Окултизам у великим размерама.

[karadjordje]

И која је функција ове теме?

И шта сад хоћеш са тим да кажеш?Па ваљда ширење информација о овој секти која вреба по нету!

Ти си овиме пропагирао ову секту а не обавјештавао нас о њој.

[Guest свештеник Иван]

Лазаре, погледај мало снимак и коментаре после, са ким се удружује овај секташ и како се само лепо слажу у пљувању Свете Цркве. Све сами "ревнИтељи и бранИтељи" вере прађедовске.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4019.0.html

[Маша]

И која је функција ове теме?

И шта сад хоћеш са тим да кажеш?Па ваљда ширење информација о овој секти која вреба по нету!

Ти си овиме пропагирао ову секту а не обавјештавао нас о њој.

То уопште нисам помислила, обзиром да је Лазар отворио тему у пдф секте.

Како би онда могао да ово рекламира?

Не верујем, мислим да је погрешно схваћен.

[ЛазарД]

Лазаре, погледај мало снимак и коментаре после, са ким се удружује овај секташ и како се само лепо слажу у пљувању Свете Цркве. Све сами "ревнИтељи и бранИтељи" вере прађедовске.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4019.0.html

Одгледао сам то још одавно и одлично се види да о.Жарко и остала Господа немају благе везе ко је Слободан.А и он је почео да се секташи пре једно пола године,а пре тога је био Православац.Променио се после једне емисије са Дејаном Лучићем и од тада је кренуо у секташење.Али шта ће јадан Жарко,њега неће да зову из блица или РТС-а,па мора сам себе да понижава.

А има још један видео од о.Жарка код њега,само тај је био давно.Ко хоће да га одгледа нека ми се обрати на пп.

[Тавита]

У најновијим војним доктринарним документима САД разрађен је концепт неокортичког рата као начина за побеђивање противника без употребе физичке силе. Дејства тог концепта ратовања усмерена су не само на физиолошку страну (хардвер hardware) мозга као командног центра, већ више на свест (софтвер softvvare). Један од облика деловања на свест јесте и концепт „новог доба", које би требало да уведе нову, јединствену и светски важећу религију, која би омогућила да се људима лакше манипулише, како би они могли радити у корист америчких интереса, а заправо сопствене штете. Најзначајнији појавни облик прве фазе „новог доба" јесу његове „религије", то јест (верске) секте. Иако се на први поглед међусобно разликују, све оне имају неке заједничке особине у деловању и сличне последице. Главне последице јесу брисање националне свести и стварање дефетистичке свести која убија сваки мотив за пружањем отпора, како насилним тако и ненасилним облицима потчињавања и надмоћи. Деловање (верских) секти као оруђа „новог светског поретка" обухвата све димензије живота, те је реч о сведимензионалној агресији, то јест о сведимензионалном рату, будући да се, према савременим виђењима у теорији ратовања, ратом сматра свако дејство којим се другој (противничкој) страни наносе неки губици. Доказано је да деловање (верских) секти изазива различите врсте губитака, најчешће здравствене и културолошке губитке. Свака агресија подразумева и одговарајућу одбрану, те аутори на крају текста предлажу да и одбрана буде примерена агресији, дакле сведимензионална.

Полазећи од чињенице да је рат, одбрамбени или освајачки, последица избора људи, односно људске воље. амерички аутори закључују да је рат потчињавање воље непријатеља ради остваривања ратних циљева. У досадашњој пракси то се постизало употребом разних средстава, али претежно разарајућих оружја. Међутим, начело уништавања физичком силом има најмање три недостатка: а) уништавање материјалних средстава је увек и скупо; б) у одсуству сваке јасне и присутне опасности по национални опстанак поседовање разарајућих средстава доћи ће у питање, а грађани и администрација планираће другачији утрошак буџета, и в) интелектуална енергија утрошена на стварање нових и бољих начина за убијање одваја америчку војну моћ од стварног ратног циља потчињавања непријатељеве воље. Аутори америчке доктрине овде наводе речи Суна Цу-Вуа: „Потчинити непријатеља без борбе је врхунац ратне вештине". Коначно, непријатељева воља нападнута физичком силом у једном рату често се касније јавља као појачано непријатељство у новом рату. Уосталом, највећи теоретичари ратне вештине кроз историју наглашавају значај моралног, менталног и вољног у оружаним сукобима. Аутори, даље, своју пажњу усмеравају на особине људског мозга, консултујући се са разним стручњацима за области психолошког, менталног и вољног код човека, и закључују да је „рат једини који истовремено дозвољава и захтева ангажовање свих људских способности, највиших као и оних најнижих". То значи да је људски мозак у стању да организује снаге и средства ради убијања и уништавања, али он, исто тако, дозвољава и ограничавање употребе сурове силе. Ако се непријатељ посматра као систем којим руководе органски, неокортички мозак1, онда се правац напада усмерава на центар тежишта система, а то је тај мозак. Мећутим, неокортичко ратовање тежи да контролише и обликује понашање тог непријатељевог органа, али без његовог уништавања. То се постиже утицајем, до тачке регулисања, на свест, поимање и вољу противничког руководства, то јест непријатељевог неокортичког система. Једноставније речено, неокортичко ратовање покушава да продре у непријатељев циклус „посматрања, оријентације, одлучивања и деловања". У ствари, оно тежи да колективно мишљење руководства непријатеља доведе до контролисаних и сужених прорачуна и процена, због чега ће његове одлуке и резултати деловања одговарати америчким жељама. Врхунац свега је да се противничко руководство и становништво доведу до тога да не желе да се боре. Дакле, неокортичко ратовање утиче на противникову перцепцију, његово закључивање и његову визуализацију, али без физичког насиља. Потчињавање непријатеља без борбе захтева значајне напоре, ресурсе и вештину врхунац је ратне вештине али циљ није пуко избегавање борбе. Циљ је да се непријатељ наведе да се не бори употребом повратног утицаја, скоро парасимпатичке контроле, као производа непријатељевог неокортекса.

Надметање, сукоби и њихово решавање сталне су одреднице људског постојања, а мета свих људских сукоба је људски ум. У преиспитивању свих сукоба, неокоритичко ратовање одбија идеју да је ратовање застрањивање. Оно прихвата да сукоби никада неће престати и да Америка мора улагати у ресурсе којима ће побеђивати у свом бесконачном ангажовању. Американци највећи део напора и ресурса морају посветити промишљеном и непрекидном утицају на своје противнике, без насиља, како би их у довољној мери схватили, и како би могли условљавати или одрећивати одлуке које противник доноси. Коришћење противничких лексикона, синтаксе, те мисаоних и вредносних система, омогућиће да се противник проведе кроз циклус посматрања, оријентације, одлучивања и акције. Неокортички рат има свој краткорочни и дугорочни циљ. Краткорочни циљ јесте уништавање спремности граћана циљног подручја да се на било који начин, насилно или ненасилно, одупиру америчком присуству на сопственом тлу. Дугорочни циљ јесте да се код непријатеља изазове губитак способности да води самосталну спољну и унутрашњу политику, односно да се омогући приклањање америчким захтевима.

Операционализација неокортичког рата разматра се кроз неколико аспеката. Најважнији су следећи: 1) Суштина је у стварању свеобухватног обавештајног система за прикупљање и расподелу информација широм света. У неокортичком ратовању разумевање је моћ. Морају се познавати, на пример, системи вредности Срба или Ирачана, разлике измећу Шиптара и Македонаца итд. Зато тај обавештајни систем мора бити мрежа агенција које ће повезивати CIA, DIA (Војну обавештајну службу) и NSA (Агенцију за националну безбедност) на нижим нивоима него до сада. Та мрежа мора обухватити и америчке службе спољних послова, као и приватни сектор. За то ће бити потребно много више агената на терену и много боље техничке могућности за прикупљање података и њихову анализу. 2) Неокортичко ратовање захтева боље спрегнуту заједничку цивилну и војну снагу оружаних и ненаоружаних елемената. Она мора бити способна за дуготрајно и неоружано присуство у сваком подручју на свету у којем САД имају интерес. Неубојити елементи те снаге шире „демократске вредности" и понашање у окружењу локалне културе; одржавају мреже комуницирања, земље на мети. Поред неокортичког рата постоји и метод по којем Американци од сада сами планирају промене, односно стварају околности у којима ће важити предвићени квалитети. Може се рећи да је то суштина „новог светског поретка", јер настоје да на светском нивоу створе услове у којима ће у будућности важити начела доктрине и стратегије која су они предвидели. То је проверен начин за утеривање света у калуп САД, то јест „новог светског поретка", са Америком на челу.

Све основне поставке неокортичког рата објављене су јуна 1993. године у „Доктринарном правилу КоВ САД ФМ 100-5", а разраћене су у документу „РАМ 525-5" у издању TRADOC-a (Training and Doctrine Command Koманде за обуку и доктрину). Познаваоци америчке методологије развоја стратегијске мисли и његове повезаности са наступом на светској сцени, подсетиће се да Американци никада нису објавили ниједно доктринарно правило, а да претходно велики део његових начела нису проверила кроз вежбе на полигонима, али и практично, на некој од жртава своје спољне политике.

Једно од средстава у оквиру неокортичког рата јесте и коришћење мировњачких покрета и секти/култова, а нарочито покрета „ново доба", односно „религија" тог покрета. Ствараоци „новог светског поретка" створили су овај покрет ради брисања разлика измећу основних, традиционалних религија. Покрет „ново доба" јесте нова религија, без цркве, хијерархије и ауторитета, која се заснива на схватању да дух, тело, материја, Земља и космос сачињавају један уједињени, свеприсутни и свемоћни ентитет. Схватање по којем су човек, свет и Бог целина захтева и јединство свих религија и тежи јединственој светској религији. Последица овога јесте синкретизам традиционалне религије ваде се из својих окружења и истовремено се комбинују на нов и врло произвољан начин. „Религије 'новог доба'", утичући на све области живота, изазивају одговарајуће промене које су, пак, унапред испланиране. Без обзира на спољашње разлике у учењима и појавним облицима деловања, „религије 'новог доба'" ипак имају исти циљ уједначавање свести и брисање свих разлика као припрему за „нови светски поредак". Увоћење, остваривање и одржавање тог поретка зависи искључиво од могућности да се свест људи контролише и да се њоме манипулише. Носиоци „новог светског поретка" праве програме за измену свести људи, примењују те програме преко „религија 'новог доба'", и стварају нову свест са планираним и познатим особинама. Тада је манипулација људима права дечија игра. Историјско искуство опомиње да су највеће и судбоносне промене у историји људских заједница почињале најпре у области религије.

„Ново доба, као што смо већ рекли, познато је и под својим енглеским називом „The New Age" („њу ејџ"). „Религије 'новог доба'" почињу да се јављају од друге половине 19. века. Сама замисао о „новом добу" и његовим „религијама" утврђена је 1893. године у Чикагу, када је био сазван „светски верски парламент".

„Ново доба" јесте мешавина источњачке мудрости и западњачког рационализма, науке и магије, догме и технологије, рада и доколице, образовања и мистицизма... Због оваквих садржаја тешко је одредити границе покрета. Овај покрет лакше је схватити преко његовог погледа на свет и појавних облика деловања у различитим областима живота.

Спајајући разне научне и ваннаучне концепте, покрет „ново доба" покушава, дакле, да створи нову парадигму слику света која је примерена јединству човека и света. Промена парадигме састоји се у брисању постојећих образаца у свим областима живота и у прихватању образаца које нуди „ново доба". Уместо јасно разграничених ставова, који су током дугог низа генерација постали и саставни део генетског кода4, потребно је прихватити неразграничене, измешане ставове. Папазјанија оваквих ставова направиће прави вашар у људским умовима, те је промена парадигме заправо damnatio memoriae, то јест распамећивање и слуђивање људи.

Претпоставка за постизање поменутог јединства човека и света јесте проширивање свести. То је уједно и прави пут ка „новом добу". Нови андрогини човек „новог доба" треба да се одликује самоостварењем, спиритуалитетом и новом, планетарном (глобалном) свешћу. Такви људи биће повезани у самоорганизоване мреже, а практичан циљ јесте трансформација, то јест коренито преобраћање појединца и света ка спиритуализацији читавога човечанства.

Покрет „ново доба" види садашњост као космичку прекретницу и као доба одређено за коначну битку између светлости и таме. Проблеми као што су уништавање животне средине, атомско наоружања и природне катастрофе сматрају се неопходнима за освешћивање човечанства. То је предуслов за улазак у колективно проширење свести и златно доба светског мира, када ће доћи и до помирења човека са природом и до преобраћања човечанства, што ће бити остварено у светском добу хуманости и љубави.

Замисли покрета „ново доба" налазе се у свим групама које прихватају предстојећу спиритуализацију космоса и које, истовремено, то (псеудо)обожење човека схватају као свестан и искуствен процес. Основна људска негативна категорија није, према учењу „новог доба", грех, већ непознавање нашег правог идентитета. Отуђење што га човек доживљава није отуђење од Бога, већ од својега Ја. Човеку, стога, није потребно опроштење грехова, већ просветљење проналажење самога себе. Пошто су људска бића, наводно, богови, у њима се, сматрају следбеници „новог доба", крију неограничене могућности за лично преображавање. У оквиру покрета то преображавање не односи се на морал и понашање, већ на свест. Она мора постати једнообразна и оспособљена за прихватање једног света, једне религије, једног вође, једног господара чији се долазак очекује на размеђи миленијума. Тада доба Рибе, знака под којим се развијало хришћанство, треба да буде замењено добом Водолије, знака „новог доба" и „новог светског поретка". Најављена промена на размеђи миленијума биће, кажу присталице покрета „ново доба", радикалнија од промена које су се догаћале у доба реформације, на пример. Преокренуће се све традиционалне мисли о животу, природи и будућности Земље. Критике усмерене према „новом добу" упозоравају на долазак тоталитаризма као основе „новог светског поректа".

Замисао о покрету „ново доба" јесте озваничена 1893, али обухвата и идеје настале пре те године као и оне које настају од тада до данашњих дана, а које се уклапају у образац особина покрета. Нагло убрзање развоја „ново доба" доживљава од почетка 70-их година овога века. Покрет је у Америци и Европи прихватио онај друштвени слој који представља носиоца духовног и материјалног развоја западног друштва универзитети, научне установе, утицајне личности економских и политичких (псеудо)елита. У њиховој свести угњездила се мисао о „новом светском поретку", чије се остварење спроводи кроз садржаје глобализације реформу ОУН, нове облике деловања Светске банке и ММФ-а, Светске трговинске организације, Европске уније, НАТО... Из овог владајућег друштвеног слоја идеја „новог доба" пренета је до широких слојева који су методично већ припремљени за долазак „месије" или воће који свету треба да одреди и да нови, другачији смисао. Покрет „ново доба" неприкосновено се наметнуо у свим областима у којима се обликују погледи, свест и понашање људи. „Религије 'новог доба'" (верске секте/верски култови) јесу због тога одлично оруће за припремање људу на долазак „новог светског поретка", у којем ће онда владати једна, неразграничена и разнобојна „религија 'новог доба'".

Први је о „новом добу" писао П. Ле Кур у својој књизи „Доба Водолије", која је објављена 1926. године у Француској. Ле Курове слутње преобликовање друштвених установа, нужност мећусобног комуницирања, укидање државних граница, успостављање планетарне свести и установљавање једне светске владе видно се подударају са садашњим схватањима „новог доба". „Основна институција у стварању 'новог светског поретка' и основа садашњег америчког естаблишмента јесте 'савет за иностране односе' из Њујорка, коју је 1921. године створио Џеј Пи Морган, са намером да убеди Американце да прихвате глобалну алтернативу 'као пожељну солуцију која ће решити све светске проблеме.'"5

Покрет „ново доба" јесте популарна религиозност коју је нужно раширити зарад гушења самосвојних верских традиција у областима које треба придобити за укључење у глобално село. Та је религиозност синкретистичка, безбојна, заснована пре свега на далекоисточним учењима (будизму и хиндуизму). Таква религиозност има задатак да у коначном исходу интегрише и социјализује грађане према жељи САД. Она из себе изнедрава покрете као што су: хипи-покрет, сексуална револуција, мировни покрети, феминизам, хомосексуализам, а на религијском плану небројене секте/култове. Ти покрети најпре се организују у мале заједнице. То је проба за организацијски модел који је потребно проверити пре него што се крене ка онима који нису заинтересовани за „нови светски поредак", као ни за његову религију. У акцију се креће обично од тзв. маргиналних друштвених група, које, потом, пробијају лед у рушењу старе парадигме. Да се прихвати наведена култура помажу и одређене технике. Најприсутнија је тзв. техника опуштања, пробоја блокада у човеку, што омогућава излазак из себе у стање екстазе. Поред те технике, за постизање екстазе предлажу се употреба дрога и медитација. Најједноставнији путеви до екстазе јесу музика и плес. Јасно је да „ново доба" супротставља свој модел друштва старој парадигми. То теолошки објашњавају жељом да се од уравнотежења срца чему тежи хришћанство крене ка уравнотежењу ума. Тиме наглашавају да свету желе да подаре нову парадигму, а у оквиру ње назначавају се одређене потребне реорганизације, одбацивања итд., на пример, војске и рата. „Нови светски поредак" жели ненаоружаног и војно необученог граћанина. Отуда секте које пропагирају одбијање оружја и имају за циљ да укажу на другачије моделе понашања грађана а антиратни центри који позивају и делују ка капитулацији (пред „новим светским поретком"), нудећи грађанима неотпор и прихватање стања у времену када би отпором очували свој идентитет и интегритет, али и угрозили властиту безбедност. Све то тренутно и може бити повољније по самог грађанина, али је изузетно неповољно за идентитет заједнице и њене интересе, као и за самог грађанина. Своју активност покрет „ново доба" спроводи кроз све области људске делатности, односно кроз сва људска интересовања: науку, културу, уметност (филм, позориште, књижевност, стрипове, чиме се промовише мисаоност тог покрета на свим нивоима људског узраста, а нарочито се посвећује пажња деци и омладини), религију, окултизам, магију, медицини, здраву исхрану, источњачки приступ сексу. Аутори покрета „ново доба" нуде нову парадигму. Ако желимо да преживимо морамо начинити скок у ново, ризиковати радикалну трансформацију свести. Са променама појединачне свести моћи ће одоздо ка горе да се промени друштво (пример одбијања служења војске), превладале би се постојеће противуречност и конфликти, почели бисмо да живимо у мирном животу, прожетом љубављу. Деловањем на људску свест (са циљем да се она измени) у корист нове парадигме („новог светског поретка") нова планетарна религија представља, у суштини, везивни малтер у учвршћивању хијерархије створене „новим светским поретком". Бог се, теолошки посматрано, схвата по узору Индије. Тамо је Брама безличан узрок, извор и основа бивања. Тако покрет „ново доба" говори о Богу као о божанској тачки света, која је једна тачка у васиони и која нам је заједничка. Сматра се, такоће, да идеологија нове планетарне религије одбацује терет људског зрења и личне одговорности, а нуди неразумски и регресивни модел искуства Бога у смислу некакве универзалне симбиозе. Таква (теолошка) догматика одговара жељама твораца „новог светског поретка", који теже да та религија оправдава настојање да човек постане део система којем ће прилагодити и своју слободу како би настала глобална симбиоза човечанства.6

Поред утицаја многобројних чинилаца, на морал како појединца, тако и нације, који је веома битан за извођење било којег облика одбране, посебно утиче стање морално-психолошке свести, која треба да поседује потребну критичност, самоконтролу и отпорност на утицаје који је слабе. Појединац (личност) то постиже јачањем личног идентитета, кроз непосредно учење, искуство и традицију. Тада се ствара здрав морал друштва као синтеза морала појединца, мада не као прост збир, већ као особено, то јест ново квалитативно својство. Постоје, мећутим, и усмерени облици свести појединаца, па и већих социјалних група, који су појединцима и групама, чак и нацијама, задати или наметнути ради контролисања и остваривања утицаја разних интересних група. У такве интересне групе спадају, без икакве сумње, и секте/култови. Такви усмерени облици свести садрже и патолошке сегменте, оличене у секташком идентитету, који је настао као последица психомутације7 која се одвија у сектама/култовима. Наиме, због психичког развитка појединца и његове свести ствара се могућност да он своје потврћивање потражи кроз секташки идентитет, којег није у стању да сагледа критички, већ га прихвата као свој нови идентитет8.

Патолошки облици индивидуалне свести разних социјалних група, не само у историји већ и данас, имају за циљ уништење индивидуалне свести, односно њено изобличавање. То је најчешће за последицу имало, и има, слабљење одрећеног друштва или народа. Нема сумње да то посебно утиче на слабљење одбрамбене моћи читаве нације.9 Секта, у принципу, код својих чланова не гаји никакав однос према отаџбини, њеној слободи, народима, нити према застави, грбу и другим државним знамењима. Тиме она у својим следбеницима не развија ни позитивну свест према овим вредностима, а самим тим ни обавезу поштовања одрећених законских норми које се на њих односе. Секташ не жели да саслуша химну, одбија да поздрави заставу, скрнави националне светиње и друга национална обележја. Тиме не само што не испољава своја, већ вређа и патриотска осећања других. Дакле, да би постали космополитски становници екстериторијалне апстрактне трансценденталне државе, следбеници секте морају изгубити и патриотска осећања према својој отаџбини и њеним вредностима. У Муновој секти, на пример, сваке недеље, сваког првог у месецу и на сваки празник обавља се обред на којем се полажу завети. Чланови секте том приликом начине три велика поклоњења (лицем до земље) пред олтаром на којем се налази портрет корејског предузетника и понављају заклетву верности и покорности богу своме истинитоме, оцу Муну, и својој истинској отаџбини, Кореји.

Војни аналитичари процењују да и само постојање тако заслепљених и испрограмираних фанатика, за које ништа није немогућно и који су спремни да до краја следе захтеве својих вођа, представља потенцијалну опасност по безбедност једног друштва. Расположиви подаци поуздано указују на то да стратезима „новог светског поретка" верске секте/ верски култови служе као изузетно повољно средство за остваривање њихових циљева. Наиме, без обзира на врсту и порекло10 , оне су под делимичном или потпуном контролом обавештајних служби једне или више држава. Највећи број секти настао је у Америци и под покровитељством је војних и цивилних безбедносних органа САД. Посредством њих остварују се разноврсни циљеви и интереси хегемонистичке политике САД. Постоје подаци да при Министарству одбране САД постоји одељење које усмерава рад секти. Познато је, на пример, да је Мун изнајмљивао своје следбенике

за рат у Панами, пошто су амерички војници одбили да извршавају одређене злочине, а извесне криминалне радње за потребе својих наручилаца обављају и данас у миру. Та веза постаје све отворенија у новије време када су откривене многобројне подривачке и криминалне делатности верских секти у појединим државама (Немачкој, Француској, Грчкој, Русији), због чега су те организације стављене под посебан надзор, што наилази на отворено противљење САД. Највећи део секти, „пророка", окултиста, „чудотвораца", па чак и источњачких „гуруа" увезен је са Запада. Све „религије" секте из свих крајева света, у последње две деценије делују заједно у оквиру јединственог покрета „нове светске духовности" названог „ново доба", који има за циљ разарање историјских хришћанских (у нашем случају православних) и цивилизацијских вредности, како би се створили услови за настанак и развој (назови) вредности „новог светског поретка".

Верске секте/верски култови јесу противници нација, јер денационализују своје следбенике. Секташу са нашег поднебља је ближи Кинез, Индус или Јапанац њихове „вере" него припадник своје нације који је друге вере. Наравно да посебни секташки програми постоје и за Кину, Индију, Јапан, Русију... Али прилагођени миљеу тих држава и циљу који се жели постићи. Подсетимо се секте ОМ Шинрикјо (изазвала тровање у токијском метроу) као и секте Фалунг Гонг која делује у Кини и са чланством (процењује се да их је између 70-100 милиона), представља једну од најбројних у свету. Иначе, истомишљенике окупља по основу религијске припадности будизму, али на преобликован начин од стране вође секте Ли Хон Ција, у неку руку америчког ђака. Фалунг Гонг испољава нескривене политичке тежње. Да додамо, личност је у секти изложена психо-физичким и културолошким деформацијама и тиме се све више отуђује од своје нације. Без обзира на то што су страна тела на бићу српске духовности, доказано је да секте/култови могу утицати на губљење националног идентитета. Захтеви да се заборави прошлост и да се покидају везе са својом традицијом заправо су потуљена и до појединости разрађена духовна пантомима одверавања/преверавања и однарођивања, чији је циљ разарање моралне тачке ослонца и спасоносне снаге традиције у духовној оријентацији личности, како би се потом лакше учврстила под кишобраном најразноврснијих обмана самозваних избавитеља и месија.

Секте/култови представљају страно тело и имају за циљ деловање усмерено на разарање најзначајнијих државних структура, нарочито војске, полиције и просвете, чиме смањују укупне потенцијале друштва, а посебно његову одбрамбену способност. Пошто је реч о веома сложеној појави са медицинским, правним, безбедносним, просветним, културолошким, економским и информатичким димензијама, и на чије настајање и развијање утичу многи чиниоци, одбрана од секти мора бити примерена сведимензионалности секташког нападања. Она нужно мора садржавати све значајне аспекте који су утицали на њен настанак. Потпуно исти приступ одбрани од неокортичког рата концепт сведимензионалне одбране заступа се и у Школи националне одбране и Генералштабној школи Војске Југославије.11 Ако се, међутим, дозволи да се процес развоја неокортичког ратовања и деловања секти/ култова настави без пружања било каквог отпора, оружјем на крају не би имао ко да рукује. Били бисмо поражени искључиво на духовном плану. Не пуштај непријатеља да уђе код тебе, а да те не нађе унутра.

Исте резултате добијамо ако су чланови секте деца горе поменутих, па се преко деце у родитељским разговорима добијају исти подаци.

Старешине секти су дакле, ушавши у наше породице, те професионалне и приватне послове и проблеме, изванредни познаваоци наших навика, менталитета уопште, и врло су упућени у прилике које код нас владају.

Дакле, закључимо: не мора неко бити отворено деструктиван да би био опасан. Напротив, секташи се труде да се допадну, да би стекли већи број следбеника. Није ваљда узалуд неки, рецимо, баптиста у свом завичају 3.000 км удаљеном од Београда пуне три године мукотрпно учио српски језик, да би онда починио неки скарадан чин и био забрањен. Та врста секташа не врши компромитујућа кривична дела.

[Тавита]

1 Неокортекс (neocortex) кора великог мозга чини 80% укупне мождане масе, те појам неокортичког ратовања (Neocortical Warfare) подразумева све мере, активности и дејства који утичу на мозак противника ради савладавања без употребе физичке силе.

2 Више о томе: Костић, Петар: НАСТАВЉАЊЕ ПОЛИТИКЕ ДРУГИМ СРЕДСТВИМА. „Психолошке новине". Година XXII. Број 218-219. Београд, новембар 1998. Стр. 12-13.

3Лукић, Живко: ИНФОРМАТИЧКЕ ОПЕРАЦИЈЕ ДАЉА РАЗРАДА ДОКТРИНЕ КоБ-а СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА. У: „Војно дело". Општевојни теоријски часопис. Издаје генералштаб Војске Југославије. Број 45/1995. Година XLVII. Јул октобар 1995. Стр. 210-236, посебно стр. 215-227.

4 Истраживања америчких научника показују да је преношење архетипова могућно и преко ДНК. Више о томе: Квалс, Џин (у преводу Светлане Спаић): ДНК И НЕСВЕСНО, „Књижевна реч". Број 498-499. Октобар 1997. Стр. 37-3 8.

5 Више о томе: Деспотовић, Јован О.: ГЛОБАЛНОМ ЗАВЕРОМ ДО АНТИУТОПИЈЕ, „Војно дело". Општевојни теоријски часопис. Издаје Генералштаб Војске Југославије. Број 3-4/1993. Година XLV. Мај август 1993. Стр. 259-269.

6 Више о томе: Милошевић, Мр Зоран: „НОВО ДОБА" РЕЛИГИЈА „НОВОГ СВЕТСКОГ

ПОРЕТКА". У: „Војно дело". Општевојни теоријски часопис. Издаје Генералштаб Војске Југославије. Број 3-4/1993. Година XLV. Мај август 1993. Стр. 220-222.

7 Психомутација започиње одмах по првом разговору са представником секте, који у могућног члана треба да изазове занимање, и одвија се кроз три фазе: 1) Остављање утиска, изазивање задивљености предложеним програмом организације, разарање личне сигурности и одвајање од дотадашњег окружења. 2) Мењање постојећег идентитета и изградња новог. 3) Стабилизовање и учвршћивање новог. У овим трима фазама користе се методе контроле контрола понашања, мишљења, осећања, информација и окружења које треба да омогуће сигурно извоћење ових фаза.

8 Промена идентитета обухвата четири облика идентитета: идентитет пре секте, међуидентитет (у време преласка од пресекташког идентитета ка идентитету секте, што је период тзв. преумљивања"), идентитет секте и идентитет после секте.

9 Више о томе у: Глигорић, пуковник проф. Јован: ВЕРСКЕ СЕКТЕ И МОРАЛ ВОЈСКЕ, „Нови гласник". Војностручни интервидовски часопис Војске Југославије. Година VI. Број 1. Јануар фебруар98\ Стр. 5-12.

Секте/култови деле се према садржају својих учења на верске, психо(терапеутске), комерцијалне и полиишчке. По својем унутрашњем устројству и унутрашњим односима све су floШалитарне, а по последицама својега деловаља све су деструктивне. Одрећења тоталитарно и деструктивно улазе у обим и садржај појма секта/култ, а успољавају се у различитој мери, од групе до групе.

11 Више о томе у: Радишић, Светозар: ОДБРАМБЕНЕ ДОКТРИНЕ. Концепт сведимензионалне одбране. Београд: Центар високих војних школа Војске Југославије. 1997. Посебно стр. 3 1-46.

Из књиге "Верске секте - приручник за самоодбрану", Зорана Д. Луковића, која је и уџбеник у средњој школи Министарства унутрашњих послова у Сремској Каменици

[Тавита]

Имала сам "случајну" прилику да га упознам 

[Тавита]

Цијела књига

http://www.filestube.com/6af2996dddf6f42f03e9,g/Zoran-Lukovic-Verske-sekte-prirucnik-za-samoodbranu.html

Погледати чланак:

http://www.nin.co.rs/2003-08/01/30060.html

[Огњен]

Да будем искрен нисам све прочитао, али ми се одмах поставило једно питање. Зашто би неко ко живи од производње и продаје оружја желео да оно изађе из употребе?

[ego]

Занимљив текст, доста је сличан и користе се исти појмови као у књизи "Неокортикални рат" Светозара Радишића.

Навешћу одломак из књиге “Неокортикални рат 2 – Брисањем свести до вечног мира” пуковника проф. др Светозара Радишића (http://www.svetozarradisic.com/).

Не морамо се слагати са њим по свим питањима, али он доноси дах свежине независног и другачијег мишљења. Мудро је испољавати исту сумњичавост и скептицизам у односу на стручне теорије, као што је то примерено и неопходно и самим истраживачима, посебно када се не ради о егзактним наукама. Те теорије нису Божије заповести и у њима често има далеко више заобилажења истине и комерцијализације, него што смо спремни да приметимо. Без тог опреза бисмо, иначе, врло лако могли да се нађемо на широком путу. Једино је Црква Христова примила обећање да је врата паклена неће надвладати. 

     

Неокортикални рат

Условно узето, дефиниција тог све модернијег појма могла би да буде: неокортикални рат је сукоб између стране која користи скуп метода за деловање на кору великог мозга не би ли се деформисањем одговарајућих подручја и ремећењем њихових функција променио однос човека према урођеном “гласу савести” и тако обезбедили услови за манипулисање појединцима, групама и народима, ради прихватања одређених идеја, најчешће супротних њиховим стварним интересима, и стране према којој су усмерене те методе и дејства, у условима опште надмоћи непријатеља. При томе се под појмом савест подразумева душевно стање којим се постиже унутарња, духовна слобода као основни критеријум за вредности и врлине и осећај за дужност и дисциплину. Наиме, «савест је – како је лепо рекао Иван Иљин – жива и целовита воља за савршеним, први и најдубљи извор осећања и одговорности, основни акт унутарњег самоослобођења и моћни извор праведности».

По свему судећи, контрола ума треба да помогне политичким олигархијама да лакше владају свет(ин)ом. Зато је логично што су креатори «новог светског поретка» посредством свог најмоћнијег инструмента – Организације уједињених нација – прогласили последњу деценију 20. века деценијом истраживања мозга, «ради новог импулса у изучавању свести  као најкомплексније умне функције». Да та тежња није производ нове светске елите може се закључити на основу говора Винстона Черчила, 6. септембра 1943, у којем је, обраћајући се англофилима из САД на Харвардском универзитету, рекао: «Наше две земље су те које контролишу судбину света; које контролишу науку и технологију; које контролишу културу. То су оружја далеко моћнија од војне силе. Контролисати оно што човек мисли нуди много веће добити од одузимања земље или провинција других народа или њиховог исцрпљивања експлоатацијом. Будуће империје ће бити империје ума». Вероватно су управо те Черчилове речи подстакле бригадног генерала Џона Роулинга Риса да у Војној управи за психолошко ратовање формира елитну групу «испирача мозгова» и психијатара из лондонске клинике Тејвисток (Tavistock). На «братској англо-америчкој бази» изграђена је мрежа истомишљеника у Сједињеним државама по различитим универзитетским местима, у Институту за ратне информације и Одељењу стратешких служби. Тако се британски институт, специјализован за психолошки рат, укључио у мрежу института, који раде за Савет за спољне односе САД, Билдерберг групу и Трилатералну комисију, када треба вештачки изазвати стресове у појединим регионима света. Једна од најдалекосежнијих и најмрачнијих студија које су за «потребе Трилатерале» израдили «Tavistock Institute» и «Stanford Research» односи се на програмирање промена нација у негативном смислу, изменом начина живота и свесним одбацивањем истине. И, што је најгоре, наводи др Колеман у својој студији: «најдивљачкији снови... тима научника постају стварност». У најинтересантније, али истовремено и најфаталније за будућност целокупног човечанства, спада необјављена студија «Global 2000 Report», која обрађује проблем наталитета, или тачније: како смањити становништво за око три милијарде: они прекобројни су названи «бескорисне изјелице». Британски неокортикални ратници успоставили су мостобран у Холивуду, где је индустрија масмедија (радио, телевизија и филм) била у наглом успону. Зато не треба да нас зачуди податак да су 1996. године у Европској унији филмови из Сједињених држава били били заступљени са 70 одсто у односу на 56 одсто 1987. године. Процењује се да је средишња група из центра Тејвисток обучила око милион особа за наставнике и саветнике скоро сваке пословне, војне, политичке и образовне елите. У операцији мрешћења многобројних трустова мозгова, института и разноликих центара активности у сваком делу Земљине кугле они утичу на појединачну свест, обликују мисли, постављају параметре и ограничавају саме мисли. Испираче мозгова окупљене у клиници Тејвисток, Институту за људске односе, Левиновом Истраживачком институту за групну динамику, Институту за социјална истраживања при Универзитету Мичиген и бостонском институту за истраживање можданих таласа финансирају фондације под покровитељатвом краљевске породице и фондације породица Мелон, Морган и Рокфелер. Занимљиво је да је институт Тејвисток 1991. године у свом часопису «Human Relations» знатан простор посветио новом систему односа у свету, описујући «транснационализацију светских послова» као процес преношења свих кључних операција и односа на мреже стотине хиљада невладиних организација, које потичу од њихових оперативаца.

Олдос Хаксли, познати заговорник програма који је настао у клиници Тејвисток, један од гуруа покрета «New Age», на предавању које је спонзорисао Глас Америке Стејт департмента, у Калифорнијској медицинској школи у Сан Франциску, 1961. године, обратио се групи лекара, психијатара и владиних административаца речима: «У следећој генерацији или ту отприлике, фармаколошки ће се уређивати да људи воле своје робовање и производити, тако рећи, диктатуре без суза. Произаћи ће нека врста безболног концентрационог логора за читава друштва, тако да ће људима у ствари бити одузета њихова слобода, али ће радо уживати у томе, јер ће бити одвраћени од било какве жеље за побуном – пропагандом, испирањем мозга, или идиотизацијом појачаном фармаколошким средствима. И то ће, изгледа, бити крајња револуција». 

[Ђуро Станивук]

MISTERIJA U KAZAHSTANU: PENTAGRAM KOJI SE VIDI SAMO SA GUGL SATELITA

18. septembar 2013. 22:01 | Dodaj komentar

Ogroman pentagram je pronađen na Gigl mapama u izolovanom regionu Kazahstana, zapadno od grada Lisakovsk. Sumnja se da  je u pitanju vojni objekat nepoznate namene.

Obim kruga je preko 1000 metara širok i sadrži jasno definisan, matematički ispravan pentagram. Pentagram unutar kruga se koristi u ritualnoj magiji a obrnuti pentagram u crnoj magiji.

Pre samo nekoliko dana, kada  zumirate pentagram na guglovoj mapi, dve čudne lokacije bi se pojavile, jedna se zvala “Adam” a druga “Lucifer”.

Međutim pošto je priča procurela na internetu, ove lokacije su nestale a zumiranje pentagrama je sada onemogućeno.

Na gugl mapama koje koriste sever – jug, pentagram je obrnut. Da li je to trebalo da bude tako? U svakom slučaju, simbol se koristi u ritualu magije.

 

Evo šta Manli P. Hal, mason 33. stepena i stručnjak za okultnu simboliku kaže:

“ U simbolici, obrnuta figura uvek označava izopačenu vlast. Crna magija nije fundamentalna umetnost, to je zloupotreba umetnosti. Zato nema svoje simbole. Crni mag samo uzima amblem figure bele magije.

Dobar primer je pentagram ili petokraka zvezda napravljena od pet povezanih linija. Broj pet je tradicionalni simbol magične umetnosti a označava pet svojstva Velikog čarobnjaka, pet čula čoveka, pet elemenata prirode , pet ekstremiteta ljudskog tela.

Pentagram se intezivno koristi u crnoj magiji ali tako da se njegov oblik uvek razlikuje od prvobitnog i naziva se “tragovi đavola”. Ovaj pentagram se ne nalazi samo u Kazahstanu.

Jedan od mojih prvih članaka koje sam ikada napisao je sa temom Astana, potpuno novog grada u Kazahstanu koji je ceo izgrađen na okultnim principima i programiran je da postane kulturni duhovni centar u Novom svetskom poretku”.

Neki izvori kao što su Dejli Mejl i Jahu Njuz dovode  ovu priču u vezu sa teorijama zavere navodeći da je u pitanju vojni objekat.

U nekim člancima se insistira  na činjenici da je pentagram hrišćanski simbol, dok drugi tvrde da je ruski simbol. To je važno istaći jer Rusija koristi petokraku kao jedan od svojih simbola, a ne pentagram unutar kruga.

(Vestinet.rs)

 

[Иван Недић]

Овако може да се измисли било шта. "Е, знате, то је било, ал' чим смо ми објавили (а претходно нико од вас, наших верних и глупих читалаца, није имао појма о томе) ОНИ су избрисали и спречили приступ.

Петокрака комунистичка. И шта сад? Наопако? Па има ли шта наопакије од совјетског комунизма, онаквог какав је у пракси био?

Уосталом, све и да је тачно, ово је мизерно у поређењу са утицајем који секте имају у разним сферама реалног живота, а не пејзажне аритектуре. Не потцењујем пејзажну архитектуру, штавише напротив, али јасно је, ваљда, шта хоћу да кажем.

(И онда се човек на крају запита: зашто, уопште, коментарисати било шта са vestinet.rs?)

[Ђуро Станивук]

(И онда се човек на крају запита: зашто, уопште, коментарисати било шта са vestinet.rs?)

 

 

Слажем се...размера ме запањила...

[Ignjatije]

Највећи окултизам је у ЕУ. Погледајмо саму зграду ЕУ Парламента и скулптуре око њега.

 

Зграда ЕУ Парламента у Стразбуру

 

 

Испред зграде је паганска богиња Еуропа. Или ти жена која јаше звер... можда...

 

 

Ово да и не објашњавамо:

 

 

Званични плакат ЕУ са буквалним приказом Вавилонске куле где је градња у току, паролом Европа- много језика један глас (баш као што је у Вавилону био један језик) , приказ одраслих којима је глава већ обликована екраном и детета којем тек почиње да се формира. Они у лепим господским оделима са стране који надгедају градњу глава је нормалног облика.

 

 

 

 

Ово је много гори окултизам од оног пентаграма. Ако је комунистички онда је део прошлости. Али ово изнад је део садашњости и будућности.

[Ђуро Станивук]

Или нешто много ближе нама...