Да ли технологија уништава радна места?

[Grizzly Adams]

Boze dragi, u kako lepom veku mi zivimo. Pazite samo ovu impresivnu masinu za gradnju pruge.  Danas, ako ima volje, moguce je skockati infrastrukturu za, nasim precima, nezamislivo malo vremena... 

 

http://www.youtube.com/watch?v=T4aALRa9jjg

 

I posle neki Mrkonjic ili Dinkic ili ko vec treba da nas ubedjuje kako je nemoguce napraviti put ili prugu i kako zu za to potrebne decenije...

 

Замисли само колико је радних места уништила та проклета машина...

[florenntina]

Замисли само колико је радних места уништила та проклета машина...

 

Da, da i to dozivotnih radnih mesta bez mogucnosti otkaza...

[Ignjatije]

Замисли само колико је радних места уништила та проклета машина...

 

Много. И после нема радних места. Па мора да нема кад машине које не траже плату, боловање, пензије, ограничено радно време... замењују људе. Андроиди има да нас среде.

 

Некада су армије радних људи учествовале у овоме. Све уз песму, игру, пиво и плату. А сада ово сокоћало.... нема душу овај напредак.

[Срђан Шијакињић]

Замисли само колико је радних места уништила та проклета машина...

 

Мали офтопик, морам, баш ме занима. Пре неки дан сам чуо да ће у будућности 3Д штампачи вероватно моћи да се користе за добијање многих предмета који се данас производе у фабрикама, код куће, и да се због тога буне многи радници који би могли да остану без посла. Ово је можда тачно, можда и није, небитан је конкретни пример, него ме занима како економија као наука, или либертаријанизам посебно, учи да се превазилази ситуација у којој масе људи сотају без посла због технолошког напретка? Рецимо, да у некој будућности, неки производ за којим постоји одређена ограничена потреба, почне да се производи у домаћим условима, дакле свако прави, за прихватљив новац тај производ. И због тога маса људи остане без посла. Како је то позитивна ствар? На прву лопту се чини неспорни да је сваки технолошки напредак добар, али кад би требало да објасним како то тачно, не бих знао. Шта са тим људима који су остали без посла? Ако те (или било ког) не мрзи да одговараш, ако те мрзи могу да погледам како је то решено у индустријској револуцији, ваљда принцип важи увек...

[Ignjatije]

Мали офтопик, морам, баш ме занима. Пре неки дан сам чуо да ће у будућности 3Д штампачи вероватно моћи да се користе за добијање многих предмета који се данас производе у фабрикама, код куће, и да се због тога буне многи радници који би могли да остану без посла. Ово је можда тачно, можда и није, небитан је конкретни пример, него ме занима како економија као наука, или либертаријанизам посебно, учи да се превазилази ситуација у којој масе људи сотају без посла због технолошког напретка? Рецимо, да у некој будућности, неки производ за којим постоји одређена ограничена потреба, почне да се производи у домаћим условима, дакле свако прави, за прихватљив новац тај производ. И због тога маса људи остане без посла. Како је то позитивна ствар? На прву лопту се чини неспорни да је сваки технолошки напредак добар, али кад би требало да објасним како то тачно, не бих знао. Шта са тим људима који су остали без посла? Ако те (или било ког) не мрзи да одговараш, ако те мрзи могу да погледам како је то решено у индустријској револуцији, ваљда принцип важи увек...

 

Добро питање. И мене то интересује. Ваљда је ту она прича како ће људи радити на пројектима за нове машине. Дајеш идеје, планове, нацрте... и као за то добијеш плату.. хмммм 

 

Живећемо од информација. Продаја, куповина, препродаја информација. Остало има само да се прави 

 

Ајде да чујемо либертаријански одговор...

[Grizzly Adams]

Мали офтопик, морам, баш ме занима. Пре неки дан сам чуо да ће у будућности 3Д штампачи вероватно моћи да се користе за добијање многих предмета који се данас производе у фабрикама, код куће, и да се због тога буне многи радници који би могли да остану без посла. Ово је можда тачно, можда и није, небитан је конкретни пример, него ме занима како економија као наука, или либертаријанизам посебно, учи да се превазилази ситуација у којој масе људи сотају без посла због технолошког напретка? Рецимо, да у некој будућности, неки производ за којим постоји одређена ограничена потреба, почне да се производи у домаћим условима, дакле свако прави, за прихватљив новац тај производ. И због тога маса људи остане без посла. Како је то позитивна ствар? На прву лопту се чини неспорни да је сваки технолошки напредак добар, али кад би требало да објасним како то тачно, не бих знао. Шта са тим људима који су остали без посла? Ако те (или било ког) не мрзи да одговараш, ако те мрзи могу да погледам како је то решено у индустријској револуцији, ваљда принцип важи увек...

 

Ствар је у томе да сваки технолошки напредак у ствари доноси огроман напредак свима. Да ли је људима боље или лошије што је трактор заменио мотику? Или ауто коња? И тако даље.

 

Значи, сваки нови изум има за последицу да нешто постане пуно јефтиније и доступније свима - на пример, трактор омогућава да храна буде јефтинија и да је имамо у изобиљу (што у 99% људске историје није био случај...). Друга последица је да се отварају сасвим нови послови и занимања - производња трактора, одржавање, поправке, обука итд.

 

Дакле, сваки технолошки напредак је позитивна ствар. Једини проблем је људска лењост и статичност. Мрзи нас да се прилагодимо, потражимо нови посао, учимо, усавршавамо се... А тиме у ствари сами себи штетимо. Ваљда је људима боље што постоје трактори него да "имају посао" са мотиком цео дан на њиви... Посао није сам себи циљ. Човек у ствари жели да живи добро, да има ствари - храну, одећу, кућне апарате итд. Није нам циљ да "радимо", него управо супротно - да што мање радимо.

 

Када би се сада одједном појавили неки ванземаљци и донели машину која нам даје шта год желимо, само притиснемо тастер, да ли би то била добра ствар или лоша? Да ли би се жалили што смо "остали без посла"?

[Grizzly Adams]

[Crveni Baron]

Замисли само колико је радних места уништила та проклета машина...

Мали офтопик, морам, баш ме занима. Пре неки дан сам чуо да ће у будућности 3Д штампачи вероватно моћи да се користе за добијање многих предмета који се данас производе у фабрикама, код куће, и да се због тога буне многи радници који би могли да остану без посла. Ово је можда тачно, можда и није, небитан је конкретни пример, него ме занима како економија као наука, или либертаријанизам посебно, учи да се превазилази ситуација у којој масе људи сотају без посла због технолошког напретка? Рецимо, да у некој будућности, неки производ за којим постоји одређена ограничена потреба, почне да се производи у домаћим условима, дакле свако прави, за прихватљив новац тај производ. И због тога маса људи остане без посла. Како је то позитивна ствар? На прву лопту се чини неспорни да је сваки технолошки напредак добар, али кад би требало да објасним како то тачно, не бих знао. Шта са тим људима који су остали без посла? Ако те (или било ког) не мрзи да одговараш, ако те мрзи могу да погледам како је то решено у индустријској револуцији, ваљда принцип важи увек...

Pa ne znam sta kazu libertarijanci ali ono sto bi trebalo uraditi i sto se inace radi i sto ce biti uradjeno i u ovom ( hipotetickom ) slucaju je da ce ljudi manje raditi, skrariti radno vreme, a zagvaljujuci tehnoloskom napretku roba ce biti proizvedeno dovoljno za sve tako da ce i potrebe biti zafovoljene sa manje rada a vise slobodnog vremena. Znazi trebace izvrsiti novu ravnomernu raspodelu dobara... Profit pojedinca je u scakom slucaju zadnja eupa na svirali... Bice i njega u dovoljnoj meri da zadovolji svaciju zelju za bogatstvom ali nece se svet okretari oko njihovog, manjinskog interesa vec oko vecinskog ...

[Тања1]

Мали офтопик, морам, баш ме занима. Пре неки дан сам чуо да ће у будућности 3Д штампачи вероватно моћи да се користе за добијање многих предмета који се данас производе у фабрикама, код куће, и да се због тога буне многи радници који би могли да остану без посла. Ово је можда тачно, можда и није, небитан је конкретни пример, него ме занима како економија као наука, или либертаријанизам посебно, учи да се превазилази ситуација у којој масе људи сотају без посла због технолошког напретка? Рецимо, да у некој будућности, неки производ за којим постоји одређена ограничена потреба, почне да се производи у домаћим условима, дакле свако прави, за прихватљив новац тај производ. И због тога маса људи остане без посла. Како је то позитивна ствар? На прву лопту се чини неспорни да је сваки технолошки напредак добар, али кад би требало да објасним како то тачно, не бих знао. Шта са тим људима који су остали без посла? Ако те (или било ког) не мрзи да одговараш, ако те мрзи могу да погледам како је то решено у индустријској револуцији, ваљда принцип важи увек...

 

Свако тумачи на свој начин. Технолошки развој напредује брзо, посебно дигитални у последњих 15 година, јединице су све мање, брже и јефтиније и то утиче на све остале секторе, ту је вештачка интелигенција, 3Д штампачи, стварање ДНК, роботска хирургија, итд, и треба се спремити за разумевање и коришћење нових технолошких могућности, све чињенице говоре да роботи пажљивије возе  и  мање ће бити саобраћајних несрећа и да ли смо спремни да препустимо контролу роботу возачу нпр. 3Д штампачи ће ускоро бити сила у глобалној производњи, говоре да ће посебно створити мале продукције нпр књига и музике, конкретни производи, сви ћемо бити дизајнери и сви произвођачи    друштво је окренуло на главу неке наше традиционалне идеје, Steve Cheney свима по приручник  са саветима из САД-а о томе како да се почне домаћа продукција 3Д штампача

[Volim_Sina_Bozjeg]

Замисли само колико је радних места уништила та проклета машина...

Pa bice vise slobodnih ljudi a radne akcije.... *msim*...

[Срђан Шијакињић]

Значи, сваки нови изум има за последицу да нешто постане пуно јефтиније и доступније свима - на пример, трактор омогућава да храна буде јефтинија и да је имамо у изобиљу (што у 99% људске историје није био случај...). Друга последица је да се отварају сасвим нови послови и занимања - производња трактора, одржавање, поправке, обука итд.

 

Слажем се, али ипак се питам да ли се за те правилности које су досад уочене, мислим на то да је сваки напредак позитиван, може сигурно знати да ће увек важити и у будућности и у сваким околностима. Или можда има нека оптимална граница после које напредак не служи свима на корист, него рецимо само појединцима, ужим групама или тако нешто. Не мислим да је тако, само се питам... 

 

Мене буни то како ће изгледати будућност, која ми се чини реалном, у коме ће већину послова које данас обавља човек, обављати машина. Свакако да посао није циљ сам по себи, али ако посла за људе има све мање (мање је људи потребно да одржава машине, него да ради уместо тих машина) а људи има све више, питам се како ће то све конкретно изгледати. 

 

Човек у ствари жели да живи добро, да има ствари - храну, одећу, кућне апарате итд. Није нам циљ да "радимо", него управо супротно - да што мање радимо.

 

 

И ово је тачно, али шта ако развој крене таквим путем да не омогућава човеку да лакше и јефтиније добије све што му је неопходно, храну, одећу и сл. већ таквим да одмењује човека у пословима који нису неопходни за преживљавање, и тиме му не пружи ништа у замену за посао, извор прихода који му је одузет. Рецимо, то што ће роботи можда возити таксије и аутобусе или заменити шалтерске слжбенике, неће омогућити човеку да са мање посла добије храну и одећу...

 

ПС. Нисам стигао да погледам клип, погледаћу када будем имао времена мало, у гужви сам некој.

 

и треба се спремити за разумевање и коришћење нових технолошких могућности

 

Да, из угла појединца, чини ми се да ту леже доста добре прилике. Као што су понеки људи који су први ушли у причу око интернета и тих компјутерских технологија зарадили огромне паре уз релативно мала улагања... 

 

Pa ne znam sta kazu libertarijanci ali ono sto bi trebalo uraditi i sto se inace radi i sto ce biti uradjeno i u ovom ( hipotetickom ) slucaju je da ce ljudi manje raditi, skrariti radno vreme, a zagvaljujuci tehnoloskom napretku roba ce biti proizvedeno dovoljno za sve tako da ce i potrebe biti zafovoljene sa manje rada a vise slobodnog vremena.

 

 

Ово је највероватније и тако је било досад у историји. Али да ли је сигурно да тако мора бити и у будућности, или постоји шанса да се скрати радно време и трошкови рада, а да ипак не буде произведено довољно свега за све, већ да се свет још више поларизује у смислу мањина екстремно богатих и већина сиромашних...

[Grizzly Adams]

Ево шта се ту у ствари све дешава, а најчешће није очигледно. Да би машина у нечему "заменила" човека, она мора производ/услугу да обавља економски ефикасније, тј. јефтиније. Обично је та разлика у цени изузетно велика па машине веома брзо пуно људи "избаце с` посла". И то је оно очигледно што сви виде.

 

Са друге стране, сада је производ јефинији па купцима остаје новац који су иначе за то трошили. Значи, они сада имају могућност да задовоље неке своје друге потребе које до сада нису могли - и тиме се отвара "потражња" за другим производима и услугама. На пример, желеће да купе луксузнији ауто, или кућне апарате итд.

 

Истовремено, због већег броја људи који траже посао цена рада ће пасти. Што онда омогућава предузетницима да запосле више људи и испуне те нове потребе купаца. Чак и овај први предузетник, који је увео машине и отпустио раднике ће сада бити у могућности да отвори нове фабрике (нова радна места), започне нове бизнисе (нова радна места) и уопште прошири своје пословање што до тада није могао (нова радна места).

 

Погледај овде поглавље 7 - "The Curse of Machinery" страна 33:

http://mises.org/books/economics_in_one_lesson_hazlitt.pdf

[Juan Valdez]

Погледај овде поглавље 7 - "The Curse of Machinery" страна 33: http://mises.org/boo...son_hazlitt.pdf

 

Та књига је преведена на српски.

 

”Ова књига је бриљантно достигнуће. У њој су тачно речене ствари које треба да буду речене и речене су са ретком храброшау и потпуношћу. Не знам ни за једну другу савремену књигу из које сваки интелигентан лаик може за кратко време да научи толико много о основним истинама економије.”

 

Ф. А. Хајек, добитник Нобелове награде за економију

 

http://www.slglasnik.com/економска-библиотека/економија-у-једној-лекцији

 

P. S.

 

Не ради ти линк.

[Grizzly Adams]

Ал` на енглеском је бесплатна...

 

Поправијо сам линак.

[Justin Waters]

Ljudska civilizavija je izuzetno primitvna, jako, jako primitivna. Mi se jos dijelimo na rase, nacije i drzave, a civilizaciju pokrece energija mrtvih zivotinja i biljaka. Mi jos nismo ovladali tehnologijom tako da iskoristavamo sve moguce oblike energije na zemlji, a suncu, sopstvneoj galaksiji i drugima da ne pricamo. Prema tome smo, kategorija nula. 

 

Dakle tek treba da bude mnogo toga otkriveno i unapredjeno. Shodno tome sta jos sve na zemlji ima da se otkrije, onda nezamislivo vise ima toga izvan zemlje, a o drugim galaksijama da ne pricamo. Tako da nece se nikad desiti da masine zamjene sve ljude, tj neke ljude trajno ostavi bez zanimanja i posla od koga bi se zivjelo. Tranzicije ce uvijek postojati, ali na samim ljudima je da se preorijentisu i zapocnu se baviti novim poslovima kojih ce uvijek biti u izobilju.

 

Doba prenosenja zanata sa oca na sina je proslo. Zanatska  i mnoga druga zanimanja su prosla, prevazidjena i odrzala su se samo ponegdje lokalno. Ko danas od nas mari za kovace, kujundzije, ili kisobrandzije? Kovac ti ne treba, kupis dio za auto koji ti treba u trgovini, kisobran je jeftin ako pukne zica, kupis novi itd...nema nista cudno, potpuno normalna stvar.