени и дугачка је 2000 метара), граде се пратећи објекти, тако да је ово данас "прави" аеродром, са свом пратећом инфраструктуром, оспособљен за прихват ваздухоплова у свим временским условима-дању и ноћу. За сада служи за ротације јединица КФОР-а, њихово снабдевање и за дотур хуманитарне помоћи. Цивилну намену, колико знам још увек нема, премда има све услове за тако нешто.

 

[Милан Ракић]

Након међународних, цивилних и војних аеродрома на тлу наше републике, следи представљање спортских аеродрома. "Част да отвори" списак, припала је аеродрому:

 

1. Суботица-аеродром Биково - LYSU, SUB

 

Аеродром у Бикову, постоји од 50-их година прошлог века, када су на ту ливаду крај чантавирског пута пребачени хангари са старог суботичког аеродрома код Палића. Ово летелиште је и седиште суботичког аеро-клуба, који носи име по пиониру наше авијације-Ивану Сарићу. Аеродром је изузетно активан, односно, активни су чланови аеро-клуба, који поседује неколико летелица и где можете стећи дозволу за моторну пилотажу, за пилота змаја или једрилице односно, можете постати падобранац. На иницијативу локалне самоуправе, уз претходно одобрење СМАТСА-е, на овом аеродрому је одобрен и цивилни саобраћај.

 

Аеродром Биково има једну травнату ПСС, дугачку 1200 и широку 100 метара. Писта је усмерена правцем 150/330 степени

 

Аутор шеме Зоран Модли

 

http://www.airban.net/subotica_20.jpg

 

http://static.panoramio.com/photos/large/22921047.jpg

 

http://static.panoramio.com/photos/large/41449161.jpg

 

http://www.aeroclubivansaric.org/Upload/cessna_slike/Cessna%20172%2020vv.JPG

 

 

 

 

 

 

[Милан Ракић]

2. Кикинда-аеродром Дракслеров салаш - LYKI, KID

 

Неколико километара јужно од Кикинде, налази се аеродром Дракслеров салаш, стециште ваздухопловаца овог дела Баната и седиште кикиндског аероклуба. Аероклуб поседује неколико летелица, авиона, змајева и УЛ летелица. У склопу аероклуба, поред уобичајених секција (моторно летење, змајарство, авио-моделарство), постоји и падобранска секција.

 

Аеродром на Дракслеровом салашу има једну травнату ПСС дужине 900 метара и ширине 30 метара. ПСС је усмерена правцем 140/320 степени. Аеродром поседује и уређену и означену платформу за слетање/полетање хеликоптера.

 

Аутор шеме Зоран Модли

http://static.panoramio.com/photos/large/38290374.jpg

 

http://f1.pepst.com/c/238E7F/426884/ssc3/home/069/kislike/albums/19.jpg_480_480_0_64000_0_1_0.jpg

 

http://photos.wikimapia.org/p/00/00/32/82/76_big.jpg

 

http://static.panoramio.com/photos/large/53042514.jpg

 

http://static.panoramio.com/photos/large/38645809.jpg

 

[Милан Ракић]

3. Зрењанин-аеродром Ечка - LYZR

 

Град Зрењанин је имао свој аеродром још док се није звао тако, но Петровград. На иницијативу Југословенског краљевског клуба "Наша крила", аеродром је подигнут крајем 20-их година прошлог столећа на месту данашњег зрењанинског насеља Багљаш. Ширењем градске инфраструктуре, пола века касније, аеродром се са Багљаша "сели" на летелиште крај насеља Ечка, које се налази неколико километара југоисточно од града.

 

А то летелиште је занимљиво по много чему, а највише по томе што је аеродром Ечка током Другог светског рата био највећи аеродром нацистичког Луфтвафе. 

 

Подигнут током 1942. године, тако што је од сељака откупљено и уредно плаћено 14 квадратних километара земљишта, аеродром је имао две бетонске писте, једну димензија 1800x50 метара, док је друга, димензија 3500x100 метара, у то време била највећа писта на свету (а и данас да је "активна" била би међу већим), а коју су Немци са визијом направили, за потребе млазне авијације. Није чудо што су Швабе изабрале Ечку за свој стратешки аеродром. Орографија терена и ружа ветрова су пружали задивљијуће висок број летачких дана током године. Педантни Немци су поред две бетонске писте, урадили и систем дренаже, као и све пратеће објекте за смештај ваздухоплова, људи и технике, од којих је доста било укопано.

http://4.bp.blogspot.com/-NbpQKhMdY84/T-fgw-oqPmI/AAAAAAAACJs/PKflqQWh6h8/s1600/Ecka_1944.jpg

 

За доставу убојних средстава, те трансфер људства по толико великом простору, Швабе су направиле биле и интерну железничку пругу, која је кружила по аеродрому. Сам аеродром је био "домаћин" неколиким летачким јединицама, ловачке и транспортне авијације. У самом Бечкереку је била Летачка команда Луфтвафе, док је на аеродрому било неколико ескадрила Фокевулфова и транспортних Јункерса Ју-52.

 

Сам аеродром је Немцима служио као "одскочна" даска за операције на Источном фронту како за ловачку, тако и за транспортно-десантну компоненту. На Ечку су слетали и тада највећи немачки транспортни авиони, који су на украјински фронт превозили "храну и џебану", а у повратку враћали посмртне остатке смртно настрадалих војника, од којих је добар део сахрањен на бечкеречком Евангелистичком гробљу.

 

Одлична инфраструктура је погодавала и за сервис, а у завршним фазама рата и за канибализацију преосталих летелица са Источног и фронтова у Африци, где је од "5 кршева, склапан 1 честити" ваздухоплов. Иначе, са овог аеродрома је полетела и једна група немачких диверзаната у чувену акцију приликом које је извршен десант на Дрвар.

 

У септембру месецу 1944. године, аеродром је био на мети америчких ловаца и бомбардера из 15. ваздушне армије Америчког ратног ваздухопловства., када је пртрпео огромне губитке. У памћењу старих Зрењанинаца, остала су сећања на храбре америчке пилоте који су тих септембарских дана направили прави хаос међу окупаторима, а многим Америма је банатска равница и гробно место. Поред бомбардера у тим акцијама су учествовали и Мустанзи П-51.

 

Швабе се од овог изненадног напада никада нису опоравиле, а и рат се завршио неколико месеци касније. Југословенкса војска је запосела аеродром одмах по ослобођењу и на њему се налазила једна од ескадрила Ваздухопловног војног училишта из Панчева. Аеродром је без обзира на оштећења током завршних операција у Другом рату, сачувао доста инфраструктурних објеката и имао је велики потенцијал да можда постане и главна ваздушна лука нашег РВ и ПВО. Међутим, комунарско "лудило" и Резолуција ИБ су довели до тога да се јединице са Ечке преместе на Ортјеш крај Мостара, док је на Ечкој, краћа бетонска писта ручно разваљена, док је она дугачка делимично полупана и прекривена дебелим слојем земље и стајског ђубрива, е да би се спречило евентуално слетање совјетских летелица.

 

Требало је да прође неких тридесет година, док 1977. године аеродром није поново активиран, те постао седиђте зрењанинског аероклуба, иако је титулар до пре неку годину и даље било РВ и ПВО, односно ЈНА. Само да поменем на крају да је дренажни систем који су Швабе урадиле током Другог рата и даље у савршеном стању. Иако је сада једина писта травната, јер поменух горе да је бетон полупан и ручно расклоњен "због Руса", и ако се деси киша, ма колико дуго падала, довољно је само пола сата након њеног престанка да летелиште буде функционално за полетање и слетање летелица... Аеродром је оспособљен за прихват летелица генералне авијације, а локална самоуправа је већ издвојила извесна средства за оспособљавање летелишта за прихват и мањих путничких авиона (за шта је аеродром и "лиценциран" 2007. године), како је за сада у плану. Иначе, пре неколико година је вршена и сондажа терена на месту оне најдуже "на свијет" писте, која је опет "због Руса" затрпана земљом и стајским ђубривом, те делимично разлупана и установљено је да и данас без обзира на године и степен оштећења, бетон у одличном стању, те би за његов опоравак требала да се уложе сразмерно мала средства, наравно уколико би се показао и интерес шире заједнице за тиме, али ситуација у којој се Србија данас налази, "не обећава" скору реализацију овог пројкета.

 

Аеродром Ечка има једну травнату ПСС дужине 1100 и ширине 60 метара усмерену правцем 155/335 степени.

 

Аутор шеме Зоран Модли

 

http://www.ilovezrenjanin.com/wp-content/uploads/2012/03/aerodrom-1.jpg

 

http://www.dnevnik.rs/sites/default/files/aerodrom-ecka_0.jpg

 

http://www.ilovezrenjanin.com/wp-content/uploads/2013/07/jedrilice-1.jpg

 

http://ilovezrenjanin.com/wp-content/uploads/2013/05/e%C4%8Dka5.jpg

 

http://static.panoramio.com/photos/original/21926901.jpg

Кумуло"џумбус" најављује оборине... Фото: Никита1939 за Панорамио

[Милан Ракић]

4. Бела Црква-аеродром Црвена Црква - LYCC

 

Овим испуњавам обећање, дато о данашњем рођендану нашег брата Манолиса, који на свом профилу наводи да је из насеља Чешко Село, а белоцрквански аеродром се налази управо на граници атара његовог и села Црвена Црква, а 4 километра западно од банатске вароши Бела Црква.

 

Аеродром, тј. летелиште је годинама и деценијама било активно и користио га је локални белоцрквански аеро-клуб "Живица Митровић", који је своје име добио по легендарном пилоту - ловцу, капетану Живици Митровићу, који је био један од најбољих пилота ЈКВ, а бејаше родом иначе из Калуђерова крај Беле Цркве. Живица Митровић је ушао у легенду на дан 6. априла, када је са својом летелицом био у зони пресретања зоне одговорности његовог пука, у траверзи планине Космај. Када је из ваздуха видео "црни облак" састављен од десетина и десетина нацистичких летелица које су бомбардовале Београд, оглушио се о наређење свог препостављеног и дао је гас заузевши курс према Београду. Пре него што га је немачки наредник пилот Вернер Петерман оборио над Крчедином, Живица је успео да обори једног немачког ловца, те једног бомбардера. Када су пронађени његови посмртни остаци, Живица је идентификован према натпису на полеђини његовог ручног сата, који је добио као награду за најбољег фабричког пилота, Фабрике авиона Живојина Рогожарског... Дужно поштовање и посвету Живици Митровићу смо већ посветили на страницама овог форума, на теми "Југословенско краљевско ваздухопловство..."

 

Што се тиче самог аеродрома, као што рекох, летелиште је годинама коришћено и на њему су своје прве "кораке у ваздуху", било као летачи, било као падобранци, извели многи грађани овог дела Баната. Аеродром је због кратке писте био прилагођен мањим летелицама генералне авијације, тј. мањим спортским авионима, змајевима, ултралаким летелицама и једрилицама, а поред тога, аеро-клуб је имао и јако развијену моделарску секцију. Међутим, од 2008. године, због наших нарави првенствено, летелиште је добивши ново руководство изгубило лиценцу за одвијање ваздушног саобраћаја, тако да је званично сваки саобраћај на овом аеродрому забрањен, а летелиште је "избрисано" из документације...

 

Аеродром Црвена Црква има једну ПСС дужине 700 и ширине 30 метара усмерену правцем 155/335 степени.

 

Аутор шеме Зоран Модли

 

 

 

 

 

Овако је било некада, а овако нажалост данас...

 

Извор за фото: Фејсбук страница Аеродрома Црвена Црква

 

П.С. А Манолис нек` "изтагује" где му је кућа на доњој слици

Поглед из ваздуха на Чешко Село

[Manolis]

Заиста леп чланак! Благодарим!

 

Ево је моја kuća, одмах прва кад се уђе у село (бела с десне стране) :Д

[Милан Ракић]

5. Панчево-аеродром Панчево - LYPA, QBG

 

Ваздухопловна историја нашег народа практично почиње на територији АП Војводина, и то баш у Панчеву, и то баш недалеко од места где се налази данашњи панчевачки аеродром.

 

Наиме, панчевачки лекар, доктор Владимир Алексић је још 1907. године, инспирисан информацијама о првим летовима Американаца, Француза и Немаца, решио и сам да направи `јероплан. Уз помоћ једног панчевачког столара, извесног мајстора Јордана, он је своју идеју преточио у дело током 1908. године, а онда је након димензионисања летелице и извршених прорачуна, наручио у Француској мотор за своју летелицу. Међутим, пошто за годину дана из француске фабрике мотора није стигао никакав одговор, доктор Влада је с` јесени 1909. године решио да полети са својим ваздухопловом и то тако што ће га буквално лансирати помоћу гуменог ужета попут праћке. На дан 17. октобра 1909. године, десио се први лет једног Србина на авиону сопствене конструкције. Летелица, заправо двокрилац, била је дугачка 6, са распоном крила од 14 метара и тежином од 70 кулограма. Влада и Јордан су је направили од шпанске трске и дрвета, док су рамењаче крила биле пресвучене платном. Имао је и команде спрегнуте сајлама за покретање закрилаца, док је стајни трап био у виду скија. Влада је сео у летелицу, док је мајстор Јордан затегао гумено уже. Када га је "пустио", летелица се винула у ваздух и на висини од пар, прелетела 15-ак метара, да би се приликом приземљења "скршила". Влада се "извукао" благо угруван, а летелица је касније поправљена. Пошто доктор и даље није одустајао од идеје да на своју летелицу угради мотор, одустао је од Француза и решио да се упути пут Америке, како би тамо набавио мотор за свој `јероплан.  Некако пред пут "преко баре", добија напад слепог црева, од последица које операције нажалост умире у својој 39. години.

 

Нажалост, Србија му се одужила како се одужила и већини својих великана. Доктору Владимиру Алексићу се ни гроб не зна... О споменику и да не говоримо, а и поред најбоље воље, иако сам чуо да постоји, нисам успео да "пронађем" улицу са његовим именом у Панчеву. Само панчевачки макетарски клуб својим именом баштини сећање на овог пионира српске авијатике...

др Владимир Алексић и његова летелица

 

Након Владине смрти, убрзо је почео и Први светски рат, да би након његовог завршетка, уједињења и оснивања Краљевине, локација на којој се  се и данас налази панчевачки аеродром, изабрана за изградњу београдског аеродрома који је био и први међународни аеродром у тадашњој Краљевини, а са тог аеродрома је извршен и први у свету, међународни ноћни лет авионом, о чему смо већ писали на страницама нашег форума.

 

Међутим, већ 1927. године, након исушивања мочварног тла на локацији Дојно поље на Бежанији (на месту где се данас башкаре "Рода" и "Идеа"), београдска ваздушна лука "напушта" Панчево и сели се на поменуто место на Бежанији, чиме панчевачки аеродром "губи" функцију цивилне ваздушне луке, али га преузима војска и на њему оснива једну од неколико својих ваздухопловних школа при Војној академији Југословенске војске, а од 1940. године на аеродром се из Београда "сели" и фабрика авиона "Утва" која је на том месту остала до данашњег дана. Своју "школску" функцију, аеродром наставља да врши и након Другог рата, где се на њему, одмах по ослобођењу оснива Ваздухопловно војно училиште (ВВУ), претеча Ваздухопловне војне академије (ВВА). До пресељења ове високошколске установе наше војске у Задар, у Панчеву су своје прве официрске звездице и звање пилота југословенског РВ и ПВО стекле четири генерације младића и понека девојка (које додуше нису промовисане у официре-а и отоме смо овде писали)

 

Од тада, тј. када је ВВУ напустило Панчево, фабрика "Утва" је практично почела да шири своје производне погоне на тој локацији, док је аеродром испрва коришћен за фабричке пробне летове, да би касније на њему започео да се одвија и спортски саобраћај летелица генералне авијације и такво стање је остало до данас.

 

Аеродром Панчево има једну травнату ПСС дужине 1000 и ширине 60 метара, која се простире правцем 130/310 степени.

 

Аутор шеме Зоран Модли

 

 

 

 

 

 

некада...

 

 

 

 

 

 

и сада...

 

Извор за фото: Фејсбук страница Аеро-клуба "Утва" Панчево

 

 

 

[Милан Ракић]

6. Сремска Митровица-аеродром Велики Радинци - LYSM, SMC

 

Надомак Сремске Митровице, 10-ак километара северно ка падинама Фрушке Горе, а на улазу у село Велики Радинци, налази се истоимени аеродром. Аеродром је као помоћно летелиште, био у употреби још у ваздухопловству Југословенске војске пре Другог светског рата, а према ратном плану "Р-41", коришћен је као ратно летелиште и на њеиму су базирали бомбардери Бристол Бленхајм и Хокер Хајнд из састава Једанаесте самосталне групе за даљње извиђање (21. и 22. ескадрила), о чему смо већ писали на нашем форуму. Такође, на ово летелиште је након 6. априла прелетело и неколико авиона из састава Шестог ловачког пука који су "преживели" нацистичка дејства над Београдом и земунским аеродромом. 

 

У децембру месецу 1944. године, на аеродрому је формиран и 112. ловачки пук у оквиру Групе ваздухопловних дивизија, чији је задатак био одбрана тек ослобођене престонице и борбена дејства у склопу операција на Сремском фронту.

 

Након рата, на аеродрому је с` времена на време базирала по нека летачка јединица наше војске, да би у каснијем периоду, аеродром добио функцију спортског летелишта за потребе летачке и падобранске обуке локалних аеро-клубова. Аеродром је и данас у функцији, са два хангара и оспталим пратећим инфраструктурним објектима. Поседује и бетонску платформу, као и уређен хелидром за слетање хеликоптера, док је писта предвиђена за саобраћај мањих и средњих летелица генералне авијације.

 

Аеродром Велики Радинци има једну травнату ПСС дужине 1300 и ширине 60 метара. Правац протезања ПСС је је 090/270 степени.

 

Аутор шеме Зоран Модли

 

 

 

http://static.panoramio.com/photos/large/12574098.jpg

 

http://www.airban.net/mitrovica_1.maj2008_38.jpg

 

http://www.airban.net/mitrovica_1.maj2008_16.jpg

 

http://www.airban.net/mitrovica_1.maj2008_18.jpg

 

http://www.airban.net/mitrovica_1.maj2008_36.jpg

 

[Milan Nikolic]

4. Београд-Бањички вис - LYBV

 

Ово заправо и није "прави" аеродром, премда су са овога места још пре 100-ак година за време Првог светског рата летели војни авиони. На месту старог аеродрома на Бањичком вису, у склопу Војно медицинске академије, за прихват хитних случајева у ову најреномиранију здравствену установу наше војске, изграђен је хелидром са две платформе за слетање и полетање хеликоптера и уређеним ноћним стартом. Поред основне намене за потребе ВМА и Институт безбедности, односно оближња БИА, према потреби такође има право да користи ово летелиште.

 

Хелидром на Бањичком вису има две бетонске полетно-слетне платформе обе пречника 40 метара.

 

http://static.panoramio.com/photos/large/15519553.jpg

 

Ту сам први пут ушао у хеликоптер. Иначе, близу ми је био стан и током рата свако јутро је тутњао над мојом зградом.

[Милан Ракић]

7. Београд-аеродром Лисичји Јарак - LYBJ

 

На 15-ак километара од Београда, када путем ка Зрењанину дођете до "Падињака", налази се спортско летелиште нашег главног града, аеродром Лисичји Јарак.

 

На преко 150 хектара површине, колико летелиште "заузима", налазе се две полетно слетне стазе, два хангара и сви пратећи објекти за смештај људи и материјално техничких средстава, укључујући и амбуланту и наравно-ресторан за попити пиво . Аеродромска платформа је предвиђена за прихват више десетина летелица генералне авијације, а летелиште је опремљено основним радио навигационим средствима, које омогућавају летење за видног дела дана. Аеродром у Лисичјем Јарку је дом практично за све спортске ваздухопловце нашег главног града. Тако да се на аеродрому налазе и три аеро-клуба, као и два падобранска клуба. Поред тога, аеродром пружа и услове за смештај летелица УЛ и генералне авијације које су у приватном власништву. Поред набројаног, летелиште користи и привредна авијација бившег ЈАТ-а, за третирање земљишта оближњег ПКБ-а, тј. за акције запрашивања комараца.

 

У постојећим плановима изградње аеродромске инфраструктуре, постоји идеја да се једна ПСС застере бетоном, што би онда омогућило и саобраћај пословне и лаке транспортне авијације, што би донекле "смањило" притисак на аеродром "Никола Тесла".

 

Аеродром је активан током читаве године, када временске прилике наравно допуштају летење...

 

Аеродром Лисичји Јарак има две ПСС (једна за генералну авијацију, друга за УЛЛ), обе дужине 1000 и ширине 50 метара, које се протежу правцем 150/330 степени.

 

Аутор шеме Зоран Модли

 

http://project-can.eu/wp-content/uploads/2013/07/Sportski-aerodrom-Lisicji-Jarak-u-Beogradu-iz-vazduha.jpg

 

http://static.panoramio.com/photos/large/19032102.jpg

 

http://static.panoramio.com/photos/large/23601605.jpg

 

http://static.panoramio.com/photos/large/33754453.jpg

 

http://static.panoramio.com/photos/large/21299683.jpg

 

http://www.vss.rs/images/Jarak%20bacanje%20vode%20-%20vezba%20za%20miting.JPG

[Милан Ракић]

8. Нови Сад-аеродром Ченеј - LYNS, QND

 

Српска Атина је одувек била ваздухопловни центар. Као важно седиште Аустро-Угарског ваздухопловства пре и током Првог рата, након ослобођења и формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Прва ваздухопловна команда наше војске је била управо у Новом Саду, а између два рата, аеродром Југовићево, који смо веећ помињали на овој теми, био је седиште неколико ваздухопловних јединица нашег војске, две ваздухопловне и једне падобранске школе, као и стециште цивила-спортских ваздухопловаца и заљубљеника у плаве висине.

 

Такав тренд се задржао и након Другог рата, када ипак, крајем 40-их година, након кризе ИБ-а, сви војни аеродроми са територије АП Војводина добијају статус резервних и помоћних летелишта, док се главнина ваздухопловних потенцијала нашег РВ "сели" у унутрашњост земље.

 

Напуштени аеродроми остају "у аманет" Ваздухопловним центрима, тј. локалним аеро-клубовима. Због регулације и урбанизовања Новог Сада, аеродром у Југовићеву се "напушта", да би 15-ак километара северно од Новог Сада, када старим путем кренете пут Србобрана, практично на тромеђи атара Сирига, Темерина и Ченеја, пре 60-ак година подигнут спортски аеродром који се је добио име по последње поменутом насељу.

 

Аеродром је направљен првенствено за потребе привредне авијације, као и за развој ваздухопловног спорта. У том смислу, Аеро клуб "Нови Сад" се као ретко који у земљи, може похвалити са неколико десетина војних и пилота у цивилним авио-компанијама, а који су своје прве летове, направили на Ченеју. 

 

Поред Пилотске и школе за УЛ летелице, на аеродрому се налази и Падобранска школа, а на њему се налази и седиште наше прве приватне акро-групе "Старс" која лети на млазним авионима Г-2 и коју чине пензионисани војни пилоти. Сам аеродром је већ годинама место на којем се одржавају разне ваздухопловне смотре и такмичења, као и аеромитинзи, који су додуше од ове године "пресељени" на простор испред Петроварадинске тврђаве, али је Ченеј свеједно база одакле полећу и где слећу те летелице.

 

Према плановима Владе АП Војводина, аеродром који је и у овом стању са травнатом пистом, спреман за прихват мањих летелица генералне авијације, у плану је комплетно застирање писте бетоном, као и изградња "правог" контролног торња односно терминала, хангара и хотела, чиме би Ченеј постао "прави" цивилни аеродром

 

Аеродром Ченеј има једну травнату ПСС дугачку 1430 и широку 100 метара, која се простире правцем 140/320 степени.

 

Аутор шеме Зоран Модли

 

http://cheneyonline.webs.com/ulaz-u-aerodrom.jpg

 

http://static.panoramio.com/photos/large/9348502.jpg

 

http://tangosix.rs/wp-content/uploads/2013/09/IMG_6367.jpg

 

http://tangosix.rs/wp-content/uploads/2013/09/IMG_6357.jpg

 

Архитектонска студија аердрома "Ченеј", Извор

[Милан Ракић]

9. Земун Поље-аеродром "13. мај" - LYZP

 

На неколико километара од Београда, кад кренете ауто путем за Нови Сад (постоји скретање), а тик поред пруге Београд-Загреб, налази се летелиште „13. Мај“. Аеродром је и седиште аеро-клуба и школе летења за пилоте ултраралких авиона и моторних змајева. У аеродромском хангару се налази 10-ак летелица, а аеродром поред тога поседује и бунгалов и учионицу за смештај и одржавање теорне наставе, те клуб за одмор и освежење.

 

Аеродром „ 13. Мај“ има једну травнату писту која се протеже правцем  135/315 степени, дужине 650 и ширине 25 метара.

 

 

 

 

 

Фото: Летелиште 13. мај