Jump to content

Прижељкујем и помишљам да се замонашим... недоумице, осећања и искуства


Препоручена порука

Samo da opet napomenem kao vrlo vazno kada razmisljamo o monastvu svaki je manastir prica za sebe kao sto je i svaka porodica prica za sebe i nigde nema nista idealno. Ovo ponovo napominjem zato sto je to vrlo vazno za stalno imati u umu.Jer ono sto je preaksa i tipik u jednom manastiru nemora da bude u drugom. Navescu samo jedan primer: u vecini ruskih manastira (kako sam cuo)  jedu ribu u toku celog posta i to je i normalno za njih, jer ko bi izdrzao onu zimu samo na vocu i povrcu. U nekim manastirima se jede meso i to je sasvim uredu jer nesmemo zaboraviti kao prvo da meso nije greh a kao drugo da je mozda taj nivo ishrane odgovarajuci za duhovni nivo ljudi koji zive u tom manastiru. Sto nikako ne znaci da su oni nanizem duhovnom nivou nego oni koji jedu meso.

  • Волим 1

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 213
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ko jede meso, tesko da ce se ratosiljati agresivnosti (tj.strasti gnjeva), jos manje bluda. Tako da je stara pravoslavna praksa sasvim na mjestu. Tako postaje smislen i post, tj.lakse je odreci se polnosti s manje jakom hranom. To je cista biologija. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ko jede meso, tesko da ce se ratosiljati agresivnosti (tj.strasti gnjeva), jos manje bluda. Tako da je stara pravoslavna praksa sasvim na mjestu. Tako postaje smislen i post, tj.lakse je odreci se polnosti s manje jakom hranom. To je cista biologija. 

Moze biti ali samo da znas da riba i morski plodovi mogu mnogo vise da izazovu polni nagon nego meso.

  • Хахаха 1

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Riba i jeste vrsta mesa. Morski plodovi, neki, su djakonije i cini mi se i afrodizijak. Ma, ko ima para za morske plodove i gosti se njima, sigurno je omasio post...posni sir, posni kolaci, itd. ajmo samo da malo izmijenimo hemijsku strukturu zderanja iliti stomakougadjanja. how yes no :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Riba i jeste vrsta mesa. Morski plodovi, neki, su djakonije i cini mi se i afrodizijak. Ma, ko ima para za morske plodove i gosti se njima, sigurno je omasio post...posni sir, posni kolaci, itd. ajmo samo da malo izmijenimo hemijsku strukturu zderanja iliti stomakougadjanja. how yes no :)

Ma slazemo se sem sto u nekim manastirima ne jedu meso ali zato riba morski plodovi puzevi lignje skoljke i td su prilicno cesi. Nema veze u sustini.

  • Збуњен 1

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дописујем са једним познаником кога нисам видео баш доста дуго. У средњој је био јако побожан, чак је имао у плану да упише Теологију. Дописујемо се ми тако и стиже ми текст:

 

"У мени тиња једна мисао.Букти из дана у дан и од ватрице пожар изазва. Питам се да ли сам је ја  развијо до те мере да сам умислио да је моја? Расте жеља већа од највиших врхова и шира од океана плавих. Маштам и сањам. А ти рече, не маштај и не сањај, чедо. Тражим да мени недостојном и ништавном покажше куда да кренем, да ме бљеском чуда неког, упутиш и правац покажеш. Тињање с повећава из дана у дан. Питам себе да ли сам у прелести? Молим Тебе преблаги ,да ми ум отвориш да јасније видим. Да попут ока соколовог спознам путању којом требам да идем и да на том пут ни смрт не  заустави циљ коме жедан хрлим. Ћутиш, али и смешиш се љупко. Погледом нежнијим од хиљду пејзажа и тајновитијим од целог универзума говориш да ће све бити у реду. Ја се ето бринем. Ја, маловерни, ништани и бедни што се ни са црвом не могу поредити. Желим Преблаги да путем твојим пођем као невеста твоја. Омрзао сам свет. Не могу да живим као лажни цар. Увиђам да ако преко неког прегазим нећу бити виши заиста. Привиднсти моја и света мога, љубави лажних што све јесу само љубав нису. Сва та лица, родитеља, браће, сестара, породице и пријатеља ништа су наспрем лица твога. Ако ти не потрчим овог трена и овог часа излудећу. Али како да потрчим и сам срећан будем? Како да заспале без сна оставим кад кроз мене пројављујеш им мир. Кажу ми ја, сам њихов мир, а у мени нема мира без тебе. У пустињи, где са тобом узрастам до вртоглавости имаћу само тебе Блажени. Имам те и сада. Желим још. Желим онај мир који си ми дао па га повукао, желим да у том миру поново посматрам небо и да чујем поново и непрекидно „Господе Исусе Христе сине Божији помилуј ме грешног“. Шта ако грешим? Ако ми заповедаш спаси се овде. Понеси крст у свету и ту истрај. А ја горд, не видим твоју заповест? Или је видим па се бојим да кренем путем Голготе? Ипак, мислим да ћу те, када останемо сами у пустињи без лица људскијех грлити више но икад. Мајка ми очекује унучиће, отац наследника имања, брат помоћ у свету овом. Утеши их Љубљени Жениче, смирење им подари а мени пут јасније покажи. Слеп, грехом вођен, до врата твојих стигох тромо. Закорачих. Па још једном. Ево трчим ти сада у наручју весело и радосно.  О да ми је онај мир кад плаво небо гледах спокојно и непрекидно говорих „Господе Исусе Христе сине Божији помилуј ме грешног“.

 

А онда и питање "Шта мислиш. Шта да урадим"?

 

Шта да одговорим?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne znam da li sam razumjela - taj tekst je njegov molitveni razgovor s Bogom, o njegovoj ceznji za monaskim zivotom, ili za mirom i smislom koji vidi u monaskom zivotu? Pa onda trazi od tebe savjet?  Mislim da mu ne mozes odgovoriti, jer on sam za sebe mora dati taj odgovor... U svakom slucaju moze probati, provesti neko vrijeme u manastirima, pa posle ako Bog da, mozda se odluci za iskusenistvo... nista tu ne ide 'preko koljena', mudro je to uredjeno... Jedno je zamisao i upravo mastanje, a drugo konkretna zajednica, manastir...Nek procita ovu temu, dosta smo o tome pricali...

od 13. strane do kraja teme, upravo uglavnom o tome se i govori - koliko mastamo, koliko idealizujemo, a sta je to u stvari...

https://www.pouke.org/forum/topic/31498-mona%C5%A1enje-da-li-neko-od-vas-ima-%C5%BEelju-za-mona%C5%A1enjem-ili-poznaje-nekoga-ko-se-zamona%C5%A1io-%C5%A1ta-god-imate-interesantno-o-mona%C5%A1tvu-pi%C5%A1ite/page-13

 

/trebalo bi ovu temicu pripojiti na ovu veliku/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne znam da li sam razumjela - taj tekst je njegov molitveni razgovor s Bogom, o njegovoj ceznji za monaskim zivotom, ili za mirom i smislom koji vidi u monaskom zivotu? Pa onda trazi od tebe savjet?  Mislim da mu ne mozes odgovoriti, jer on sam za sebe mora dati taj odgovor... U svakom slucaju moze probati, provesti neko vrijeme u manastirima, pa posle ako Bog da, mozda se odluci za iskusenistvo... nista tu ne ide 'preko koljena', mudro je to uredjeno... Jedno je zamisao i upravo mastanje, a drugo konkretna zajednica, manastir...Nek procita ovu temu, dosta smo o tome pricali...

od 13. strane do kraja teme, upravo uglavnom o tome se i govori - koliko mastamo, koliko idealizujemo, a sta je to u stvari...

https://www.pouke.org/forum/topic/31498-mona%C5%A1enje-da-li-neko-od-vas-ima-%C5%BEelju-za-mona%C5%A1enjem-ili-poznaje-nekoga-ko-se-zamona%C5%A1io-%C5%A1ta-god-imate-interesantno-o-mona%C5%A1tvu-pi%C5%A1ite/page-13

 

/trebalo bi ovu temicu pripojiti na ovu veliku/

Па колико видим и сам је у заблуди. Тачно је да сам треба да одабере пут. Али како му помоћи да се одлучи за једно.. Не знам..Молићу се то је сигурно..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта да одговорим?

Možda da mu predložis da porazgovara sa nekim iskusnim svestenikom ili jeromonahom , ili da ode u neki ne - turistički manastir i provede neko vreme u njemu

није битно ко сам ја, већ ко си ти !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Blagoslov roditelja za ovo. tesko ko da ce dobiti... A vladika Nikolaj je u takvoj prilici rekao jednoj djevojci - ako se dvoumis (da li si za monastvo ili brak), onda za monastvo sigurno nisi... U njemu se bore razne sile... neizvjesnost, neodlucnost, protivljenje i razocarenje okoline/bliznjih koje sluti, mir i smisao i blazenstvo koje tamo ocekuje (a treba prvo da provede neko vrijeme s monasima, i sto vise vremena)... koja prevagne, to ce izabrati... niko mu ne moze dati odgovor... ako nema razlog da 'bjezi' iz svijeta ili od samog sebe u manastir, i ako je to najdublji poriv njegovog bica, niko i nista ga nece moci sprijeciti...

Tvoj drug treba da shvati da on ima slobodnu volju i moc da bira - ono sto on izabere, to je Bozija volja...

Nije lako biti u svijetu, ovakvom kakav je, treba i tu neko da svijetli...

sad sam se sjetila Aljose Karamazova, kako je zarko zelio u monahe, a starac mu zapovjedio da ide u svijet... da svijetli u svijetu.. a njemu je bilo lakse i imao je vise mira i srece u manastiru... ali trebalo je da se bori protiv zla u svijetu dobrom koje je nosio u sebi...

E najlakse bi bilo kad bi svako ko o tome duma nasao takvog starca... Nek potrazi, mozda i nadje..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ми можемо једино помоћи молитвом за њега ; а он сам мора да нађе пут и одговоре на своја питања .

Можда не би било лоше да поразговара са неким свештеником .

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако се добро сећам, старац Тадеј није благословио одлазак у манастир без благослова родитеља.

To je ruska tradicija. Ima po zitijama more monaha koji su bez dozvole roditelja otisli u manastir.Evo ti primera naseg najveceg srpskog svetitelja Sv Save. Nadam se da znas taj deo njegovog zivota. A taman i da je starac Tadej svetitelj , a nije, njegovo misljenje nije merodavno za svakoga.

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам да ли је било речи о томе а сигурно има оних који би волели да знају, како наћи "место покајања"? Који је критеријум најздравији приликом одабира ако то није ни харизматични архимандрит, лепо појање, пријатељство са неким од братије...?

Шта је онда?

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам да ли је било речи о томе а сигурно има оних који би волели да знају, како наћи "место покајања"? Који је критеријум најздравији приликом одабира ако то није ни харизматични архимандрит, лепо појање, пријатељство са неким од братије...?

Шта је онда?

Po onoem sto sam cuo i doziveo to je jako individualno. Zavisi od tebe kao licnosti i tvojih sklonosti. Znaci od tvojihmana i vrlina. Imala je jedna knjiga u kojoj je jedan iskusniji monah govorio o tome. Svakako treba ispitati motive. Ima cak i u zitijama jedan monah koji je obisao 1000 manastira dok nije nasao pravi. Znaci, koliko sam ja razumeo nema bas nekih pravila. Pomolis se Bogu pa krenes.

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...