Вести из Константинопољске Патријаршије

[draganzzz]

Mislim da tema o Estonskoj Crkvi moze ovde!  greengrin

Pravoslavna crkva Estonije donela je odluku da se od 1. januara 2012. primenjuje novi kalendar.

Od 88 učesnika sabora, održanog u Talinu 73 je glasalo za promenu, jedan glas je bio protiv, a 14 uzdržanih.

Poglavar ove crkve, mitropolit talinski i cele Estonije Stefan Haralambidis je odluku obrazložio stavom svepravoslavne konferencije u Carigradu 1923. koja je bila sazvana od patrijarha Meletija, da treba preći na računanje po gregorijanskom kalendaru zbog toga što on tačnije meri vreme.

Po julijanskom računanju, kao što je u Carigradu zaključeno, ostaje period posnog i cvetnog trioda, pred početak Uskršnjeg posta do praznika Duhova. Ovo će se sada primenjivati i u Estoniji.

Estonska pravoslavna crkva nema autokefalan već autonoman status. Njen poglavar je carigradski patrijarh.

U Estoniji je, nakon sticanja nezavisnosti 20. avgusta 1991. došlo do podele u pravoslavlju. Jedan deo klira i naroda je želeo autonomiju i odvajanje od Moskovske patrijaršije, obnavljajući crkvenu autonomiju stečenu tomosom iz 1923.

Sada postoje dve pravoslavne crkve u ovoj zemlji.

Estonska apostolska pravoslavna crkva ima autonoman status od Carigrada. U bogosluženju ona koristi estonski jezik.

Druga je, Estonska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije, ona ima 23 parohija i 60 klirika.Njen poglavar je mitropolit Kornilije. Tomos o autonomiji dobila je 1993. godine od Moskve.

Estonija ima 1,4 miliona stanovnika, 25% su Rusi. Samo 30% stanovnika se deklariše kao pripadnici neke od crkava. Većina ih je u Estonskoj evangelističko-luteranskoj (protestantskoj) crkvi., prenosi Via.

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2011&mm=06&dd=16&nav_id=519380

[draganzzz]

Po julijanskom računanju, kao što je u Carigradu zaključeno, ostaje period posnog i cvetnog trioda, pred početak Uskršnjeg posta do praznika Duhova.

Znaci prelaze na kalendar Milutina Milankovica  greengrin

[obi-wan]

Vec imamo temu...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,15080.0.html

[Guest]

МИТРОПОЛИТ КАЛИСТ (ВЕР) ПРИМИО ПОЧАСНИ ДОКТОРАТ ЊУЈОРШКОГ ФАКУЛТЕТА СВ. ВЛАДИМИРА

Објављено од стране Светигора на 12. септембар 2011.

ЊУЈОРК, 11. септембра – Препознавши мноштво дарова којима је високопреосвећени Калист (Вер), митрополит Диоклијски (Константинопољске Патријаршије), обогатио Православну Цркву и хришћане широм свијета, Богословски факултет светог Владимира донио је одлуку да га прогласи почасним доктором богословља. Докторат је Његовом Преосвештенству, на празник Рођења Пресвете Богородице (по новом календару 8. септембра) уручио декан Факултета, протојереј Џон Бер.

Митрополит Калист, чувени аутор, професор и предавач држао је катедру из Православног богословља на Оксфордском универзитету до 2001. године, када је умировљен. Међу његовим студентима био је и о. Џон Бер, који је овом приликом окупљенима пренио неколико топлих успомена из студентских дана.

Примивши докторат, Митрополит је захвалио факултету, рекавши: „Велика ми је радост да данас говорим на Факултету светог Владимира и част ми је што ме ова институција удостојила овог доктората. Увијек сам високо цијенио Факултет светог Владимира, сматрајући га импозантним генератором Православља и свједоком, не само на Западу, већ широм свијета“.■

[Guest]

ДРУГА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ПАСТИРСКУ БРИГУ У ЗДРАВСТВУ ЈЕ У ПРИПРЕМИ

Објављено од стране Светигора на 26. септембар 2011.

РОДОС, 25. октобра – Отпочеле су припреме за Другу међународну конференцију Васељенске Патријаршије за Пастирску бригу у здравству. Конференција ће бити одржана на Родосу од 12. до 16. октобра.

До сада је регистровано око 150 представника. У раду Конференције учествоваће представници свих епархија Васељенске Патријаршије, као и представници осталих помјесних православних Цркава, богословских школа и црквених академија, заједно са стручњацима (љекарима, медицинским сестрама, социјалним радницима итд.) који брину за обољеле. Представници других хришћанских заједница и разних организација укључених у здравство такође ће учествовати у овом догађају.

Тема Конференције биће „Брига пред капијом смрти“. Излагања ће бити концентрисана на тему смрти и обрађиваће је из медицинске, богословске, философске, психолошке и пастирске перспективе, са посебним нагласком на бригу о обољелима од неизлјечивих болести.

Прва међународна конференција Васељенске Патријаршије за Пастирску бригу у здравству одржана је на Родосу 2008.■

[Guest]

Архиепископ амерички Константинопољске Патријаршије разговарао са турским премијером

28 среда сеп 2011

Posted by radiosvetigora

Предстојатељ Америчке архиепископије Константинопољске патријаршије, , сусрео се у петак са премијером Турске Реџепом Тајип Ердоганом, који се налази у Њу Јорку због засиједања Уједињених Нација.

У 45-минутном приватном састанку, Архиепископ Димитрије, егзарх Константинопољског трона у Америци, захвалио је Премијеру у име Америчке архиепископије за став који је његова Влада заузела према Константинопољској патријаршији. Првенствено наводећи недавнуа одлука да се мањинама у Турској врати њихово власништво, да се архијерејима Константинопољске патријаршије омогући турско држављанство, чиме ће се проширити број кандидата за избор Патријарха у будућности, дозволу Патријарху константинопољском да служи у разним историјским црквама и манастирима у Малој Азији и Понту, као недавно у манастиру Сумела на Црном Мору, и коначно повраћај сиротишта на Принцес острвима.

Поред тога, Архиепископ је премијеру Ердогану поновио молбу Патријаршије да се поново отвори Богословија на Халки, која је затворена прије 40 година. У разговору који је услиједио, Премијер је захвалио Архиепископу на посјети и увјерио га да ће се Влада и у будућности бавити питањима права Константинопољске патријаршије и других мањина у Турској.

[Guest]

Конференција за пастирску здравствену негу

29. Септембар 2011 - 12:45

Друга међународна Конференција Константинопољске Патријашије за пастирску здравствену негу ће бити одржана на Родосу, у Грчкој, у периоду од 12. до 16. октобра 2011. године. Ову Конференцију ће, са благословом Константинопољског Патријарха Вартоломеја организовати Мрежа Константинопољске Патријаршије за пастирску здравствену негу.

Тема Конференције ће бити „Нега пред вратима смрти“. Презентације и радионице ће се бавити проблемом смрти са медицинске, богословске, философске, психолошке и пастирске тачке гледишта. Посебно ће бити наглашена палијативна нега и медицинска, психолошка и духовна нега која се пружа онима који болују од неизлечивих болести и који су на самрти.

Због очигледне чињенице да нега која се пружа особама које су „пред вратима смрти“ постаје све сложенија и тежа, треба истражити многа теоретска питања, дати одговоре на њих и предузети многе практичне кораке како би се свакој потребитој особи пружила помоћ. На овој Конференцији ће присуствовати представници свих митрополија широм света које духовно и административно припадају Константинопољској Патријаршији, представници митрополија Грчке Цркве и других аутокефалних Православних Цркава, представници богословских школа, факултета и академија. Скупу ће такође присуствовати и доктори, медицинске сестре и социјални радници.

Извор: Православље

[Guest]

Допринос Свете Горе европској традицији

29. Септембар 2011 - 12:47

Конференција посвећена „Доприносу Свете Горе религиозном и интелектуалном предању Европе“ одржана је почетком јула у Салзбургу. Ову конференцију је организовао Светски јавни форум „Дијалог цивилизација“. Учесници ове конференције били су: бивши генерални секретар Савета Европе, Валтер Швимер, представници пријатеља Свете Горе, Институт за православне хришћанске студије, Амстердамски центар за православно богословље, представници јавних и државних органа, представници римокатоличке цркве и цркве Енглеске, представници научних заједница као и клирици из Руске, Грузијске и Грчке цркве као и из других православних цркава и братства из манастира са Свете Горе.

На почетку конференције је прочитана порука Митрополита Илариона која гласи: „Европска цивилизација постоји захваљујући хришћанству, а њене основне вредности, начин размишљања и морални закон који су вековима преовладавали потичу од јеванђелске мисије Христових ученика, мисије која је обухватала све народе тадашње екумене... Свест о доприносу који је Света Гора дала верском и моралном предању Европе довела нас је до важног задатка – да јединствен свет Свете Горе сачувамо за будуће генерације. Тај свет су начиниле руке вишенационалних монашких заједница које живе посебним начином живота“.

Архимандрит Јефрем, игуман Манастира Ватопед, једног од највећих манастира на Светој Гори, у свом обраћању је истакао да „савремени човек, који је изузетно напредовао у технолошким и економским достигнућима, не успева да пронађе свој унутрашњи мир а то је присуство Христа у нашим срцима. Света Гора је место мира, покајања, скромности и радости као посебно стање светости које је плод присуства Духа Светога“.

Током ових седница, учесници конференције су једнодушно говорили о очувању једиственог статуса Свете Горе, о потреби да се избегне претварање Свете Горе у слободну туристичку зону као и да се очува самосталност унутрашњег живота манастира.

Валтер Швимер, председавајући Међународног одбора Дијалога Цивилизација је истакао да је „Света Гора важна за културно наслеђе читавог света али је она на првом месту битна за духовно и инетелектуално наслеђе Европе. Из тог разлога је неопходно да то место буде заштићено“.

Извор: Православље

[Guest]

Пренешене новооткривене мошти свете мученице Киране

12 среда окт 2011

Posted by radiosvetigora

У граду Оса ( 35 км сјеверо-источно од Солуна) 11. октобра Константинопољски патријарх Вартоломеј I и Архиепископ атински и све Грчке Јероним II и двадесетак архијереја Константинопољске и Грчке православне цркве учествовали су у преносу мошти свете новомученице Киране, која је пострадала за хришћанску вјеру 1751. године.

Свету Кирану је красила необична љепота, и османски чиновник који је сакупљао порез ријешио је да је ожени. Међутим, никако није могао да је наговори да прими ислам. Разјаривши се, предао је Кирану суду у Солун, окрививши је да је она обећала да ће се удати за њега и постати муслиманка, али је затим одбила. По законима Османске империје одрицање од ислама и чак од намјере да се прими ислам, кажњавало се смртном казном.

Кирана је одговорила судији да је она хришћанка и да има само једног младожењу – Спаситеља за којега је спремна да живот да. Бацили су је у тамницу гдје је умрла након разних мучења, оставши вјерна хришћанској вјери.

Кратко вријеме прије посјете Патријарха Вартоломеја, Киранине мошти су на чудесан начин обретене у олтарском дијелу старога храма светих Таксиарха (тј. чиноначалника архистратига Михаила и Гаврила) у Оси. Свечана литија је пренијела мошти у цркву свете Киране у Оси.

[Guest]

Црква на „нултој тачки“ добила дозволу за изградњу

15 субота окт 2011

Posted by radiosvetigora

Након вишегодишњих преговора, Православна архиепископија Америке (Константинопољке Патријаршије), коначно је добила дозволу за обнову цркве светог Николе у Њу Јорку, порушене у терористичком нападу 11. септембра 2001.

Гувернер Њу Јорка Ендрју Куомо позвао је у петак 14. октобра архиепископа Америчког Димитрија, архијереје Светог Синода Архиепископије и свештенство парохије светог Николе, у свој њујоршки кабинет, ради потписивања споразума.

Архиепископ Димитрије је тим поводом изјавио: „Захвални смо нашем уваженом гувернеру и драгом пријатељу Ендрју Куому што је помогао да се оствари сан који смо гајили десет дугих година. Црква светог Николе, која ће се уз Божију помоћ поново подићи на ‘нултој тачки’, гдје је 85 година стајала духовно зрачећи, је потврда значаја вјерских слобода и искуства за све Њујорчане и све Американце. Поново ћемо палити свијеће у цркви светог Николе и сјећати се оних које смо изгубили, и оних хероја који су тако племенито жртвовали своје животе“.

[Guest]

Уснуо у Господу митрополит аустриjски Михаил Стаикос

19. Октобар 2011 - 13:50

Митрополит бечки и аустријски Цариградске Патријаршије и егзарх Угарске Михаил (Стаикос), послије краће и тешке болести, упокојио се јуче у поподневним часовима у Бечу.

Вијест о упокојењу митрополита Михаила објавиле су најзначајније информативне агенције и медијске куће Беча и Аустрије. Велики број информативних наслова окаректерисали су га као изузетну личност и достојног представника Православне Цркве у Аустрији. Митрополитовом заслугом Православна Црква у овој земљи са готово 500.000 православног живља, постала је значајан чинилац у овдашњем јавном и културном животу. Његов одлазак је велики и тешко надокнадив губитак не само за православне у Аустрији него и за све оне који су га поштовали и признавали.

Међу њима први се огласио бечки надбискуп, кардинал Шенборн, изјавом за Kathpress и Radio Stephansdom, да је смрћу митрополита Михаила дубоко погођен, изгубивши великог пријатеља и брата” додавши: “Али и поред овог великог бола можемо бити Богу захвални да смо га могли имати као велики узор хришћанског заједништва у Аустрији“.

Велико поштовање указивале су му значајне личности не само из црквеног већ и из политичког, културног и, уопште, јавног живота унутар и ван граница земље Аустрије. Круну његових заслуга овјенчале су Грчка, његова отаџбина, и Аустрија, његова домовина, како је то и сâм често умио да каже, недавним највећим државним признањем Аустрије, орденом части са златном звијездом за заслуге, као и највишим одликовањем Грчке. Приликом саме додјеле ордена од стране предсједника Аустрије Фишера, величан је његов нанадмашан труд на успостављању и његовању међуцрквених односа, као и на интеграцији православних у новој домовини и то у хармоничној вези националног и вјерског идентитета.

Доследно се залагао за проширење Европске уније, прије свега за учлањење православних земаља Источне и Јужне Европе. Често је истицао да без Православне Цркве и без заједничке екуменске будућности Источне и Западне Цркве не може ни бити говора о јединственој Европи. Његова јавна обраћања била су увијек пуна ријечи захвалности земљи домаћину, гдје националне и вјерске мањине не представљају никакво оптерећење већ, напротив, чине обогаћење овдашње заједнице.

Прилив православног живља сâмо по себи је проширио пастирску дјелатност наше Цркве, па је и Митрополитова улога у његовом двадесетогодишњем јавном презентовању Православља на овим просторима од изузетног значаја. Његовим залагањем, још од самог избора за митрополита Аустрије године 1991, православни су, ево већ пуних двадесет година, имали могућност сопстевеног организовања вјерске наставе у многобројним јавним школама.

Личним ауторитетот и сопственим трудом оставио је неизбрисив траг, доприносећи унапређењу вјерске наставе. Учествовао је у оснивању Више црквено педагошке школе у Бечу, гдје су и православни по први пут добили могућност да на њемачком говорном подручју сами образују наставни кадар за потребе предавања православне вјерске наставе у Аустрији.

Октобра мјесеца 2010. године, на оснивачкој сједници православних епископа у Аустрији, којом је лично предсједавао, основана је Православна епископска конференција Аустрије. Његовом иницијативом она је у допуњеном Закону о православним Црквама у Аустрији јула мјесеца ове године и законски призната. Овом измјеном Закона о православнима из 1967. (Orthodoxengesetz) и Српска Црква је по први пут добила могућност да њена надлежна епархија буде законски призната са правом јавног гласа, што је до сада било право само црквених општина.

На крају нам остаје једино да закључимо да су православни у Аустрији његовом смрћу остали без свог духовног оца и великог борца, али његов незаборавни лик и дјело остаће да живи у срцима и мислима оних који су га познавали и вољели.

Вечан му спомен!

Бранислав Ђукарић, теолог, Беч

19. октобар 2011.

[Анастасија]

Уз учешће Патријарха српског Иринеја и грузијског Илије, Архиепископа албанског Анастасија, јерараха Васељенске Патијаршије из Европе, САД-а, са Крита, Додеканеских острва и Митрополија „Нових Земаља“, Амбасадора Америке, Грчке, Србије, Грузије чија су седишта у Анкари, прославњена је двадесетогодишњица од избора за Васељенског Патријарха г. г. Вартоломеја. Вечеру Њему у част организовао је у Цариграду Архиепископ Амерички, г. г. Димитрије са поглаварима Васељенске Патријаршије из САД-а.

Амерички председник Барак Обама, председник Турске г. Абдулах Гјул, премијер Турске г. Тагип Ердоган и министри спољних послова Америке, гђа Хилари Клинтон и Турске министар г. Ахмет Давутоглу честитали су путем телеграма.

„Ви сте Патријарх који је слуга међу нама“, рекао је Архиепископ Димитрије, ретроспективно гледајући на велико дело и патријаршијску службу Васељенског Патријарха Вартоломеја.„Захваљујем Богу, што ми је пружио прилику да „служим чуду које се зове Васељенска Патријаршија“, одговорио је узбуђен Патријарх Вартоломеј који је дефинисао своју патријаршијску службу као „превелика титула, претешка одговорност“.

Патријарх је споменуо Адмирала Константина Канариса, за кога се каже да је рекао онима који су хтели да га похвале „ Захвалан сам Богу што је допустио малом морнару, са једног грчког острва – од најмањих –да учини за своју Домовину нешто.““Захвални смо и ми Богу, јер је унапредио и благословио и оног који сада говори,а који потиче са једног малог и неугледног острва, да учини нешто да би вера Нације остала жива и морал неподчињен.“

За pouke. org

Превела са грчког,Јелена Стојменова

[Фарисеј]

На многаја љета његовој свесветости !

[Оља]

Друга међународна конференција за пастирску негу

31 понедељак окт 2011

Posted by radiosvetigora

С благословом Његове Светости Васељенског Патријарха Вартоломеја I, а у организацији мреже за пастирску здравствену бригу Васељенске Патријаршије, од 12. до 16. октобра је на Родосу одржана Друга Међународна конференција за пастирску здравствену негу са темом „Нега пред вратима смрти“. Предавања и презентације у фокус су ставили смрт која је сагледана са медицинске, теолошке, философске, психолошке и пастирске перспективе са посебним нагласком на палијативну негу, негу код куће и хоспис програме за оне који пате од неизлечивих болести и који су у последњој фази живота.

У раду конференције учествовало је преко 150 представника свих помесних цркава, представници теолошких факултета и високошколских институција, као и велики број доктора, медицинског особља, психијатара и психолога, социјалних радника и философа. Представници других хришћанских деноминација из западне Европе и организације које се баве здравственом негом присуствовали су, такође, раду Конференције. С Благословом Његовог Преосвештенства Владике Милутина у име Ваљевске Епархије и Здравственог центра Ваљево на овом скупу учествовали су духовник ваљевске болнице о. Радомир Алексић и докторка Ивана Ђенадић, специјалиста интерне медицине Одељења онкологије са палијативном негом Опште Болнице Ваљево.

Како и сама тема конференције каже, петодневни скуп бавио се питањем неге пацијената који су пред вратима смрти и за које савремена медицина не нуди излечење. То су углавном пацијенти у последњим стадијумима неизлечивих болести. Приступ теми био је свеобухватан и комплексан. Реферати и предавања били су сврстани у теоријски и практични део.

Првог радног дана конференције, после уводног реферата Елисавете Патираки о палијативној нези, теолошким питањима смрти и умирања бавили су се Архимандрит Натанаел Симонидес, који говорио је на тему „Шта људско достојанство и квалитет живота значе у односу на смрт“?, док је Његово Преосвештенство Владика Максим говорио о страху од смрти. Оба предавања су тему смрти приказала у светлости православног поимања и црквеног предања. Уважени професор г. Христо Јанарас и психијатар гђа Ана Потамиану теми су пришли са философског и теоретског становишта. Практичним питањима палијативне неге бавили су се пре свега здравственици радници у својим излагањима, али и болнички духовници. Такође је истакнут и значај образовања и обучености здравствених радника који брину о умирућој особи.

На позив о. Илијаса Анастасопулоса, духовника болнице на Родосу, о. Радомир Алексић и др Ивана Ђенадић посетили су ову здравствену установу и том приликом упознали се са њеним радом. У недељу 16. октобра Његово Високо Преосвештенство Митрополит Никола Хаџиниколау началствовао је Светој Архијерејској Литургији уз саслужење још два епископа и већег броја свештеника из помесних цркава међу којима је био и отац Радомир Алексић.

Чињеница је да брига о онима који су пред вратима смрти постаје све више сложена и тешка. Због тога се намећу многи теоретски проблеми који се морају истражити, питања која се морају одговорити и практични кораци који се морају предузети да би се свакој особи понудила нега коју она заслужује. Тиме је значај ове конференције утолико већи што је покренута дискусија на ове теме у светлости православног поимања.

[Оља]

05 субота нов 2011

Posted by radiosvetigora

У четвртак 3. новембра на засиједању Светог Синода Константинопољске Патријаршије, којим је предсједавао Његова Светост Патријарх Вартоломеј, у патријаршијској цркви светог Георгија на Фанару изабрана су три нова митрополита: архимандрит Арсеније (Кардамакис), канцелар Митрополије Француске изабран је за митрополита Аустријског; епископ Троасе Сава (Зембилас) постављен је за наследника митрополита Максима на катедри Питсбуршке Митрополије у САД-у; и архимандрит Константин (Тсилис), канцелар Митрополије Хонг-Конгшке, изабран је за митрополита Сингапурског.