Патријарх Московски и све Русије Кирил

[Guest]

Поводом трогодишњице интронизације Патријарха Кирила

Ако будемо делили, добићемо стоструко

Аутор: Ксенија Кончаревић, Број 1078, Рубрика Духовност Из беседа Патријарха московског и све Русије Г. Кирила изговорених уочи интронизације, током децембра 2008. и јануара 2009. године

Задаци који стоје пред свима нама изузетно су значајни. Живимо у време када се у људским животима много тога дешава по дејству страсти. Чак не ни по закону разума, а да не говоримо о Закону Божијем, него по људским страстима, по људском греху. У то спада и промена политичке власти. Ми знамо колико се у грађанске изборе уноси греховних страсти, сукоба, супротстављања. Друштво пати због свега тога, савест честитих људи оптерећена је недоумицама и дилемама. Тако се, дакле, Црква нашла пред изазовом да не допусти да у унутрашњост њеног бића продру те људске страсти. Патријарха не треба да бирају људи, него Бог преко људи. Зато се наше учествовање у избору Патријарха мора састојати у ватреној и срдачној молитви да нам Господ пошаље Предстојатеља који ће чувати јединство наше Цркве и ујединити народ“.

„Ми морамо постати теолози који ће бити кадри да у свом богословском мишљењу рефлектују оно што се дешава у свету. Неки то називају „теолошком рефлексијом“. Наше призвање је да реагујемо на оно што се дешава, али не онако како то чине политичари, економисти, научници, него као пастири, свештеници, теолози. Наш народ Божији ишчекује такву реч“.

„Када се сећамо прошлости, а затим се својом мишљу винемо у будућност, понекад нам се чини да ће вечност наступити у тој будућности. Ми претпостављамо да оно што је земаљско припада историји, а будућност Богу. Али то није тако: историја је оно што је проживљено, а вечност није оно што је само у прошлости, него и у садашњости и у будућности. Вечност постоји увек, она је паралелна са историјом“.

„Тешко човеку који иде против Божијег руководства! Људи могу бити силни, могу се обједињавати у групе које поседују власт и моћ. Они се могу чак и наћи на челу држава које ступају на пут богоборства. Историја зна доста примера када су такви лидери, не желећи да следе пут Божији, народима нудили да иду другом стазом. Међутим, нашем покољењу, нашим савременицима било је дато да својим очима виде оно што у прошлости није свако могао видети: на који начин Бог сведочи да је Он Господар историје, да Он устројава путеве људског живота. То што се догодило са нашом земљом и са нашим народом представља упечатљив пример“.

„Cавремена култура не учи жртвовању себе ради ближњих. Она учи узимању, и то што већем узимању и што већем трошењу; узимати себи и трошити ради себе... Себедавање, саможртвеност – то уопште није вредност већине савремених људи. А ако ова велика и света Божија заповест још живи у срцима људи, такви људи као да иду у супротном смеру од већине... Ако, по примеру Спаситеља и Светих угодника Божијих ми будемо себе давали другима, ако не будемо себе штедели, ако не будемо размишљали о томе да ће наше себедавање да се одрази на наше здравље, да ће нас ослабити, да ће умањити наше благостање, ако будемо делили са другима оно што имамо – и време, и бриге, и материјална добра, добићемо стоструко, јер Бог људима никада не остаје дужан. Дајући себе другима, дајемо себе Богу“.

„Људима се чини да је тај обезбожени живот, онај живот који се одвија изван зидова храма, заправо нормалан живот, а да се у Цркви негује нешто чудно и несхватљиво. Али управо овде је живот. Ево овде, на овом месту ми се вером сједињујемо са Христом и настављамо дело светих Отаца... Ако желимо да будемо снажни, ако желимо да будемо срећни независно од тога јесмо ли богати или сиромашни, заузимамо ли висок положај у друштву или смо обични грађани, имамо ли добро здравље или нас оно не служи баш најбоље. Свеједно да ли смо окружени пријатељима и рођацима или смо сами, дужни смо да се вером сједињујемо са Христом, да живимо по Његовим заповестима, да остварујемо оно што нису могли чинити старозаветни праведници – да пребивамо у заједници са Богом, примајући Његову спасоносну благодат“.

„Свака криза у животу је Божији суд, а Божији суд раздваја истину од лажи, разголићује неправду. Ако данас свет доживљава економску кризу, значи да тај суд открива неку глобалну људску неправду. Криза није почела у нашој земљи, и ми сада осећамо њен хладни додир, али ипак треба да знамо да је то суд Божији над људском неправдом, над грамзивошћу, над неумереном жељом да се има што је могуће више, над изгубљеном контролом над сопственом потрошњом, суд над тежњом ка богаћењу свим средствима, заборављајући на истинске вредности и идеје“.

„Не постоје многе истине, постоји само једна Истина и једна Божија правда. Неко се може претварати да та Истина уопште не постоји. Неко може надмено и гордо гледати с висине на оне који су јој привржени. Неко са пакосним осмехом смешта Истину у прошлост и не везује за њу будућност. Али, има и оних који је отвореног срца и ума примају, знајући да је та Истина Божија“.

„Ми данас отварамо многе храмове. Сада је, можда, настало време када у тим храмовима треба да негујемо свест о себи као о једној породици, једној Цркви, заједници која се спасава силом Божијом. Због тога при парохијама треба чинити дела милосрђа, због тога не треба да буде сиромаха у црквеном дворишту, а човек који долази са својом невољом пре свега треба да добије утеху у храму и од свештеника, али и од свакога ко се у том тренутку нађе поред њега“.

„Када нас људска злоба, сумњичавост, олако изречени суд болно ране, када страдамо од других људи – не говорим о томе када се за веру страда у физичком смислу и када се даје живот, слично као што су га давали мученици – шта је то што нас може снажити? Вера да код Бога нема смрти и страдања. Сва страдања која преживљавамо су привремена и брзо пролазе, и ако остајемо верни Господу, наслеђујемо живот вечни. Постајемо Његови људи и овде на земљи, и у вечности“.

„Бог, поставши човек и сјединивши се са нама, даровао нам је своју велику благодат. И сада Бог у Духу Светоме живи и дејствује у нама и са нама. То значи да нисмо сами пред лицем искушења, саблазни, болести, страдања, хаоса, конфликата и свега онога што тишти савест, мучи душу, скрнави живот. Колико год вама и мени било тешко ван зидова храма, где се одвија реалан живот са својим радостима и жалостима, љубављу и издајом, добром и злом, истином и лажју, ми знамо да у Цркви Божијој, у заједници верних живи и дејствује Дух Свети. И ми се сједињујемо са Богом сваки пут када савршавамо Свете Тајне, када се причешћујемо Телом и Крвљу Спаситеља“.

„Ако се човек Телом и Крвљу причешћује свега четири пута годишње, то онда није живот хришћанина, јер се без благодати Божије никаквим мислима не можемо изборити са искушењима, никаквим личним подвизима не можемо стећи врлине, пошто човека спасава само благодат Божија“.

„Не треба покушавати оправдати се када те клевећу – клеветнике треба предати суду Божијем; не треба губити унутрашњи мир и присебност, јер Бог све види. Јер, ми често желимо да судимо, због чега на све стране разглашавамо како то што о нама говоре није истина, како смо ми много бољи, како је то клевета, како је то некаква завера против нас. Ми отимамо Божије право суда и казне. Наш одговор на клевету и на људску злобу треба да буде сасвим другачији: треба да чувамо мир у своме срцу, како туђа злоба не би пореметила наше унутрашње стање; како нас они који носе ту злобу не би сломили својом неправдом; како бисмо се показали снажнијима. Треба се увек молити за клеветнике... молити се за оне који нас вређају и мрзе. Тада наша молитва привлачи милост Божију, Господ утиче на наш живот и неизоставно кажњава клеветнике, изричући Свој праведни божански суд“.

Са руског превела

др Ксенија Кончаревић

[brana]

Ово су тако лијепе бесједе, посебно у ова кризна времена наше цивилизације.

Заиста треба да чувамо мир у срцу, и све бриге да дамо Господу у руке, он већ зна како ће са њима.

[Guest]

Делегација Јерусалимске Патријаршије посјетила Москву

17 субота мар 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Патријарх Московски и све Русије Кирил примио је у сриједу 14. марта делегацију Јерусалимске Патријаршије у патријаршијској резиденцији храма Христа Спаса у Москви. У саставу делегације били су архиепископ Константински Аристарх, архиепископ Јордански Теофилакт, као и представник патријарха Јерусалимског и све Палестине при Московској Патријаршији, архимандрит Стефан (Диспиракис). У сусрету је учествовао предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополит Волоколамски Иларион, као и други представници Руске Православне Цркве.

Патријарх Кирил је пожелио добродошлицу „изасланицима Мајке свих Цркава Божијих, Сионске Цркве, Цркве светог града Јерусалима“.

Током разговора, он је изразио солидарност са хришћанима блискоисточног региона. „Као последица дестабилизације политичке ситуације на Блиском Истоку, хиљаде хришћана се налазе у животној опасности“, казао је Патријарх, „Овакав политички развој изазвао је одлив хришћана из блискоисточних земаља, и ми са великом забринутошћу пратимо ове догађаје. Ожалошћени смо и узнемирени смањењем хришћанске популације у библијском региону. Јерусалимска Патријаршија има посебну одговорност за очување светиња и цркава, као и за очување православне вјере на Блиском Истоку. Молим да пренесете моје ријечи подршке блажењејшем Теофилу, патријарху Јерусалимском и све Палестине“.

Предводник делегације, архиепископ Аристарх, пренио је Његовој Светости поздраве патријарха Теофила и Светог Синода Јерусалимске Патријаршије. „Преносимо Вам благодат и благослов светог Гроба Господњег и Витлејемске пећине, у којој се оваплотио наш Господ Исус Христос“.

Архиепископ је такође истакао значај састанка, који је истог дана одржан са предсједником Одјељења за спољне црквене везе, митрополитом Иларионом, током кога су разматрана питања билатералних односа између двије Патријаршије.

[Guest]

Патријарх Московски Кирил примио министра Ивицу Дачића

06 петак апр 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ 1 коментар

У сриједу 4. априла у патријаршијској резиденцији московског Даниловог манастира, патријарх Московски и све Русије Кирил примио је министра иностраних послова Републике Србије Ивицу Дачића.

Предстојатељ Руске Православне Цркве је у току разговора изразио узнемиреност због положаја Срба на Косову и Метохији. „Та је тема непрестано у нашим мислима и нашим молитвама“, казао је он.

Његова Светост је подсјетио да је Московска Патријаршија покренула програм за сакупљање средстава за помоћ Призренској богословији и народним кухињама на Косову. Патријарх је такође поменуо писма која добија од српске браће са молбама и причама о животним тешкоћама. „Све су то аларми, блиски срцу сваког православног човјека због наше историјске заједнице и зато што смо ми православни, Словени. Ми и данас имамо много тога заједничког. Бол српског народа ми осјећамо као свој бол“, истакао је патријарх Кирил.

Министар Дачић је казао да је за њега велика част што га је примио Свјатјејши патријарх Московски и све Русије. Он је свом домаћину пренио поздраве Његове Светости патријарха Српског Иринеја.

„За сваког Србина Руси су браћа. Наше духовне и пријатељске везе су тако јаке да их је немогуће прекинути. Зато, у име српског народа, државе и своје лично, желим да захвалим за подршку указану српском народу“, казао је Дачић, „У свијету у коме влада неправда, у коме су на снази не аргументи, већ аргументи силе, подршка Русије је за нас једини глас наде“.

[Guest]

Патријарх Кирил позвао државу да побољша услове становања многодјетних породица

07 субота апр 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Његова светост Патријарх Кирил је позвао државу да предузме мјере за побољшање услова живота многодјетних породица.

„Рођење новог дјетета не треба да осуђује породицу на бескућништво и на смањење животног комфора. Ако неко неће дијете, само зато што нема гдје да живи, то није морални проблем, него проблем државе“, изјавио је Његова светост Патријарх Кирил приликом засједања Патријарашке комисије за питања породице и заштите материнства.

Патријарх Кирил је такође предложио да се период подизања дјеце укључи у радни стаж мајке. Он је истакао да је васпитање дјеце важније за државу, него рад у фабрикама.

[Mono]

Ministar uništio stan patrijarhu!

06:00, 08.04.2012.

Bivši ruski ministar zdravstva Jurij Ševčenko platio je ruskom patrijarhu Kirilu 680.000 dolara na ime odštete za haos i oštećenja u patrijarhovom stanu koja je nastala koju je Ševčenko, koji živi sprat niže, izazvao dok je renovirao svoj stan

Stan Patrijarha Kirila bio pun prašine i opiljaka

MOSKVA - To ni patrijarh nije mogao da oprosti.

Bivši ruski ministar zdravstva Jurij Ševčenko platio je ruskom patrijarhu Kirilu 680.000 dolara na ime odštete za haos i oštećenja u patrijarhovom stanu koja je nastala koju je Ševčenko, koji živi sprat niže, izazvao dok je renovirao svoj stan.

Prašina i opiljci iz ministrovog stana oštetile su Kirilov nameštaj i knjige, pa je Ševčenko morao da proda stan u Sankt Peterburg u da bi otplatio dug. Oba stana su u kompleksu koji je izgrađen 1931. za Staljinovu vladajuću elitu.

http://www.kurir-info.rs/unistio-stan-patrijarhu-clanak-167534

[Guest]

На Велики четвртак Његова Светост је служио Литургију и чин освећења мира у Храму Христа Спаситеља

12. априла 2012 г. 13:51

У четвртак 12. априла 2012.год., Страсне недеље , Негова Светост патријарх Московски и све Руски Кирил служио је Литургију Светог Василија Великог у катедралном саборном Храму Христа Спаситеља.

Са Његовом Светошћу саслуживали су :

Митрополит волоколамски Иларион,

председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије,

Архиепископ истрински Арсеније,

Епископ Аркадије (Антонин),

Епископ Никон (Миронов),

Епископ Серафим (Зализнитски),

Епископ димитровски Теофилакт,

Епископ красногорски Иринарх,

председник Синодског одељења за Затворе,

Епископ солнечногорски Сергије,

шеф Административног секретаријата Московске патријаршије,

Епископ Јероним (Черњишов),

Епископ подолски Тихон,

председник финансијске и економске администрације Московске патријаршије,

Епископ воскресењски Сава,

намесник Новоспаског ставропигијалног манастира,

Протојереј Владимир Диваков,

секретар Патријарха московског и све Русије за град Москву,

и

Протојереј Михаил Рјазанцев,

кључар и духовник Храма Христа Спаситеља .

Током богослужења молио се намесник манастира Крсто - Воздвиженске пустиње у Лугану (Швајцарска).

После канона Евхаристије Престојатељ Руске Православне Цркве је обавио чин освећења мира.

Пред почетак обреда Његова Светост је произнео кратку беседу.

При певању топара Педесетнице , Престојатељ је благословио сваки суд са новоосвећеним миром , сипа миро из древног античког алавастра - специјалан посебан сасуд за чување , за складиштење светога мира. Тада по традицији , Његова Светост патијарх Кирил је напунио алавастат новоосвећеним миром које симболизује непрекидно пријемство благодати , сачувано у Цркви од Светих Апостола до данашњег дана и запечаћен посебним печатом. Ту су затворени и запечаћени сасуди са новим миром , затим биће послати по свим епархијама Московске патријаршије.

На крају Литургије Престојатељ Руске Цркве овавио је обред - чин прања ногу , по лику Христовом , умио ноге својим ученицима на Тајној Вечери ( Јован 13 ; 1-17 ) , дванајсторици свештеника који седе у Храму , у знак дубоког смирења и служења народу Божијем.

После заамвоне молитве Његова Светост излази из олтара , онда одлази до 12 сакупљених свештеника на припремљеној клупи. Притом Архиђакон чита Јеванђеље , Патријарх са себе скида архијерејска достојанства - одличја : омофор , панагију и сакос , затим припасује траку ( дугачки бели пешкир ) и по реду пере једанајсторици свештеника. Дванаести свештенослужитељ по реду симболизује Апостола Петра , у почетку одбија умивање али онда , након речи из Јеванђеља "Ако те не умијем , немаш части самном" , затражио не само ноге да опере , већ руке и главу , а затим изговара одговор на Спаситеља : "Измивени не тражи да му се ноге оперу" .

После прања ногу последњег свештеника , Патријарх облачи пређашне обучене одежде , одлази на амвон и обраћа се народу примарним , пригодним речима.

ИЗВОР

Првод: Поуке.орг

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]