Патријарх Московски и све Русије Кирил

[Оливера Г.]

Порука патријарха Кирила поводом папине оставке

Објављено од стране rvdovolja на 4. март 2013.

 

МОСКВА, 4. МАРТА (Светигора прес) – Његова Светост Патријарх московски и све Русије Господин Кирил упутио је 1. марта поруку умировљеном римском папи Бенедикту XVI, саопштила је Московска Патријаршија.

Текст Патријархове поруке преносимо интегрално:

“Ваша Светости,

У ове посебне дане за Вас желим да изразим осјећања братске љубави и уважавања у Христу. Ваша одлука да оставите столицу римских епископа, коју сте смирено и једноставно објавили 11. фебруара ове године, наишла је на живи одзив у срцима милиона католика.

Нама је свагда био близак Ваш доследан став који је био бескромпомисан у питању вјере и приљежног држања живог Предања Цркве. У вријеме када идеологија опуштености и моралног релативизма покушава да из живота људи истисне моралне вриједности, Ви сте смјело дизали свој глас  у заштиту јеванђељских идела, високог достојанства човјека и његовог призива на слободу од гријеха.

Гајим топле успомене на наше сусрете до Вашег избора на римску катедру. За вријеме Ваше службе добијали смо позитивне импулсе  у односима међу нашим Црквама који пројављују Вашу велику одговорност за свједочење савременом свијету о Христу, Распетом и Васкрслом. Искрено се надам да ће се добри односи између православних и католика развијани у току Ваше службе, наставити да се још чвршће његују током службе Вашега наследника.

Молим, примите моје срдачне жеље за Ваше крепко здравље, дуг живот и помоћ одозго у Вашим молитвима и у Вашем богословском раду.

„Нека Вас Бог наде испуни сваком радошћу и миром“ (Рим. 15, 13)

 

С љубављу у Господу,

+КИРИЛ

Патријарх московски и све Русије”

Р.В.

[Оливера Г.]

Руски патријарх замолио Махмуда Абаса да се пажљивије односи према проблему излива хришћана из Палестине

 

Објављено од стране Славко и Марија Живковић на 15. март 2013.

МОСКВА, 15. МАРТА (Светигора прес) – Патријарх Кирил је забринут због смањења хришћанске популације у Палестини. „Под утицајем спољних околности, у којима се налази Палестина, хришћани напуштају Вашу земљу“, казао је он у петак, приликом састанка са палестинским лидером Махумедом Абасом у Москви.

Према ријечима поглавара, које наводи Интерфакс-Религија, нема излива великих димензија, али ипак смањује се проценат хришћана.

Он је замолио политичара да пажљиво размотри ову информацију, да помогне да се заустави излив хришћанског становништва, и да допринесе уважавајућем односу сарадње између хришћана и муслимана на територији Палестине.

http://www.pravmir.ru/patriarx-kirill-poprosil-maxmuda-abbasa-vnimatelno-otnestis-k-probleme-ottoka-xristian-iz-palestiny/

[Оливера Г.]

Његова Светост Патријарх Кирил: „Човек који живи по законима телесне похоте, постаје звер“

 

 

 

 Москва, 18. марта 2013.

 

7. марта 2013., на сиропусну недељу (сећање на Адамово изгнање), Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил, служио је Литургију у Троицком сабору Даниловог манастира у Москви. По окончању богослужења, Предстојатељ Руске Цркве обратио се верујућима речима проповеди, у којој је посебну пажњу посветио теми сећања изгнања Адама из раја...

 

 

„Није случајно да  то сећање“, подвукао је Патријарх, „о раздвајању човека од Бога на самој зори историје човечанства спада у канон Великог поста. Како је тај страшан догађај - расцеп између Бога и човека, одвајање човека од општења с Богом, утицао на живот људи...“

 

„Шта се догодило тамо, у рајском врту? Јер човек је био сит, хранећи се плодовима рајске земље. Зашто је онда било потребно пробати забрањени плод? Тај плод је изгледао лепо (Пост. 3:6) - очигледно, тако привлачно, тако примамљиво, да му се зажелело да проба, да би тело постало још боље. А још и змија изазива: „окусите, па ћете постати као богови“ (Пост. 3.5). Значи, може се још више насладити своје тело, без икаквих ограничења. И човек је окусио забрањени плод, нарушивши заповед. Похота му је била покретачка снага. Не љубопитљивост -  него похота“, приметио је Његова Светост.

 

 „Од тог, најодлучујећег момента историје човечанства, развој целе цивилизације пошао је другим путем. Не пружање ка Богу, не прихватање на себе Божије правде, него задовољавање својих потреба постало је камен темељац и главни циљ. Често се тај циљ маскира лепим речима, у том смислу у различитим политичким паролама, филозофским доктринама; али ако пажљиво спроведемо истраживање и дођемо до до дубине, тамо унутра је - похота, превласт тела.

 

А зашто је тако страшна та превласт? Па зато што човек који живи по законима телесне похоте, заиста постаје звер. Цела историја човечанства нам сведочи о томе - ужасни ратови, крвопролића, грађански и међусобни конфликти, подлост, обмана, лицемерје, лаж, усмерени су само на то да би се стекло што више власти, више новца, више трошило,  угађајући свом телу.

 

Реч иде, наравно, не само о физичком засићењу. Многи, који страдају од телесне похоте, могу бити јако ограничени у физичкој храни, придржавајући се различитих дијета. Али они не престају да служе похотама свога тела.

 

Апостол Јаков у својој посланици нам помаже да разумемо ради чега телесна похота уништава човека: „Тада жеља затрудњевши рађа грех. а грех учињен рађа смрт.“ (Јак 1.15). Похота зачиње  грех - како тада у рају, тако и сада у нашем животу. Она зачиње грех, формира начин мишљења и начин живота, који је усмерен на то да ништа не треба претпостављати  као виши циљ од  највишег квалитета задовољавања сопствених потреба, било у физичкој храни, пићу, аутомобилу, кући, власти, каријери, владању познаницима или пријатељима, овладавању славом... Све те телесне похоте, имати што више, у том смислу и на штету других“, подвукао је Патријарх.

  

 

Извор: http://www2.pravoslavie.ru/news/60152.htm

Превод за Поуке.орг

Оливера Г.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Ромејац]

 

 

Током прве седмице Великог поста, руски патријарх Кирил служио је и у престоничким манастирима. У проповеди у  Зачатевском  женском манастиру он је апеловао на вернике и монаштво да  не истерају из цркве девојке које удју непокривене главе, марамом или шалом.

С пажњом и љубављу треба примити и оне који први пут улазе у храм, понеко само из знатижеље. Ако девојка није покрила главу, како  се то иначе чини, треба је примити, али и објаснити јој да  то није традиција. Тако је писао апостол Павле. Никако не показивати «грубост», поготово не према онима који су «малоцрквени», захтева патријарх.

Кирил тражи да верници посте «с радошћу и без раздражености», пост је ограничавање, обуздавање жеља, васпитање воље, победјивање себе.  Верник не треба другима да се хвали да пости.

Ако раздражен постом неко ступа у конфликте, то је грех, тада треба да умножи молитве, нарушен му је унутрашњи мир. Калорична храна слаби молитву, крв из главе оде у желудац, верник не може да се довољно сконцентрише на духовно.

 

Извор

[мирођија]

Његова Светост Патријарх Кирил: Гнев је болест

 

 

 

Москва, 22. март 2013. г.

«Гнев је људска емоција која доноси патњу и самом ономе ко се гневи, а још више онима који су сведоци или објекат гнева,» - истакао је Његова Светост Патријарх Кирил у својој беседи после великог повечерја у Богојављенском храму у Москви у среду прве недеље Великог поста.

«Јован Лествичник гнев назива болешћу и у праву је: гнев је болест и у духовном и у физичком смислу,» - истакао је Поглавар.

«Понекад је узрок гнева растројство нервног система. То је известан поремећај у човековом физичком телу и од оваквих појава греха човек треба да се лечи обраћајући се лекарима, узимајући лекове и прибегавајући другим начинима за исцелење од ове болесне емоције. Међутим, нас више узнемирава нешто друго. А ако је то душевна болест? Ако је то испољавање греха, како да се боримо против ове болести?»

«Уколико грех представља испољавање гордости, он бива повезан с особинама као што су самољубље, властољубље и надменост. Гнев проистиче из тога што је човек дозволио гордости да уђе у његово срце, што је дозволио себи овај грех који развијајући се изазива најтеже последице.»

«Многа греховна кретања се дешавају у човеку, у дубини његове свести, у срцу. Неслагање с људима може изазвати осећање унутрашње раздражљивости, али је ова раздражљивост скривена, од ње пати само онај ко се љути. Гнев је потпуно друга ствар. Гнев није скривена љутња, већ је изузетно тешка емоција коју сви виде, а која пре свега у тешко стање доводи самог оног ко се гневи. Он кроз гнев ремети, ако не уништава у потпуности, своје односе с другим људима. Јер, ко ће волети човека склоног гневу? А како је тешко радити с гневним човеком. Није могуће ни дружити се с њим, и он који себе сматра тако јаким, заправо је толико слаб да остаје потпуно усамљен.»

«Грех не може бити пријатан. Пороци могу бити само привидно пријатни, а у ствари сваки грех носи у себи огромну штету по људску личност, и гнев нам показује пример такве штете. Онај ко се гневи губи и ништа не стиче, јер човек ништа не може да стекне за себе кроз грех.»

«Гнев, - истако је Патријарх, - људи понекад приписују својству карактера, и заиста, он на известан начин може бити повезан с особеностима људског организма. Али, ако се ова црта, ако се овај порок не подвргне духовном лечењу, он прераста у злобу, а злоба се више ничим не може излечити, јер је зло супротно Богу – и зоа човек гине.»

«Ево зашто се треба борити против гнева, зашто пре свега треба обуздавати спољашње манифестовање љутње. Сама по себи љутња је такође опасна по човека – она разара његов унутрашњи мир и спокој, помућује његове мисли, омета га да се определи, укључујући и односе с људима, да исправно анализира односе, посебно ако се они налазе у области конфликта. Кроз љутњу човек слаби своје способности за општење с другима, али љутња, остајући унутра, не причињава толику штету човеку и његовим односима с околином као испољена љутња, - то је много страшније стање.»

«Дакле, гнев који улази у навику, гнев који се претвара у човекову природу, који постаје његова друга природа – и јесте онај пут у провалију, јер ће такав гнев увек прерасти у злобу, у потпуну отуђеност од Бога. Човек може и да верује формално, чак и да иде у Цркву, али ако се у његовој души налази злоба, спасење није могуће. И зато треба обуздавати овај грех док је још унутра, док се појављује љутња и озлојеђеност према другим људима. Свети оци нуде врло добро средство – у то време треба размишљати о својим сопственим греховима. Ако нам се нешто није свидело у човеку, ако видимо сламку у његовом оку, треба да погледамо сами себе и можда ћемо угледати брвно, неупоредиво с оним што изазива љутњу према другом човеку,» - истакао је Његова Светост Патријарх.

24 / 03 / 2013

http://www.pravoslavie.ru/srpska/60327.htm

[Срђан Ранђеловић]

 

Патријарх московски и све Русије Кирил придаје велики значај изградњи руске цркве Свих Светих у Стразбуру.

 

„С једне стране, храм и парохија ће имати веома велики значај за духовни живот, а с друге стране, то ће бити мјесто на коме ће Европљани моћи да се упознају са православљем и православном културом“, казао је Патријарх на првом састанку Грађевинског одбора за изградњу овог храма, који је одржан у утрорак 16. априла у Москви.

 

Састанку су присуствовали представници Руске православне цркве, руских власти и француска делегација предвођена замјеником градоначелника Стразбура, Оливијеом Бицом.

 

Овај пројекат је веома значајан из низа разлога, међу којима је улога Стразбура као европске престонице, у којој се налазе кључне институције Европске уније, казао је предстојатељ Руске православне цркве.

 

Поред тога, по његовим ријечима, у граду и његовој околини живи више хиљада људи са руског језичког подручја који „имају потребу да посјећују храм најмање недељом и празницима, и зато им је потребно мјесто за молитву“.

 

Ово је једина парохија Московске патријаршије у источној Француској.

 

Поред храма, сматра Његова Светост, потребно је изградити и парохијски дом који би имао функцију културног центра, као платформе за дијалог вјерских и друштвених радника, научника и политичара.

 

Црква и парохијски дом ће бити архитектонско обиљежје Стразбура, казао је Патријарх.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/04/16/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D1%83-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B1%D1%83%D1%80/

[Срђан Ранђеловић]

 

Патријарх московски и све Русије Кирил упутио је молбу предсједнику Руске Федерације, г. Владимиру Путину, да интервенише у случају отмице двојице хришћанских лидера сиријског града Алепо.

 

„У вези са овим трагичним инцидентом обраћам Вам се са молбом да, у оквиру могућности Руске државе, урадите све што је могуће за брзо ослобођење сиријских архијереја“, каже се у поруци Његове Светости упућене предсједнику Путину.

 

„Знајући из личног искуства цијену људског бола и страдања, Руска црква чврсто стоји на позицији неприкосновености светог дара живота, недопустивости застрашивања и насиља над цивилним становништвом, укључујући и вјерске посленике“, поручио је Патријарх.

 

Према извјештајима медија, наоружани припадници сиријске опозиције су у понедељак 22. априла у предграђу Алепа киднаповали брата антиохијског Патријарха Јована Х, Митрополита алепског Павла, и сиро-јаковитског Митрополита алепског Јована Ибрахима. Њихов возач је, овом приликом, убијен. Како је саопштено, архијереји су се враћали из посјете селу Кафр Даел на сиријско-турској граници у коме су се бавили решавањем хуманитарних проблема локалног становништва.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/04/25/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%82/

[Бојан Сарачевић]

Прави пример служења Господу. Дај Боже да их избаве.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BC-r1510

[Срђан Ранђеловић]

 

„У извесном смислу, човеков однос према новцу у многоме одређује његов начин живота, – истакао је Његова Светост Патријарх Кирил у беседи по завршетку Литургије 1. маја у Храму Христа Спаситеља. – Однос према новцу није нешто што је морално и духовно неутрално – овај однос као да баца светлост на саму човекову суштину.“

 

„Зашто је страст среброљубља показатељ нивоа човековог духовног живота? То је због тога што среброљубље поробљава човека. Страст према стицању лишава људе разума, лишава их части, лишава их способности да испуне дужност. Све се потчињава томе да се има новац и да се троши; можда чак и да се не троши, већ само да се има. Среброљубље заиста поробљава људске душе,“ – истакао је поглавар Руске Цркве.

 

„Као што је о томе изванредно рекао светитељ Јован Златоуст: треба да имамо такав однос према новцу који би био налик на однос господара – да управљамо, а не да се нама управља. Заиста, на то да владамо свиме позвао нас је Сам Господ Који је поставио човека изнад творевине, учинио га господарем рајског врта и поверио му цео свет да њиме управља. Ако човек постаје роб, између осталог, и роб материјалних вредности, он се лишава слободе. Богатима се чини да кроз новац стичу слободу – могу да путују, могу да испуне сваки свој хир, могу да се баве оним чиме желе.

 

Често богати тако и одговарају на питање због чега им је новац потребан: „Да бисмо се осећали слободнима,“ – постајући истовремено робови истог овог новца.“

 

„Данас је, – истакао је Патријарх, – општа тенденција у развоју човечанства тежња ка материјалним добрима и поседовању новца. Данас се све прерачунава у новац као да не постоји никакав други еквивалент. То је страшна тенденција која реално поробљава и личност и читава друштва и која је у стању да потчини и пороби ђаволу сву људску породицу.

 

Ево због чега данашњи јеванђељски текст има огроман значај за духовни живот људи. Ако желимо да будемо с Господом, ако желимо да будемо слободни, ако желимо да будемо способни да испуњавамо Његову вољу, треба да владамо новцем, а не новац нама.“

 

„И ево какве изванредне мисли срећемо код истог овог Јована Златоуста. Он каже да грех среброљубља често почиње од покушаја човека да прикупи средства како би их делио сиромашнима. Знамо да се често оснивају добротворни фондови, наводно ради добрих циљева, али се у ствари све неретко завршава елементарном корупцијом и крађом самих ових средстава.

 

Ево због чега налазећи се у Цркви која је позвана да служи, између осталог и сиромашним, потребитим људима, која је позвана да прикупља средства за њих, сви ми треба да имамо на уму колико велика саблазан се крије у новцу и колико је велика одговорност оних који из људских руку добијају новац за добра дела. А од свих облика робовања греху среброљубља најстрашнији је крађа светиње кад се средства која људи доносе Богу неправедно усмеравају на задовољење среброљубиве страсти оних који узимају новац у своје руке. Ево због чега клир има огромну одговорност да сав новац који се ставља пред олтар Господњи, који доносе верници, буде усмерен само у оне сврхе у које људи желе да га усмере. Уколико неко чини нешто друго он пада у страшан грех крађе светиње, зато што новац који се жртвује Богу, који је Њему посвећен, треба да се користи строго за оно чему је посвећен.

 

Црква данас треба да служи као пример целом друштву, укључујући и то како се користе материјална средства. Мислим да данашњи дан многима пружа одличну прилику да поразмисле у каквим се односима налазе с материјалним вредностима: ко је кога поробио, ко ким управља, да ли смо слободни од привлачности среброљубља, тако да испуњавамо закон Христов,“ – истакао је руски Патријарх.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/05/02/%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%81/

[Guest]

Његова Светост Патријарх Кирил: Страст према стицању лишава људе разума

 

 

 

 

 

„У извесном смислу, човеков однос према новцу у многоме одређује његов начин живота, - истакао је Његова Светост Патријарх Кирил у беседи по завршетку Литургије 1. маја у Храму Христа Спаситеља. – Однос према новцу није нешто што је морално и духовно неутрално – овај однос као да баца светлост на саму човекову суштину.“

 

 

„Зашто је страст среброљубља показатељ нивоа човековог духовног живота? То је због тога што среброљубље поробљава човека. Страст према стицању лишава људе разума, лишава их части, лишава их способности да испуне дужност. Све се потчињава томе да се има новац и да се троши; можда чак и да се не троши, већ само да се има. Среброљубље заиста поробљава људске душе,“ – истакао је поглавар Руске Цркве.

 

„Као што је о томе изванредно рекао светитељ Јован Златоуст: треба да имамо такав однос према новцу који би био налик на однос господара – да управљамо, а не да се нама управља. Заиста, на то да владамо свиме позвао нас је Сам Господ Који је поставио човека изнад творевине, учинио га господарем рајског врта и поверио му цео свет да њиме управља. Ако човек постаје роб, између осталог, и роб материјалних вредности, он се лишава слободе. Богатима се чини да кроз новац стичу слободу – могу да путују, могу да испуне сваки свој хир, могу да се баве оним чиме желе. Често богати тако и одговарају на питање због чега им је новац потребан: „Да бисмо се осећали слободнима,“ – постајући истовремено робови истог овог новца.“

 

„Данас је, - истакао је Патријарх, - општа тенденција у развоју човечанства тежња ка материјалним добрима и поседовању новца. Данас се све прерачунава у новац као да не постоји никакав други еквивалент. То је страшна тенденција која реално поробљава и личност и читава друштва и која је у стању да потчини и пороби ђаволу сву људску породицу.

 

Ево због чега данашњи јеванђељски текст има огроман значај за духовни живот људи. Ако желимо да будемо с Господом, ако желимо да будемо слободни, ако желимо да будемо способни да испуњавамо Његову вољу, треба да владамо новцем, а не новац нама.“

 

„И ево какве изванредне мисли срећемо код истог овог Јована Златоуста. Он каже да грех среброљубља често почиње од покушаја човека да прикупи средства како би их делио сиромашнима. Знамо да се често оснивају добротворни фондови, наводно ради добрих циљева, али се у ствари све неретко завршава елементарном корупцијом и крађом самих ових средстава.

 

Ево због чега налазећи се у Цркви која је позвана да служи, између осталог и сиромашним, потребитим људима, која је позвана да прикупља средства за њих, сви ми треба да имамо на уму колико велика саблазан се крије у новцу и колико је велика одговорност оних који из људских руку добијају новац за добра дела. А од свих облика робовања греху среброљубља најстрашнији је крађа светиње кад се средства која људи доносе Богу неправедно усмеравају на задовољење среброљубиве страсти оних који узимају новац у своје руке. Ево због чега клир има огромну одговорност да сав новац који се ставља пред олтар Господњи, који доносе верници, буде усмерен само у оне сврхе у које људи желе да га усмере. Уколико неко чини нешто друго он пада у страшан грех крађе светиње, зато што новац који се жртвује Богу, који је Њему посвећен, треба да се користи строго за оно чему је посвећен.

 

Црква данас треба да служи као пример целом друштву, укључујући и то како се користе материјална средства. Мислим да данашњи дан многима пружа одличну прилику да поразмисле у каквим се односима налазе с материјалним вредностима: ко је кога поробио, ко ким управља, да ли смо слободни од привлачности среброљубља, тако да испуњавамо закон Христов,“ – истакао је руски Патријарх.

 

 

 

02 / 05 / 2013

[Guest]

Молитва за мир у Јерусалиму

04 субота мај 2013

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

 

 

Патријарх московски и све Русије Кирил  на Велику суботу, када у Јерусалимски храм Гроба Господњег силази Благодатни огањ – хришћанска светиња, помолио се у Храму Христа Спаса за мир у Јерусалиму и на читавој Светој Земљи.

 

„По традицији на Велуку суботу у свим храмовима Руске православне цркве узносе се молитве за мир на Светој Земљи… Тога дана, кад силази Благодатни огањ у храму Гроба Господњег у Јерусалиму, сви православни хришћани позвани су да узнесу појединачне молитве за мир у Јерусалиму и на Светој Земљи, за све државе и народе који страдају“, казао је Патријарх за вријеме суботњег богослужења у Храму Христа Спаса.

 

Поглавар Руске цркве је прочитао молитву за мир у Јерусалиму. Ријечи те молитве могле су се чути на Велуку суботу у свим храмовима Руске православне цркве.

 

За мир на Светој Земљи овога дана моле се хришћани у многим дјеловима планете. У самом Јерусалиму заједно са Патријархом јерусалимским, молитве за мир узноси делегација Фонда Андреја Првозваног из Русије, која ће у Храм Христа Спаса за поноћно васкршње богослужење доставити Благодатни огањ из Јерусалима.

[draganzzz]

Vaskrsnja Liturgija uzivo Moskva

 

http://www.youtube.com/user/rtrussian?v=SG_1B7UMtKs

[Guest]

Патријарх Кирил у Кини

14 уторак мај 2013

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

 

 

Патријарх Кирил на Кинеском зиду

 

Његова светост Патријарх московски и све Русије Кирил налази се у једнонедјељној посјети Кинеској Народној Републици. То је прва у историји посјета поглавара Руске православне цркве овој земљи.

Након четвородневног боравака у Пекингу, Његова светост Патријарх московски и све Русије Кирил је стигао у „руску Атлантиду“ – Харбин, град који је након револуције био прихватилише руске емиграције и добио тај романтични назив «руска Атлантида». Тада су у њему постојала двадесет два храма, два манастира, богословија и богословски институт. У овом граду, у коме и даље постоји жива традиција православља, 13. маја Патријарх Кирил је служио литургију у Покровском саборном храму.

Руска делегација на челу са Патријархом Кирилом је стигла у Кину 10. маја. На пекиншком аеродрому „Шоуду“ поглавара су дочекали, између осталих званичника, замјеник директора Државне управе за питања религије при Државном савјету Джан Лебин, амбасадор Руске Федерацији у Кини А.И. Денисов.

Патријарха прати хор московског Новоспаског манастира који је давао концерте и пјевао на богослужењима.  Његова светост је служио литургију у Шангају и Пекингу.

Поглавар Руске цркве срео са државним руководством Кине, са лидерима вјерских заједница и са Русима који живе у Кини.

Његова светост се састао и са православним вјерницима на територији амбасаде Руске Федерације у Пекингу, гдје је посјетио обновљени Успењски храм, у коме се налази Музеј Руске духовне мисије у Кини. Управо је Руска духовна мисија, која у Кини постоји од 1685. године веома много учинила на зближавању двије земље. Она је и данас једна од главних снага која обједињује  Русе у Кини, чији су главни центри Шангај и Харбин. Православље у Кини постоји више од триста година. Кинеска православна црква, која је створена напорима руских мисионара, 1957. године је добила аутономију од Руске православне цркве.

Сагласно црквеном предању, прва сјемена хришћанства у Кини је посијао апостол Тома. Очувани хришћански споменици у Кини датирају од седмог вијека, кад почиње богата хришћанска историја те земље. Интересанто је да је хришћанство дошло у Кину прије него у Кијев, али након два и по вијека постојања ова «сијајућа религија», како су је Кинези тада звали, била је забрањена 845. године царским указом.

[Срђан Ранђеловић]

 

„Вера нашег народа, која више деценија није могла да се испољава отворено, која је остајала у недрима, под сасудом, у одређеном временском тренутку је процветала као богат цвет, – рекао је Његова Светост Патријарх Кирил после свеноћног бденија у храму Свете Тројице у Јекатеринбургу 18. маја. – И данас живимо у посебно време, кад све више и више људи исповеда да су ученици Господа и Спаситеља.

 

То су и људи на власти, попут Јосифа, и угледни, попут Никодима, и људи различитих звања и положаја. Наступило је време, као што је наступило за Јосифа и Никодима, да се отворено говори о својој вери, тако је наступило време за наш народ да исповеда своју веру, никога се не стидећи и никога се не бојећи. Ми смо у својој кући, ми смо на својој рођеној земљи, живимо у православној Русији и зато је отворено исповедање вере данас наша дужност.“

 

„Исповедати пре свега значи живети у складу са Христовим заповестима. А кад немамо довољно снаге да испуњавамо ове заповести, барем треба да имамо снаге за исповедање својих грехова, за схватање тога да се у нашем животу нешто одвија како не треба. И тада, исправљајући свој животни пут, своје мисли, своја осећања и дејства наше воље, ми заиста можемо постати ученици Господа и Спаситеља,“ – истакао је руски Патријарх.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/05/21/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5/