Вести из Константинопољске Патријаршије

[Guest Оливера]

Патријарх Вартоломеј и митрополит Иларион

У храму Агиа Ирини у Истанбулу изведен ораторијум митрополита Волоколамског Илариона

У петак 26. марта у храму-музеју Агиа Ирини у Истанбулу одржан је концерт духовне музике, на коме је у извођењу Московског синодалног хора под управом А. А. Пузакова и Руског националног оркестра изведен ораторијум митрополита Волоколамског Илариона „Страдање по Матеју“.

Концерту, у коме је учествовало више од 150 музичара из Русије, присуствовали су патријарх Константинопољски Вартоломеј, митрополит Волоколамски Иларион, митрополит Халкидонски Атанасије, митрополит Мириофитски Иринеј, свештенство Константинопољске Цркве, амбасадор Руске Федерације у Турској В. Ивановски, амбасадор Републике Србије В. Ћургус, амбасадор Босне и Херцеговине Д. Љепоја, генерални конзули Русије, Србије, Украјине, Грузије и Венецуеле у Турској, представници дипломатија разних земаља, поклоници из више православних земаља, представници грчке заједнице и турска јавност, укупно преко 500 људи.

Црква Агиа Ирини (Света Ирина) била је једна од главних цркава у главном граду Византије, позната по томе што је у њој одржан Други васељенски сабор. Овдје је више пута бесједио и Свети Григорије Богослов.

Идеју о извођењу ораторијума митрополита Илариона у овом храму-музеју, коју је патријарх Московски и све Русије Кирил изнио у току посјете Константинопољској Патријаршији прошле године, подржали су патријарх Вартоломеј и други истакнути архијереји Константинопољске Цркве.

[Guest Оливера]

ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА

Следећих пола године, од 1. марта до 1. септембра, чланови Светог Синода Цариградске патријаршије, којим председава патријарх Вартоломеј, биће следећих дванаест митрополита: пергамски Евангелос, листријски Калиник, тиролојски Пантелејмон, мирликијски Хризостом, мошоносијски Апостол, детроитски (САД) Николај, буеносаирески (Аргентина) Тарасије, аркалохорионски Андреј, иберо-португалски Поликарп, острва Кос (Грчка), Натанаил и деркојски Константин.

Патријарх је са више чланова Синода примио у аудијенцију генералног секретара Светског савета цркава, пречасног Олафа Твајта, који је у јануару ступио на дужност.

У Цариграду је, на тему „Миграције на европском континенту“, од 7. до 11. марта, на позив патријарха Вартоломеја, одржано заседање заједничког одбора Конференције европских цркава и Савета европских бискупских конференција.

[Guest Оливера]

Представник Грчке на Евровизији посјетио Константинопољског Патријарха

Представник Грчке на Пјесми Евровизији 2010, Јоргос Алкаиос, остварио је свој највећи сан када се у суботу сусрео са Његовом Светошћу Патријархом Константинопољским Вартоломејем. Пјевач је посјетио Патријарха у његовој резиденцији да би добио благослов за наступ на такмичењу и исти дан се вратио у Грчку.

Треба напоменути да је последњих година постала традиција да грчки учесници на Евровизији посјете Фанар ради благослова Константинопољског Патријарха.

[Guest Оливера]

КОНСТАНТИНОПОЉСКА ЈЕРМЕНСКА ПАТРИЈАРШИЈА СЛУЖИЋЕ У СВОМ ХРАМУ СУРБ ХАЧ НАКОН СКОРО ЧИТАВ ВИЈЕК

Објављено од стране Светигора на 7. мај 2010.

ЕРЕВАН, 7. маја – Министарство турске дало је одобрење Константинопољској патријаршији Јерменске Апостолске цркве да служи у цркви Сурб Хач на острву Ахтамар језера Ван један пут годишње. У вези са тим Патријаршија је позвала све Јермене и све хришћане који живе у Турској да учествују у масовном поклоничком путовању у храм.

Поклоништво је назначено за празник Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег (на јерменском – Хачверац тон), саопштава прес-канцеларија Патријаршије. Ове године празник пада 12. септембра и тога дана су турске власти дозволиле да се служи прва, након скоро вјековног прекида, служба у цркви која је рестаурисана прије неколико година. Ради учешћа у служби без преседана у храму Сурб Хач, поклоници треба да добију специјалну акредитацију. И грађани Турске и странци молбу треба да предају преко електронске поште.

Црква Сурб Хач реконструисана је и отворена 2007. године. Она функционише као музеј и забрањено је да се у њој служе црквени обреди или молебани. На цркви недостаје крст. И поред свих обећања турске власти нијесу дозволиле његово постављање.

http://www.sedmitza.ru/news/1137177.html

[Guest Оливера]

ЕВРОПСКИ СУД У СТРАЗБУРУ ЗАХТИЈЕВА ДА ТУРСКЕ ВРАТИ ЗГРАДУ СИРОТИШТА ЦРКВИ

СТРАЗБУР, 18. јуна – Европски суд за људска права донио је једногласно решење да Турска мора вратити зграду некадашњег сиротишта на острву Бујукада Константинопољској Патријаршији. Овим је закључен дуготрајни правни процес између Константинопољске Цркве и турских власти.

Сиротиште, које се сматра архитектонским бисером, је велика, дрвена зграда, саграђена 1898. године, коју је 1903. купила и за хришћанске сирочиће Константинопољској Патријаршији приложила имућна грчка породица Зарифи из Истанбула. Сиротиште је затворено 1964, и зграда је остављена да пропада.

Ово решење је веома значајно јер Европски суд по први пут од Турске захтијева да имовину врати без алтернативе (restitutio in integrum), као што би нпр. могло бити плаћање компензације.

Друга значајна карактеристика ове судске одлуке је недвосмислено признање правног статуса Патријаршије. Упркос побољшаних односа између Анкаре и Фанара, посебно од доласка партије премијера Ердогана на власт, држава Турска никада није признала Константинопољску Патријаршију.

Премијер Ердоган је у пратњи Његове Светости патријарха Константинопољског Вартоломеја 15. августа 2009. године по први пут посјетио зграду сиротишта, и од тада у више наврата изјавио да се неће противити одлуци Европског суда у Стразбуру.

Будући да није призната од стране државе, Константинопољској Цркви није дозвољено да буде власник некретнина у Турској, тако да је чак и сједиште Патријаршије на Фанару власништво Фондације свети Георгије. Исто важи и за остале вјерске мањине у Турској.

[Guest Оливера]

КОНСТАНТИНОПОЉСКА ПАТРИЈАРШИЈА ПЛАНИРА ДА ГРЧКА ОСТРВА ДОДЕКАНЕС БУДЕ ОДВОЈЕНА АРХИЕПИСКОПИЈА

Објављено од стране Светигора на 12. јул 2010.

АТИНА, 12. јула – Константинопољска патријаршија намјерава да грчка острва Додеканес издвоји као посебну архиепископију, саопштава грчки сајт Ромфеа, цитирајући грчку штампу.

Тренутно се острва Додеканес духовно и админстративно директно потчињавају Константинопољској патријаршији, док Критска црква и тзв. митрополије „Нових земаља“ у Сјеверној Грчкој имају полуаутономни статус. Последња се, сагласно уговору који је закључен између Грчке, Грчке цркве и Константинопољске патријаршије 1928. године, при духовном старатељству Фанара налазе под административном управом Грчке цркве, пошто се налазе на територији Грчке.

Нова идеја Константинопољског Патријарха Вартоломеја, међутим, претпоставља не само издвајање Додеканеса у посебну архиепископију, тј. успостављање тамо синодалне управе, него и укључење у ту структуру, која сада има незваничан назив Острвска архиепископија или Архиепископија Егејског мора, митрополије из састава тзв. Нових земаља, које се налазе на острвима Халки, Самос и Лесбос – Митилинске и Метимнске.

Патријаршија има право на детаљно преобразовање, пошто је сагласно акту из 1928. године она само предала на управу Грчкој цркви те митрополије све до данас, док се нијесу створили услови који омогућавају да се њима директно управља. Посматрачи повезују нову иницијативу Фанара са идејом проширења круга митрополија Константинопољске патријарашије, чији јерарси при добијању грађанства Турске Републике могу учествовати у изборима за патријарха. Зато митрополити „Нових земаља“ у Грчкој не могу учествовати у тој процедури, јер не могу истовремено узети учешћа у раду два Синода – Јеладског и Константинопољског.

Синод „Острвске архиепископије“ би у случају формирања бројао око 10 чланова.

Извор: Sedmitza.RU

[Милан Меденица :)]

занимљиво 

лепо је кад се људи договоре  1405_love

[ZELJKO P.]

kafica

[Toma]

Bogu hvala i slava!

Hiljade pravoslavnih vernika iz Grčke, Rusije i Jermenije učestvovaće u bogosluženju koje će biti održano u grčkom manastiru na turskoj obali Crnog mora.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=08&dd=15&nav_category=78&nav_id=451964

[мирођија]

          Каква  дивна  вест! 4chsmu1 4chsmu1

          Радо  бих  присуствовала. 0110_hahaha

[Јаков.]

S praznikom. Velika blagodat da se danas bas kad je praznik, nadjem na istorijskom mestu, zbog koga se taj praznik i proslavlja.

Pomesana osecanja. Prvo sam bio na Fanaru. I prazno. Samo turisti i poklonici iz Grcke i Sirbistana. Nema sluzbe.

Ovo malo grka sto zivi u Istanbulu (3.000), jedva odrzava i ovih par crkvi sto su aktivne.

Veliki je otac crkve Vaseljenski patrijarh.

[мирођија]

  Хвала  ти  брате  за  честитке  са  тог  светог  места.

  У царском  граду се налазиш.

  Нека  би Бог и Пресвета услишили твоје молитве.

  Помјани!  0110_hahaha

[Guest Оливера]

ОСКРНАВЉЕНО ПРАВОСЛАВНО ГРОБЉЕ У ЗАВИЧАЈУ ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА

Објављено од стране Светигора на 3. новембар 2010.

ФАНАР, 2. новембра – У ноћи 1. новембра на највећем турском острву у Егејском мору (Имврос) непознати вандали су оскрнавили православно гробље. Према подацима медија на гробљу је изваљено седамдесет осам крстова, многи су разбијени и не могу се поправити, саопштава агенција КИПА.

На острву постоји грчка православна заједница. Без обзира на интензивну принудну емиграцију, ту живи још око 250 Грка.

Константинопољски Патријарх Вартоломеј (у свијету Димитриос Архотонис), који је рођен 1940. године у селу Зејтинли-Кеју (Ајос Теодорос) гдје је и одрастао на острву Имврос, био је шокиран оним што се десило:

„Тек што смо почели да осјећамо бљесак наде у рјешавању наших овдашњих проблема, одједном се десило тако нешто непријатно“, казао је Патријарх. „Али Црква неће одустати од борбе за опстанак у Турској“, рекао је Патријарх Вартоломеј.

Извор: Sedmitza.RU

[Prolece]

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/127738/Vartolomej-dozvolio-zenama-da-citaju-Vjeruju

ja nisam ni znala da je bilo drugacije...

[Оља]

Константинопољска Патријаршија: Турски премијер је спасао будућност Патријаршије

о. Доситеј Анагностопулос

Премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган спасао је будућност Константинопољске Патријаршије, дозволивши 2009. године њеним архијерејима да могу добијати турско грађанство, сматра прес-секретар Константинопољске Патријаршије, свештеник Доситеј Анагностопулос, саопштивши о томе у интервјуу турском издању «Star daily», који је публикован на порталу  «Today’s Zaman».

Прес секретар је такође саопштио да је грађанство Турске већ добило 13 архијереја Константинопољске Цркве. Уопште 27, од 35 архијереја који живе ван земље, обратили су се турским властима са одговарајућом молбом.

„У духовни Савјет Патријаршије улази 12 епископа од којих је већина старије доби. За чланове Савјета турско грађанство је обавезно. Питали смо се ко ће бити наследник Патријарха када он оде са овога свијета. Ниједан од чланова савјета није у стању да заузме његово мјесто због старости. Данас је међутим, другачије“, саопштио је Доситеј Анагностопулос, додавши да је Ердогенову одлуку оцијенио као један од најпозитивнијих момената.

Свештеник је додао да Ердоган подржава идеју обнове православне богословије на Халки, која је затворена 1971. године, у складу са одредбама закона да се све религиозне и војне образовне установе налазе под контролом државе.

„Неки Турци сматрају да обука клирика није неопходна јер православно грчко становништво броји једва 2 500 људи и мисле да нема смисла постојања школа за припрему кадрова за тако мали број људи. Међутим, ти људи морају да схвате да је Константинопољска патријаршија најстарија међу свом православним Црквама и зато и носи титулу „васељенска“. Наших следбеника има и у другим градовима, у Сјеверној и Јужној Америци, у Европи, Хонконгу, Аустралији и Новом Зеланду. Да би наши архиепископи и свештеници пошли тамо они треба да имају завршену богословију“, казао је отац Доситеј.

„Неки се плаше да ће ако Патријаршија постане одвећ јака почети да крши принципе Турске Републике. Али, такво мишљење је погрешно. Турска је свјетска држава и људи који живе у њој имају право да остварују своју дјелатност без учешћа у политичком животу. Затварање богословије није био законски акт, и то је чињеница. Ја лично сматрам да је богословија била адут у рукама Турске приликом рјешавања Кипарског питања и зато је била затворена“, казао је отац Доситеј.

Како подсјећа издање, прошле године CNN је приказао документарни филм о Константинопољској патријаршији, у којему се тврди да ће Вартоломеј Први вјероватно бити последњи патријарх Константинопољске цркве ако се не измијене турски закони, демографска стратегија и друштвени услови.

Радио Светигора