Jump to content

Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

Оцени ову тему


Препоручена порука

Meni je iskusenje alkohol.Posna hrana nema mast pa nema nista da ga veze vec sav ode u glavu,pa moram biti obazriv.Kad me alkohol zvekne u glavu prvo moram pojesti pljesku ,a najcesce posle pljeske,  zveknem i burek 0202_238

jedna POSNA  0205_whistling

Постављена слика

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.8k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Meni je iskusenje alkohol.Posna hrana nema mast pa nema nista da ga veze vec sav ode u glavu,pa moram biti obazriv.Kad me alkohol zvekne u glavu prvo moram pojesti pljesku ,a najcesce posle pljeske,  zveknem i burek https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/joooj.gif

jedna POSNA  0205_whistling

Постављена слика

Moze ,hvala  0202_238 0202_238 0703_read
Link to comment
Подели на овим сајтовима

ПИТАЊЕ

Неки кажу да деца не треба да посте средом и петком и у четири вишедневна поста која је Црква прописала, све до своје 7-ме или 3-е године живота. Други говоре да деца могу бити разрешена тих посних дана само на бели мрс (млеко, јаја, сир). Шта је од овога исправно и да ли деца посте као и одрасли хришћани?

ОДГОВОР

Одговор на поменуто питање (или на поменута питања) не може бити заснован на светим Канонима, (као што смо то до сада најчешће чинили), јер нема ни једног Канона који би се директно бавио проблематиком поста код деце. Али одговор се може добити из целокупног нашег сазнања о појму поста, врсти поста и циљу поста, а што је расправљано у ранијим одговорима (види: Одговор на питање Шта је то епитимија). Имајући у виду све оно што је тамо речено о посту, можемо одмах и одлучно одговорити на последњи део вашега питања: Деца не посте и немају потребе да посте КАО одрасли хришћани. Из простог разлога што деца још не поседују оне грехе, страсти и навике, за исцелење, укроћење и уништење којим пост представља моћно оруђе у рукама хришћанина, због чега је од Бога заповеђен, а од свете Цркве установљен и прописан.

Па ипак, ово још не значи да су деца потпуно ослобођена поста, и да не треба НИКАКО да посте. Како ће пак деца постити и колико, не зависи више од позитивних црквених прописа (јер њих, као што рекосмо, нема), него од побожности и вере њихових родитеља. А ту заиста треба имати много мудрости и расуђивања да се не огрешимо ни о телесне ни о духовне потребе свога детета.

Када о томе говоримо умесно је такође поставити питање: до када је "дете" дете. Свима је познато да дечије доба има више фаза развоја кроз које дете пролази. Оно је најпре - одојче. Затим долази рано детињство (од 2 - 3 године), па је дете предшколског узраста, па је дете ђак основац, па тако даље, до дечаштва и пубертета. За неке родитеље њихово је дете "дете" све док не ослужи војску, па и касније. Очигледно, не може се на све ове фазе "детињства" применити један и исти принцип у погледу поста.

У решавању тога питања, постоје две крајности којима су родитељи, бар код нас Срба, често склони. Или ће наметнути детету од раног детињства строги пост (као што и сами држе), или ће га "штедети" од поста чак до његовог пунолетства, па често и даље. И једно и друго је штетно по дете и погубно за његов духовни живот. У првом случају, када се детету намеће претерани пост у раном детињству, док оно не схвата и не појима смисао истога, може код њега изазвати одвратност и одбојност према посту. Иако ће, као мало, слушати своје родитеље и "постити", али, ако се у томе претера, када одрасте може задобити аверзију према посту, и потпуно га избацити из свога живота, што бива веома погубно по његову душу. С друге пак стране, ко из малена не навикне ни мало да пости и не схвати разлику међу данима, тај ће се тешко икада у животу привикнути на пост и приморати себе на уздржање, што никако није мање погубно.

Избећи обе ове крајности, и провести своје дете између сциле и харибде, заиста је права уметност. То знају само они родитељи, који, пре свега, и сами интезивно живе духовним животом, и свесно се боре како за своје спасење, тако и за спасење душе свога детета. Јер дужност родитеља није само да донесу дете на свет, да га уведу у овај земаљски живот и обезбеде му телесни развој, него да га васпитањем у вери православној учине грађанином царства небескога. То знају у пракси да чине многи родитељи код православне браће Грка и Руса, и ми бисмо се могли од њих много томе научити.

Примера ради, ништа нормалније није за младу мајку него да своје вољено чедо сваке недеље и празника доноси у наручју (касније у колицима) у цркву, и да га, одмах после крштења, на свакој светој Литургији причешћује. То у Грчкој многе мајке чине са дететом од месец - два дана, па даље кроз сво његово детињство. Природно, тада нити мајка, нити свештеник и не помишљају на некакав "пост", који би тобоже требао детету пред причешће. Дете тог јутра, нормално буде подојено, али то никаква сметња није за његово сједињење са Господом у светој тајни причешћа. И тако, дете одраста у храму Божјем, телесно одгајано на мајчиним грудима, а духовно на светој Чаши. И тако, оно се од првих дана навикава на храмовни амбијент, на светлост воштаница, на мирис тамјана, на свештеничку одежду (и браду), те узрастајући, у храму се почиње осећати пријатно као у дому оца свога. Тако одгајено дете, тешко ће ико и ишта касније у животу моћи да одвоји од љубави према Христу и Цркви његовој.

Код нас, нажалост, бива све обратно. По неким "бапским" саветима и мишљењима дете "не ваља" причешћивати до његове треће или чак пете године. Па када га први пут донесу на причешће, и оно, најчешће, први пут види свештеника, удари у дреку и отимање, око чега често настају веома непријатне сцене, да га је и немогуће причестити. Не ретко, таква деца се враћају кући непричешћена. Тај страх од свештеника (а често га и старији плаше да, ако не пости, "попа ће му одсећи језик"), скоро редовно остаје и даље, и ретки су они који када одрасту промене свој став према свештенику и светом Причешћу.

С друге стране, родитељи који брину о духовној страни живота своје деце неће чекати да дете потпуно одрасте па да га почну привикавати на пост. Они то почињу постепено од 3-4 -те године детињег узраста. Не зато што је детету у тим раним годинама пост потребан, у смислу као одраслима, него само ради привикавања да измалена почне да разликује да нису сви дани исти у погледу хране, што ће му остати као бесцено благо целог живота.

Што важи за пост, важи и за свету тајну исповести и покајања. По учењу Цркве дете до седме године нема греха (одн. не урачунавају му се греси) (по некима до десете године). Али код браће Грка и Руса, родитељи приводе децу од 4 - 5 година свештенику на "исповест", опет не због неких њихових грехова, него да се од малена привикну на једну свету и неопходну хришћанску дужност, без које, када одрасту, нема напретка у духовном животу. А уједно и да успоставе поверење и слободу у општењу са свештеником - духовником.

Тек сада, сматрамо, јасно је свакоме какав треба да је однос деце према посту, и да су сва та различита мишљења изнесена у вашем питању уствари искључива било у једном било у другом правцу. Заиста они родитељи који се труде да живе по заповестима Божјим, који се труде на своме личном спасењу, под руководством искусног духовника, умеће да нађу прави израз и златну средину и у погледу своје деце, њиховог поста, причешћа, и свете тајне покајања и исповести.

http://sabornik.com/index.php?lang=sr&ldd=saborniktexts&sid=1015

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сутра је Крстовдан. Пост је. Пошто је недеља, ублажен је.

Ја бих хтео само мало да продискутујемо о томе.

Као прво, ја се залажем да треба да се поштује Типик. Али морамо мало о неким стварима и дискутовати слободно.

Моје мишљење јесте да не би никакав пост требао да буде недељом јер је недеља највећи празник. То је и најстарији празник. ЛИчно мислим да није Крст и Распеће важније од Васкрса у недељи. Знам, Крстовдан и Васкрс су у годишњем кругу богослужења а недеља у недељном али опет... недеља је недеља....једна и незаменљива... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли сматрате, онда, да ни током прписаних вишедневних Постова не би требало постити недељом?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сматрам да не би требало постити недељом али да свака субота буде пост на води како би се што достојније припремили за Свето Причешће.

Има један обичај у Црној Гори у неком селу гдје посте само за Божић и Васкрс и  митрополит је ишао да их разријеши тог старог народног обичаја али јок,народ се не да  0104_cheesy

Link to comment
Подели на овим сајтовима

?? ?? ????????, ????, ?? ?? ????? ????????? ??????????? ??????? ?? ?? ??????? ??????? ????????

??...?? ???? ?? ???????? ? ?????... ??????????? ?? ????.... ? ????? ??? ????? ???????...? ??? ?? ???? ? ?? ?????????? ???????...??? ????????  ????? ????????? ?????!!   

?.?.  ??????? ???? ?? ??????? ?? ?? ?????????? ?? ?? ???? ???...?????, ???????, ???????????.... ????? ?? ?????.... ????? ?? ??, ????? ?? ?????????..... ????, ? ?? ??? ????????? ??? ?????, ?? ?? ???????? ? ????...

?????, ???? ????? ???????...?? ?? ??????? ???? ????????? ?? ?????? ????? ???????...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Опросите, али заиста ми ни на крај памети није било да Вас ''оптужујем'' за било шта!

Само Вас питам, јер би иста логика (по мени) морала да важи и за вишедневне и за једнодневне прописане постове.

Иначе, баш зато што је сутра недеља - пост јесте ублажен, тј. разрешено је шта и како треба, по Типику, као што Ви кажете.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ма нисам ја ни рекао да Ви мене оптужујете, таман посла. Него сам само хтео да мало попричамо о томе. Ништа више. По неким питањима, и ја сам лично у недоумици и са свима вама сам хтео да поделим неке ствари и да продискутујемо.

Баш сам јутрос размишљао о томе. Јер пост недељом ми је некако..хм... занимљив. У Типику ствари иду по систему предности тј зависи који празник има предност над којим. По мом неком мишљењу, некако мислим да недеља треба да буде у центар. Наравно, код годишњег круга, Васкрс је центар.

п.с.  оно што сам рекао да не кренемо да се оптужујемо, само кажем...да сам ја осетио оче ђаконе да Ви мене оптужујете, ја бих рекао то јасно и отворено. Овако, само дискутујемо и причамо. А оно што не ваља код овог вида комуницирања је што не видимо једне друге и некад не знамо са каквим емоцијама онај други пише.

свако добро и срећан данашњи празник

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ма знам да је један од 12 великих празника који по Типику имају предност. На Литургији се чак у недељу када падне Крстовдан не читају два Јеванђеља и Апостола него једно (празнично). Али оно што ја хоћу да кажем, некако ми је логичније да предност има недеља над Крстом, да предност има Васкрсење над Распећем. Можда и грешим али тако ми је за сад логичније, шта знам.

Наравно, држаћу се ја типика, није то спорно него само мало размишљам (на глас)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог!

Ма наравно да треба разговарати, а посебно када су разговори пријатни и уљудни као што је овај!

Прикључујем се јер сам слично питао и ја. Одговорено ми је од стране свештеника слично као што је о.ђакон одговорио, са додатком да је Света Литургија боравак у Царству Небеском, а Свето Причешће, доказ Васкрсења.Наравно да сам свој одговор у потпуности скратио у односу на оно шта ми је свештеник рекао, али сам сигуран да ме разумете шта хтедох рећи. Као паралелу можемо правити прослављавње Крсне Славе- Света Литургија, Свето Причешће, Освећење Славског Колача и Жита, а на даље, типик..

Овим одговором, допуњено са одговором о.ђакона, мислим да је одговор и употпуњен, али наравно молим вас да узмете у обзир да сам лаик, па да наставимо....

"Прости верник"

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

http://www.pravoslav...ta Filareta.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Pomaze Bog,sestre!

Htedoh da priupitam kakva su vasa iskustva u vezi sa postom u toku trudnoce i dojenja?

Ja sam svog paroha pitala bila u vezi s tim,rekao mi je da trudnice i dojilje ne treba da poste,moze jedan dan,uoci sv. tajne pricesti ,a ostalo jesti sve,naravno ,umereno...

Ja sam dojilja bebe od skoro 4 meseca i beba za sada samo moje mleko jede.Sutra pocinje post,pa ,iako znam da ne treba da postim,nekako me grize savest,a sa druge strane brinem se da mleko ne oslabi,a bebac nema sta drugo(necu ga odbijati ,jos je mali).Na nekim drugim sajtovima sam citala da je jos negde u 4. veku neko odredio da trudnice i dojilje ne treba da poste.Sta mislite?Kako su vasa deca napredovala ako ste postile?Sa druge strane,znam da krave,npr. ne jedu meso ,a mleko za njihove mladunce je i dalje odlicno za njih,pa me bas zbog toga to kopka...I bih i ne bih...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...