Тријадолошка дебата - искључиво теолошка аргументација

[Milan Nikolic]

Желео бих још само да поставим један став митрополита Зизјуласа:

 

,,Да ли се може прихватити Света Тројица, α да се при том једнобоштво не доведе у сумњу? Осим уколико се то не назове ...„тајном". Али и то представља безизлаз. Допустићете ми да се не користим тим безизлазом - јер тада бисмо сваку недоумицу назвали тајном, и тиме је ствар решена. Но, тако се не богословствује. Са друге стране, опет, то јесу тајне, али тајне које нас позивају на решавање. Оне нас не спречавају да размишљамо. У сваком случају, свети Оци се уопште не би бавили богословљем да су говорили: „То је тајна". Напротив, улагали су велики напор, нарочито Кападокијци, да пронађу начин да искажу како не постоји сукоб између једнобоштва и Тројичнога Бога.

 

Тријадолошком богословљу морамо приступити врло пажљиво, спремни да нешто научимо. Догматски проблем Свете Тројице веома је тежак. Али онај мрачњачки став, који се данас може приметити код многих који, у име некакве једноставности вере и у име благочешћа, не желе да се интелектуално напрежу, сматрам веома опасним. Богословље није непријатељ благочешћа; према томе, ако нас ови догматски проблеми истински занимају, видећемо да нам Бог постаје у већој мери егзистенцијално познат него да се таквим проблемима нисмо бавили.''

 

(Догм. теме)

[Milan Nikolic]

Milane postoje neke stvari koje su nas Tajna i koje su za nas nedostupne.....i koje umovanjem i filozofijom ne mozemo da shvatimo....evo ja sad tebe zelim da pitam da mi objasnis koja je razlika izmedju ,,radjanja,, i ishodjenja,,?

 

Разлика је у ,,посредништву'' Сина у исхођењу Светога Духа. Дакле, овде говоримо о невременој Тројици, и тај детаљ се показује битним, јер га у супротном не би ни било у учењу светих Отаца.

[Благовесник]

kako shvatati to kroz...ima  i ono od....Grigorija Palame cini mi se da je Ljubav Oca prema Sinu ipostazirana u Duhu Svetome...pa mozda u tom smislu ,,kroz,, ...mada ja mislim da ljudski um ne moze da shvati...niti  da postoje adekvatne reci koje bi mogle da opisu Bozije bice.....

Mislim da je taj naš pravoslavni otac i crkveni učitelj pogodio u samu bit, i zato sam njega i to njegovo objašnjenje

i spomenuo na onoj temi, a ne da bih branio učenje Filiokve (i od Sina). Ako bi katolici nedvosmisleno prihvatili takvo objašnjenje, onda bi ono njihovo -i od Sina, zaista imalo značenje samo uslovnog uroka, a ne i prevashodnog, jer je jedino Otac principaliter u ishopdjenju Duha Svetog. Na takva tumacenja sam i nailazio kod katolika, ali mora se reci da nisu jednoobrazni u objašnjenjima.

[Александар Милојков]

onda bi ono njihovo -i od Sina, imalo značenje samo uslovnog uroka, a ne i prevashodnog, jer je jedino Otac principaliter u ishopdjenju Duha Svetog.

 

Тешко то иде. То Августиново principaliter није, за православне, довољно да недвосмислено искључи оно суштинско у Филиоквеу. 

[Александар Милојков]

Ако за тебе није озбиљна ствар разговарати на овом месту, зашто онда учествујеш на форуму?

 

Ето, због дружења и да од тога имају, можда, корист неки обични људи који желе да чују нешто обично и основно о православљу.

[Milan Nikolic]

Mislim da je taj naš pravoslavni otac i crkveni učitelj pogodio u samu bit, i zato sam njega i to njegovo objašnjenje

i spomenuo na onoj temi, a ne da bih branio učenje Filiokve (i od Sina). Ako bi katolici nedvosmisleno prihvatili takvo objašnjenje,

onda bi ono njihovo -i od Sina, imalo značenje samo uslovnog uroka, a ne i prevashodnog, jer je jedino Otac principaliter u ishopdjenju Duha Svetog. Na takva tumacenja sam nailazio kod katolika, ali mora se reci da nisu jednoobrazni u objašnjenjima.

 

Од неизмерне важности је да се Сину не препише никакав узрок, чак ни условни. Може се само рећи да Син посредује исхођењу Светога Духа, при чему морамо дефинисати целосније објашњење.

 

Важност је у томе што говоримо искључиво о невременој Тројици. Ту заиста нема места придавања улоге узрока код Сина, па чак ни некаквом сиђушном или условном.

[Александар Милојков]

Зар ниси прочитао објашњење да нисам такав ''лаик''?

 

 

То што си читао и што волиш да читаш чини те љубитељем теологије, не и теологом. И ја волим да читам теме из психијатрије па то не значи да сам психијатар. Уозбиљи се.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Разлика је у ,,посредништву'' Сина у исхођењу Светога Духа. Дакле, овде говоримо о невременој Тројици, и тај детаљ се показује битним, јер га у супротном не би ни било у учењу светих Отаца.

 

Pa tu se ne radi o nevremenskoj Trojici nego o Trojici koja dejstvuju u vremenu.....po pravoslavnom shvatanju,koliko ja znam  a ja sam laik...al sam citao nesto o tome..i Sin i Duh su neposredno iz Oca.....u Ocu su objedinijeni kao licnosti....i u prirodi koju od Oca dobijaju....zbog svoga odnosa sa Ocem je Duh Sveti....i zbog svog odnosa Ocem je Sin Sin.....

[Milan Nikolic]

@@Александар Милојков,

 

Можда би било добро да прекинемо са квалификацијама. Искористимо прилику за дијалог.

[Zawisza]

.evo ja sad tebe zelim da pitam da mi objasnis koja je razlika izmedju ,,radjanja,, i ishodjenja,,

 

Izlaženje Sina opisuje se kao rađanje a Duha , oslanjajući se na Iv 15.26 u užem smislu kao izlaženje.

Obzirom na prvobitni smiso reči Duh, : vetar, dah, dašak, govori se o tradicionalnoj teologiji kod izlaženja Duha i o nadisanju, spiratio.

 

Ako je pojam rađanja razumljiv , kod karakteriziranja izlaženja Duha pokazuju se neke nedoumice.

Istočna teologija ne koristi pojam unutartrinitarna izlaženja, pa je pojam izlaženje rezervisan za Duha.

 

Ali se sreće jedan pokušaj razjašnjenja (e sad ne znam gde sam pročitao), . Po tom processio znači ekstatično izaći nad sebe , nadrasti sebe i biti izvan sebe, kao što to pripada ljubavi. Kao što se unutrašnje izlaženje Sina , njegovo rađanje , upoređuje sa izlaženjem unutarnje reči  u činu spoznaje , tako izlaženje duha , njegovo nadisanje , sa ekstazom ljubavi.

Tako je Sin Reč i mudrost Oca, Duh ljubav i veza ljubavi između Oca i Sina 

[Milan Nikolic]

Pa tu se ne radi o nevremenskoj Trojici nego o Trojici koja dejstvuju u vremenu.....po pravoslavnom shvatanju,koliko ja znam  a ja sam laik...al sam citao nesto o tome..i Sin i Duh su neposredno iz Oca.....u Ocu su objedinijeni kao licnosti....i u prirodi koju od Oca dobijaju....zbog svoga odnosa sa Ocem je Duh Sveti....i zbog svog odnosa Ocem je Sin Sin.....

 

Сети се да овде говоримо само о невременој Тројици. Скретање пажње на то види код еп.Атанасија:

,,Дух Свети, по Светом Григорију, ,,прати Логоса и јавља Његову енергију'' (Катих. реч, 2; PG 45, 17), и то изгледа не само у економији стварања и спасења света, него и у вечности. Код њега као да деловање Тројичних Лица у свету ,,од Оца кроз Сина у Духу'' одговара неком неизрецивом божанском ,,поретку'' Лица, који ,,поредак'' одговара несливености једносуштног Живота Божанске Тројице.''

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ne moze tako Zawisha onda je Sveti Duh neka bezlicna  sila,emanacija ljubavi Oca i Sina.....onda imas dva uzroka i nacela u Bozanstvu.....a Duh Sveti je licnost....

[Благовесник]

Osvrćući se na oficijelni vatikanski dokument ,,The Greek and Latin Regarding the Procession of the Holly Sprit", 1995. kojim je Katolička crkva pokušala da objasni šta ispovedaju pod izrazom - i od Sina,  zaključuje jednu važnu stvar: ,,Istok i Zapad mogu da nastave dijalog u pogledu pitanja Filiokve, imajući u vidu da postoji potpuno prihvatanje učenja Predanja o monarhiji Boga Oca. Monarhija Oca podrazumeva i znači da je Otac jedini uzrok/izvor (ipostasni) kako Sina tako i Duha Svetoga."

[Milan Nikolic]

Izlaženje Sina opisuje se kao rađanje a Duha , oslanjajući se na Iv 15.26 u užem smislu kao izlaženje.

Obzirom na prvobitni smiso reči Duh, : vetar, dah, dašak, govori se o tradicionalnoj teologiji kod izlaženja Duha i o nadisanju, spiratio.

 

Ako je pojam rađanja razumljiv , kod karakteriziranja izlaženja Duha pokazuju se neke nedoumice.

Istočna teologija ne koristi pojam unutartrinitarna izlaženja, pa je pojam izlaženje rezervisan za Duha.

 

Ali se sreće jedan pokušaj razjašnjenja (e sad ne znam gde sam pročitao), . Po tom processio znači ekstatično izaći nad sebe , nadrasti sebe i biti izvan sebe, kao što to pripada ljubavi. Kao što se unutrašnje izlaženje Sina , njegovo rađanje , upoređuje sa izlaženjem unutarnje reči  u činu spoznaje , tako izlaženje duha , njegovo nadisanje , sa ekstazom ljubavi.

Tako je Sin Reč i mudrost Oca, Duh ljubav i veza ljubavi između Oca i Sina 

 

Нећемо више рећи само да то не пије воду, него сада можемо показати, на јасан начин, како западна тријадологија треба да усмери своје изражавање на детаље о ,,посредништву'' Сина у исхођењу Светога Духа, мимо каквих својстава осим ,,рађања'' Сина и ,,исхођења'' Светога Духа.

 

Ту нема места за наше схватање некакве љубави, излажење некакве речи или даха. Такве термине треба оставити по страни у учењу о ,,испостаним својствима''.

[Milan Nikolic]

Osvrćući se na oficijelni vatikanski dokument ,,The Greek and Latin Regarding the Procession of the Holly Sprit", 1995. kojim je Katolička crkva pokušala da objasni šta ispovedaju pod izrazom - i od Sina,  zaključuje jednu važnu stvar: ,,Istok i Zapad mogu da nastave dijalog u pogledu pitanja Filiokve, imajući u vidu da postoji potpuno prihvatanje učenja Predanja o monarhiji Boga Oca. Monarhija Oca podrazumeva i znači da je Otac jedini uzrok/izvor (ipostasni) kako Sina tako i Duha Svetoga."

 

То значи да је сазрело време да покренемо ,,Тријадолошку дебату''.