О Богу Старога Завета

[grigorije22]

Родитељ који стоји пред тек рођеном бебом изгледа ка мутна слика, са магловитим контурама. Када дете узрасте, црте се изоштре, слика постаје јаснија. Родитељ је, пак, један и исти. Оно што се мења јесте дете које расте, његова перцепција. Богопозноње је акт две слободе - божанске и људске. Богопознање креће од Бога, тако што се Он открива. Тај покрет божанске воље среће се са другим, са човеком, са његовом вољом и слободом. Многи људи када размишљају на овакве теме заборављају важну ставку - да је човек слободан. Од те слободе зависи и његово Богопознање. Слобода човека је та која треба да сазри да би дошла до пуноће сусрета слободе која јој је пошла у сусрет - до живога Бога (апостол Павле каже "када бејах дете као дете гледах..."). Не очекујте да ће Бог завршавати ствари које се тичу искључиво нас. Ми смо ти који са својом слободом и својим узрастањем чинимо шта и како хоћемо. У противном, нисмо слободни. А ако нисмо слободни, нисмо иконе Божије. А ако нисмо иконе Божије, онда ништа од заједнице љубави са Њим. А ако нема заједнице љубави са Њим, онда ништа ни од нашег вечног живота.

Запамтите, Бог може све, осим једног - да натера човека да Га воли, ако овај то неће. Ако ово успете да схватите, схватићете и зашто је Богопознање прошло фазу коју је прошло.

 

A da li mozemo da dobijemo odgovor na one Biblijske citate koje sam dao?

[Александар Милојков]

Када људи причају о Богу, увек, мање или више, тај Бог личи на њих. И у СЗ су људи причали о Богу. Тачно је, откривао се Бог пророцима. Али, у пророчком казивању о Богу остала је неизбежна људска магла њихових очију. Није било могуће избећи да Бог не личи на човека онога времена.

Бог у Јеванђељу постаје "другачији" јер више нема посреднике, тумаче - проговорио је лично. Размишљајте мало о Његовим реченицама "Чули сте како је казано старима..." (мисли на СЗ) и "А ја вам кажем...." Размишљајте и зашто је изазивао бес код многих који су га слушали. Страшно је када човеку нападнеш пројектованог Бога, који личи на њега....

[Александар Милојков]

A da li mozemo da dobijemo odgovor na one Biblijske citate koje sam dao?

 

Размисли мало о овоме што сам написао - и добио си одговор. 

[Borea]

Bog nije ljubav, nego Ljubav - ipostasna (= licna), savrsena Ljubav. To otkrivenje je jedan od temelja bogopoznanja.

 

To sto si ti umislio da si spoznao nema nikakve veze sa hriscanstvom. 

[Александар Милојков]

"Стари Завет је сенка, Нови је икона, Истина је пак стање будућег Века...."

 

Свети Максим Исповедник

[Александар Милојков]

To sto si ti umislio da si spoznao nema nikakve veze sa hriscanstvom. 

 

"А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав." (1Јн 4, 8)

[obi-wan]

To sto si ti umislio da si spoznao nema nikakve veze sa hriscanstvom. 

 

[Borea]

"А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав." (1Јн 4, 8)

 

To se ne treba shvatati doslovno. Znacenje toga sto si nave je to da ne mozemo spoznati Boga ukoliko ne budemo jedno sa njim. Isto je tako moglo da pise da onaj ko nema hrabrosti nece spoznati Boga jer je Bog hrabrost. Prvi hriscani su koristili simbol ljubavi iz prakticnih razloga. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Родитељ који стоји пред тек рођеном бебом изгледа ка мутна слика, са магловитим контурама. Када дете узрасте, црте се изоштре, слика постаје јаснија. Родитељ је, пак, један и исти. Оно што се мења јесте дете које расте, његова перцепција. Богопозноње је акт две слободе - божанске и људске. Богопознање креће од Бога, тако што се Он открива. Тај покрет божанске воље среће се са другим, са човеком, са његовом вољом и слободом. Многи људи када размишљају на овакве теме заборављају важну ставку - да је човек слободан. Од те слободе зависи и његово Богопознање. Слобода човека је та која треба да сазри да би дошла до пуноће сусрета слободе која јој је пошла у сусрет - до живога Бога (апостол Павле каже "када бејах дете као дете гледах..."). Не очекујте да ће Бог завршавати ствари које се тичу искључиво нас. Ми смо ти који са својом слободом и својим узрастањем чинимо шта и како хоћемо. У противном, нисмо слободни. А ако нисмо слободни, нисмо иконе Божије. А ако нисмо иконе Божије, онда ништа од заједнице љубави са Њим. А ако нема заједнице љубави са Њим, онда ништа ни од нашег вечног живота.

Запамтите, Бог може све, осим једног - да натера човека да Га воли, ако овај то неће. Ако ово успете да схватите, схватићете и зашто је Богопознање прошло фазу коју је прошло.

 

Ako tu nema Ljubavi onda ne znam gde je ima..puno pogotka u samu Ljubav imas u tekstu a niceg protivnog.

[Александар Милојков]

To se ne treba shvatati doslovno. Znacenje toga sto si nave je to da ne mozemo spoznati Boga ukoliko ne budemo jedno sa njim. Isto je tako moglo da pise da onaj ko nema hrabrosti nece spoznati Boga jer je Bog hrabrost. Prvi hriscani su koristili simbol ljubavi iz prakticnih razloga. 

 

А из које си ти "школе"? Ово место су тумачили најутицајнији Свети Оци, Истока и Запада, и, гле, једиснтвени су у ставу - Бог је љубав. 

[Александар Милојков]

Свети Августин:

 

Љубав која не љуби ништа ни не постоји...Шта, дакле, љубав љуби доли оно што љубимо љубављу? То је, да пођемо од најближег, брат... Ко не љуби, није упознао Бога јер Бог је љубав. Тај контекст доста и јасно показује да та иста братска љубав – јер се међусобно љубимо братском љубављу – није само од Бога, него је Бог.[1]

[1] De Trinitate VIII, 8.12; PL 42, 957-958

[Borea]

 

Свети Августин:

 

Љубав која не љуби ништа ни не постоји...Шта, дакле, љубав љуби доли оно што љубимо љубављу? То је, да пођемо од најближег, брат... Ко не љуби, није упознао Бога јер Бог је љубав. Тај контекст доста и јасно показује да та иста братска љубав – јер се међусобно љубимо братском љубављу – није само од Бога, него је Бог.[1]

[1] De Trinitate VIII, 8.12; PL 42, 957-958

 

 

Sveti Avgustin je pre prihvatanja hriscanstva bio manihejac i dosta je toga zadrzao tako da i nije bas neki autoritet. Ali ne mora biti neispravno reci da je Bog ljubav jer ljubav moze biti simbol transcedentalnosti. 

[Aquilius Cratus]

А из које си ти "школе"? Ово место су тумачили најутицајнији Свети Оци, Истока и Запада, и, гле, једиснтвени су у ставу - Бог је љубав.

Ne verujem da je bilo koja skola u pitanju. Pre bih rekao da je slobodan strelac.

 

Da bih se cistio od gresnih misli i lakse borio protiv strasti. Neko je gore pominjao obozenje, ali to nema veze sa Liturgijom. Covek se moze oboziti nezavisno od ikakve aktivnosti ukoliko je takva volja Boga. Medjutim, za one koji osecaju POZIV postoje odredjene metode : Isihija kod pravoslavnih i Lectio Divina kod katolika (  koliko sam ja upoznat danas se retko praktikuje, ako uopste... ). Naravno ove metode nemaju nikakve garancije, sve zavisi od Bozije milosti.

 

https://www.pouke.org/forum/topic/5451-zasto-idete-u-crkvu-na-liturgiju-i-zasto-se-pricescujete/page-2#entry913569

[Александар Милојков]

Sveti Avgustin je pre prihvatanja hriscanstva bio manihejac i dosta je toga zadrzao tako da i nije bas neki autoritet. Ali ne mora biti neispravno reci da je Bog ljubav jer ljubav moze biti simbol transcedentalnosti. 

 

А шта је то задржао? И какве везе овај став има са манихејством? Напротив, никакве, тотално му је супротан.

А ко је теби ауторитет? Д а видимо на кога се позиваш? У Цркви важи позивање на Предање, на једномислије.

[Александар Милојков]

Ne verujem da je bilo koja skola u pitanju. Pre bih rekao da je slobodan strelac.

 

Претпоставио сам...