Рад је благослов

[Number15648]

Рад је благослов

 

- Некада су говорили:"Боље да излижеш ђонове, него поцепаш покриваче. " Шта су тиме, старче; хтели да кажу?

 

- Хтели су да кажу: "Боље да излижеш ђонове радећи, него да поцепаш покриваче ленствујући." Рад је благослов, рад је дар Божији. Даје живост телу, свежину уму. Да Бог није.човеку подарио рад, он би се уплесњивио. Они који су вредни, ни у старости не престају да раде. Ако престану да раде, иако још имају снаге, снаћи ће их меланхолија. То је за њих смрт. Сећам се једног старог човека, у Коници, који је имао готово деведесет година, а без прекида је радио. Напослетку је умро на њиви, на два сата хода од куће.

Иначе, и онај, тако звани телесни (активни) одмор, који многи траже, није ништа посебно. Тако заборављају тескобу. Имају храну, слаткише, купање, одмарање. Али чим се све заврши, траже други одмор. Тако су непрестано потиштени, јер им увек нешто недостаје: осећају некакву празнину, а њихова душа тражи испуњење. Међутим, онај ко се умара на послу, може да има непрестану радост, духовну радост.

 

- Али, старче, ако имаш болесна крста, не можеш да радиш сваки посао.

 

- Добро, не треба ли и крстима мало вежбе? Зар неки посао, који је као вежбање за крста није од помоћи? Слушај, рећи ћу ти: ако неко једе, пије и спава, а не ради, некако се "рашрафи" и само би да спава, јер се његово тело и живци опусте. Доспева полако дотле да ни не може ништа да ради. Мало хода, па га нешто пресече. С друге стране, ако мало ради и креће се, јача и ноге и руке. Видиш, они који воле да раде, не спавају много, или од умора можда уопште не могу да спавају, али имају снаге, јер се кроз рад кале и телесно јачају.

Рад представља, нарочито за младог човека, здравље. Приметио сам да неки размажени младићи очврсну када оду у војску. Војска им чини добро. Тако је, наравно, већином било некада. Данас се плаше да буду строги са војницима, јер само ако мало морају да се помуче, одмах секу вене, доживљавају нервни слом... Ја говорим родитељима да плате некоме и да пошаљу своју децу да код њега раде, како би била здрава - довољно је да раде неки посао који им се допада - Јер младић пун живости и енергије, има и памети, па ако не ради, постаје лењивац. Али када види друге како напредују, у њему расте егоизам и ничим није задовољан. Непрестано има помисли и разум му се помућује. После дође ђаво, па му каже: "Еј ти, изгубљени, како си само заостао! Онај је постао професор, други има свој посао и зарађује новац, а ти, где ћеш ти завршити?" и тако га баца у очајање. Али, ако почне да ради, стећи ће поверење у себе, у добром смислу те речи. Видеће да и он може да изађе на крај са послом, али и његов разум ће се забавити послом и ослободиће се помисли. Из тога се тако рађају два добра.

 

Старац Пајсије Светогорац

[Number15648]

Љубав према послу

 

- Зашто се, старче, многи људи мучно осећају на послу?

 

- Можда зато што не воле свој посао? Или можда стално раде једно исто? Често, на неким радним местима, у некој фабрици, рецимо, која производи дрвенарију, један запослени, од ујутро, па до краја радног времена само лепи, лепи; други само поставља стакло, трећи гитује. Сви они непрестано раде једно исто, стално исто и монотоно, а газда их надгледа. И то се не дешава само дан-два. Него стално једно те исто, па им досади. Некад није било тако. Један столар би преузео четири зида од зидара и требало је да преда кућевласнику завршену кућу, само да му преда кључ. Поставио би подове, столарију, наместио би стакла и све загитовао. Потом би направио степениште, гелендере и све остало, потом би све офарбао, направио би ормане, полице, а затим би направио остатак намештаја. И ако се бавио свим тим пословима, добро је знао све то да ради. У случају потребе могао је и кров да направи и да постави црепове.

Данас се многи људи муче, јер не воле свој посао. Само гледају када ће доћи крај радног времена, да могу да иду кући. Међутим, када постоји ревност у раду и када се човек занима за оно што ради, што више ради, то је ревноснији. Преда се свом послу и, када дође време да иде кући, каже: "Кад је пре прошло време?" Заборави и на храну и на сан, заборави на све. И да ништа није јео, не осећа глад и да није спавао, не спава му се, него се радује што не спава. Није да се мучи глађу, или жеђу: за њега је посао славље.

 

- Зашто се понекад дешава, старче, да двојица људи раде исти посао, а један од тога има духовне користи, а други штету?

 

- Зависи од тога како сваки од њих ради тај посао и шта носи у себи. Ако ради смерно и с љубављу, све ће му бити светло, обасјано, весело и осећаће унутрашње спокојство. Ако, међутим, уз посао дометне помисао гордости, да посао ради боље од другога, може да осети извесно задовољство, али то задовољство му не испуњава срце, јер му се душа не обогаћује, не осећа спокојство.

А онда, када човек не ради с љубављу свој посао, умара се. Онај ко само гледа како треба негде да се попне како би обавио неки посао, умара се, јер не воли тај посао. Док други, који ради са срцем, успиње се а да то и не примети. Један радник, на пример, може сатима да копа на сунцу и да се не замори, ако то чини са срцем. Али ако то не ради са срцем, само застаје, гледа наоколо, гунђа: "Ух, каква врућина!" каже и тешко му је.

 

- Може ли, старче, неко због велике љубави према свом послу, или науци да запостави своју породицу?

 

- Свој посао човек треба једноставно да воли, а не да се заљуби у њега. Ако не воли свој посао, двоструко ће се замарати, и телесно и душевно, а онда га ни физички одмор неће опуштати, јер ће бити душевно уморан. Душевни умор је тај који слама човека. Када неко ради свој посао пуна срца и радосно, он је душевно одморан, а онда нестаје и телесни умор. Ето, упознао сам једног генерала који ради чак и послове обичних војника. Како он брине за своје војнике! Као отац! Знате ли колику радост он осећа! Врши своју дужност и срећан је. Једанпут је у поноћ пошао из Евра, како би стигао у Ларису на помен светом Ахилију и да стигне и на божанствену Литургију иако је имао право да дође касније, на славословље, које је било на крају. Али он каже: "Морам да дођем на време да одам почаст светитељу." Све што чини, чини пуна срца. Задовољство које осећа онај ко усрдно обавља свој посао, добро је задовољство. Такво задовољство Бог је човеку подарио, како се не би замарало Његово створење. То је одмарање од умора...

 

Старац Пајсије Светогорац

[JESSY]

Sreća pomogne nekad – rad uvijek. – Japanska poslovica
Rad je ljubav koja izlazi na vidjelo. – Halil Džubran
Kada ne radim, onda mislim, a kada mislim, postajem depresivan. – Vudi Alen Uspjeh je ljestvica kojom se ne možeš popeti sa rukama u džepovima. – Američka poslovica

Nadahnuće dolazi svakodnevnim radom. – Bodler
As a remedy against all ills… – Baudelaire
Rad je najveći lijek za sve bolesti i bijede koje su ikada zadesile čovječanstvo. – Tomas Karlajl

Nije rad sramota, već lenjost. – Hesiod
Rad je, po izreci, otac ugleda. – Euripid
Nije sramota priznati da si siromašan, sramota je ne boriti se protiv siromaštva radom. – Perikle
Treba raditi i smjeti ako zaista želimo da živimo. – Van Gog
Kada radiš za druge, radi tako posvećeno kao da radiš za sebe. – Konfučije
Svi veliki ljudi su veliki radnici. – Niče
Rad je blago. – La Fonten
Lenjost je kao rđa; ona više troši čoveka nego rad. – Bendžamin Frenklin
Veliki trud, veliki napredak. – Euripid
Samo rad i mukotrpan trud… mogu da nas dovedu do boljeg sjutra. – Teodor Ruzvelt
Ubjedljivo najveća nagrada koju nam život nudi je prilika da naporno radimo… – Teodor Ruzvelt
Iskreno verujem u sreću, i otkrio sam da što napornije radim to je više imam. – Tomas Džeferson
Genije je jedan posto nadahnuća i devedeset devet posto pregnuća. – Edison
Uspjeh zavisi od truda. – Sofokle

Nova kultura počinje tamo gdje se poštuju radnik i rad. – Maksim Gorki
Čovjekov rad je ekspolozija koja sa vremena na vrijeme obasja moj ponor. – Rembo
Neprekidan trud, a ne snaga i inteligencija, ključ je da otključamo naše mogućnosti. – Čerčil

Lenjive ruke brzo zaposli đavo, a vrijedne angel. – Sv. vladika Nikolaj Velimirović
Vrednoća je duša svakog posla i temelj blagostanja. – Dikens
Izraz “ravnoteža između rada i života”… – Patrik Dikson
Ako čovjek radi samo što se od njega zahteva, rob je… – Kineska poslovica
Rano lezi, rano ustani, radi k’o lud i reklamiraj se. – Ted Tarner
Nagrada za dobro obavljen posao je to što si ga obavio. – Ralf Voldo Emerson
Planovi ostaju samo dobre namjere ako se odmah ne pretvore u naporan rad. – Piter Draker
Što možeš danas, ne ostavljaj za sjutra! -Narodna poslovica
Ko radi ne boji se gladi. – Narodna poslovica
Nema leba bez motike. – Narodna poslovica
Spalite mostove iza sebe i vidjećete kako se dobro radi kad nema uzmicanja. – Napoleon
Carstva se održavaju samo onako kako se i stiču: snagom, budnošću i radom. – Luj XIV
Ljudi govore o pobjedi kao da je ona stvar sreće. Rad je pobjeda. – Ralf Voldo Emerson
Znate, rad je život, bez njega ostaju samo strah i neizvjesnost. – Džon Lenon
Velike nacije se odgajaju radom. – Mirabo
Kada vas neko upita možete li da uradite neki posao, recite: „Nego šta!“… – Teodor Ruzvelt
Nijedan rad nije sramota. – Sokrat
Kada bi ljudi znali kolikim radom sam stekao svoju vještinu ne bi se toliko čudili. – Mikelanđelo
Kapital je samo plod rada i nikad ne bi postojao da rad nije postojao prije njega. – Linkoln
Koji god posao da radiš, radi ga dobro… – Martin Luter King
Smrtnicima život ne pruža ništa bez velikog i upornog rada. – Horacije

[Number15648]

Четврта заповест: Шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је дан одмора, који је посвећен Господу Богу

 

Ово значи:

Шест светова створио је Створитељ и у седмом он се одмара. Шест светова су привремени, немирни и пролазни, а седми је вечан, миран и непролазан. Стварањем Бог је ушао у временост, но није изишао из вечности. Тајна је ово велика, и о њој се приличи више мислити но говорити. Јер она није доступна свакоме, но само Божјим избраницима.

Избраници Божји налазећи се телом у времености, дижу се својим духом до осовине точка света, у којој је вечни мир и блаженство.

А ти, ради и одмарај "се. Ради, јер и Бог ради; одмарај се, јер се и Бог одмара. А твој рад нека буде стварање, јер си чедо Створитеља. Не руши но стварај.

Сматрај свој рад као сарадњу Богу. Тако нећеш радити зло но добро. Пре свакога посла помисли, да ли ће Бог радити тај посао. Јер, углавном, Бог ради све, а ми му само сарађујемо.

Све ствари раде непрестано. Нека те то ободри за твој посао. Гле, кад устанеш изјутра, сунце је већ урадило много - и сунце, и вода, и ваздух, и биљке, и животиње. Твој нерад био би увреда свету и грех пред Богом.

Твоје срце и плућа раде дан и ноћ. Зашто не би и твоје руке радиле? И бубрези твоји раде дан и ноћ. Зашто и твој мозак не би радио?

Звезде непрестано јуре, брже него коњ у галопу, дан и ноћ. Зашто би се ти предао нераду и лењости?

У једном граду живљаше богат трговац са три сина. Беше трговац вредан и гомилаше благо на товаре. И кад га упиташе, нашто ће му толико благо и толика мука, он одговори: Мучим се, да бих синове осигурао, те да се они не би мучили. - А то чуше синови, и олењише се, и напустише сваки посао, и по смрти оца почеше трошити благо на товаре. Пожели отац, да дође из оног света и види како му синови живе без муке и зноја. И Бог га пусти, те он сиђе у свој град и дође својој кући. Но кад закуца на врата неко непознат отвори врата. Упита отац за своје синове, и доби одговор, да су његови синови на робији због нерада, који их је довео пијанству, и због пијанства, које их је одвело свађи, и због свађе, која их је одвела паликућству и убиству.

- Ах, уздахну луди отац, ја сам мислио створити рај за своју децу, мећутим ја сам им створио пакао.

Па зађе луди отац по граду и поче учити све роДитеље:

- Не будите луди као што сам ја био. Из љубави према својој деци ја сам их бацио у пакао. Не остављајте деци, браћо, никаква иман>а. Научите их раду и то им оставите у наслеђе. Све остало, богаташи, раздајте сиротињи пред смрт своју.

Заиста, нема опасније и душегубније ствари него добити велико имање у наслеђе. Будите убеђени, да великим наслеђима више се радује ђаво но анђео. Јер ничим ђаво не квари Људе лакше и брже него великим наслеђима.

Зато, ради и научи своју децу да раде. А кад радиш, не гледај у раду само добит, и корист, и успех. Него гледај у своме раду лепоту и насладу, коју рад пружа као рад. За једну столицу, коју столар направи, може добити десет динара, или педесет, или сто динара. Но лепота и наслада, коју један надахнут столар осећа при тесању, и стругању, и глачању, и склапању дрвета, не да се ничим исплатити. То је наслада слична наслади коју је Бог осетио при стварању света, при тесању, и стругању, и глачању, и склапању света. И сав Божји свет имао би своју одређену цену и могао би се исплатити, али лепота његова и наслада Божја при стварању света нема цене и не да се ничим исплатити.

Знај да понижаваш свој рад, кад мислиш само о својој материјалној користи од њега. Знај да се такав рад не да човеку; не иде му од руке; не доноси му очекиване користи. И дрво се срди на тебе и противи ти се, кад га не радиш из љубави него из користи. И земља ће те омрзнути, ако је ореш не мислећи о њеној лепоти но само о својој добити од ње. Гвожђе ће те опећи, вода ће те удавити, камен ће те згњечити, ако их с љубављу не гледаш, него у свему само видиш своје дукате и динаре.

Ради незаинтересовано као што славуј пева своју песму незаинтересрвано. И тако ће Бог ићи напред у своме раду, а ти за њим Протрчиш ли мимо Бога, и оставиш ли Бога иза леђа, твој рад донеће ти проклетство а не благослов.

А седми дан одмарај се.

Како да се одмараш? Гле, одмор је само код Бога и у Богу. Нигде више правог одмора нема у овоме свету. Јер ово је свет немира, као један вртлог.

Посвети седми дан искључиво Богу, и тако ћеш се уистини одморити и новом снагом запојити.

Седмога дана целога мисли о Богу, говори о Богу, читај о Богу, слушај о Богу и моли се Богу. Тако ћеш се у истини одморити и новом снагом запојити.

Безбожник неки не поштоваше заповест Божју о празновању недеље, те продужи суботњи посао и у недељу. И док се цело село одмараше, он се знојаше на њиви са својом стоком, којој такође не даваше одмора. Али идуће среде он клону, клону; клону и његова стока; па кад цело село беше на њиви, он сеђаше код куће, преморен, мрзовољан, очајан.

Зато, браћо, не будите, као безбожник, да не бисте и ви изгубили снагу, и здравље и душу. Него шест дана радите и сарађујте Богу, с љубављу и насладом и страхопоштовањем, а седми дан цео посветите Господу Богу. Заиста, ја сам пробао и знам, да право празновање недеље човека одуховљава, подмлађује и чини срећним.

 

Св. Николај Велимировић

[Bokisha]

Може ли љубав према послу да буде претерана?Има ли каквих светоотачких примера за то?

Ја се удубио у неку анализу јесам ли грешио и по том питању....лепо је кад човек ради посао који воли и мислим да ме је Бог погледао по том питању...али стигоше и нека искушења кроз то....беше и гордости и славољубља...па не знам колко сам то превазишо...па наиђе и нека можда претерана ревност уз коју човек занемари нешто важније...а с намером и с мишљу управо о том  бажнијем-породици.

[мина м]

Није рад кад мораш за нешто, за неки рачун, јер си онда рачунџија

Рад је кад узмеш на пример плетиво за дана, а увече ето теби прекривача, тек колико је потребно..да не озебеш...

Одем тако у тај тржни неки центар, и видим натруло воће и поврће..и сетим се да у цену производа једним делом улази и рад...нисам памтила такве ствари, ал их се понекад сетим..

Били неки песници, а све о тржним центрима писали..сад разумем шта је песник хтео да каже

Колико нам је довољно..

наше мере су хиперактивне...

скромност, то је рад..трпељивост и то...тако некако