The Land of Painted Caves

[Volim_Sina_Bozjeg]

Neko prodje pored tebe i ostavi ti note koje nikad ne prestaju.

 

Kako se to zove? 

 

o5 si 2. dobro te videti.

[Ayla]

To se zove ljubav, ona čista i iskrena.
Drago biće, i ja se tebi radujem...hvala

[Volim_Sina_Bozjeg]

To se zove ljubav, ona čista i iskrena.

Drago biće, i ja se tebi radujem...hvala

2=1

[JESSY]

[Ayla]

Olovka...nešto malo.





 

[Ayla]

"Prije sam mislila da sam najčudnija osoba na svijetu, ali onda sam pomislila da od toliko ljudi na svijetu, mora da postoji neko baš kao ja, ko se osjeća bizarno i čudno na način na koji se ja osjećam. Onda bih je tako zamišljala, misleći da i ona tamo negdje, tako zamišlja mene. Nadam se, ako si tamo negdje i čitaš sada ovo, da znaš da je istina da sam ovdje i da sam čudna kao i ti."

FK

[JESSY]

"Prije sam mislila da sam najčudnija osoba na svijetu, ali onda sam pomislila da od toliko ljudi na svijetu, mora da postoji neko baš kao ja, ko se osjeća bizarno i čudno na način na koji se ja osjećam. Onda bih je tako zamišljala, misleći da i ona tamo negdje, tako zamišlja mene. Nadam se, ako si tamo negdje i čitaš sada ovo, da znaš da je istina da sam ovdje i da sam čudna kao i ti."

 

predivno.....

[JESSY]

[Ayla]

predivno.....

To su misli Fride Kahlo. Cijenim je  kao umjetnika, volim kao nevjerovatnu ženu, vidim kao ranjenu srnu i zavidim joj zbog snage i prkosa. Ona je osjetila bol, patnju, posebnost i ništavnost. Sve je to čini velikom i nedostižnom.

[Данче*]

Ти све разумеш.
Коначно јединство.
Патиш, уживаш, волиш, бесниш,
Рођени смо за исто.
Пуни жеље за открићем и љубави
према откривеном,
скривеном и боли што га увек губимо.
Леп си.
Твоју лепоту ја ти дајем.
Наоружај се против свега што те не ослобађа.
Побуни се против свега што те окива.
Ти волиш себе. Воли ме као центар.
Као себе.
Чуј ме, милуј ме оним што тражиш и оним што си нашао.
Идем ка теби и ка себи.
Као свака добра песма.

 

Фрида Кало

[Ayla]

Hvala, @Дани. Znaš šta volim.


 

[Ayla]

Hasta ebia hon. Dina ano. Va ahafary!

[JESSY]

Шаргунов: О УЗРОЦИМА НЕСРЕЋА

А горе од свега је униније (клонулосш), када се од свега дижу руке. У њему су сви греси заједно узети. Његов спољашњи израз је „пливање низ реку догађаја“, тј. непротивљење ничему што се дешава данас око нас. Наш грех је пре свега у томе што мислимо да је смрт јача од живота, оног живота којег Бог предлаже човеку од почетка света. Веровати у смрт – значи одрицати се од наше способности за живот и истовремено одбацивати љубав у којој су садржане све заповести Божије.

[Ayla]

U pravi čas, Jessy.
Hvala

[Ayla]

Opet me nisi prepoznao, ni dok sam te mazila, ni dok sam te hranila, ni dok sam ti pjevala našu omiljenu pjesmu...ne, nisi.
Nisi me čuo ni kad sam ti rekla koliko te volim, ni koliko mi nedostaješ, a još si tu...
Nisi osjetio kako sam reagovala kad si mi kao dijete stisnuo ruku, a tvoja, nekad čvrsta šaka, bila je tako nejaka u tom stisku.

Pošla sam tužna, i opet krenula našim sokakom...i tvrdim ti, opet ćeš me prošetati tom ulicom i pričati o svakoj avliji pored koje budemo prošli, kao nekada.

Hoćeš, znam da hoćeš, tata.