Вести из Константинопољске Патријаршије

[Guest]

Архиепископија америчка Константинопољске патријаршије упутила помоћ Митрополијама Крита и Додеканеса

22 петак јун 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Америчка архиепископија Константинопољске патријаршије је, на молбу Његове светости Патријарха константинопољског Вартоломеја, дио новца из „Фонда за помоћ народу Грчке“ додијелила Митрополијама Крита и Додеканеса.

Износ од 130 000 долара одвојен је за Архиепископију критску и осам Митрополија на Криту, а 60 000 долара за пет Митрополија Додеканеса и манастир на Патмосу.

Архиепископ Димитрије, предстојатељ Америчке архиепископије, је у писму архијерејима поменутих Митрополија истакао да је то „дар љубави парохија и појединаца Архиепископије америчке, који су, оним чиме су могли, одговорили на позив за солидарност и помоћ грчком народу у овом тешком периоду, упркос тешких економских услова који и овдје владају“.

[Guest]

Форум у Вајмару посвећен Светој Гори

26 уторак јун 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Од 23.до 26. јуна у њемачком Вајмару одржава се Међународна конференција „Света Гора – уникатно духовно и културно наслеђе савременог свијета“.

У њој учествују монаси древних светогорских обитељи Симонопетра и Хиландар, разни представници монаштва и свештенства, научници, државни и јавни дјелатници, као и жене којима је приступ Светој Гори забрањен. Присутни су учесници из Русије, Грчке, Њемачке, Аустрије, Белгије, Италије, Велике Британије, Украјине, Србије, Румуније, Бугарске, саопштава РИА Новости.

Посебна пажња је поклоњена односу духовног и интелектуалног живота у хришћанству, савременој духовној пракси, монашким активностима у обитељи и ван ње, атонској традицији у савременој умјетности.

„Обезбиједити континуиетет живе монашке традиције, која храни својим животоворним соковима сву васељену, могуће је само очувањем уникатног статуса Свете Горе као самоуправне вишенационалне монашке „државе“.

Овај крупни форум посвећен Светој Гори, у Европи се организује по други пут. Организатори конференције су Свјетски друштвени форум „Дијалог цивилизација“, међународно друштво „Пријатељи Свете Горе“, Руски православни црквени фонд у Њемачкој.

[Guest]

Васељенска патријаршија тужи турску владу

10 уторак јул 2012

Posted by radiosvetigora in Некатегоризовано

≈ Оставите коментар

Грци у Истанбулу кажу да ће се први пут обратити суду како би се изборили за отварање теолошког семинара, који је затворен пре 40 година

Васељенску патријаршију издаје стрпљење: после многихпразних обећања да ће бити поново отворена теолошка школа код Истанбула,црквени великодостојници се, први пут, спремају да то питање покрену ипред судом.

„Уморили смо се, наше стрпљење истиче. Они (влада у Анкари)стално дају обећања, стварају утисак да је само питање тренутка када ћетеолошки семинар бити поновно отворен, али конкретног напретка нема”, кажу у Васељенској патријаршији у Истанбулу.

Али, у Патријаршији се не предају. Прво ће се, кажу, још једномобратити Министарству за образовање.„Ако не добијемо позитиван одговорспор ћемо покренути пред судом. Ми смо држављани Турске и нико не може данам одузме право на образовање”, цитира „Хуријет” извор у Васељенскојпатријаршији.

Теолошки семинар на острву Халки (на турском Хајбелијада), уМраморном мору, који је непрекидно радио скоро два века, затворен је 1971.године. Тај потез је повучен под изговором да све верске школе треба дабуду под контролом државе, што су православни великодoстојници енергичноодбацили. Ту је стављен катанац. Малобројни Грци, који су у Турскојпреживели многе погроме, верују да су били жртве политичких игара измеђуАнкаре и Атине због тадашњег заоштравања око Кипра.

Време неумитно ради за Васељенску патријаршију и у Анкари ће, преили касније, морати да схвате да ће ту историјску неправду морати да исправе, да треба да се ослободе притисака радикалних националиста који сетоме противе. Турска, која је кандидат за улазак у ЕУ, неће моћи даоткључа капије Брисела све док не врати кључ теолошке школе на Халкију.

На тај проблем је званичнике у Анкари упозорио и потпредседник САД ЏозефБајден приликом недавне посете Турској. У Бриселу такође кажу да и поредизвесног напретка још увек није довољно урађено за заштиту верскихмањина, пре свега Грка и Јермена. Слични апели стижу и из Ватикана, Грчке,Светског савета цркава.

У Васељенској патријаршији објашњавају да досад нису размишљалио подизању судске тужбе, јер нису желели да заоштравају односе са државомчији су становници. Поготово што је садашња влада, за разлику одпретходних, повукла неколико потеза који су имали повољан ехо међуприпадницима верских мањина: почело је враћање раније одузете имовине,обновљено је неколико цркава и манастира, док је више православнихсвештеника по кратком поступку добило турско држављанство. То јенезаобилазан услов да би неко могао да постане примус интер парес (првимеђу једнакима) у православном свету, што ће рећи васељенски патријарх,да би могао да обавља службу у овдашњим црквама. Први пут су стигла јаснаи чврста обећања да влада озбиљно разматра могућност за отварањетеолошке школе на Халкију.

„Турска разматра захтев Грчке (васељенске) патријаршије запоновно отварање теолошког семинара. Влада је обавезна да испуни свеоправдане захтеве наших грађана који вековима живе у овој земљи”, обећаоје потпредседник владе Булент Аринч приликом „историјске посете”Патријаршији у старом делу Истанбула. Он је те речи изговорио пре 18 месеци,али оне су до сада остале „мртво слово на папиру”.

У Васељенској патријаршији су сада одлучили да иду до краја. Уколико домаћи делиоци правде не прихвате њихов захтев, обратиће се, какосе сазнаје, и Европском суду за људска права у Стразбуру, који је досадпоказивао разумевање за њене захтеве за повраћајконфисковане имовине.

Војислав Лалић

Извор: Политика

[Zayron]

Znači sve su lagali, toliko su obećavali, taman se pomislilo da će sve bit u redu, prije nekoliko mjeseci je to tako izgledalo a sad opet veliko NIŠTA! Baš su od riječi! Toliko problema prave oko jedne jedine bogoslovije a nedaj Bože kad bi njima ko zatvorio ili ne dozvolio otvoriti i jednu jedinu od hiljadu škola i džamija po Njemačkoj, Francuskoj i Holandiji i svugdje drugdje na zapadu.

[Милан Меденица :)]

фино, најзад

[Guest]

Архиепископ амерички Димитрије: Грци из Америке ће и даље помагати отаџбину

27 петак јул 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

„Грчко-америчка заједница ће и даље помагати Грчку и њен народ“, подвукао је архиепископ Димитрије, предстојатељ Америчке архиепископије Константинопољске патријаршије, током сусрета са делегацијом Атинске архиепископије у Њујорку, 23. јула.

У свјетлу прогноза дугорочности економске кризе, архиепископ Димитрије је казао да ће Грци из Америке пружати подршку својим сународницима у отаџбини у оквиру својих могућности.

Архиепископ амерички је у својој резиденцији примио два званичника добротворне организације Атинске архиепископије „Апостоли“ и епископа Диавлејског Гаврила.

Овај сусрет је пружио прилику да се размотри добротворни рад Цркве у пружању помоћи угроженом народу Грчке и да се ускладе одређени аспекти сарадње.

[Ромејац]

Константинопољској патријаршији предат један од најстаријих храмова Милана

Грчка агенција црквених новости „Ромфеа“ саопштила је да је католичка Миланска архиепископија предала православној општини Италијанске митрополије Константинопољске патријаршије један од најстаријих храмова града – цркву Санта Марија Подоне, која је основана 871. године. Касније је здање више пута реновирано и дограђивано. Класична фасада је изграђена 1628-1634 године. Очуване су фреске из 14. вијека. 2004. године црква је рестаурирана.

Храм ће бити освештан 13. октобра 2012. године, а прва Божанствена литургија биће служена 14. октобра.

Православна грчка општина у Милану формирана је 20-их године ХХ вијека. Сада она броји 800 породица. Вјерници су добили парцелу, али нису имали новца да би подигли цркву. Послије Другог свјетског рата дата парцела је искоришћена за неко друго здање, али уз услове да на првом спрату те зграде буде подигнут православни храм. У том храму посвећеном Благовијестима до данас су служене службе.

Извор:

http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/08/16/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5/

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%98-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D1%83-%D0%BD%D0%B5%D0%B4-r1511

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436097/%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80-%D1%83-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-r1629

[Guest]

Помен жртвама геноцида над Грцима у Понту

21. Мај 2013 - 9:19

 

Грчки народ широм света је 19. маја 2013. године обележио годишњицу геноцида над Грцима у Понту (област поред Црног мора у данашњој Турској). Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита јекатеринодарског и кубанског Исидора,  у свим црквама у граду Краснодару служене су заупкојене Литургије. Уз то је  протојереј Димитрије Болтонов обавио помен на гробљу Свих Светих, што је најстарије гробље у граду. Ова годишњица се обележава сваке године почев од 24. фебруара 1994. г. када је грчки Парламент донео резолуцију о овоме.

 

Прогони Грка и других хришћана вршени су систематски од 1908. до 1923. године. Услед тога су стотине хиљада хришћана од Црног мора били присиљени да напусте свој историјски завичај у Малој Азији и да се преселе у друге земље. Многи су нашли своје уточиште у Руском царству, односно касније у Совјетској Русији. Услед овакве геноцидне политике турских националиста број прогнаних Грка само из области Понта износио је од 600.000 до 1 милион.

 

Извор: Православие.ру

[Срђан Ранђеловић]

 
Свечаном Литургијом у Минхену обележена је 50-годишњица Грчке православне митрополије за Немачку основане 1963. год. за грчке раднике и исељенике који су почели пристизати у Немачку у све већем броју. У овом тренутку она има 56 парохија са 450.000 верних. На челу Митрополије је од 1980. г. Митрополит Августин (75), који је и председавајући Православне епископске конференције у Немачкој.
 
У свом поздравном слову минхенски кардинал Рајнхард Маркс је указао на многостране односе са грчким православним вернима. Па и у политички тешким временима обе Цркве су се понашале благонаклоно једна према другој.
 
У својству председника Бискупске комисије при Европској унији нагласио је да је реч о Европи која мора заједнички корачати напред, а не свако за себе.  Хришћани се морају залагати за такав пројекат.
Евангеличка помесна црква Баварске посебно вреднује екуменске односе ове грчке Митрополије са јудејским општинама и муслиманимам са којима води разговоре.
 
Поздраве баварске Владе пренео је министар вера Лудвиг Шпенле. Он је подсетио на баварско-грчку историју; наиме Ото Први, син краља Лудвига Првог, био је први грчки краљ од 1832-1862. године. То што се од 60-тих година прошлог века у Немачкој населио велики број Грка, треба захвалити присуству Грчке Православне Цркве.
 
На свечаности је наглашено да Црква треба да преко својих верника успоставља мостове између нове домовине и старога краја.





http://www.spc.rs/sr/50godishnjica_grchke_pravoslavne_mitropolije_za_nemachku

[Срђан Ранђеловић]

 

 

На предлог високопреосвећеног Митрополита драмског Павла Светом синоду Грчке православне цркве, а потом и Константинопољске патријаршије, лику светих прибројан је последњу трапезунтски цар Давид Велики Комнен, заједно са својим синовима Василијем, Георгијем и Мануилом, и својим братанцем и наследником на трону Алексијем, који су мученички скончали у Константинопољу 1463.

 

Давид Велики Комнен био је последњи трапезунтски цар, трећи син цара Аалексија IV Трапезунтског и Теодоре Кантакузин. Владао је од 1459. до 1461. године. На трону је наслиједио свог брата Јована IV.

 

Спомен светог Давида Великог Комнена и са њим пострадалих прослављаће се 1. новембра, на дан њихове мученичке кончине.

http://www.mitropolija.com/kanonizovan-poslednji-trapezuntski-car-david-komnen/

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

 

Саопштење Константинопољске патријаршије

 

 

 

 

Званични сајт Константинопољске патријаршије објавио је кратко саопштење поводом недавних написа у медијима о односима Патријарха константинопољског Вартоломеја са масонским организацијама.

 

У саопштењу се каже: „Поводом написа у штампи на ову тему, Васељенска патријаршија одлучно пориче да је Његова Свесветост Патријарх Вартоломеј на било који начин повезан са масонеријом.

 

У Васељенској патријаршији, 28. новембра 2013.

 

Из главног секретаријата  Светог и свештеногг Синода“

[Guest]

Устоличење митрополита Атинагоре у Бриселу

25. Децембар 2013 - 13:22

 

 

У суботу 21. децембра 2013. године, у Саборном храму Светих Архангела у Бриселу (Белгија) устоличен је Митрополит Атинагора. Устоличењу су присуствовали многи високи представници верских и држаних структура из великог броја земаља света. Српску Православну Цркву је овом приликом представљао Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Андреј, који је и саслуживао Митрополиту Атинагори на првој Литургији коју је служио као устоличени Митрополит белгијски.

 

Митрополит Атинагора, у свету Ив Пекштат, рођен је 24. марта 1962 у Генту у Белгији, од оца протојереја Игњатија Пекштата који је опслуживао православну парохију у Генту и мајке Марије-Терезе Јансенс. После завршене две године правне школе у Генту, одлази на Универзите у Солуну у Грчкој,  пошто је добио пуну академску стипендију од Цариградске патријаршије. Успешно завршава Мастер студије из Богословља и наставља своје академско усавршавање на Екуменском институту у Безеу (Женевски универзитет), које такође завршава са успехом. У новембру 1989. бива рукоположен у ђаконски чин од стране Митрополита филаделфијског Вартоломеја, садашњег Цариградског Патријарха, који му је дао име Атинагора, у част великог Патријарха Атинагоре. У чин свештеника га је касније рукоположио Митрополит Пантелејмон белгијски. Године 1996. бива изабран за викарног Епископа Архиепископије земаља Бенелукса. На тој позицији је остао све до 13. новембра 2003. када једногласно бива изабран за помоћног Епископа Митрополиту белгијском, са високом и почасном титулом Епископ Синопе. Као нови Митрополит наставља да извршава већину дужности које већ обављао.

 

 

 

Извор. Ромфеа, Амен, СПЦ

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

Архиепископ кентерберијски у Цариграду

15. Јануар 2014 - 15:35

 

Његова Свесветост Патријарх васељенски г. Вартоломеј и Његова Милост Архиепископ кентерберијски г. Јустин Велби сусрели су се у Фанару, у Цариграду, 13. и 14. јануара 2014. године, што је њихов први сусрет од када је Јустин Велби изабран за  Архиепископа кентерберијског пре годину дана.

 

Разговори су вођени у пријатељској и срдачној атмосфери. Оба поглавара су се сагласили да треба и даље радити на неговању пријатељских односа, подстицати текући богословски дијалог, као и да обе Цркве, Англиканска и Православна, боље сарађују на заједничком сведочењу у претежно секуларизованом и плуралистичком свету, посебно у Европи.

 

Они су изразили забринутост због неправди у многим деловима света и моле се за сиромашне, угњетаване и за све оне који се налазе у рату, за мир и правду у целом свету, посебно на Блиском истоку. Сагласили су се и о важности подизања веће свести по питањима заштите природне средине.

 

 

 

Извор: Васељенска патријаршија