Аеродроми и летилишта у Републици Србији

[Милан Ракић]

Сећам се као јуче... Почетак априла, ноћ, вожња под ратним светлима и стрепња да нас не примете јер је колона повелика. Преспавасмо на некој штали у Штављу. Надреално лепо јутро, никад слађа молитва док сви спавају, у цик зоре. Обиђох локално гробље, ту се много може научити о људима тог места...

Одлазак у Вишњице (српско село) и слика радара уништеног директним поготком самонаводећом ракетом. Тужна прича о момку који је био из тог села и замолио да не иде на Косово него да буде ту. Јединац ваљда, оператер на радару. Помислио из неког разлога да је ухватио одраз нашег авиона, није искључио напајање радара него се промолио до појаса да визуелно пропрати лет авиона... Господ нека га усели у свој дом...

Нисам знао тај податак да смо били највише пута бомбардовани, хвала за инфо. Знам да сам се надисао најчистијег ваздуха, али и најразличитијих мириса за време дејстава. Био сам својеврсни рекордер: првих седам-осам дејстава су били у мојој смени. До тада је била прича "са њим смо сигурни, он се за све нас моли Богу, сваки дан нас окади...". Од трећег налета нико неће са мном у смену, "бјеж од њега, видиш ове ђаволове слуге осетиле па само на њега".

Ту су ми постале потпуно јасне и срцу блиске речи ап. Павла кад рече да су (путујући бродом које је ухватило невреме) у себи већ доживели осуду на смрт...

Опрости због скретања са теме. И још једна опсервација: иако и сам волим авионе и авијацију, неизмерно су ми драге и срцу прирасле ове слике хангара претворених у штале. Онако СФ пост-апокалиптичке сцене, мени са дубљом симболиком - чему су служили и чему треба да служе ти пештерски пашњаци...

[Jedar]

Pozdrav

Veliki sam ljubitelj avijacije, ali zbog loseg vida nisam postao bar sportski pilot.

pohvalio bih ovaj topic o Srpskim aerodromima kao nakompletniji koji sam nasao na netu, kompletan sam kopirao i sacuvao kao word file za svaki slucaj, posto  skupljam i arhiviram puno toga o avijaciji.

korigovao bih podataak da je aerodrom u Davidovcu kod Paracina otvoren 1935 vec 1930 jer su se vec tada odrzavali

Aero Mitinzi...Prilazem clanak iz novina

[Милан Ракић]

Pozdrav

Veliki sam ljubitelj avijacije, ali zbog loseg vida nisam postao bar sportski pilot.

pohvalio bih ovaj topic o Srpskim aerodromima kao nakompletniji koji sam nasao na netu, kompletan sam kopirao i sacuvao kao word file za svaki slucaj, posto  skupljam i arhiviram puno toga o avijaciji.

korigovao bih podataak da je aerodrom u Davidovcu kod Paracina otvoren 1935 vec 1930 jer su se vec tada odrzavali

Aero Mitinzi...Prilazem clanak iz novina

Једаре, желео бих да ти прво пожелим добродошлицу на Форум и на ову ваздухопловну групу. 

 

Што се тиче податка који си овде навео, ако га базираш само на овом факсимилу, из њега се може "видети" следеће:

 

- свечаност у Параћину је, ако је судити по датуму (20. јул када се по јулијанксом календару прославља авијатичарска слава Свети Илија), премда ми "не штима" то јер је Краљевна много раније преузела грегоријански календар;

 

- даље, можемо видети да су летелице слетеле на вашариште, а не на неко (тада) уређено летелиште или аеродром;

 

- и као најзанимљивије, у посади једног авиона, а што се помиње у тексту, били су Аца Станојевић, практично "отац" југословенског и српског једриличарства. Пилот ловац који је војну каријеру напустио због једрилица, "превео се" у резерву, а у Немачкој завршио једриличарске школе (први је код нас једрилицом извео петљу) и у Пиносави под Авалом основао прву једриличарску школу код нас. Други члан посаде је био инжињер Сима Милутиновић, на помен чијег се имена међу ваздухопловцима стоји мирно. Он је био наш најплодотворнији конструктор авиона и дугогодишњи професор на Машинском факултету у Београду и Ваздухопловно техничкој војној академији у Жаркову.

 

Из свега наведеног се заиста не може закључити да је аеродром или неки аероклуб постојао у Параћину 1930. године. То што су авиони слетели тада, не говори о томе да је постојао било какав вид вадзухопловног организовања тада. Уосталом, и Симон и Русјан и Маслеников су летели у Београду почетком дцруге деценије двадесетог столећа (1910. год.) на Бањици, а "Београд" није ни знао шата је "јероплан", а некмоли да је имао уређен аеродром или аероклуб.

 

Најпосле, када сам писао ове текстове, тамо где нисам имао нека лична искуства и сазнања, консултовао сам литературу и доступне онлајн податке и заиста се као година оснивања аероклуба у Параћину помиње 1935. година, па чак и на сајту давидовачких однсоно параћинских "Наших крила".

 

Но свакако, хвала за овај податак.