Да ли показујете своја осећања?

[YOKA]

Гледавши уназад, код мене је свака реакција куљала без икаквих монтирања. Ако се нервирам то сам и показивала и слично. Међутим, нисам била ни једне једине секунде у праву (то, вероватно долази с годинама). Скоро ми се десио један страшно непријатан догађај, где сам била буквално нападнута вербално а да ниједну белу нисам изговорила. Логично би било да се и ја укључим и распалим дреку и вику као то двоје, међутим нешто се у мени преломило, ћутала сам и тек када су престали са дреком, тихо сам изговорила: Извините ал од силне галаме ја вас ама ич не чујем, можете ли се склонити да прођем, журим...

Мајко моја мила, како су поплавели када су схватили да њихова дрека није имала никаквог ефекта, хахаха. Наставили су и даље да се деру али су више били смешни, к`о теријери, скацкали су за мном и вриштали, а ја кез од ува до ува, хахах, и сада ми је смешно када се сетим те слике...

        

[JESSY]

Извините ал од силне галаме ја вас ама ич не чујем, можете ли се склонити да прођем, журим..

:good2:

[Данче*]

Кад год сам показала своја осећања увек сам се разочарала,једино када својим родитељима и свом детету показујем и доказујем своје емоције е то је непроцењиво...

Али без разлике на све, колико год била разочарења ја увек ћу радити и показивати своја осећања јер све што у животу радим,искључиво радим из ЉУБАВИ!

[Vladimir Vlada]

Uvek..a to nije dobro...

[JESSY]

Uvek..a to nije dobro...

 

zasto mislis da nije dobro....?

[Vladimir Vlada]

Zato sto uvek vecina to iskoristi..Kao i iskrenost...

[Natalija28]

Zavisi kakva osecanja. Ako je u pitanju gnev, neka "losa" osecanja, kao hriscani zar mozemo da  to izlijemo na bliznje? Treba se nekako konstrolisati, a najbolje prosto promeniti pogled na situaciju, reagovati drugacije da ne bismo drugima i sebi kvarili raspolozenje. Bolje je neku stvar potuci, nego vikati na neku osobu. Jer posle cemo se svejedno kajati u tome gnevu na ispovesti.

Nego, sa druge strane, ako nesto se ne dopada bolje je odmah reci. Tu cesto zakocim i precutim, razmisljajuci da li treba reci ili se suzdrzati. Ponekad ova moja crta uzrokuje neke probleme i nesporazume. Ponekad i zao mi je da ne mogu otvoreno reci prosto jer ne zelim da nekog uvredim ili da se posvadjam sa nekim.

Tzv. "dobra" osecanja uglavnom pokazujem, sto da ne? Ali opet, nekako suzdrzano, bez preterivanja. Valjda se po tome i razlikujemo od Balkanaca, vi ste juznjaci, temperamentniji ste:) Rusi u tom odnosu izgledaju kao hladniji.   A sad me jos mozete da zeznete jer je Sibir u pitanju:)) Navikli smo na surovu klimu, mnogo smo strplivi i sl. To jeste istina. Tako da je neka generalna razlika temperamenta i karaktera ocigledna. A i , sa druge strane, zavisi od konkretne osobe. Ja sam takva kakva sam, uglavnom, deset put razmislim pre nego sto nesto kazem.

[Trifke]

Voleo bih da mogu bolje da se iskontorlisem i da ne pokazujem uvek svoja oscanja ali ne vredi zaigra nesto unutra i bum!

[Vladimir Vlada]

Potrudicu se da sva svoja pozitivna osecanja..iskazem i da drugi budu srecni..da se lepo osecaju..a tuzna cu sakriti i uz molitvu cu se izboriti sa njima..Jer kada iskazujem tuzna osecanja ljudi koji me vole se osecaju tuzno..

[Zero]

Ispoljavati osećanja kao što su ljubav radost, tuga itd. itekako je dobro i plodonosno u smislu da otkriješ prave ljude u svojoj blizini (one kojima značiš). Nažalost, to kod mene teško ide, mada čini mi se da me čitaju, ne znam samo ko sve i u kolikoj meri... Voleo bih da mogu više i iskrenije da pokazujem i uopšte da osećam, kao što reče Srdašce:

 

 Zašta mi je Bog dao okice, ruke, reči...ako ne da grlim, ako ne da govorim, ako ne da očiam milujem.

Sa ovim se slažem, daće Bog i da primenim