Прижељкујем и помишљам да се замонашим... недоумице, осећања и искуства

[Guest regazza]

Kaludjer je onaj koji hoce vec sada, u ovom zivotu da zivi realnost Carstva Nebeskog.

[trapa]

Ту би могао духовник да одигра одлучујућу улогу и да усмери човека ако препозна његов призив као од Бога благословен, али треба наћи таквог духовника.

[sasluzitelj]

tacno ali duhovnik je tru samo da nadgleda opasno je kada duhovnik prejudicira situaciju

[trapa]

А ако нема духовника.

[sasluzitelj]

onda neka je Bog u pomoc

[trapa]

Ту се јавља проблем ако Бог шаље човеку сигнале али он одбија да их чује и ту налази оправдање за своју немарност говорећи себи како нема ко да га управи на прави пут и затим наставља даље да попушта себи чекајући неки посебан знак од Бога који неће доћи. Уствари реч је о поупаштању самом себи и налажењеу оправдања за то. Али да је духовник присутан не би било проблема.

[Гост]

Izvini sto upadam ovako, da kazem nenajavljena.....

Probaj da zamislis sta bi uradio da imas duhovnika i da ti on kaze da jesi za taj put. Da li bi ga poslusao ili bi se onda isprecila neka nova prepreka?

Ovo ti kazem jer sam pre par godina postavljala sebi slicna pitanja. Ishitreno sam i nepromisljeno rekla tu svoju zelju i uplasila se reakcije u kuci ,jer nisam ocekivala tako nesto.

[trapa]

Ја не знам шта бих урадио али у том случају не бих имао оправдање за свој немар. Под условом да осећам призив. Духовник је ту да оцени да ли је призив прави али ипак сам човек одлучује.

[Цвеле1993]

Ја планирам да се замонашим, кад завршим Богословију...

Баш лепо од тебе што си отворио ову тему...

Ја чак мислим да би свако требао да се замонаши кад му деца порасту...да задње године посвети Богу (као свети Симеон мироточиви), јер наш живот је капљица у односу на бесконачно море, живот вечни...

Ја би волео, ако би неко нешто више рекао на ову тему, млад сам...добро би дошао неки савет.

Јел има неко млађи од мене? :smiley:

[Аљонка]

Ja moram priznati da nisam nikad nesto mnogo razmisljala o tome, ili "planirala", ali jesam nekada davno osetila da bih mozda volela... Za sada nemam takav priziv, ali... nikad se ne zna. U svakom slucaju, sjajna ideja za temu...

Svidja mi se ovo sto je Cvele rekao, pomenuvsi starije ljude. Jedna pobozna zena koja radi kod nas u crkvi je jednom rekla da ona i muz cekaju da im se deca osamostale (ozene, udaju), a onda ce njih dvoje u manasir. Volim tako da zamisljam i svoju starost, mada ne bih se slozila da svako treba da se zamonasi kad odgaji decu... Nema tu treba i mora... cini mi se.

[Зорица екс Милева]

Цвеле слажем се с тобом у потпуности, и желим ти пуно среће у проналажењу свог пута. Монаштво - па признајем да сам размишљала о томе, али тек када су се моји ближњи успаничили, почели да намећу причу о удаји, кад на крају - њих је страх да се не замонашим  0110_hahaha.gif' class='bbc_emoticon' alt='0409_feel' />. Размишљам, можда једног дана стварно покушам, лијепо је то, па видим како ми иде.Не знам зашто људи жале монахе, увијек се прича као оно они су се одрекли живота, најежим се кад то чујем.Ја им се дивим.

[Цвеле1993]

2.Осећај пролазности свега (када човек расуди да оовај живот брзо пролази а да многе ствари одвлаче од спасења, он на неки начин прави рачуницу, жели "да прода целу њиву и купи скупоцени бисер")

Овакав је мени осећај, мада силно желим да заволим Господа.

Размишљам...живот је сувише кратак, па што не би дао максимум, кад волим молитву и богослужење.

Манастир ми се много свиђа!

А и имам жељу да се касније, ако Бог да, осамим, да живим у природи...

Један монах ми је рекао, да многи пробају да виде како грех изгледа, па после цео живот лече ране задобијене од њих, а онај ко неће да прави грех, јача из силе у силу.

Јер, грех је сладак на кратко, а горак за дуго.

Још ми је рекао, ако истрајем у жељи за девственошћу, да ћу бити благослов родитељима и украс Цркви...

Па шта ми Бог да...

[Gospodin Jakov]

Cvele odlično si ovo napisao (mislim na deo - silno želim da zavolim Gospoda) i ja se slažem potpuno sa tim i isto razmišljam. Hvala ti na iskrenosti...

Eto tu se i meni javlja jedna druga nedoumica (a jednu sam naveo u jednom od gornjih postova - i mislim da bi ovako trebala da teče diskusija - ovo su pravi i konkretni problemi, jer u suštini svi slično, ako ne i isto razmišljamo što se tiče pravoslavnih dogmata)... Naime, želim da zavolim Boga. Kako to samo pogađa da znate!? Govorim u svoje ime i o mojim ličnim osećanjima. Kada nisi naučen do u mladosti u potpunosti onome što ti je želja sada i kada tu ljubav moraš da izgrađuješ na svojim postojećim iskustvima onda je strašno teško. Kako se upustiti u sve to, znajući sebe i kako se prepustiti budućnosti...? Vi ćete reći verom! Naravno, ali sama ta pomisao da sada kada razmišljamo o vome ne gorimo ljubavlju prema Hristu, čini da smo nesigurni u mnogim, ako ne i u svim stvarima....

[Дејан]

Монашки живот није лак ,али није за сваког.Ја на те ствари гледам овако.У Мендељејевом периодном систему елемната имамо разне метале,неметале,металоиде итд.Сви ти елементи теже ка томе да постигну стабилну електронску конфигурацију па се једине међусобно да би постигли стабилност.Међу свим тим елементима постоје и такозвани племенити гасови ,који су створени са стабилном електронском конфигурацијом,па не морају са никим да се једине да би били стабилни.Такав је случај и са људима.

[Цвеле1993]

Да додам још нешто, Бог на људе не гледа, ко је монах, ожењен или неожењен (не мора да буде монах).

Бог гледа на крштене душе.

Треба изабрати ону опцију којом ћеш лакше испуњавати Јевађелске заповести.

Свако је позван да буде "монах", јер апостол (мислим да је Павле) каже да они који су ожењени живе као они који нису. (монаси)

Само пре брака не би требало имати сексуалне односе.

Опростите, што са као ја нешто причам, паметујем, а млад сам и глуп. :smiley:

Само сам изнео моје размишљање...

Има добра књига "Како се спасавати у свету"

Има једна прича, у једном насељу, исти дан умру монах и мирјанин.

И сахране их један поред другог.

И мештани виде неку светлост излази из гроба мирјанина, и отворе сандук и запрепасте се!

Мирјанин је имао одећу монаха.

А отворе сандук монаха, а он у световном оделу (Неко армани одело :smiley:, шалим се)

Ова прича символично говори да свако може бити тајни монах, иако је ожењен.

Зато, монаштво је ВЕЛИКА одговорност!

Има у "Виђењу Страшног Суда" од преподобног Григорија како пролазе монаси који нису испунили оно што су се заветовали Богу.

Мене мало плаши та одговорност, ал то је сигурно зато што сам клинац, даће Бог да постанем храбар, Христов војник!