Интуиција или логика....?

[Тања1]

Хоћу да изјавим још нешто за дневник.

 

Интуициона логика! У интуиционој логици можете тврдити да је изјава истинита само ако имате конструктиван начин да то и докажете. Нпр изјава "постоји бесконачно много простих бројева" истина, зато што се може пронаћи метода, која производи веће и веће бројеве и уједно показује да су ови бројеви прости бројеви. Али за друге изјаве у вези са бесконачно много бројева не можете наћи такав метод. Нпр, не постоји данас начин да се утврди да ли је изјава "сви парни бројеви већи од четири могу да се формирају као збир од два проста броја" тачно или нетачно. Ако се ова изјава назове п, онда п нема никакву вредност истине. Њена негација ¬п ("постоје парни бројеви већи од четири, који нису збир од два непарна проста броја") такође нема вредност истине. Тако пВ¬п нема никакву вредност (В-вредност, п-парни број). Последица овог строгог услова за истину је да генерално нису дозвољени индиректни докази какве познајемо из математике. Нпр није дозвољено да се прикаже постојање једног броја са датом одређеном особином тврдећи да, ако сви бројеви не би имали особину, онда би то довело до логичке противречности. Такав један доказ не би дао методу да се пронађе број.

 

Питање шта се приближно разуме под интуициона истина је проучавано у неколико последњих година, ове модерне студије интуиционистичке логике играју главну улогу у теоријском рачунарству.

 

Поставићу испод текст са Википедије "Интуиционизам", ако вас занима да сазнате више - прочитајте.

[Тања1]

Интуиционизам (од лат. intuitio - интуиција) је филозофско учење о непосредој интуитивној извесности етичких појмова и закона. Такође, то је учење о интуицији, као главном и најпоузданијем извору сазнања.[1] У математици интуиционизам озачава филозофију у којој нису битни формализам, дедукција, ни аксиоме, већ је битно да постоји интуитивни доказ.[2]

Интуиционизам не негира постојање других начина стицања сазнања, али их сматра толико несавршеним, да би поимање реалности на основу њих било неодговарајуће и неистинито.[3]

Историја
Интуиционизам започње са Платоном, а процват достиже у 19 и 20. веку, делом као реакција на рационализам, који је преовлађивао у европској филозофији у модерном добу.[3]

Платон се сматра оцем интуитионизма, јер је он први назначио интиуицију („ноезис“) као савршен извор знања и праве истине, помоћу које се стварност бележи без посредника.[3]

А онда ће и Аристотел, поћи од становишта да сво наше сазнање не може бити демонстративно, због чега се намеће питање порекла премиса од којих се при доказивању полази, пошто баш и није осигурано да такве премисе (аксиоме и постулати) могу бити јасно исказане као хипотезе (стварна наука) или као конвенције (формална наука). Сматрао је да мора постојати интелектуална интуиција, као врста индукције.[4]

Плотин je први значајнији мислилац који је интуицију сматрао основним обликом сазнања. Према његовим речима душа непосредно спознаје интелигибилне реалности „неком природном склоношћу“ с њима, а оне у души сачињавају њену природну визију.[4]

Неоплатонска визија човека и универзума, с Плотином као њеним најважнијим представником, оставила је значајан утисак на Августина, a преко њега и на хришћанску мисао од средњег века до данас.[4] И ако је по њему извор интелектуалног живота душе Створитељ, Августин своју филозофију сажима око принципа унутрашњости, где се тражење извеснијег сазнања заснива на покретачкој сумњи, почев од извесности човека о сопственој егзистенцији, своје свести, па онда и света. Овде се, по први пут, преко сумње утврђује пре свега реалитет свесног бића.[4]

У истом смеру, размишљао је и Декарт, у својој „Расправи“ (Реч о методи), где су интуиција и дедукција, јединствена средства за досезање сазнања о стварима, без страха и грешке.[4]

За Канта, интуиција је окарактерисана као суштински активна и креативна.[3] Тврдио је да су закони аритметике, као и еуклидске геометрије априори и синтетички и да се до њих није дошло анализом, већ чистом интуицијом и свешћу и способношћу ума да сваки пут поново рачуна.[5]

Анри Поенкаре сматра се претечом интиуиционизма у математици.[6], због његове позиције према теорији скупова на почетку 20. века. И ако је прихватао аритметизацију, негирао је аксиоматску дефиницију природних бројева, сматрајући да су они кључан појам интуитивног, без потребе за додатном анализом. У више наврата експлицитно је одбацио концепт бесконачних низова, али никада није систематски развио ову идеју.[7]

Један од утемељивача институционизма као филозофије математике је велики холандски математичар Браувер (нем. Luitzen Egbertus Jan Brouwer) (1881. — 1966.). Ова филозофија се заснива на уверењу да су интуиција и време кључни за математику, која се не може формализовати и одвојити од временског аспекта. Браувер је био уверен да се логика темељи на математици, а не обрнуто. Kao велики противник теорије скупова и сматрао je су лоше формулисани. Довео је у питање и одбацио логичке законе у временском вакууму, попут оног о искљученој средини и математичке технике које су се користиле још од времена старих Грка, као што је свођење на контрадикцију. Браувер је веровао да би требало избацити из математике све теореме које користе такве методе за доказивање. Због оваквог гледишта његови противници су га звали математичким бољшевиком. До краја живота остао је скептичан према сваком покушају формализације. Ово гледиште у логици и математици ће коначно уобличити и формализовати његов студент[8] Аренд Хејтинг.[6]

Један од утицајнијих праваца интуиционизма и нове метафизике или модерне филозофије духа изградио је Бергсон. Ово посебно важи за словенску, односно руску филозофију ирационализма.[4] И ако је негирао друге начине сазнања, може се рећи да нико други није успео боље да дефинише интуиционизам. Дефинисао је два супротстављена начина учења: интелигенцијом и интуицијом. Мада је интелигенција традиционално најцењенији начин, она ствара погрешна сазнања о реалности и може да послужи као средство за стицање научног сазнања, али не омогућава досезање праве стварности. Да би се дошло до потпуне суштине бића као таквог, потребно је окренути се интуицији. У њој се јавља интимна симпатија између субјекта и објекта, који су препознатљиви директно и непосредно, у моменту. Такву интуитивну стварност је немогуће исказати другима, а интуитивна визија се може представити једино уз помоћ низа одговарајућих поређења и метафора.[3]

Уз Бергсона, Едмунд Хусерл је био најцењенији мислилац у области интуиционизма. Његов феноменолошки метод заснива се на интуицији есенције (грч. ουσια ousia - есенција) или идеје, која омогућава приступ универзалној филозофији као науци.[3]

У области интуиционизма веома значајан допринос дао је Николај Онуфријевич Лоски, који је покушао да направи органску синтезу измећу формалне логике и гносеологије. Лоски се сматра наследником Лајбницовог метафизичког система, али налазио се и под великим утицајем Бергсона, мада се није слагао са његовим ставовима. [4] Он дефинише термин реалног бића, све оно што је дато у форми времена или простора. С друге стране је идеално биће, које нема ни просторни, ни временски карактер, као објекат интелектуалне интуиције. Постоји и металогичко биће (биће Бога), објекат мистичне интуиције. Он целокупну своју теорију именује као идеални реализам.[9]

 

Извор

[Sara"]

Мени не говори супротно.

 

17. Na 100 metara od vas spustio se NLO. Pomislićete:

a) Najzad! Otkad tvrdim da postoje!

b) Šta bih dala da mogu da se provozam s njima!

c) Haluciniram... Zovite brzo hitnu pomoć! sHa_sarcasticlol

a) Najzad! Otkad tvrdim da postoje!

[Sara"]

Intuicija

jer od moje logike,koja nema veze sa logikom ostatka sveta,nemam nikakve vajde

meni je logično da se hrišćani vole,pre svega, jer Hristos tako savetuje,

ali malo morgen, najčešće su hriščani oni koji mi staju na muku

tako da je moja logika beskorisna

zato, intuicija

ona mi pomaže da zanemarim nečije antipatično ponašanje, pojavu,drskost,nespretnost, i da primetim ono unutrašnje,što je najčešće mnogo lepše 

[Arsenija]

17. Na 100 metara od vas spustio se NLO. Pomislićete: a) Najzad! Otkad tvrdim da postoje! b) Šta bih dala da mogu da se provozam s njima! c) Haluciniram... Zovite brzo hitnu pomoć!

 

b)Šta bih dala da mogu da se provozam sa njima....  

Ne znam samo šta tu nije logično:.... :.mislise. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

C) haluciniram ne zovite nikog dok ne proverim sve

[Баба]

Мени не говори супротно.

 

17. Na 100 metara od vas spustio se NLO. Pomislićete:

a) Najzad! Otkad tvrdim da postoje!

b) Šta bih dala da mogu da se provozam s njima!

c) Haluciniram... Zovite brzo hitnu pomoć! sHa_sarcasticlol

 

 

а) + б) + ц)  Најзад! Украшћу им свемирски брод. Зовите брзо помоћ !

[Тања1]

а) + б) + ц)  Најзад! Украшћу им свемирски брод. Зовите брзо помоћ !

 

ха,ха, овај хоће да им украде брод, али не зна да вози... па још ко зна да ли је трезан,  зовите брзо у помоћ Мишка још увек вози!

 

[JESSY]

Па није баш. Имам лоше искуство са сопственим животом, тачније са другим људима, већина људи то доживљава као неку псевдопрозорљивост, а неки чак и као магију. Добар део људи то доживљава као неку лукавост и злонамерност( а ово најчешће они који имају лукаве и зле намере па кад их преварим и пре него што покушају да ме преваре или неко зло да учине замрзе ме из дубине душе). Такође мало делује неприродно јер реагујем на људске жеље, страсти, емоције, мисли и пре него их изговоре, или покажу на било који начин. У последње време логику користим више да би некако интуицију приказао као плод размишљања а не осећања, то јест да би прилагодио ономе очекиваном у друштву. Досадило ми је да будем фрик. Мада логичар сам и волео сам философију и математику од малена. Најбоље је ово двоје комбиновати. Јер ако си само логичар онда врло брзо смараш људе око себе. Ако си само интуитивац врло брзо те прогласе лудаком. Кад комбинујеш на прави начин и са мером, онда си ваљда нормалан и функционалан човек. Интуитивни људи имају проблем често јер осете и најтананија кретања нечије душе па реагују на то, а тај на кога су реаговали можда није у стању сам да региструје неке своје душевне покрете па иако их је имао он их није запазио, али је запазио реакцију интуитивца и онда интуитивца проглашава напрасним или емотивним, или просто фриком.

 

ово вреди поновити.... facenew22222222

[Тања1]

@Жељко

 

Па није баш. Имам лоше искуство са сопственим животом, тачније са другим људима, већина људи то доживљава као неку псевдопрозорљивост, а неки чак и као магију. Добар део људи то доживљава као неку лукавост и злонамерност( а ово најчешће они који имају лукаве и зле намере па кад их преварим и пре него што покушају да ме преваре или неко зло да учине замрзе ме из дубине душе). Такође мало делује неприродно јер реагујем на људске жеље, страсти, емоције, мисли и пре него их изговоре, или покажу на било који начин. У последње време логику користим више да би некако интуицију приказао као плод размишљања а не осећања, то јест да би прилагодио ономе очекиваном у друштву. Досадило ми је да будем фрик. Мада логичар сам и волео сам философију и математику од малена. Најбоље је ово двоје комбиновати. Јер ако си само логичар онда врло брзо смараш људе око себе. Ако си само интуитивац врло брзо те прогласе лудаком. Кад комбинујеш на прави начин и са мером, онда си ваљда нормалан и функционалан човек. Интуитивни људи имају проблем често јер осете и најтананија кретања нечије душе па реагују на то, а тај на кога су реаговали можда није у стању сам да региструје неке своје душевне покрете па иако их је имао он их није запазио, али је запазио реакцију интуитивца и онда интуитивца проглашава напрасним или емотивним, или просто фриком

 

@Jоана

ово вреди поновити.... facenew22222222

 

Па вреди, али вреди и напоменути да тако Ви оцењујете и лајкујете, и да не можете наметати своје мишљење (модел) другима. Моје мишљење је да се интуиција не  може приказати као плод размишљања, већ је непосредна перцепција целине или веза без претходног рационалног размишљања. За разлику од рационалног размишљања на основу закључака од дела до дела ка закључку, интуитиван увид и даље представља свој садржај без да можемо да објаснимо како се ова целина појавила. А за ово где господин Жељко каже да реагује на људске жеље, емоције, мисли, пре него их људи изговоре или покажу подразумева јединствено "присуство" где се, да тако кажем постаје једно са предметом- сада се све разуме. За мене мало претерано...али добро.

[Баба]

Жељко каже да реагује на људске жеље, емоције, мисли, пре него их људи изговоре или покажу подразумева јединствено "присуство" где се, да тако кажем постаје једно са предметом- сада се све разуме. За мене мало претерано...али добро.

 

 

Са објектом, предметом, човеком, биљком, кучетом, реком, шумом, ливадом, ник нејмом (без обзира колико је физички особа иза ник нејма удаљена, може бити на другом меридијану, а може бити близу атланског океана негде у западној европи) на чега год усмерим пажњу.

Да.

Много тешко за разумевање, немогуће објаснити, тешко сакрити,  јако компликује обичан свакодневни живот.

[Тања1]

Са објектом, предметом, човеком, биљком, кучетом, реком, шумом, ливадом, ник нејмом (без обзира колико је физички особа иза ник нејма удаљена, може бити на другом меридијану, а може бити близу атланског океана негде у западној европи) на чега год усмерим пажњу.

Да.

Много тешко за разумевање, немогуће објаснити, тешко сакрити,  јако компликује обичан свакодневни живот.

 

Ма потпуно разумем, али не знам зашто покушавате објаснити неке ствари које се дешавају у Вас (унутра), дајте томе имена која хоћете, у питању су избори које правите у свом животу и сновима, оно што желите да живите,.. но питање је у којој мери оно треба да буде повезано са разумом? Да ли је разумно да продате своју кућу и отпутујете у Индију да постанете инструктор јоге? Упркос ирационалном карактеру, ипак се нешто заснива на одређеном смислу . Нпр у вези куће прорачуни се заснивају на економију. Ако се покаже интуиција, Ви ће те веровати својој интуицији без размишљања? Ако се покаже потребно ви ћете то урадити, али само као средство да постигнете свој сан (жеља). Ја желим да имам времена да печем колаче, спавам и пригрлим своје драге и пијем кафу са пријатељима. Интуиција није разум колико ни снови што нису, снови се тичу емоција, тако и интуиција. Моје искуство ми говори да снови захтевају досаду или бар времена да се бечи у свемир (ваздух) и да се мисле мисли о томе да се живи до нечег посебног. Интуиција има колико и људи на овом свету. Сви ми имамо уграђен навигацони алат (не само Ви) који нам је бесплатно при руци: интуиција. Проблем је што она није значајан фактор у функцији управљања у складу са анализом и логиком, иако је природни пратилац, јер је често близу а тако далеко, лично не волим да ми је надзорник, логика ми је ствар логоса - истине. Али добро сви имамо своје мишљење.

[Баба]

Па ја сам управо о томе и причао.

 

И ако испратиш мало, а интуитивно знам да си испратила и мало више оно што пишем више је засновано на логици него на интуицији, али ми интуиција даје смер кретања тој логици.

 

Да ли свачија логика логосна тј. истинита?

 

Искрено да ти кажем ти си више интуитивна него логичар. Можда баш зато и инсистираш на логичности.

[Тања1]

Па ја сам управо о томе и причао.

 

И ако испратиш мало, а интуитивно знам да си испратила и мало више оно што пишем више је засновано на логици него на интуицији, али ми интуиција даје смер кретања тој логици.

 

Да ли свачија логика логосна тј. истинита?

 

Искрено да ти кажем ти си више интуитивна него логичар. Можда баш зато и инсистираш на логичности.

 

Не, ја сам логичар, глас интуиције ме упућује на погрешне изборе ако узмете у обзир наталожено смеће искуство људске расе... лако ми је препознати смер кретања тој логици.

[Баба]

Не, ја сам логичар, глас интуиције ме упућује на погрешне изборе ако узмете у обзир наталожено смеће искуство људске расе... лако ми је препознати смер кретања тој логици.

 

 

Али пази како причаш, тј. пишеш, то што ти говориш је немогуће логично а исправно разумети .

Ајде да питамо овде форумаше који прате колико те разумеју рецимо у процентима од онога што пишеш.