Jump to content

Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу


Guest Alefshin

Препоручена порука

шта има да га замишљам, Христ је Он. сем тога што га имамо на свакој икони, знамо и како је изгледао:

Постављена слика

сва остала Његова сведочанства су свуда око нас и у сведочанствима оних који су нам их оставили.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Medo Ti ga možda ne zamišljaš  ali deca o i te kako ga zamišljaju

i od naših odgovora koje će dobiti umnogome zavisi kako će verovati ubuduće :smiley:

Као друго, сви родитељи знају како да поуче малу децу, али при том заборављају каква су питања постављали они сами и какве су одговоре добијали. Често се догађа да родитељи нису нити тражили нити добијали никакве одговоре и да су се задовољавали тиме што ће, као по инерцији, остати верујући. Сматрам да је у том периоду веома важно да родитељи, васпитачи или свештеници не очекују да дете од четрнаест година може да живи задовољавајући се представама какве је имало кад му је било шест година, да као осамнаестогодишњак може да замишља Бога онаквим каквим су му Га описивали кад је имао осам година. Неопходно је да се дете интелектуално и психички развија и да лик Божији и појам о Богу који оно има расту подједнако брзо и у истим размерама као и његово знање о свету који га окружује.

Митрополит Антоније Блум:

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

искрено, ја сам се тек са 15 година запитао, ДА ЛИ има нечега или некога.

тако да ја нисам меродавна категорија, ал куд ћеш боље него очигледно?

то је бар универзална ствар, и најздравија ако мене питаш.

ја имам директан однос према деци без лажи и увијања, за мене дете није ни неуко нити ретардирано, већ далеко способније да логички повезује и разлучује, само се прави глупо из љубави. деца нама уствари снисходе.

дете не можеш лагати, може само да пристане на лаж, као и одрастао човек.

кажеш лепо детету истину и тако ће га прихватити - види само колико се деца муче да буду ретарди верујући у деда мраза, буквално им наносе менталне и емотивне повреде.

лажу их без престанка и савијају личности док их не укалупе.

ја сам мојој сестрици лепо објаснио, иконе су као фотке и одражавају оно што је некад било, па да видиш како дете размишља о путовању мисли и о последицама лепог и ружног размишљања и то кроз време, оно што је нама цела наука око старца Тадеја - какве су ти мисли, такав ти је живот, детету је то један хоп на следећи степеник.

а мени матором коњу треба неколико страна књиге да бих укапирао.

деца су отворени умови који лутају и таквом брзином конзумирају да ја не могу толико брзо да причам, само их треба усмерити у правилном смеру, после ће сами лако, после тога је све радост свима.

деца су чудо - што сад понесу, то ће да множе: ако понесу лепо, биће свима око њих добро, ако понесу ружно, ни одсечене ноге нас неће спасти.

има наде за нас док нас год деца слушају, кад престану да ослушкују, ми смо завршили свој посао и мртви смо и за њих и за друге.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

??? ??? ?? ?? ????????, ????? ?? ??. ??? ???? ??? ?? ????? ?? ?????? ?????, ????? ? ???? ?? ????????:

Постављена слика

??? ?????? ?????? ???????????? ?? ????? ??? ??? ? ? ?????????????? ???? ???? ?? ??? ?? ????????.

Ja sam mislio na Boga Oca kad sam rekao da ga zamišljam. A je li ovo ona "krstaška" fotografija? Pokrov Hristov što se ?uva u Vatikanu, što su krstaši maznuli iz Carigrada?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ја одговорио на наслов теме ... искрено, не знам где је и историју, знам да је ово део платна у који је Христ био увијен.

Христос а не Христ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Ne mogu da zamislim Boga koliko god se trudila. On je po meni ogromna energija koja je svuda oko nas, Duh koji mi ne možemo spoznati jer smo previše mali. U svakom slučaju, nikad Ga nisam zamišljala kao nekog dobrog čiku sa bradom nego kao nekoga ko ima veliku silu i ne može se spoznati ljudskim umom... dada

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Moja bratanica koja je stara dve godine dozivljava Boga kroz naseg parohijskog svestenika, uvek ga naziva: "Dragi Boga" i ne mozes joj objasniti da ga drugacije zove.

Juce je bila na sluzbi i kad svestenik udje u oltar nakon sluzbe, ona ce meni: nema mile Boge, a kad je opet izisao ona ce sva ozarena, evo gaaaa.

Vise je ne ispravljamo i sada kad razmislim o ovom pitanju postavljenom, ona je u pravu jer i kroz naseg svestenika Bog progovara, pomaze, blagosilja, uci....

Ja nisam razmisljala o Njegovom liku nego Ga nekako dozivljavam da je On svuda oko nas, kao da drzi plast preko nas da nas zastiti a mi neposlusni se izmaknemo ispod Njegovog pokrivaca i onda nam se dese stvari koje ni sami a ni On ne bi zeleli da nam se dese...razlika je sto On sigurno zna da ce nam se desiti ali nas ne ogranicava.

dada

My wish for you

Be with God-and may God be with you!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 7 months later...

Како то ја и Бог? Какав треба уопште да буде љубав која повезује мене са Богом? Чини ми се да то има везе и са тим како видиш своје даље делање - да ли је грех да посматрам да Бог и ја радимо заједно нешто? Некако ми је страшно да избришем себе и кажем све је то Бог урадио, онда ми некако нема смисла да ја уопште постојим. Укратко: баш бих волела да чујем како други виде тај однос.

Кажу волети себе па тек онда бити у стању волети друге. Делује логично и тачно. Колико је истинито по вашем искуству? Како волиш себе, а да то не буде грех? Некад сам умела превише да волим себе, и онда ми се то обило о главу, а некад до те мере да негирам себе да су то људи искоришћавали можда несвесно, па се ја осећала изневерено. Ја не могу да негирам себе, изгледа ми да сам превише често то радила, а нисам добијала неки испуњен однос. 

Пошто је изговорите, реч вама влада. Док је неизговорена, ви владате њоме.

Арапска пословица

Link to comment
Подели на овим сајтовима

кога волиш толико да би без трена размишљања дала свој живот?

тим пре што је тако драгоцен, да видиш колико је тешко жртвовати се за ближњег ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ух, нисам сигурна... Прво што сам видела у питању је

без трена размишљања дала свој живот?

и то ми је страшно деловало. Мислим на окончање свог живота. А ако ме питаш да ли бих животом својим штитила оне које волим, не знам, надам се да бих. Једном ми се десила ситуација да смо ја и сестра биле у сред неке туче и јако сам била уплашена, знам да ми је била помисао да се заједно држимо и склонимо одатле. И чини ми се да би полетела да извучем и њу и било ког свог. Искрено, само питање своје смрти мислим да никад нисам разматрала. А зашто си ме то питао? Ја љубав везујем за живот, усмеравање и покретање живота...

Пошто је изговорите, реч вама влада. Док је неизговорена, ви владате њоме.

Арапска пословица

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Bog ne prestaje On uvek jeste.Ako siđeš i u ad on sve prožima ali iz subjektivne perspektive Bog prestaje.Kada govorimo o Ja šta pod tim podrazumevamo?Mi neznamo šta je to ja.To ja koje poznajemo nije ništa drugo do zbir utisaka i iskustava koja su nam se nametnula kroz okolnosti života.Ako izbrišmo utiske i iskustva šta ostaje.To ja koje poznajemo je u neprestanom nastajanju i nestajanju.Nikada nismo isti u svakom trenutku.Svako iskustvo inicira novo tako da je lažno ja iluzija uzročno posledične veze koja se inercijom proteže u večnost.Ako se oslobodimo uslovljenosti uzročnosti i prekinemo beskonačni  krug lažnih iskustava otvara se osnova Javstva koja nema dodirnih tačaka sa onim što smatramo za ja.Dakle Boga nema u iluzornom Ja iz perspektive čoveka.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sa tacke gledista same sustine euharistije ovo pitanje je apsurd. Zato sto je cilj euharistije je da JA

postanem Bog. Ali kako? Ne ovo sadasnje JA koje cini sada moje bice dakle ne JA koje trazi slobodu

kroz odsustvo zajednice nego suprotno. Najveci oblik voljenje sebe jeste zapravo zelja da se postane

Bog ali kroz zajednicu sa Bogom, Bog zeli da mi budemo Bogovi da mu dozvolimo da nam se preda. To se

samo nama cini da Bog kao trazi da se mi odreknemo sebe zarad njega. Nase puno JA tek treba da steknemo.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ako je Bog Ljubav, zasto bi tvoj zivot u Ljubavi (Bogu) oznacavao tvoj gubitak sebe (tvog Ja)? Naprotiv to si najbolji Ti sa svim svojim osobenostima ali u onome u cemu smo svi Jedno. Nije npr. bez razloga, receno Bog Avrama, Bog Isaka i Bog  Jakova (parafraziram), dakle da, svi su bili u Bogu, ali nema nikakvog gubljenja njih kao licnosti. Cak sta vise, oni su i ostvarili te svoje licnosti sa svim svojim podvizima, bas zato sto su crpeli Zivot sa Jednog izvora. Zato pravslavlje cini ono sto niko drugi ne moze, pravi licnost, pravi jedinstvenost na ne presusnom izvoru vecnog Zivota. Pravi BogoCoveka.(naravno po meri vere svakoga pojedinacno)

e sad cinjenica jeste da je to istovremeno bivstvovanje u jednom a i u 'svojoj' posebnosti malo paradoksaono za nase iskustvene moci, ali to je tajna BogoCoveka.

Everyone’s got a plan until they get hit.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ako je Bog Ljubav, zasto bi tvoj zivot u Ljubavi (Bogu) oznacavao tvoj gubitak sebe (tvog Ja)? Naprotiv to si najbolji Ti sa svim svojim osobenostima ali u onome u cemu smo svi Jedno. Nije npr. bez razloga, receno Bog Avrama, Bog Isaka i Bog  Jakova (parafraziram), dakle da, svi su bili u Bogu, ali nema nikakvog gubljenja njih kao licnosti. Cak sta vise, oni su i ostvarili te svoje licnosti sa svim svojim podvizima, bas zato sto su crpeli Zivot sa Jednog izvora. Zato pravslavlje cini ono sto niko drugi ne moze, pravi licnost, pravi jedinstvenost na ne presusnom izvoru vecnog Zivota. Pravi BogoCoveka.(naravno po meri vere svakoga pojedinacno)

e sad cinjenica jeste da je to istovremeno bivstvovanje u jednom a i u 'svojoj' posebnosti malo paradoksaono za nase iskustvene moci, ali to je tajna BogoCoveka.

E баш ме то буни и у ствари то сам хтела себи да појасним, али нећу да се залећем са коментаром док мало поразмислим о овоме што је већ написано  isus-sinai

у сваком случају  hvala вам за коментаре  1414_feel

Пошто је изговорите, реч вама влада. Док је неизговорена, ви владате њоме.

Арапска пословица

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Кажу волети себе па тек онда бити у стању волети друге. Делује логично и тачно. Колико је истинито по вашем искуству?

Како волиш себе, а да то не буде грех? Некад сам умела превише да волим себе, и онда ми се то обило о главу, а некад до те мере да негирам себе да су то људи искоришћавали можда несвесно, па се ја осећала изневерено. Ја не могу да негирам себе, изгледа ми да сам превише често то радила, а нисам добијала неки испуњен однос. Онда како ја и Бог? Какав треба уопште да буде љубав која повезује мене са Богом?

Чини ми се да то има везе и са тим како видиш своје даље делање - да ли је грех да посматрам да Бог и ја радимо заједно нешто? Некако ми је страшно да избришем себе и кажем све је то Бог урадио, онда ми некако нема смисла да ја уопште постојим.

Укратко: баш бих волела да чујем како други виде тај однос. 

Заједница са Богом не подразумева негирање сопствене личности. Бог жели убиство егоизма а не личности. То је оно у чему греше и родитељи допуштајући детету свашта.

Ако је долазило до искоришћавања ваше личности то није имало везе са вашим односом са Богом.

Бог не жели да будемо наивни већ безазлени али и безазлени човек треба да распознаје шта је добро а шта зло по њега.

НИје грех посматрати да ви и Бог радите нешто заједно али "танке су линије" да се машта и истина не поистовете.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...