Прижељкујем и помишљам да се замонашим... недоумице, осећања и искуства

[Ненад Р.]

Ja iskreno imam ogromnu zelju.Ali bojim se samo jednoga kad bih otisao u manastir dali bi mogao do kraja izdrzati u njemu jer veliki je grjeh iz monaske mantije ponovo otici u "svjet"

О томе треба добро да размислиш пре него што кренеш јер ако то урадиш , после кајање преставља велики грех , ако се кајеш што си се замонашио.

[Дијана.]

Ja nekad imam veoma veliku želju da odem u manastir. Preveliku. Ne iz neke nevolje, problema ili ne znam ti ni ja čega. Već iz ogromne ljubavi prema Bogu koji bezuslovno voli sve nas. Čak mislim da ću jednoga dana zaista otići i svoj život u potpusoti Bogu posvetiti. Čovek mora da bude siguran u to što želi.  Imam puno prijatelja, odličnu porodicu okružen sam ljubavlju i dobrim ljudima koji me vole i koje ja volim. Ali opet nešto me vuče. Neka želja. Ne znam ...

Ti si, po svemu sudeći, blagorodna duša poput Aljoše Karamazova... Ali i "kome je više dano, više će se tražiti od njega"...

[Жедни]

Ti si, po svemu sudeći, blagorodna duša poput Aljoše Karamazova... Ali i "kome je više dano, više će se tražiti od njega"...

Padajući i ponovo ustajući, noseći krst koji mi je dat trudim se da istinski dioživim Hrista našeg Gospoda. Ljubav njegova je sve što godi smirenju i miru za kojim težim. Moja spoljašnjos je ljudi bi rekli je flegmatična, mrzovoljna i nezainteresovana. Ali unutraašnjos ispunjava borba i ženja za mirom i pobedom nad samim sobom i svojim nedostacim, svojom grešnom stranom. Teško je ali se borim. Trudim se da borbu koju imam odnosno vodim sa sobom, da je nipošto ne odrazim na svoje spoljašnje ja. Ljubav Hristova pomaže da se mir dostigne i prihvati. Siguran sam da je ne zaslužujem, ali  uporno mi je daje, čovekoljubac i spasitelj naš. Hvala mu do neba. Hvala mu na svemu.

[Дијана.]

Hm, ovde ne djeluješ mrzovoljan i nezainteresovan. Ako samo nisi skroman, možda na to treba da paziš u odnosu sa bližnjima, pošto, čini mi se, ako te ljudi vole, trebaš još više da im daš. To je po meni odgovornost tog dara "biti Aljoša"

[Жедни]

Hm, ovde ne djeluješ mrzovoljan i nezainteresovan. Ako samo nisi skroman, možda na to treba da paziš u odnosu sa bližnjima, pošto, čini mi se, ako te ljudi vole, trebaš još više da im daš. To je po meni odgovornost tog dara "biti Aljoša"

Nismo se razumeli. Zainteresovan sam za ljude za njihove uspehe radosti tuge i nevolje. Imam zaista puno prijatelaj i zaista puno ljudi  koji u bilo kom trenutku mogu da računaju na mene. Ljudi koji me ne znaju na prvi pogled osmatrajući samo moju spoljašnjos zaključuju flegmatičnost i nezainteresovanost kako sam maločas rekao. Ja volim ljude, volim da pomažem i da ih činim srećnim. Nema većeg poklona od iskrenog osmeha, znaka da si nekom pomogao a i time učinio dobro delo .

[Жедни]

[Дијана.]

"Neki ljudi moraju na ovom svijetu osjecati veliku tugu..." naravno, Dostojevski. Ovaj svijet, kako ga je Bog stvorio, mogao bi biti (i bio je) raj, ali je kvarenjem covjekove volje postao prava slika pakla... Ipak, ima tu jos uvijek mnogo rajskog; prosto, oba principa su vjecno prisutna,u vjecitoj borbi. Kad bi Zlo preovladalo, raspalo bi se sve, ali i kad do toga dodje, tek tad nastupa konacna i vjecita pobjeda Dobra... utjesno je to... Trpljenje ima odjeka u vjecnosti; i dobro i zlo koje cinimo... Vrijedno je borbe...

A monasi su najveci borci... Misli (molitva) imaju ogromnu energiju... Mi u svijetu moramo nastojati da budemo cisti i snazni kao oni; a oni u svom najvisem obliku, ne da nisu bjegunci od svijeta, nego najvecom ljubavlju grle jadni, gresni svijet... To je zrak Bozije ljubavi kojom se sve i odrzava...

[Иван Ивковић]

Како изгледа један мање-више просечан дан у манастиру?

[ines]

Upravo čitam knjigu PUT NEBA starca Kleope, u jednom delu je napisao o svom iskustvu kada se odlučio sa svojim bratom da postane monah:

...U manastiru ih je dočekao monah Ilarion, ekonom skita: - Šta želite, braćo?- upitao ih on.

- Hoćemo da ostanemo u manastiru, oče, i da postanemo monasi.

- Hoćete da posvetite život Hristu?

- Tako, sa Božjom pomoći, prepodobni oče.

- Sačekajte ovde, dok porazgovaram sa ocem starešinom.

Čuvši starac nastojatelj za dolazak braće, rekao je ekonomu: Odvedi ih u gostoprimnionicu, daj im što god da jedu, i počevši od sutra ujutru neka budu tri dana i tri noći kod manastirske kapije, neka udara svaki prutom u panjeve kod kapije i neka neprestano govore molitvu:Gospode Isuse, a vi im ne dajte hrane do trećeg dana. Ako budu imali trpljenja, primićemo ih u manastir....

...trećeg dana uveče došao je starešina Joanikije Moroj, blagoslovio ih, odveo ih u crkvu i rekao da se poklone čudotvornoj ikoni Bogomajke.

 Zatim su se ispovedili, počevši od detinjstva, i primili su bogojavljensku Svetu vodu i malo hrane, a sledećeg dana su se pričestili Prečistim Tajnama Hristovim.

....tri meseca braća nisu smeli da se vide i da razgovaraju jedan sa drugim.

 Tako su bila primljena u manastir ova braća blagoslovena od Boga i Bogomajke.

[ИгорМ]

Како изгледа један мање-више просечан дан у манастиру?

 

Ево једног лепог примера укратко описаног.  

Kако изгледа један дан у манастиру Дечани?

[Иван Ивковић]

Ево једног лепог примера укратко описаног.

Лепо заиста. А зна ли се шта обично раде у слободно време?

[Дијана.]

Mislim da kod njih nema slobodnog vremena u nasem poimanju. "Besposlen um - djavolja radionica", "ora et labora" tj. moli i radi, to je valjda njihov moto. Duboko su svjesni važnosti i nepovratnosti vremena. Zakleli su se da služe. Takvo je moje viđenje njihovog života, po onome što sam ja vidjela u manastirima gdje sam bila i/ili boravila, oni i one nemaju vremena da se naspavaju tj.odmore od teškog fizičkog rada i stalnog saobraćanja sa ljudima, poklonicima, turistima, kakogod, a kamoli slobodno vrijeme. Posle jutrenja koje je u 5, u nekim manastirima vikendom i praznikom u 6, cijeli dan rad, rad, rad, a naveče povlačenje u svoju keliju gdje ih čeka lično molitveno pravilo koje takođe vjerujem traje najmanje par sati.

To za one radno sposobne, ima ih veliki broj jako starih, bolesnih i nemoćnih, oni vrijeme provode u molitvi vjerovatno prema svojoj savjesti...

[Иван Ивковић]

Разумем, него отац Сава је у горе поменутом тексту "Kако изгледа један дан у манастиру Дечани?" навео

 

У 14.30 престајемо са радом и у 15.00 имамо други оброк. Поподне је предвиђено за одмор иако већина братије и тада има одређених обавеза у зависности од доба године и других збивања. Девети час са вечерњом почиње у 18.00 а у наставку се служи и повечерје. Након тога братија су поново слободна.

па сам се запитао како ту слободу користе... Хвала на објашњењу.

[Дијана.]

Vjerovatno su nažalost oni na Kosovu slobodniji od posjeta naroda iz dobro znanih i tužnih razloga, pa otud taj "višak vremena". Mislim, probaj da zamisliš nekog monaha koji ne zna šta će sa vremenom i kojemu je dosadno! Pa to ne bi ni bio monah. Ja pretpostavljam da su oni daleko odgovorniji od nas za svaki čas i svjesniji važnosti trena koji prolazi. A otud vjerovatno i spominjanje ljenstvovanja kao grijeha u molitvama koje su pisali sveci koji su uglavnom bili - monasi...

[Дијана.]

Kod nas u Rusiji pre svih tih stepena postoji jos "трудник", znam da cudno zvuci na srpskom, lepse bi bilo reci "radnik", tj. onaj ko dolazi u manastir da zivi tamo i da radi sa ciljem da pomogne braci i da upozna sta je monaski zivot. Dakle mora da zivi u skladu sa ustavom manastira u koji je dosao. Na zalost ne znam, kako se to u Srbiji zove.

 

Ne, to nije iskusenje...Nije neka priprema, put za monasenje, samo da pomognes tamo sa nekim poslom i da pogledas i ispitas sebe, da li to mozes ili ne. 

"Radnik" dolazi za neki duzi rok, mislim da vise od meseca dana (ako ne gresim), dok oni koji su dosli na hodocasce ("паломничество") mogu da zive nekoliko dana i isto tako da pomognu, da imaju "послушания". To se zove "паломник".

 

To se kod nas zove poslušnik/ca. To je laik koji živi i radi u manastiru kao laik. Može da bude priprema za iskušeništvo ali i ne mora. Jedino za palomnik ne znam da li postoji poseban izraz na srpskom. To je hodočasnik, koji bude pomalo i poslušnik