Постоји ли шанса да је Јуда сада у рају???

[Ђорђе Р]

Pa. Ne znam.Postoji! Sto ne bi postojala? Cudni su putevi gosponji, Bog je milostiv zar nam to ne dokazuje svaki dan. Koliko samo mi Boga izdamo svojim pomislima, nedelima, bilo malim ili veliki. Pa opet on je tu osecamo njegovo prisustvo, pomaze i ljubi nas sve!

 

Зато што се таквом вером одриче вера у истинитост Светог Писма. Да нам није откривена судбина Јудина, та могућност би постојала, али пошто нам је откривена његова судбина, не постоји.

[Vasa L.]

"Ко говори или мисли да је кажњавање демона и безбожних људи привремено, и да ће после неког времена имати крај, или да ће након тога бити поновног васпостављања демона и нечастивих људи - нека буде анатема."

 

Тако звучи 9. анатема против оригениста, коју је предложио св. Јустинијан Велики, а која је прихваћена од стране Помесног Константинопољског Сабора 543. године и потврђена Петим Васељенским Сабором (12. анатема). Након тога заједничку осуду Оригенових неправославних мишљења потврдили су оци Пето-шестог, Шестог и Седмог Васељенског Сабора.

Таквих мишљења је било неколико, а од њих су најпознатија - преегзистенција душа, мноштво светова, свеопшти апокатастазис (учење о свеопштем поновном успостављању - враћању у првобитно стање). Мишљење осуђено деветим анатемизмом стоји унеколико посебно, пошто је идеја о завршетку паклених мука постојала и независно од Оригена. Оригену, и још више његовим каснијим следбеницима од IV до VI века, припада само њено оригинално метафизичко осмишљавање. Поред Оригена, сличне мисли је могуће открити и код Дидима Слепца, св. Григорија Ниског, Евагрија Понтијског, Теодора Мопсуетског и Диодора Тарсијског.

Заједно са тим у Цркви је увек постојао јасно изражен и бескомпромисан отпор том мишљењу, који је изражавао првобитно хришћанско учење о пакленим мукама. При томе, богословски спорови о неправославним Оригеновим мишљењима почели су, колико је могуће судити по неким изворима, још за живота Оригена, при крају трећег века. Са снажном критиком Оригенових богословских идеја иступили су, са позиције александријског ("не-оригенистичког") богословља - св. Пер, са позиције малоазијског - св. Методије, а са позиције антиохијског богословља - св. Евстатије, да би већ при крају четвртог века досегли такав степен усијања, да су се око 400. године састала три Помесна Сабора која су осудила Оригеново учење: Александријски, под вођством Теофила, Кипарски, под вођством св. Епифанија, и Римски, под вођством папе Анастасија I. Поред тога, како саопштава Сулпиције Север, сведок једног од Сабора, највеће узбуђење учесника изазвало је учење о апокатастазису, и тада "су епископи читали многе одломке из његове књиге... и навели једно место, где се тврдило да је Господ Исус... Својим мукама искупио чак и ђаволова прегрешења. Јер је то тако по доброти и милости Његовој, да ако јадног човека Он преображава, онда и палог анђела такође ослобађа." (Сулпиције Север, Хроника // Дела, М.1999, стр. 135-136). Свети Епифаније је такође, како се то види из његових дела, мисао о могућности васпостављања ђавола у првобитно стање сматрао за једну од главних Оригенових заблуда, тако да нема сумње да је идеја о окончању паклених мука осуђена на сва три Сабора. Уз то - треба посебно приметити - за разлику од Константинопољског Сабора 543. године, она је била осуђена у својој, не метафизичкој, већ моралној интерпретацији.

У православној аскетици отпор ширењу Оригенових идеја је наишао на велику подршку. Почињући са преподобним Пахомијем Великим, који је својим ученицима забрањивао да читају његова дела, па до таквих знаменитих подвижника - критичара оригенизма, какви су преподобни Варсонуфије Велики и Јован Пророк, преподобни Нил Синајски; на Западу - преподобни Викентије Лерински, и завршавајући са преподобним Савом Освећеним, уз чије су непосредно учешће ти спорови били завршени на Петом Васељенском Сабору. Тај Сабор је само потврдио одлуке претходних Помесних Сабора.

"Након строге осуде оригенизма, богословској мисли је дана одређена норма којом је она морала да се руководи при откривању есхатолошких истина. Нe чуди стога чињеница да учење о свеопштем апокатастазису у даљој историји хришћанске писмености није имало следбенике и да је есхатологија задобила мање или више одређени облик" (митр. Макарий (Оксиюк). Эсхатология св. Григория Нисского. - М., 1999., стр. 649).

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/OptimistickoBogoslovlje.htm

[Ненад Р.]

Наш мозак свашта може да исконструише. Имамо свете Оце, имамо Свето Писмо, и тога треба да се држимо. Ако се питамо зашто? Само стога, што су они били сведоци догађаја, и што је Господ њих одабрао и преко њих одлучио да дође спасење читавом свету. Ако они кажу једно, о Божијем промислу, тајни, суду, ко је наш мозак да то оспори? Кроз њих, тј. њиховим заступништвом пред Господом и данас се догађају чуда, и прославља се Име Господње.

 

Споменуо си светог апостола Петра. Да, Петар га се три пута одрекао, у тој чудној, збуњујућој ноћи за све, али је потом горко заплакао. Петар је и пре, и после тога показао највише срчаности, љубави, сведочења вером да је Исус Господ, Спаситељ света. Апстол Петар, а ни остали апостоли, некада нису стали на страну оних што су хтели да погубе и разапну Господа. Они су се "разбежали" и због речи Исуса, који није дао да се туку, и потежу ножеве на оне који су дошли да "ухапсе" Господа. Увек су се трудили да буду послушни Господу.

 

facenew22222222  facenew22222222

 

То је срж наше вере и треба да се држимо тога .

[obi-wan]

kao i svi ostali apsotoli, shvatili su ko je Hristos tek u pedesetnici 

 

Izvini, ali za ovako fantasticne tvrdnje ne postoji nikakva osnova ni logicki gledano, ni u Predanju Crkve...

[obi-wan]

Pa. Ne znam.Postoji! Sto ne bi postojala? Cudni su putevi gosponji, Bog je milostiv zar nam to ne dokazuje svaki dan. Koliko samo mi Boga izdamo svojim pomislima, nedelima, bilo malim ili veliki. Pa opet on je tu osecamo njegovo prisustvo, pomaze i ljubi nas sve!

 

Ne, ne postoji, tako svedoci i uci Crkva Hristova. I kad nesto ne znas, kao sto ovde i sam kazes, onda se (ipak) ne bavis tim pitanjem tako povrsno, jer to (narocito) ne prilici pitanjima vezanim za veru i Hrista.

 

[obi-wan]

onaj koji ga je prvi priznao prvi ga se i tri puta odrekao, nakon pedesetnice se nije odrekao

 

Kad se odrekao, on se i iskreno pokajao, a za razliku od Jude Iskariotskog. A to je razlika ista kolika i izmedju zivota i smrti...

[obi-wan]

Meni je ovo malo, što bi rekao Nešić, mitološki... Ukoliko je otpao od Boga, i završio negdje, to bi onda bilo gdje?

 

To je bila stilska figura, brate Oglo...

[Juanito]

Мора да је дојајан осећај бити Кеноби и са 100% сигурности знати све могуће и немогуће божанске тајне и исказивати их са толиком дозом ароганције.

[Дејан]

Наш мозак свашта може да исконструише

 

Ovo pitanje, kojim se bavi ova tema, je izašlo iz mozga episkopa Danila Krstića koji se ipak malo više razumeo i u misli svetih otaca i generalno našu teologiju i duhovnost, nego što se razumemo ja i ti.

[Дејан]

Мора да је дојајан осећај бити Кеноби и са 100% сигурности знати све могуће и немогуће божанске тајне и исказивати их са толиком дозом ароганције.

 

Obzirom da sam brata Kenobija mnogo puta upozoravao da ljudima ne govori da su arogantni  i da na osnovu toga se pozicionira u odnosi prema njima, isto tako molim i tebe da Kenobiju ne govoriš istu stvar.

[Juanito]

ОК. А шта може да се користи уместо те речи? ”Убеђен у своје свезнање и износи га са висине”?

[Дејан]

ОК. А шта може да се користи уместо те речи? ”Убеђен у своје свезнање и износи га са висине”?

 

pametan si čovek i obrazovan, naći ćeš neki argument da pobiješ nečije tvrdnje , recimo u bibliji, ne na ličnoj osnovi

[Juanito]

pametan si čovek i obrazovan, naći ćeš neki argument da pobiješ nečije tvrdnje , recimo u bibliji, ne na ličnoj osnovi

 

Па баш је у томе фора. Ја немам никакав аргумент у вези са овим, нити могу да га имам. Штавише, не верујем да ико те ствари може да зна. И не смета ми ниједно мишљење, већ ми боде очи начин на који се износи. Као када бих ја сад почео да жестоко убеђујем људе како у другом универзуму живи Дејан Бићанић са три главе јер је тако рекао тај и тај и свако ко друкчије тврди неа везе с логиком. Какве сад везе логика има с овом дискусијом...

[obi-wan]

Па баш је у томе фора. Ја немам никакав аргумент у вези са овим, нити могу да га имам. Штавише, не верујем да ико те ствари може да зна. И не смета ми ниједно мишљење, већ ми боде очи начин на који се износи. Као када бих ја сад почео да жестоко убеђујем људе како у другом универзуму живи Дејан Бићанић са три главе јер је тако рекао тај и тај и свако ко друкчије тврди неа везе с логиком. Какве сад везе логика има с овом дискусијом...

 

De si bre Ivo, legendo...

 

Vidi, ne znam otkud ti to da je u pitanju arogancija, kad se ne vidimo i mozemo da citamo samo text sagovornika.

 

Dakle, ja (zelim da) se naslanjam na ono sto sam naucio o samom bicu Crkve, ne pametujem nista u prazno. Oslanjam se na mnogo veoma visokih bogoslovskih autoriteta, koji su o ovim i ovakvim pitanjima mnogo puta rasudjivali, govorili i pisali. I oslanjam se na Otacki autoritet crkvenog Predanja, koji je - valjda je sasvim ocigledno zasto - uvek bio glavni uopste u rukovodjenju Crkve, pa i u pristupanju svim pitanjima vezanim za vecnost, koja bi mogla da muce coveka.

 

Nemam vremena da kucam na dugacko, zato kratko odgovaram tamo gde mislim da treba, tj. gde se iznose veoma fantasticne tvrdnje, koje nemaju podlogu u svedocenju Crkve, a potencijalno mogu da stete onima koji citaju datu temu, a slabo su potkovani u pogledu Hrista i hriscanstva.

 

S druge strane, najpre bi moglo da se kaze da recimo ti (najcesce) nastupas arogantno u mnogo tema, ali ja to vidim kao crtu karaktera, i ne da mi ne smeta, nego bi mi bas bio bljutav neki genericki Ivica, koje pise "prepodobne" naucne postove i sklanja se cim naidje na tvrdo.

 

I zato ne vidim zasto ti, koji zagovaras slobodu u njenom najapsolutnijem obliku, branis da i mi drugi budemo svoji, iako - ponavljam opet - nemam ni zrno namere da budem s visine bilo kome ovde. Ako nekad i izgleda tako, onda se izvinjavam unapred i unazad svima koji bi mogli da se nadju ili su se nasli uvredjenim...

 

[Oglo]

To je bila stilska figura, brate Oglo...

 

To sam razumio, 

nego, ja drugo pitam. Pošto je Bog sve u svemu, i ništa nema van Boga, gdje bi onda Juda bio u stvari? Ili kako, pošto već poteže Dyna i to pitanje...