Прижељкујем и помишљам да се замонашим... недоумице, осећања и искуства

[Psaltir]

Postoje dva puta MONASTVO ili BRAK treci put ne postoji.I nije svako za monastva ali to dovodi do zakljucka da treba stvarati porodicu!Majka i njena ljubav,odnosno majcinstvo je takodje vid monastva samo sto ta majka ima djece onoliko koliko moze poroditi i financijski podrzati dok monahinjama svako djete je njihovo djete kako?Pa monahinje i monasi se brinu roditeljskom ljubavlju kroz molitvu za svu djecu sto hode zemaljskom kuglom,pa i za sve ljude se brinu kroz tu molitvu i spremni su i djelom pomoci uvjek.

[nana]

  On 31. 12. 2013. at 11:54, Панарет рече

Иначе, један јеромонах којег изузетно поштујем је једном приликом рекао да је монаштво највећи призив и да нема зашто да се љутимо због тога, јер "ко би од вас могао сад да се моли два сата, сви бисте радије ишли пешке до Земуна"...Иако је можда у праву за већину нас и иако сам имам интензивну жељу  за монашким животом, било ми је жао када сам ово чуо, јер као да нема монаха који не размишља на такав (по мом дубоком уверењу-погрешан) начин...Можда је то оно "монаштво и воља за моћ"...А можда су људи само одушевљени својим монашким призивом

 

Не треба да ти је жао,једноставно је...знају више од нас и могу боље да сагледају јер су били и тамо где смо ми  још увек (у свету) и тамо су где ми нисмо.Наша је прича због те разлике заснована по некад више на оном  "како Перица замишља" ...

Ја монашење некако видим као одазив душе на благодатни призив Господа, њеног Творца .....и кад се то деси нема силе, ни повода, ни околности, нит изговора  који ће неког задржати у свету..

[Psaltir]

Evo emisije koja daje mnoge odgovore po pitanju monastva (prepodstavljam da ga je vecina pogledali) eco za one koji nisu i koji se interesuju za ovu temu :  http://www.youtube.com/watch?v=I4Yk9RwbsWE

[Жедни]

Evp jedne zanimljive teme na našem forumu. Radio Svetigora, niz emisija o monasima i monašenju. Sabrat manastir Ostroga Aresenije kao voditelj i puno monaha koje govore o ovom plemenitom pozivu.  https://www.pouke.org/forum/topic/27922-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%83-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B0/ 8086.gif

"Монашко ткање на чунку живота"

[Jabucilo]

Natalija28 kod nas (Srba) se taj period naziva poslušanje, a onaj ko ga proživljava je poslušanik, oni mogu i čisto onako da budu u manastiru, da rade šta im se da po blagoslovu, a da čak i ne razmišljaju o monašenju, to su braća i sestre koji dođu samo da pomognu i provode vrijeme u molitvi i hrišćanskom sabranju.

[Ненад Р.]

  On 30. 12. 2013. at 16:13, Mali Serafim рече

Ja iskreno imam ogromnu zelju.Ali bojim se samo jednoga kad bih otisao u manastir dali bi mogao do kraja izdrzati u njemu jer veliki je grjeh iz monaske mantije ponovo otici u "svjet"

О томе треба добро да размислиш пре него што кренеш јер ако то урадиш , после кајање преставља велики грех , ако се кајеш што си се замонашио.

[Дијана.]

  On 30. 12. 2013. at 17:02, Zedan da se o veri zbori рече

Ja nekad imam veoma veliku želju da odem u manastir. Preveliku. Ne iz neke nevolje, problema ili ne znam ti ni ja čega. Već iz ogromne ljubavi prema Bogu koji bezuslovno voli sve nas. Čak mislim da ću jednoga dana zaista otići i svoj život u potpusoti Bogu posvetiti. Čovek mora da bude siguran u to što želi.  Imam puno prijatelja, odličnu porodicu okružen sam ljubavlju i dobrim ljudima koji me vole i koje ja volim. Ali opet nešto me vuče. Neka želja. Ne znam ...

Ti si, po svemu sudeći, blagorodna duša poput Aljoše Karamazova... Ali i "kome je više dano, više će se tražiti od njega"...

[Жедни]

  On 9. 1. 2014. at 16:56, Дијана. рече

Ti si, po svemu sudeći, blagorodna duša poput Aljoše Karamazova... Ali i "kome je više dano, više će se tražiti od njega"...

Padajući i ponovo ustajući, noseći krst koji mi je dat trudim se da istinski dioživim Hrista našeg Gospoda. Ljubav njegova je sve što godi smirenju i miru za kojim težim. Moja spoljašnjos je ljudi bi rekli je flegmatična, mrzovoljna i nezainteresovana. Ali unutraašnjos ispunjava borba i ženja za mirom i pobedom nad samim sobom i svojim nedostacim, svojom grešnom stranom. Teško je ali se borim. Trudim se da borbu koju imam odnosno vodim sa sobom, da je nipošto ne odrazim na svoje spoljašnje ja. Ljubav Hristova pomaže da se mir dostigne i prihvati. Siguran sam da je ne zaslužujem, ali  uporno mi je daje, čovekoljubac i spasitelj naš. Hvala mu do neba. Hvala mu na svemu.

[Дијана.]

Hm, ovde ne djeluješ mrzovoljan i nezainteresovan. Ako samo nisi skroman, možda na to treba da paziš u odnosu sa bližnjima, pošto, čini mi se, ako te ljudi vole, trebaš još više da im daš. To je po meni odgovornost tog dara "biti Aljoša"

[Жедни]

  On 11. 1. 2014. at 12:34, Дијана. рече

Hm, ovde ne djeluješ mrzovoljan i nezainteresovan. Ako samo nisi skroman, možda na to treba da paziš u odnosu sa bližnjima, pošto, čini mi se, ako te ljudi vole, trebaš još više da im daš. To je po meni odgovornost tog dara "biti Aljoša"

Nismo se razumeli. Zainteresovan sam za ljude za njihove uspehe radosti tuge i nevolje. Imam zaista puno prijatelaj i zaista puno ljudi  koji u bilo kom trenutku mogu da računaju na mene. Ljudi koji me ne znaju na prvi pogled osmatrajući samo moju spoljašnjos zaključuju flegmatičnost i nezainteresovanost kako sam maločas rekao. Ja volim ljude, volim da pomažem i da ih činim srećnim. Nema većeg poklona od iskrenog osmeha, znaka da si nekom pomogao a i time učinio dobro delo .

[Жедни]

[Дијана.]

"Neki ljudi moraju na ovom svijetu osjecati veliku tugu..." naravno, Dostojevski. Ovaj svijet, kako ga je Bog stvorio, mogao bi biti (i bio je) raj, ali je kvarenjem covjekove volje postao prava slika pakla... Ipak, ima tu jos uvijek mnogo rajskog; prosto, oba principa su vjecno prisutna,u vjecitoj borbi. Kad bi Zlo preovladalo, raspalo bi se sve, ali i kad do toga dodje, tek tad nastupa konacna i vjecita pobjeda Dobra... utjesno je to... Trpljenje ima odjeka u vjecnosti; i dobro i zlo koje cinimo... Vrijedno je borbe...

A monasi su najveci borci... Misli (molitva) imaju ogromnu energiju... Mi u svijetu moramo nastojati da budemo cisti i snazni kao oni; a oni u svom najvisem obliku, ne da nisu bjegunci od svijeta, nego najvecom ljubavlju grle jadni, gresni svijet... To je zrak Bozije ljubavi kojom se sve i odrzava...

[Иван Ивковић]

Како изгледа један мање-више просечан дан у манастиру?

[ines]

Upravo čitam knjigu PUT NEBA starca Kleope, u jednom delu je napisao o svom iskustvu kada se odlučio sa svojim bratom da postane monah:

...U manastiru ih je dočekao monah Ilarion, ekonom skita: - Šta želite, braćo?- upitao ih on.

- Hoćemo da ostanemo u manastiru, oče, i da postanemo monasi.

- Hoćete da posvetite život Hristu?

- Tako, sa Božjom pomoći, prepodobni oče.

- Sačekajte ovde, dok porazgovaram sa ocem starešinom.

Čuvši starac nastojatelj za dolazak braće, rekao je ekonomu: Odvedi ih u gostoprimnionicu, daj im što god da jedu, i počevši od sutra ujutru neka budu tri dana i tri noći kod manastirske kapije, neka udara svaki prutom u panjeve kod kapije i neka neprestano govore molitvu:Gospode Isuse, a vi im ne dajte hrane do trećeg dana. Ako budu imali trpljenja, primićemo ih u manastir....

...trećeg dana uveče došao je starešina Joanikije Moroj, blagoslovio ih, odveo ih u crkvu i rekao da se poklone čudotvornoj ikoni Bogomajke.

 Zatim su se ispovedili, počevši od detinjstva, i primili su bogojavljensku Svetu vodu i malo hrane, a sledećeg dana su se pričestili Prečistim Tajnama Hristovim.

....tri meseca braća nisu smeli da se vide i da razgovaraju jedan sa drugim.

 Tako su bila primljena u manastir ova braća blagoslovena od Boga i Bogomajke.

[ИгорМ]

  On 25. 4. 2014. at 19:13, Иван ПТ рече

Како изгледа један мање-више просечан дан у манастиру?

 

Ево једног лепог примера укратко описаног.  

Kако изгледа један дан у манастиру Дечани?