Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

prilikom spajanja tema doslo do greske, i jedini nacin da se postovi vrate gde treba je ovaj....

 

sada mozete nastavljati sa svojim komentarima vezano za post uopste....

[Oglo]

Superego.

 

Čak i u tom pogledu jedno je ja. Superego je samo dio ličnosti.

Ja bih rekao samo dio nametnutog vjerovanja i edukacije.

 

Свети Апостол Павле пише лепо о овом догађају, о овој борби унутар људског срца. Он каже,  да постоји још један закон у мени који ми говори да одбијем вољу Божију, да чиним ствари против Њега, да одбијем благодат.

 

Его је лажно ЈА

 

Upravo.

Kako onda ono što ne postoji možemo kontrolisati?

[jermel]

Upravo.

Kako onda ono što ne postoji možemo kontrolisati?

 

Можемо рећи да не постоји ако би и за лаж рекли да не постоји... оно нема биће али постојање у смислу искривљене, оболеле истине има. Тако је и Егоизам оболело искривљено виђење јастества, сопства.

 

Егоизам стоји као препрека пред очима душе и омета човека да увиди реалност онакву каква јесте.

Као и на Гори Тавору преображење се збива очима његових Апостола (многи оци говоре о томе) а не Господу јер он је био увек онакав какав јесте... (Светлост од Светлости) тако и ЈА, као што кажеш, је онакво какво јесте али прображај треба да настојимо да се збуде у погледу, перспективи која ће нам открити истину о нама и Истину која је у нама.

 

 

Управо због тога Бог са Неба долази на земљу да би обрнуо перспективу

[obi-wan]

Zdrava tema...

[Oglo]

Можемо рећи да не постоји ако би и за лаж рекли да не постоји... оно нема биће али постојање у смислу искривљене, оболеле истине има. Тако је и Егоизам оболело искривљено виђење јастества, сопства.

Егоизам стоји као препрека пред очима душе и омета човека да увиди реалност онакву каква јесте.

Као и на Гори Тавору преображење се збива очима његових Апостола (многи оци говоре о томе) а не Господу јер он је био увек онакав какав јесте... (Светлост од Светлости) тако и ЈА, као што кажеш, је онакво какво јесте али прображај треба да настојимо да се збуде у погледу, перспективи која ће нам открити истину о нама и Истину која је у нама.

Управо због тога Бог са Неба долази на земљу да би обрнуо перспективу

 

Saglasan, u potpunosti.

Onda možemo reći ne da ne postoji, već da je laž prolazna. Sa druge strane, ukazujući nam na našu pravu prirodu na Tavoru, Gospod zabranjuje da se vezujemo i za dobra viđenja. Zašto? Zato jer su i ona prolazna, i ne smiju biti imperativ jer to je onda uzrok skretanja u drugo raspoloženje.

Dakle um je promjenljiv i zato se ne može kontrolisati, ali se može stražiti. 

Što se tiče perspektive, interesantno je da si pomenuo Nebo, jer upravo se kaže da džaba pretražujemo nebo i zemlju Carstvo je u nama.

Dakle svetilište je u nama samima.

[Oglo]

Da se dalje nadovežem na jermelovo razmišljanje...

Možemo onda reći da je Ja, ego, predstavljen u Hristosu. Zato kažemo da nije imao grijeha, jer nije odstupio od Boga tj od svoje prave prirode, od onoga što jeste, a ne zbog toga jer je na neki mističan način bio zaštićen ili protežiran od grijeha. Upodobiti se Hristu bi onda značilo da budemo ono što jesmo, po riječima Gospoda sinovi Božiji, kao i On što je, ili psaltira Bogovi. Sa vjerom i viđenjem da smo to u stvari a ne sadržaj misli. Dakle, to nije nemoguća misija, niti je za to potrebno neko mistično iskustvo kojem svi ljudi teže iako u principu misterija samo predstavlja težnju ljudi za odbacivanjem poznatog odnosno prepuštanje nepoznatome; što je i osnovna osobina života - da je živ i nekontrolisan.

Zato i Hristos kaže, Bogu možete doći samo kroz mene, dakle samo kroz Ja i poslušnost i prepuštanje Bogu. Poslušnost u smislu ne slijepog pokoravanja opet pomislima ili nekim izmišljenim idolima, već prihvatanjem svega što nas snalazi znajući da nemamo drugog dobra niti ga možemo steći osim onoga što je u nama i što smo po prirodi. 

Ego je uvijek gladan, uvijek traži više. Otuda i post. Otuda i kušanje ide posle: naposljetku ogladnje. Zato je Ego, Hristos, razapet na krstu, u tijelu. 

 

Što će meni ova priča u ove sate...

[jermel]

Saglasan, u potpunosti.

Onda možemo reći ne da ne postoji, već da je laž prolazna. Sa druge strane, ukazujući nam na našu pravu prirodu na Tavoru, Gospod zabranjuje da se vezujemo i za dobra viđenja. Zašto? Zato jer su i ona prolazna, i ne smiju biti imperativ jer to je onda uzrok skretanja u drugo raspoloženje.

Dakle um je promjenljiv i zato se ne može kontrolisati, ali se može stražiti. 

Što se tiče perspektive, interesantno je da si pomenuo Nebo, jer upravo se kaže da džaba pretražujemo nebo i zemlju Carstvo je u nama.

Dakle svetilište je u nama samima.

 

...да, за променљив кажемо и  непостојан... наш ум је непостојан

 

...што се тиче Неба, када говоримо о Небу и земљи говоримо о две различите, одвојене реалности

Христос долази са Неба (из своје реалности) на земљу (у нашу реалност) и доноси Царство Небеско.

Које је Он сам. Он је Царство Небеско. Отелотворени Логос као личност а не само његова природа(е).

Јер ми не тежимо божанству него Богу који има Име, конкретном Богу који јесте.

Царство је у нама од кад је он међу (у) нама...

А парадокс је у томе што се спознаја себе одвија кроз другог и у другом.

 

негде Митрополит Антоније Блум то овако објашњава и каже да је Адам угледавши Еву њу видео као себе: кост од мојих костију, и тело од мога тела,  другог је видео као друго ја или алтер его а по паду одговарајући Богу зашто сагреши он указује на Еву као неког другог који нема удела у њему жена коју си ми ти дао да буде са мном, она ми даде, од алетeр его остао је само алтер = други ... неко други

 

или једноставно:  сусрет са Богом на том месту проналажења себе  (јер нам ту постаје видљив) на путу од Егоизма као Алтруизму.

[LISA]

Uvijek ovdje ostanu nedorečeni, i uvijek se pitam je li to namjerno, ili dijele lekcije očekujući da ljudi znaju  o čemu pričaju, što je opet nonsens.

Ne postoji odvojeni ego, ili odvojeno "ja" od emocija, misli, doživljaja itd. Dakle nema nekog drugog "ja"! koje može da transformiše prvo "ja"-

Poslije se pitaju što je toliko šizofreničara i rascijepljenih ličnosti. 

 

Nisu nedoreceni. 

 

"Овде смо добили поуку да нам чување ума буде приоритет, тј контролисање мисли. Јер ако се ваш ум затрује негативним, циничним мислима критике свега и свакога, цео живот ће вам бити затрован."

"Држите се ваше нове дијете, новог менталног поста.  Ако будете чували свој ум, не дозвољавајући токсичним мислима да заузму место и ако се будете испуњавали позитивним, оснажујућим, благословеним мислима, сасвим сигурно знам да ћете узрастати све више и више, јер ће Господ излити своје благослове на вас, а ви ћете живети живот победника."

 

Ovde je rec o tome da se pazi na misli, na kakve misli i kakvim mislima bi trebalo "ispuniti glavu". Ne vidim sta je nedoreceno. 

Misli i emocije su povezane ali nisu istovetne, a sve je deo sveukupne covekove licnosti u kojoj i religija i dubinska psihologija razlikuju vise "sastavnih  delova". U tom razlikovanju ima slicnosti i razlika i u sadrzaju, broju "delova", ali i znacaju koji se pridaje pojedinim aspektima licnosti kada je rec o njenom funkcionisanju. Nesumljivo je da negativne misli povlace za sobom negativne emocije, zato na misli treba paziti. O tome govori i pravoslavlje i psihologija.

[LISA]

Smatram da je vazno razgraniciti pojmove i njihovo znacenje u pravoslavlju i dubinskoj psihologiji.

Npr:

Pravoslavlje: Duh, dusa, um, srce...

Frojd: Ego, Super Ego i Id.

Jung: pojam arhetipa, Persona, Senka, Anima, Animus, Sopstvo ili Jastvo...

 

Kada se koristi neki pojam vazno je koristiti ga u skladu sa njegovim znacenjem u okviru odredjene teorije ili ucenja. Na pr. pojam Ega u psihoanalizi ima specificno znacenje koje najcesce ne odgovara onom sto mi, zdravorazumski, podrazumevamo pod tim pojmom. 

[Number15648]

Зашто зло мислите у срцима својијем? (Мат. 9, 4)

 

Када је Господ изволео упутити укор фарисејима и књижевницима, ови нису били у том часу никога ни убили, ни преварили, ни похарали. И не само то, него у том часу они нису били никога ни речима увредили. Зашто их, дакле, Господ укори, када они не бејаху учинили никакв грех, ни делом, ни речју? Зато што помислише зло.
И зла помисао је грех. То је велика новост, коју Христос донесе у свет. Управо зла помисао је изворни грех свакога греха, јер пре него што човек нешто каже или учини грешно, он помисли грешно. Помисао је узрочни грех, остали греси су само следствени греси. Ко жели уништити ове друге, мора искоренити оне прве. Ко жели зауставити токове воде, мора прво исушити изворе. Нека се нико, дакле, не правда: ја нисам грешан, јер нисам никога убио, ни опљачкао, ни оскврнио, ни слагао. Гле, ми смо пуни мисли убилачких, пљачкашких, скврнавних, и преварних! Ако ли нисмо делом учинили грех, то је само ствар милости Божје и спољашњих прилика. Да је Бог попустио и да су прилике подесне биле, ми бисмо учинили све оне грехе које смо и помислили. Није змија отровна само онда када уједе него и када не уједе, јер носи отров у себи.
Не само, дакле, да је помисао грех, него је она извор греха, почетак греха, семе и корен греха. Ето зашто Господ, свевидећи и свезнајући, укори оне који помислише зло. Зашто зло мислите у срцима својима?
О Господе, свевидећи и свезнајући, помози нам очистити срце и ум наш од помисли злих, да би тако и речи и дела наша била чиста. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=1&d=24&a=1&date=1-2014