Вести из Константинопољске Патријаршије

[Guest Оливера]

Цариградска Васељенска патријаршија

Други и четврти васељенски сабор признали су Цариградској цркви "једнака права" као и цркви Рима, чувајући за ову последњу њено првенство части. Од времена раскола, византијски патријарх има тако у православној Цркви првенствени углед. Он носи назив "архиепископ Цариграда. Новог Рима и васељенски патријарх"

Епархијски епископ Цариграда (који се зове Истанбул) врши директну патријарашку надлежност над четири митрополије у Турској, сиромашне остатке древног хришћанства Мале Азије, ишчезлог када је грчки народ напустио ове крајеве услед грчко-турског рата (1922). Да би одржали углед, Грчка црква и држава су ставиле под своју власт епископије на грчким острвима, и на формалан начин, и оне у северној Грчкој. С друге стране, патријаршија обавља своју надлежност над једним бројем епархија - грчких, руских, украјинских - из православног расејања (дијаспора) (западна Европа, Северна и Јужна Америка, Аустралија и Нови Зеланд) и у Финској православној цркви. Од последњег рата њена надлежност у балтичким земљама замењена је Московском патријаршијом. под турским јармом веома директну власт раширену на широке просторе православног света, доживела огромно смањење своје духовне надлежности. У XIX веку многе балканске цркве су стекле своју самосталност, a y XX веку Грци из Мале Азије су напустили простор ове патријаршије. Цариградски патријарх, чије је седиште у Фанару (грчка четврт у Цариграду), преживео је ове губитке захваљујући само заштити међународних чинилаца.(који су скоро половина у Америци), већ о њеном првенству части међу самосталним црквама коју данас има Васељенска патријаршија.

Цариградски патријарх се бира путем гласања патријаршијских митрополита

У надлежности Васељенске патријаршије налази се исто тако славна монашка држава Света Гора, средиште духовности и драгоцени остатак византијског средњовековног монаштва.

http://www.serb-kirche.at/

[Guest Оливера]

ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ

Током своје посете Америци, цариградски патријарх Вартоломеј се у Њујорку сусрео са архијерејима свих аутокефалних или аутономних православних Цркава присутних на новом континенту: антиохијске, српске (митрополит Христофор) и румунске патријаршије, карпато-русинске, украјинске, албанске и америчке (ОЦА) Цркве, као и протојерејем, представником Московске патријаршије. Те цркве су чланице Сталне конференције канонских православних епископа Америке (СКОБА). Домаћин сусрета био је Димитрије, цариградски архиепископ за Америку. Размотрена су питања православног јединства, питања дијаспоре у склопу припрема за Велики и свети Сабор, улоге језика у деловању Цркве (енглески, француски и шпански се говоре на подручју западне хемисфере), и улога васељенског трона у Православљу.

Разговор патријарха и председника Барака Обаме у Белој кући трајао је 35 минута. Ради се о њиховом другом сусрету за неколико месеци. Првенствено је било речи о положају Васељенске патријаршије у Турској, који је незадовољавајући, понајвише због недавања дозволе за обнову рада академије на Халки. Обама је истакао да ће се 7. децембра сусрести са турским премијером Ердоганом у Вашингтону и покренути питања која се тичу Фанара. Размотрена су и тема екологије и климатских промена у свету, која су већ годинама предмет посебне пажње патријарха Вартоломеја.

Патријарх је истакао да у Америци православни верници, не само Грци, уживају потпуну слободу. Сусрет је протекао у знаку „добре воље и учтивости“. Уз патријарха су били, осим архиепископа Димитрија, и митрополити галски, корејски и халкидонски.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1024/tekst/kroz-hriscanski-svet/

[Guest Оливера]

ПИТАЊЕ ДРЖАВЉАНСТВА

Цариградски патријарх Вартоломеј предузима мере како би, када буде биран његов наследник, сваки митрополит могао да буде могући кандидат. По турским прописима, и кандидат за патријарха и учесници изборног сабора морају бити турски грађани. Патријарх је сада затражио од свих митрополита који имају седишта ван Турске, у Америци (северна, са Канадом, и јужна), Аустралији са Азијом (Кореја, Хон Конг) грчка подручја под Цариградом (Крит, егејска и јонска острва и северогрчке тзв. Нове територије) да му доставе молбу за примање турског држављанства коју ће патријаршија проследити надлежним органима у Анкари. Сматра се да ће се оно одмах одобрити, пошто је премијер Ердоган то на неки начин обећао патријарху приликом њиховог недавног сусрета.

При избору патријарха, списак са кандидатима се мора доставити турској влади која има право да неко име „избрише“. Тако је било и када је биран патријарх Вартоломеј, који је рођен у Турској. Тада влада није имала ниједну примедбу. У међувремену је турска држава водила рестриктивну политику. Иако је забранила да чланови Св. Синода или других патријаршијских тела буду архијереји страног држављанства, ова мера, иако је и даље на снази, не спроводи се са строгошћу и толерише се њено заобилажење.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1024/tekst/kroz-hriscanski-svet/

[Guest Оливера]

Премијер Белгије у посети Васељенском Патријарху

Његова Свесветост Васељенски Патријарх примио је јуче у Фанару, Његову Екселенцију Ива Летерна, премијера Белгије.

Белгијски премијер је том приликом посетио и цркву Светог Ђорђа и рекао: "Било је врло занимљиво што сам посетио корене хришћанске вере у овом светском региону. Православна Црква, као један од тих корена, уједињује цело друштво."

Извор: www.archons.org

СПЦ

[Guest Оливера]

Константинопољски Патријаршија – је једна од Аутокефалних Помесних Православних Цркава.

Историја Константинопољске Патријаршије почиње од  330 г., када је на месту древног насеља Византије (Византиона), основан град Константинопољ. Пошто је он постао главни град Византијске империје, тако је значење Константинопољске цркве стално расло,и временом је она постала прва по реду између осталих Православних Цркава. Канонска територија — Турска (6 епархија, 10 манастира и 30 духовних школа) и Грчка. Под јурисдикцију Константинопољске Патријаршије потпадају такође и неколио епархија у Западној Европи, Северној и Јужној Америци, Аустралији и Новом Зеланду, и Светој Гори. Под њеном јурисдикцијом је и Финска Аутономна Православна Црква (канонска територија - Финска).

За ЖРУОливера

http://www.hristianstvo.ru/orthodoxy/churches/konstantinopol/

Константинопољска Паријаршија, званични сајт.

http://www.ec-patr.org/

Биографија Патријарха Вартоломеја. О Патриархату.  Званични документи. Свети и подвижници. Линкови. Молитве, иконе. Византијско појање (тексты и музыка в формате Real Media).

http://www.ec-patr.org/

[Guest Оливера]

АПЕЛ АМЕРИЦИ ЗА ЗАШТИТУ КОНСТАНТИНОПОЉСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЊУЈОРК, 31. децембра – Првојерарх Православне Америчке Архиепископије Цариградске Патријаршије упутио је писмо предсједнику Бараку Обами, као и другим високим званичницима у Вашингтону, у жељи да обрати њихову пажњу на положај патријарха Константинопољског Вартоломеја у Турској.

Архиепископ Амерички Димитрије обратио се предсједнику Обами, подпредсједнику Џоу Бајдену, државном секретару Хилари Клинтон, предсједнику Представничког дома Ненси Пелоси, и представнику Демократа у Сенату Харију Риду, тражећи заштиту Патријарха.

У писмима се такође тражи подршка у обезбјеђивању права Константинопољске Патријаршије у свом раду.

Архиепископ Димитрије је написао ова писма након што је Анкара изразила своје незадовољство коментарима у интервјуу на америчкој телевизији CBS, током кога је патријарх Вартоломеј описујући опхођење турских власти према себи, рекао да се често осјећа „распет“ и као „грађанин другог реда“.

Избор патријархових ријечи је изазвао негодовање у Анкари. „Сматрамо употребу аналогије са распећем изузетно несрећном… Желио бих да ово посматрам као лапсус“, казао је министар спољних послова Турске, Ахмет Давуготлу. „Не можемо прихватити поређења која не заслужујемо“.

Министар је одбацио критике да Турска дискриминише своје грађане на вјерској основи. Између осталог, патријарх Вартоломеј се већ дуго времена залаже за поновно отварање православне богословије на Халки, коју су турске власти затвориле 1971.

„Турска влада би била задовољна када би се Патријаршија угасила или иселила, али ми вјерујемо да се то неће догодити“, казао је Патријарх CBS телевизији. „За нас је ово продужетак Јерусалима и подједнако света земља. Радије ћемо остати, макар повремено били и распињани“.

Објављено од стране svetigora на 31/12/2009

[Guest Оливера]

ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ: “ПАТРИЈАРШИЈА УМИРЕ”

ИСТАНБУЛ, 25. децембра – Након критике турских власти поводом интервјуа патријарха Константинопољског Вартоломеја на америчкој телевизији, у коме је рекао да се у Турској осјећа као „распет“, Патријарх је изјавио да су медији пренагласили његов коментар, али да се проблем затворене богословије на Халки мора ријешити.

„Немамо ваздуха, Патријаршија умире“, изјавио је Патријарх за дневне новине Милијет.

„Шта да радимо ако не можемо да образујемо свештенство. Наши архијереји у Европи имају преко 70 година, а овдашњи по 75.“, казао је патријарх који у фебруару и сам пуни 70 година.

„Богословија је отворена за вријеме Отоманског царства и Ататурк је није затворио. Неправедно је затворена 1971. године, зато што није имала статус универзитета“, казао је Патријарх и додао да је отворен за било који оквир у коме ће ова богословска установа поново бити отворена. „Нека то буде статус школе, универзитета или било који други, желимо да образујемо свештенство и држава би требала да нам за то пружи прилику“.

Патријарх Вартоломеј је још рекао да би по Лозанском споразуму, који је потписан 24. јула 1923. између Тројне Антанте и новоустановљене Турске Републике, богословија на Халки морала бити отворена.

„Мањине имају право да отварају школе за религиозно образовање које ће саме финансирати, каже се у Лозанском споразуму. Ми смо имали једну која сада затворена, не тражимо специјална права, само она која имамо по Лозани“.

Објављено од стране svetigora на 25/12/2009

[Guest Оливера]

РОЖДЕСТВЕНСКОЕ ПОСЛАНИЕ СВЯТЕЙШЕГО ПАТРИАРХА КОНСТАНТИНОПОЛЬСКОГО ВАРФОЛОМЕЯ

Братья сослужители и возлюбленные о Господе чада!

«Небо и земля днесь совокупишася, рождшуся Христу: днесь Бог на землю прииде, и человек на небеса взыде»! (стихира самогласна на литии праздника Рождества Христова).

Расстояние и пропасть между Богом и человеком, образовавшиеся вследствие человеческого греха, упразднились полным восприятием Единородным Сыном и Предвечным Словом Божиим человеческого естества.

Воплощение Сына, по «благоволению Божию», то есть согласно первому и всецелому желанию, упраздняет любые расстояния, соединяет небо и землю и связывает творение с Творцом!

«Днесь благоволения Божия предображение и спасение человеков проповедание», – воспевала Церковь на праздник Введения Пресвятой Богородицы, открывавший, благодаря посвящению блаженной Марии храму и Ее подготовки к тому, чтобы стать вместилищем невместимого Бога, путь к Божественному Домостроительству по плоти и предвозвещавший наше спасение.

«Днесь спасения нашего главизна и еже от века таинства явление, Сын Божий Сын Девы бывает», – снова воспевала Церковь на праздник Благовещения, когда совершилось от Святого Духа бессеменное зачатие Непостижимого в святой утробе Богоматери, и Божественное естество начало «составляться» с человеческим, и Бог стал Человеком, «чтобы мы стали богами», по выражению святителя Афанасия Великого.

Итак, «благоволение», которое приветствовалось на праздник Введения, и спасение, которое «стало главизной» и явилось при Благовещении, ныне, в великий и святой день Рождества Христова, стало осязаемой действительностью! Днесь «Слово плоть бысть и вселися в ны» (Ин. 1: 14) и ангелы торжественно празднуют это событие, воспевая: «Слава в вышних Богу, и на земли мир, в человецех благоволение»! (Лк. 2: 14)

Воплощением и Вочеловечением Слова уже потенциально совершилось спасение рода человеческого. Поскольку те, кто, уверовав во Христа, живут жизнью, согласно этой вере, заповедям и всему учению Иисуса, возносятся благодаря такой богоугодной жизни и становятся друзьями и общниками Бога! Они становятся «причастниками Божественного естества» (2 Пет. 1: 4), богами по благодати! И это происходит исключительно в Церкви, где человек возрождается во Христе, усыновляется Отцом в святом крещении и далее, благодаря святым таинствам и возделыванию добродетели, наполняется Божественной благодатью и Духом Святым и возрастает «в мужа совершенна, в меру возраста исполнения Христова» (Еф. 4: 13), до тех пор, пока не скажет с апостолом Павлом: «Живу уже не я, но живет во мне Христос» (Гал. 2: 20). Совершенствующихся таким образом Христос считает не просто Своими друзьями или братьями, а признает их членами Своего тела. Потому с высоты Креста Он говорил Божией Матери о евангелисте Иоанне: «Жено, се сын Твой», а Иоанну: «Се, Матерь твоя» (Ин. 19: 26–27).

Итак, Рождество широко отверзает человеку дверь для того, чтобы стать Христом и богом по благодати, и именно ради этого «празднует в радости вся тварь, и небеса с нами веселятся» (стихира на хвалитех 28 декабря) в этот знаменитый и спасительный день!

С этими радостными и вселяющими надежду словами, с теплыми праздничными поздравлениями и сердечными патриаршими пожеланиями мы обращаемся по случаю «главного праздника» с освященной кафедры Вселенского Патриархата на Фанаре ко всем в мире любезным и желанным чадам святейшей Матери-Церкви, к священнослужителям всех степеней, монашествующим и мирянам, начальствующим и подчиненным, малым и великим, ко всем в напастях, скорби, нужде и испытании сущим.

Пусть родившийся в вертепе и в яслях возлежавший Предвечный Сын Божий и нас ради Сын Человеческий соделает всех нас достойными Своей умалительной любви и Своего святого и полоняемого домостроительства по плоти!

+ Патриарх Константинопольский Варфломей

Фанар, Рождество Христово, 2009 года

Перевел с греческого Анатолий Чуряко

http://www.pravoslavie.ru/

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Византијско појање са званичног сајта.

http://www.ec-patr.net/img/sima.jpg

Hymns of the Triodion period

Hymns of the Holy Week

Hymns of the Pentecostarion period

Песме су у Рејал Плејер формату.

[Guest Оливера]

The Patriarchal Church of St. George

[Guest Оливера]

ПРАЗНИК ЦАРИГРАДА

Као и сваке године, на Фанару је прослављен празник Светога Андреја Првозваног, небеског заштитника Констанинопољске патријаршије. Као што је постало уобичајено, из Ватикана су овим поводом на Фанар дошли изасланици папе римског. Кардинал Валтер Каспер уручио је поруку папе Венедикта Шеснаестог, у којој он износи гледишта на „Петрову службу као дар Господњи Цркви”, који не значи моћ, већ „еклисиологију заједништва, служење јединству, истини и љубави”. Бискуп Рима председава у љубави, као Servus Servorum Dei, у том смислу треба тражити форме његовог служења.

Патријарх Вароломеј је изнео да долазак делегације представља израз жеље да се током протеклог хиљадугодишта накупљене препреке уклоне и постигне „пунина заједништва”. Настављен је „дијалог љубави и истине”, иако он повремено наилази на препреке, али милошћу Божјом наставља се.

Аутор:  Живица Туцић, Број 1026, Рубрика Кроз хришћански свет

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1026/tekst/kroz-hriscanski-svet/

[Guest Оливера]

ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА

Цариград ће ове године бити европски „главни град културе“, под мотом „Где се културе сусрећу“. Отвориће се нови велики градски музеј, реновира се Топкапи поставка а отвориће се и музеј византијских древних икона. Представник патријаршије је саопштио да она од турских и градских власти није укључена ни у један пројекат, „као да не постоји“. Град са 17 милиона становника као да жели да прећути да има хришћанску мањину са изузетном традицијом.

У вези са статусом Патријаршије ништа се не мења, иако Анкара стално то обећава. Не једном је преко владиних медија најављено да се отварање православне академије на Халки очекује „врло брзо“. Патријарх је молбу поднео 19 пута, мада, када је сусретао турске политичаре, они нису били спремни да се разговара на ту тему. Интервенисали су патријарх Кирил, папа Венедикт, председник Обама. Патријаршија има утисак да су ови поступци били, изгледа, контрапродуктивни и изазвали у Анкари инат.

У Сталном Синоду који има 12 чланова, половину чине архијереји са епархијама ван Турске, што влада не одобрава, али за сада не спречава. Патријарх у тренутку избора не сме бити је страни држављанин. Ова одредба раније није постојала. Када је 1948. изабран патријарх Атинагора, архиепископ Америке, одмах при доласку на Фанар примио је турско држављанство. Саопштава се да патријаршија има у Турској 40 свештеника, већином старијих, многи пред пензијом, који служе у 80 храмова. Грчка школа у Цариграду има „мање ученика него грчка школа у Бечу“.

Дискриминацију доживљавају и школска деца, што је стигло и до Европског суда. Ђаци морају да пред свакодневну наставу изговоре „ученичку заклетву“, да ће волети Турску више него саме себе и да ће следити пут Ататурка.. „Срећа је у томе бити Турчин“, стоји на крају заклетве за ученике.

Извор: Православље

[Guest Оливера]

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ ФОРМАЛНО ОСТАО БЕЗ СЕДАМДЕСЕТОГ РОЂЕНДАНА

Објављено од стране Светигора на 1. март 2010.

ИСТАНБУЛ, 28. фебруара - Патријарх Вартоломеј Први формално није могао обиљежити свој 70. рођендан; јер је рођен преступне 1940. године, 29. фебруара – а тог датума нема у календару за 2010. годину.

Ако Вартоломеј Први проживи још десет година, он може обиљежити свој осамдесети рођендан; 2020. година ће бити преступна. Без обзира на ту „техничку неподударност“, многи религиозни лидери су Константинопољском патријарху честитали јубилеј, међу њима и Папа Римски Бенедикт Шеснаести.

Патријарх Вартоломеј (у свијету Димитрис Архондонис) рођен је на турском острву Имврос 29. фебруара 1940. године. Школу је завршио у Истанбулу, богословију на Халки. Од 1961. до 1963. г. био је резервни официр у Турској армији. Црквено право је изучио у Швајцарској и у Минхену, доктор богословије је постао на Папском Источном институту у Риму.

1961. године је замонашен под именом Вартоломеј. 1973. године хиротонисан је за архијереја са титулом Митрополита филаделфијског. 18 година је управљао Патријарашким кабинетом. 1990. године послије смрти свог духовног оца, Митрополита халкидонског Мелитона (Хациса) назначен је на његову катедру. Изабран је за 232. поглавара Константинопољске цркве 22. октобра 1991. године.

Пуна титула Вартоломеја Првог гласи: „Његова Божанствена Свесветост Архиепископ Константинопоља – Новога Рима и Васељенски Патријарх“.

За вријеме своје патријарашке службе, Вартоломеј се показао као активни заштитник животне средине, добивши за то надимак „зелени Патријарх“.

Овдашњи поглавар Константинопољске цркве је познат и као активан учесник екуменског покрета. У својој последњој циркуларној посланици, поводом Недјеље православља (21. фебруара 2010.г.) он се, по обичају, изјаснио за учешће Православне цркве у дијалогу са другим хришћанским конфесијама.

http://www.blagovest-info.ru/index.php?ss=2&s=3&id=32826

[Guest Оливера]

Држављанство

Пре више месеци, цариградски патријарх Вартоломеј обавестио је све архијереје који живе и делују ван Турске да би пожељно било да преко Патријаршије поднесу захтев за добијање турског држављанства, како би, када буде биран његов наследник, могли бити кандидати. Турска не допушта да за патријарха буде изабран страни држављанин.

Десет митрополита са Крита, који има полуаутономан статус од Патријаршије, са архиепископом ираклионским Иринејем као првим међу њима, позитивно су реаговали на иницијативу патријарха. Такође и митрополити Додеканеских острва, док су архијереји из Америке обавестили већином да нису заинтересовани за понуду.

Патријарх Вартоломеј (рођен 1940) жели да листа могућих кандидата будућег избора буде што дужа. У договору са турским премијером Р. Ердоганом нађена је, по мишљењу Патријаршије, „најбоља солуција”.

Извор: Православље - број 1030