Аеродроми и летилишта у Републици Србији

[Милан Ракић]

Jel traze neki narociti lekarski pregled mozda?

 

Па написах ја. Прегледи се обављају на једном од ова два места. 

Цену не знам, ја то не плаћам, тј. нисам плаћао, ал` знам да није ни јефтино. Ако бих баш морао да претпоставим једно 15к динара... 

 

Што се тиче обима прегледа, то је анекс 4 Правилника о летачком особљу, почиње од стране 198 и ту је све објашњењо и који су прегледи и шта се гледа итд... Дакле за ППЛ дозволу "иде" критеријум 2 (класа 2) или критеријум за УЛ летелице (ЛАПЛ) ако се одлучиш за то

[Милан Ракић]

А ево овде и званичног списка ДЦВ (Директорат цивилног ваздухопловства) овлашћених FTO-Flying Training Organization на тлу наше републике...

[Милан Ракић]

Ја бих само додао да  већина тајкуна, криминалаца и осталог олоша, гради куће и виле, са равним кровом... да може хеликоптер да слети и збришу...

 

Нема толико хеликоптера у Србији у приватном власништву-тек једно туце... Олоша је мнооого више... Тачније 13, један Робинсон  Р-22, три Р-44, један Енстром и 8 Газела регистрованих, од укупно 31-ог хеликоптера на тлу Републике Србије. Остатак, тј. разлика између 13 и 31 су хеликоптери МУП-а, који такође "иду" у цивилни регистар, односно нерегистроване летелице-власник нема новца за редован годишњи преглед, или је пак летелица хаварисана, али се још води у регистру, јер се власник нада оправци...

 

Уосталом, ево овде, комплетан регистар цивилних ваздухоплова за ову годину...

[Милан Ракић]

4. Батајница-аеродром Батајница - LYBT, BJY

 

Аеродром Батајница је првенствони војни аеродром, али је оспособљен и уведен у регистре међународних организација за пријем и цивилних летелица. То се и дешава повремено, али сталног цивилног саобраћаја са њега нема. Иначе, ово је највећи наш аеродром. Налази се између села Батајница и Нове Пазове и има три ПСС. Изградња аеродрома је започела после Другог рата, а аеродром је пуштен у рад 1951. године. За ових 60 и кусур година аеродром је био дом многих авијацијских пукова и бригада нашег РВ. Након обнове аеродрома од последица бомбардовања 1999. године, те реформе војске и РВ-а, данас се на аеродрому налазе јединице које улазе у састав 204. ваздухопловне бригаде. Поред њих на аеродрому базира и Сектор за летна испитивања Техничког опитног центра (СЛИ ТОЦ-бивши ВОЦ), ВЗ "Мома" и напослетку центрифуга и лабораторије за физиолшку тренажу пилота Института за ваздухопловну медицину ВМА (ова Установа је и базирала на аеродрому, али је након бомбардовања, пошто је зграда ВОЦ-а уништена, ВОЦ "прешао" у зграду ВМИ, док су "ваздухопловни медицинари" прешли на ВМА, с` тим, што је пар ординација и центрифуга остала на "Батаји".

 

Дужина ПСС "1" је 2438 метара и 45 метара ширине, ПСС "2" је дужине 2502 метара са 45 метара, док је "3" (она је травната), дугачка 985 метара и широка 30. Све писте су уемерене у правац 120-300 степени.

 

 

 

 

 

 

,

 

 

 

[Милан Ракић]

5. Ужице-аеродром Поникве - LYUZ(LY88), UZC
 
Аеродром на Лепој Глави, како становници тог дела Златибора називају косу на којој је смештен аеродром Поникве, налази се 15-ак километара северозападно од Ужица. Аеродром је озидан почетком 80-их година за потребе војске. Међутим, неколико година по пуштању у рад, служио је само као алтернативни војни аеродром, без сталног оперативног састава на њему, да би почетком 90-их, након распада бивше нам државе, постао дом дела ловачких авијацијских пукова из Пуле и Бихаћа. Средином 90-их, започињу и први цивилни летови са овог аеродрома, који су имали за циљ популаризацију и туристичку афирмацију овог дела Србије и њених природних лепота. Нажалост, бомбардовање 1999. године је прекинуло све активности, а аеродром и шири појас око њега су претрпели велика оштећења, како сама писта и пратећи објекти, тако дејством касетних бомби и околни простор. Након бомбардовања, војска је одлучила да због недостатка материјалних средстава и заинтересованости за ову ваздушну луку, аеродром Поникве преда на коришћење локалној самоуправи Златиборског округа односно Влади Републике Србије, која је преко својих установа, те помоћи које су упутиле САД, ЕУ и НР Кина, у претходном периоду обновила аеродром и инфраструктуру, тако да је од јуче, 5. октобра 2013. године, аеродром Поникве пресстао да има мешовиту намену и постао је цивилни аеродром, регистрован за обављање међународног саобраћаја.
 
Аеродромска писта је дугачка 3085 метара и широка 45 метара. Поред ње, налази се и травната писта дугачка 1500 и широка 30 метара. Обе ПСС су усмерене у правцу 110-290 степени.

 

 

 

 

 

Могући изглед терминала...

 

 

[obi-wan]

Ova pista je dovoljno dugacka da mogu da je koriste i najveci putnicki avioni...

 

AIRBUS A-340/200

 

[Милан Ракић]

Ova pista je dovoljno dugacka da mogu da je koriste i najveci putnicki avioni...

 

AIRBUS A-340/200

 

 

Да, али је нажалост обновљено само око 2/3 писте-око 1900 метара. И аеродром јесте отворен, али је полузавршен. Треба ту још некик РН средстава, ноћни старт, терминал, итд... Али ако буде интересовања, буде и тога, што би реко Бибић... 

[Милан Ракић]

6. Вршац-аеродром Вршац - LYVR, VRC

 

Аеродром у Вршцу, такође је регистрован за међународне летове. Отворен је још 20-их година прошлог столећа када је на иницијативу Краљевског Југословенског аероклуба "Наша крила" започело летење на ливади под Вршачким брегом. Када су десетак година касније направљени и хангари, аеродром је свечано отворен 1936. године. До Другог рата, на аеродрому је био аероклуб "Наша крила", а војска га је користила за обуку летача-извиђача. После рата, на њему је отворена једриличарска школа и аеродром Вршац је проглашен Једриличарском школом Југословенског ратног ваздухопловства. Међутим, само неколика година касније, крајем 40-их, војска предаје аеродром Ваздухопловном савезу Југославије, који 1954. године на овом месту отвара Савезну ваздухопловну школу, где су се током наредних 20-ак година обучиле генерације и генерације моторних пилота, једриличара, падобранаца,...

Од 1972. године, аеродром постаје власништво ЈАТ-а који на њму отвара своју Академију, тј. школу за обуку саобраћајних пилота за своје, али је школа у Вршцу ишколовала на стотине саобраћајних пилота авио-компанија из земаља тзв. трећег света и не само њих... Све укупно преко 2000 пилота који лете у готово свим авио-компанијама света. Од 2010. године, због финансијске дубиозе у коју је ЈАТ ушао, школа постаје власништво Контроле летења Србије и Црне Горе и мења назив у СМАТСА Академија. Аеродром данас користе авиони школе, као и компаније генералне авијације из земље и окружења, али нажалост још увек не постоји редован саобраћај. О СМАТСА Академији,као и аеродрому, више можете прочитати овде.

 

Аеродром у Вршцу има три ПСС, од тога једну бетонску и две травнате. Главна бетонска писта је обележена уређајима за ноћни старт и дужине је 1000 и ширине 25 метара, док је поред ње нешто краћа травната дужине 815 и ширине 41 метар. Обе ове писте су 10-190 степени усмерења. За потребе посада са аеродрома, обучених за летење у екстремним кошавским условима, када није могуће слетање у правац 10-190, постоји још једна травната писта, дугачка 545 метара и широка 30 метара. Она је усмерена у правац 160-340 степени.

 

 

 

 

 

 

Фото:Сматса Академија

[Милан Ракић]

7. Приштина-аеродром Слатина - LYPR(BKPR), PRN

 

Приштински аеродром се налази 15-ак километара југозападно од главног града јужне српске покрајине, а код села Слатина подно Голеш планине. Изградња летелишта за потребе војске, започела је почетком 60-их година, а аеродром је отворен 1965. године. У "утроби" планине Голеш, за потребе смештаја ловачких пукова који су базирали на аеродрому, направљено је подземно склониште за људство, авионе, пратећу технику и техничке флуиде. Занимљиво је да тај објекат и поред тога што је више пута бомбардован, није "поклекао" и судећи по новијим снимцима из приштинских извора, објекат "Морава" (како му је војно кодно име било) и даље може да се користи.  Треба рећи да је од 1985. године, аеродром опремљен и уређајима за прихват цивилних летелица, тако да се од тада поред војног, на њему одвијао и цивилни саобраћај.

Као што рекох, аеродром је био дом за многе летачке пукове, извиђачке и ловачке. На њему је до 1999. године базирало неколико десетина летелица МиГ-21. Почетком 90-их, ловачка обука питомаца Војне академије, смер авијација, извођена је на овом аеродрому. Од 1999. године, након Кумановског споразума, аеродром Слатина је постао искључиво цивилни аеродром, и део надлежности које је имала држава Србија односно Управа за контролу летења је прешао на НАТО, односно локалне косовске власти. Доњи ваздушни простор је "припао" косовским властима и у том смислу су озваничене две улазно-излазне капије за полетање/слетање авиона. На том фону је промењен и ICAO код који је уместо LYPR постао BKPR. Горњи ваздушни простор је додуше и даље у надлежности наше контоле летења. Иначе, аеродром је и "крштен", тако да му је садашњи званичан назив Међународни аеродром Приштина "Адем Јашари". На њему је озидан и нови терминал са пратећим објектима, а према броју путника, ово је после Београда и Загреба, трећи аеродром на Балкану. Више о аеродрому данас имате овде.

 

Аеродром Слатина има једну бетонску ПСС дужине 2500 и ширине 45 метара, усмерену готово правцем север-југ, односно 170-350 степени.

 

 

 

 

 

и понека из "бившег" живота...

 

 

[Милан Ракић]

Након аеродрома регистрованих за обављање међународног саобраћаја, прелазимо на војне аеродроме. У овој првој групи од 7 поменутих аеродрома, који имају све дозволе и опремљени су за међународни ваздушни саобраћај, дакле међу онима које смо поменули, три аеродрома су мешовита, тј. са њих се обавља и војни саобраћај. Први је аеродром Батајница, која као што рекох има све дозволе, али је примарно војни аеродром и нема сталног цивилног саобраћаја са ње. Даље следи аеродром Лађевци, који је такође војни, али има одобрења за цивилни саобраћај, али за сада нажалост нема сталног саобраћаја. И на крају, аеродром у Ниш(у) је такође мешовити, с` тим што на њему постоји сталан цивилни саобраћај, али га користе и поседају неколике јединице 98. авијацијске бригаде, баш као и аеродром Лађевци. На аеродрому Батајница су јединице 204. авијацијске бригаде. Дакле, Батајница, Лађевци и Ниш су апсолвирани као војни аеродроми, сад прелазимо на остале војне аеродроме и летелишта на територији Републике Србије.

[Милан Ракић]

1. Ковин-аеодром Ковин - LY87

 

На који километар од улаза у Ковин из правца Панчева, са леве стране се налази ковински аеродром. За ЈНА, а касније Војску Југославије и данас Војску Србије, ово је аеродром "Р" категоризације, дакле резервно и алтернативно летелиште. Иначе, овај аеродром је коришћен још у време Другог светског рата и користили су га Немци. Након завршетка рата, преузела га је војска и аеродром је био нарочито активан током кризе у односима са СССР, када су на њему базирали јуришници типа Ил-2, односно "Летећи тенкови" . Касније, 60-их је писта пресвучена асфалтом и аеродром је коришћен као алтернација Батајници током летачке обуке јединица са овог аеродрома, или током рада на оближњем ваздухопловном полигону Чента. Интензивније коришћење аеродрома започиње почетком 90-их, а нарочито током и после бомбардовања наше земље. Због уништене инфраструктуре на аеродрому Батајница, ковински аеродром постаје дом батајничком мешовитом хеликоптерском пуку и то дужи низ година, чини ми се до 2004. године. Такође, на њему су базирали и делови 251. ескадриле, а тај део историје овог аеродрома има посебну симболику.

 

Наиме, на ковинском аеродрому је 20. децембра 1946. године формиран 105. авијацијски пук, чији је задатак био школовање пилота из ВВУ из Панчева. Пук је у свом саставу имао Харикене, Тајгер Мутове, Харварде, да би пред Резолуцију ИБ био пренаоружан "Штормовиком" и служио за обуку пилота који су после тога учествовали у "Шумадијском маневру" када је Броз демонстрирао снагу Стаљину. Данас сам баш причао са једним дедом (Љубомиром Павићем, ако кога интересује), који је на тим маневрима у свом Петљакову Пе-2 предводио само један ешалон од 100 авиона. А било је више ешалона. Броз је буквално дигао у ваздух све што је могло да лети... Но да се вратим на причу. Дакле тај 105. пук је 1949. године напустио Ковин и "шарао" деценијама диљем бивше земље-Мостар, Титоград, Задар... И све време је био школски пук. Е онда, када се распала држава, пук је прешао у Подгорицу и ушао у састав 172. пука, с` тим што су Галебови остали у Подгорици док је 30-ак Утви 75, те 1992. године прешло на аеродром Ковин, где се на њима вршила почетна обука младих пилота-кадета, односно селективно летење за кандидате за упис на Ваздухопловну Војну Академију. Тај део јединице са Галебовима у Подгорици и Утвама у Ковину, мења назив у 251. ескадрила "Пуме" и они су практично једини наследници јединице основане у Ковину 1946. године. Када се распала и ова последња заједница Србије и Црне Горе, људство се из Подгорице са нешто авиона се сели на а. Ковин, где обитавају до 2007. године када се та ескадрила гаси и симболично нестаје на месту где је јединица и настала. Људство и оно преосталих авиона се сели на а. Батајницу, а ковински аеродром остаје напуштен и празан... Иначе био сам пар пута на том аеродрому, и поред тога што је у равници, због мреже далековода којима је окружен, није баш погодан за ниске разлазе, у народу познатије као "брисањци"... За то је ипак боља Сјеница и Пештерска висораван, али о томе кад дође на ред а. Сјеница

 

Аеродром Ковин има две ПСС, једну бетонску и једну травнату. Писта бр "1", асфалтна, дугачка је 2200 и широка 30 метара, док је травната дугачка 2000 и широка 30 метара. Обе писте су усмерене правцем 130-310 степени.

 

http://www.panoramio.com/photo/20133508

http://www.panoramio.com/photo/5177606

 

 

 

 

Фото: Танасковић Горан, 251. лбае

[Милан Ракић]

2. Сјеница-аеродром Дубиње - LYSJ, SJC

 

Још један аеродром "Р" категоризације, налази се на 3 километра источно од Сјенице на Пештерској висоравни у атару под називом Дубиње. Аеродром је имао инфраструктуру за прихват и смештај ловачке авијације, јединице ранга ескадриле, где су за авионе били изграђени и армирано-бетонски капонири. Али, као што рекох, аеродром није био стално запоседнут, већ је служио као алтернативни аеродром за ловачку авијацију са аеродрома Слатина и Поникве. Из личног искуства што знам, био сам једном на том аеродрому у тродневном дежурству, током неких вежбовних активности на аеродромима Поникве (Ужице) и Слатина (Приштина). Наш задатак је био да, пошто су ови имали током тих активности и ноћно летење, да обезбедимо ноћни старт, односно СТС (службу трагања и спасавања) током летења тих јединица. Иначе, сам крај ми се много свидео, Сјеница беше леп градић, а на аеродрому влада нека надреална тишина, коју су само повремено, у ниском разлазу нарушавали МиГ-ови из Приштине и Ужица. Иако је било летње доба, јутра и вечери су готово-па хладне. Током дана, инжињерци (који су иначе били "домаћини аеродрома"-јер на аеродрому је била стална посада сачињена од једног официра, подофицира и пар војника, који су се смењивали и вршили обезбеђење летелишта) су дозвољавали људима из околних села да напасају овце на аеродрому. Неолико стотина метара северно од писте, протиче и река Вапа, која је била "рај" за колеге пецароше који су на њој хватали пастрмку...

 

Уочи агресије НАТО пакта на нашу земљу, неколико авиона је пребазирало на сјенички аеродром и смештено у армирано-бетонске капонире. Нажалост, овај аеродром је био мета у више наврата, тако да је писта уништена, као и капонири, испод чијих рушевина је остало чини ми се 5 наоружаних авиона. 4 МиГ-а 21 и један СуперГалеб Г-4+20-ак в-в ракета.. Околина аеродрома је такође засута бомбама. Да ли је колико чишћено-не знам. Војска нажалост нема средстава а тренутно ни интереса да обнови овај аеродром (иако је он на стратешки врло важном месту), тако да је једина нада да овај аеродром оживи та, да се аеродром прекатегоризује у цивилни, те да локалне самоуправе Сјенице, Новог Пазара и Тутина, уколико имају интерес, направе овде цивилни аеродром...

 

До тада, аеродром ће и даље "служити" за чување оваца (људи се оглушују и поред упозорења о заосталим пројектилима и долазе да напасају стоку), те за слетање змајара-ентузијаста на делове писте који нису оштећени.

 

Аеродром има једну бетонску ПСС дугачку 2500 и широку 45 метара, усмерену правцем 130-310 степени.

 

http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=192952_60046667_Sjeni%C4%8Dki%20aerodrom.jpg

http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=192952_60046667_Sjeni%C4%8Dki%20aerodrom%20snimljen%20iz%20motornog%20zmaja%206juna%202013.g..jpg

http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=111696_204861621_2273670060054398171mjltWm_fs.jpg

http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=111696_204861621_sjenica04.jpg

http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=111696_204861621_2352095750054398171YNdHfu_fs.jpg

[Милан Ракић]

3. Сомбор-аеродром Сомбор - LYSO, SOR

 

Сомборски аеродром се налази на 7 километара југозападно од Сомбора, на путу према Апатину. Подигли су га Немци током Другог светског рата, али нису "стигли" да га користе дуже време, пошто је релативно брзо, крајем 1944. године "пао" у наше руке. Током завршних операција за ослобођење земље, служио је за полетање јуришних авиона, а после рата и за прихват првих авиона којима је из СССР, долетела прва генерација наших пилота школованих у Русији. Током 50-их и 60-их година, на аеродрому је с` времена на време било летачких јединица, али је "проблем" овог аеродрома у највећем броју случајева била могућа претња од инвазије СССР-а на нашу земљу, односно "повређивање" ваздушног простора суседне Мађарске, односно да се аеродром налази у тзв. пограничном појасу. Стога је аеродром 70-их година добио резервну намену, а у склопу њега је подигнут Војно наставни центар за обуку војника РВ и ПВО по свим специјалностима. Знало је тада, до 90-их, да на аеродрому у готово сваком тренутку буде по више од 5000 војника, који су се ту "задржавали" по неколико месеци на обуци (зависно од специјалности), а онда након обуке одлазили у јединице РВ и ПВО, као авио-механичари, електричари, оружари, везисти, радаристи и уопште сви могући профили који су "требали" РВ и ПВО. Што се тиче летења, у тој фази када је аеродром постао ВНЦ, оно се дешавало само повремено, према некој потреби, али углавном сталних летачких јединица на аеродрому није било.

 

Током агресије НАТО-а на нашу земљу, аеродром је претрпео огромну штету и био је мета више пута. Тада су између осталог срушени и централни хангар, зграда Команде и контроле летења и још многи, многи објекти у читавом аеродромском реону.

 

Данашња "судбина" аеродрома и даље није позната. Што се тиче војске, на аеродрому се сада налази 1. Центар за обуку, који нема много везе за ваздухопловством. Аеродромске писте су и даље у стању каквом су биле од после бомбардовања. Сем неколико иницијатива (које су остале на лепим речима и жељама), да се аеродром пренамени и постане цивилни, те да се обнови писта и пратећи објекти, ништа нажалост до данас није урађено по том питању. Колико знам, иницијативе су потицале од неке чини ми се мађарске "low-cost" авио-компаније, којој је "одговарала" близина границе, односно од неких Италијана, којима би аеродром "добро дошао" да превезу своје туристе-ловце на север Бачке, ал` к`о што реко` - "мрка капа"

 

Аеродром Сомбор има две ПСС, бетонску дужине 1800 и ширине 60 метара и травнату дужине 1600 и ширине 150 метара. Обе писте су усмерене правцем 140-320 степени.

 

Аутор шеме Зоран Модли

http://yasig.forumsr.com/t7-petljakov-pe-2-u-jrv

http://yasig.forumsr.com/t7-petljakov-pe-2-u-jrv

http://www.panoramio.com/photo_explorer#view=photo&position=104&with_photo_id=14806457&order=date_desc&user=1525673

[obi-wan]

[Милан Ракић]

4. Београд-Бањички вис - LYBV

 

Ово заправо и није "прави" аеродром, премда су са овога места још пре 100-ак година за време Првог светског рата летели војни авиони. На месту старог аеродрома на Бањичком вису, у склопу Војно медицинске академије, за прихват хитних случајева у ову најреномиранију здравствену установу наше војске, изграђен је хелидром са две платформе за слетање и полетање хеликоптера и уређеним ноћним стартом. Поред основне намене за потребе ВМА и Институт безбедности, односно оближња БИА, према потреби такође има право да користи ово летелиште.

 

Хелидром на Бањичком вису има две бетонске полетно-слетне платформе обе пречника 40 метара.

 

http://static.panoramio.com/photos/large/15519553.jpg