Патријарх Московски и све Русије Кирил

[Оља]

Посещение Святейшим Патриархом Кириллом НИИ детской онкологии

[Оља]

Посещение стадиона «Донбасс Арена» в г. Донецке

[Оља]

Возложение венка к Мемориалу славы в Харькове

В

[Оља]

Патриаршее служение на подворье Саввино-Сторожевского ставропигиального монастыря в Краснодарском крае в праздник Вознесения Господня

[Оља]

Посещение подворья Саввино-Сторожевского ставропигиального монастыря в Краснодарском крае

[Оља]

Посещение Святейшим Патриархом Кириллом праздника выпускников в Государственном Кремлевском дворце

[Оља]

Славление у раки с мощами преподобных Сергия и Германа Валаамских в Спасо-Преображенском соборе Валаамского монастыря

[Оља]

Патријарх Московски Кирил позвао власти Нигерије да одговоре на терористичке нападе

04средајан 2012

Posted by radiosvetigora

Патријарх Московски и све Русије Кирил упутио је изразе саучешћа предсједнику Нигерије Гудлаку Џонатану поводом погибије десетине људи у терористичким нападима на Божић, 25. децембра протекле године.

„Убиства, прогони хришћана, рушење храмова и домова вјерних, попримили су, нажалост, систематички карактер у наше вријеме. Такви преступи коштали су народ Нигерије десетине живота у 2011. години“, каже се у поруци Његове Светости.

По његовим ријечима, насиље уперено против вјерујућих има за циљ сијање вјерске нетрпељивости међу људима који су вјековима живјели једни уз друге.

„Надам се да ће и државни и вјерски лидери пружити снажан отпор злу, које се надвило над миран живот Нигеријаца“, подвукао је патријарх Кирил.

[Оља]

Његова светост Патријарх Кирил: Уочи Нове године у храму су се скупили они који вјерују у силу Божју

Москва, 1. јануар 2012. г.

31. децембра 2011. године Његова светост Патријарх московски и све Русије Кирил служио је свеноћно бденије у катедралном саборном Храму Христа Спаса. Након завршетка свеноћног бденија, Патријарх се обратио сабраном народу бесједом. Поглавар Руске цркве је нагласио да су се уочи Нове године у храму скупили они који вјерују у силу Божју и позвао их да се моле за превазилажење тешкоћа, кроз које пролази земља.

„Да се помолимо за то да следећа година буде мирнија за све народе Свете Русије, да Господ сачува нашу Цркву у миру и јединству“, казао је Патријарх.

Послије тога Патријарх је служио традиоционални новогодишњи молебан.

02 / 01 / 2012

Извор: Православие.ру

[Оља]

РОЖДЕСТВЕНСКОЕ ПОСЛАНИЕ СВЯТЕЙШЕГО ПАТРИАРХА МОСКОВСКОГО И ВСЕЯ РУСИ КИРИЛЛА

Рождественское послание Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Кирилла архипастырям, пастырям, монашествующим и всем верным чадам Русской Православной Церкви.

Преосвященные архипастыри, всечестные отцы, боголюбивые иноки и инокини, дорогие братья и сестры!

В светлый и исполненный радости праздник Рождества по плоти Господа и Бога и Спаса нашего Иисуса Христа сердечно приветствую всех вас, дорогие мои. В эту светозарную ночь мы вместе молитвенно вторим ангельскому славословию, возвещающему «великую радость, которая будет всем людям: ибо ныне родился в городе Давидовом Спаситель» (Лк. 2:10-11).

Человечество, отвергшее Бога в грехопадении, вновь обретает возможность единства со своим Творцом и Промыслителем. Вхождение Сына Божия в мир есть Его добровольное умаление себя до готовности снизойти до мучительной позорной «смерти, и смерти крестной» (Флп. 2:8). Бог рождается во плоти, для того чтобы явить Свою любовь людям и помочь обрести полноту бытия всякому человеку, желающему услышать Его призыв.

Именно поэтому нынешний праздник дарует нам непреложное упование на помощь свыше в самых сложных обстоятельствах нашей жизни. Бог, не оставивший Своего творения и открывший ему путь к вечности, явлен нам во Младенце Христе, беззащитном ребенке, нуждающемся во внимании и заботе.

Всем нам необходимо хранить в своем сердце этот библейский образ. Вспоминая лежащего в яслях Богомладенца, мы обретаем твердую веру и нерушимую надежду на Промысл Божий, ведущий ко благу всякого человека. И даже если в жизни нашей не остается опоры, все кажется нетвердым и ненадежным, мы должны ясно осознавать, что Господь способен преобразить Своей благодатной силой боль, страдание и нищету нашего мира в блаженство, радость и изобилие духовных даров.

В праздник пришествия Спасителя мысленные взоры верных обращаются к колыбели христианства, Святой Земле, удостоившейся быть местом рождения, обитания и земного служения Господа. Ныне последователи Христа в странах, где происходили события Священной истории, переживают нелегкие испытания, сталкиваются с новыми угрозами существованию многовековой духовной традиции. Вознесем в светлые дни Рождества усердные молитвы о наших собратьях по вере, хранителях бесценных святынь, наследниках первохристианского предания.

Если страдает один член, то с ним страдают все члены (см. 1 Кор. 12:26). Эти слова апостола относятся не только к членам одного прихода, одной церковной общины. Они, конечно же, охватывают всех чад Единой Святой, Соборной и Апостольской Церкви, Церкви Православной, распространенной по всему миру. Ее единство — не только в единой святоотеческой вере и общении в Таинствах, но и в сопереживании трудностям, в жертвенном служении друг другу, во взаимной молитве.

Минувший год был непростым в жизни многих стран и народов, в том числе тех, что проживают на пространстве исторической Руси: немало трагических происшествий и катаклизмов послужили испытанием нашей веры и стойкости.

Однако сегодня главные испытания свершаются не в материальной, а в духовной области. Тс опасности, которые лежат в физической плоскости, наносят урон телесному благополучию и комфорту. Осложняя материальную сторону жизни, они вместе с тем не способны нанести существенный вред жизни духовной. Но именно духовное измерение обнаруживает важнейший и серьезнейший мировоззренческий вызов нашего времени. Этот вызов направлен на уничтожение нравственного чувства, заложенного в нашей душе Богом. Сегодня человека пытаются убедить в том, что он и только он мерило истины, что у каждого своя правда и каждый сам определяет, что есть добро, а что — зло. Божественную истину, а значит, и основанное на этой Истине отличие добра от зла, пытаются заменить нравственным безразличием и вседозволенностью, которые разрушают души людей, лишают их жизни вечной. Если природные катастрофы и военные действия превращают в развалины внешнее устроение жизни, то нравственный релятивизм разъедает совесть человека, делает его духовным инвалидом, искажает Божественные законы бытия и нарушает связь творения с Создателем.

Этой опасности нам должно противостоять в первую очередь, призывая на помощь Пречистую Деву и сонм угодников Божиих, дабы они своим заступничеством у Престола Владыки Святого и Истинного (Откр. 6:10), почитаемого ныне в образе новорожденного Младенца, исходатайствовали для нас силы бороться с грехом, бороться «против мироправителей тьмы века сего, против духов злобы поднебесных» (Еф. 6:12). Обманы и миражи земного благополучия важно научиться распознавать в наших пагубных пристрастиях, в корыстных устремлениях, в соблазнах рекламы, в развлекательных и политических текстах. Важно всегда слышать голос своей совести, предупреждающей об опасности греха, уметь согласовывать свои действия с Евангельскими заветами.

Ныне, как и всегда, каждый христианин призван подтверждать своими ежедневными поступками ценность праведного образа жизни, сознательно противостоять нравственному релятивизму и культу быстрой наживы. Вокруг нас много немощных, больных, одиноких людей. Немало и таких, кто в силу экономических трудностей покинул родные места в поисках заработка и нуждается в заботе, попадая подчас в недружелюбное окружение. В проведении социальной, миссионерской, церковно-общественной работы должен участвовать каждый пастырь и мирянин. По слову святителя Иннокентия Херсонского: «Только во свете Христовом можно видеть Бога, себя и мир в истинном их виде; только по указанию Откровения небесного можно найти стезю, ведущую в вечную жизнь».

С теми, кто чает Христова утешения, мы должны разделить тепло и радость нынешнего праздника. Каждый из нас может принести свет Вифлеемской звезды ближним и дальним — коллегам, друзьям, родственникам, соседям.

В минувшем году в соработничестве с государственными властями, общественными организациями, представителями деловых кругов было положено начало многим инициативам, которые могут сплотить людей, возродить твердые духовные и нравственные основы общественной жизни.

Развитию такого соработничества, также как и свидетельству о драгоценном единстве нашей Церкви, служили и совершенные мною поездки по России, Украине, Молдове. Эти посещения обогатили мой опыт молитвы и общения с верующим народом и, надеюсь, содействовали укреплению духовных уз. В богослужениях, проходивших при участии очень большого количества людей, особым образом являлась сила веры и молитвы, что и составляет красоту Православия, красоту и мощь «единства духа в союзе мира» (Еф. 4:3).

Поздравляя всех вас с Рождеством Христовым и Новолетием, молитвенно желаю неизменного пребывания в радости о Господе, Который воплотился, чтобы «мы по упованию соделались наследниками вечной жизни» (Тит. 3:7). «Бог же надежды да исполнит вас всякой радости и мира в вере, дабы вы, силою Духа Святаго, обогатились надеждою» (Рим. 15:13). Аминь.

+КИРИЛЛ, ПАТРИАРХ МОСКОВСКИЙ И ВСЕЯ РУСИ

Рождество Христово 2011/2012 года

Святейший Патриарх Московский и всея Руси Кирилл

6 января 2012 года

[Иван Недић]

Е то је посланије! А не кад га ови наши отегну к'о гладну годину...

[Оља]

[Оља]

Божићна посланица Патријарха Московског и све Русије Кирила

7.01.2012, 00:00

Photo: RIA Novosti

Руско православље слави један од главних црквених празника - Божић. Заједно с руском православном црквом га обележавају у Српској, Грузијској и Јерусалимској црквама и на Свтој гори Атос. Према традицији, православним верницима Русије и читавог руског света тај Светли празник је честитао првојерарх РПЦ Патријарх Московски и све Русије Кирил.

Светли празник Божић срдачно честитам свима, драги моји!

Данас се сећамо милости, коју нам је пружио Бог. Он је дошао у наш грешни свет, претрпео смрт на крсту да би нам открио пут ка спасу, дао снаге сваком да достојно поднесе тешкоће, гради свој живот према његовом моралном закону и побољшава стварност, постигне спас и Царство Небеско.

Главне тешкоће нису у материјалном, већ у духовном свету. Непријатељство, технолошке и природне катастрофе претварају свет око нас у рушевине, док неморал и грех уништавају нас изнутра, претварајући у духовне инвалиде. Упрово против те опасности морамо да се боримо пре свега, зато је важно да слушамо глас своје савести, која нас упозорава на грех, да научимо усклађивати своје акције са Јеванђелским заветима.

Живот у слози са самим собом је живот према канонима Цркве, према њеној веронауци. Само на такав начин се може испунити дуг хришћанина. Божићни дани ће само помоћи онима, који желе да буду у цркви и са црквом.

Своју веру сваки хришћанин мора да потврђује делом. Око нас има много нејаких, болесних, усамљених људи, оних, којима је потребна брига. Помагати унесрећеним је дужност сваког члана Цркве, и иначе сваког човека. С онима, којима је потребна Христова утеха, морамо да делимо топлину и ликовање данашњег празника. Свако од нас може да носи светло Божића блиским и далеким људима – колегама, пријателима, рођацима, суседима.

Честитајући свима Божић и Нову Годину, молитвено желим да се увек налазе у миру и духовној радости.

Патријарх Московски и све Русије Кирил.

Извор: Глас Русије

[Оља]

[Михајло]

Не верујте да свако има своју истину и сам одређује шта је добро а шта зло

Не верујте да свако има своју истину и сам одређује шта је добро а шта зло

07. 01. 2012 2:46 | Факти

1

Служба у Русији (Фото: Факти)

Преосвећени архипастири, часни оци, богољубљени монаси и монахиње, драга браћо и сестре!

На овај светли и радошћу испуњени празник Рођења у плоти Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа срдачно честитам празник свима вама, драги моји. У овој светозарној ноћи ми заједно молитвено понављамо анђеоско слово које прославља Бога и најављује «велику радост за све људе: будући да се у граду Давидовом родио Спаситељ» (Лк 2:10-11).

Човечанство које је одбацило Бога прародитељским грехом изнова добија могућност једињења са својим Творцем и Бога живога. Силазак Сина Божјег у материјални свет јесте Његово добровољно умањење себе до спремности да се принизи до мученичке и срамне «смрти, до умирања распетим на крсту» (Флп. 2:8). Бог се рађа у плоти да би јавио Своју љубав људима и помогао сваком човеку, који жели да услиши Његов позив, да стекне пуноћу бивствовања.

Управо зато нам данашњи празник дарује истиниту наду у помоћ са Небеса у најтежим животним околностима нашим. Бог, који није оставио Своје створење већ му је открио пут у вечност, јавио нам се као Младенац Христос, у беспомоћном детету којем потребне пажња и старање.

Свима нам је потребно да у свом срцу овај библијски лик. Сећајући се Богомладенца који лежи у јаслама, ми стичемо чврсту веру и нерушиву наду у Промисао Божји који сваког човека води добробити. Чак и кад остајемо без ослонца, кад нам се учини да је све слабо и непоуздано, треба да будемо свесни да је Господ устању да Својом благодатном силом бол, патњу и беду нашег света преобрази у блаженство, радост и изобиље духовних дарова.

На празник доласка Спаситеља мисаони погледи верника се усмеравају према колевци хришћанства, Светој Земљи, која је удостојена да буде место рођења, обитавања и земаљског служења Господа. Данас следбеници Христа у земљама где су се одигравали догађаји Свете историје, преживљавају тешка искушења, суочавају се са новим претњама самом постојању многовековне духовне традиције. Узнесимо у светле дане Рођења Христовог усрдне молитве за нашу сабраћу по вери која су чувари непроцењивих светиња и наследници првохришћанског предања.

Ако страда један уд, с њим страдају сви удови (см. 1 Кор. 12:26). Ове речи апостола се односе не само на чланове једне пастве, једне црквене општине. Оне, наравно, обухватају сва чеда Једине Свете, Саборне и Апостолске Цркве, Цркве Православне распрострањене по читавоме свету. Њено јединство није само у јединственој светоотачкој вери и општењу у Светим Тајнама, већ и у саучествовању са тешкоћама других, у пожртвованом служењу једних другима, у узајамној молитви.

Прошла година није била лака за многе земље и народе, па и за нас који живимо на простору историјске Руси: бројни трагични догађаји и катаклизме били су искушење за нашу веру и постојаност.

Ипак, данас главна искушења нису у материјалној већ у духовној области. Опасности које се налазе у физичкој равни, штете телесном благостању и комфору. Оне отежавају материјалну страну живота, али све заједно оне не могу да нанесу суштинску штету духовном животу. Али, у области духовног су сада најважнији и најозбиљнији изазови нашег времена јер се тичу самог поимања света. Ти изазов су усмерени на уништење моралног начела које је сам Бог положио у наше душе.

Данашњег човека покушавају да убеде да је он и само он мерило истине, да свако има своју истину и да свако сам одређује шта је добро, а шта – зло. Божанску Истину, и на тој Истини засновано разликовање добра од зла, покушавају да замене моралном равнодушношћу и сведозвољеношћу, које уништавају душе људи и лишавају их вечног живота. Ако природне катастрофе и војна дејства у рушевине претварају спољашњу страну нашег живота, онда морални ралативизам разједа савест човекову, чини га духовним инвалидом, искривљује Божје законе живота и нарушава везу божјих створења са Творцем.

Ми тој опасности морамо да се супротставимо, позивајући у помоћ Пречисту Деву и сонм угодника Божјих да би они својим заузимањем пред Престолом Владике Светог и Истинитог (Откр. 6:10), поштованог данас у лику новорођеног Младенца, измолили за нас снагу да се боримо са грехом, да се боримо «с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба» (Еф. 6:12). Преваре и саблазни земаљског благостања важно је да научимо да распознајемо у нашим штетним навикама, у користољубивим наумима, у рекламним мамцима, забавним и политичким текстовима. Важно је да увек слушамо глас своје савести који нас упозорава на опасност од греха, да смо у стању да усклађујемо своја дејства са Јеванђељским заветима.

Сада, као и увек, сваки хришћанин је позван да се потврђује својим свакодневним поступцима вредност праведног начина живота, да се свесно супротставља моралном релативизму и култу брзог богаћења. Око нас је много беспомоћних, болесних и усамљених људи. Много је и оних који су због економских тешкоћа напустили завичај у потрази за зарадом, а потребна им је подрша јер се често нађу и у окружењу које им није наклоњено.

У социјалном, мисионарском и црквено-друштвеном раду мора да учествује сваки пастир и мирјанин. Зато се сећамо речи св. Инокентија Херсонског: «Само у светлости Христовој можемо видети Бога, себе и мир у истинском виду; само по указању Откровења небеског можемо наћи пут, који води у живот вечни».

Са онима који очекују Христову утеху морамо поделити топлину и радост данашњег празника. Свако од нас може да донесе светлост Витлејемске звезде ближњима и другима – колегама, пријатељима, рођацима, комшијама.

Прошле године су у сарадњи са државним властима, друштвеним организацијама, представницима пословних кругова покренуте многе иницијативе које могу да зближе људе, учврсте духовне и моралне основе друштвеног живота.

Развоју такве сарадње послужила су и моја путовања по Русији, Украјини, Молдавији која су и сведочанство о драгоценом јединству наше Цркве. Ове посете су обогатиле моје молитвено искуство и контакт са верним народом, и, надам се, допринеле јачању наших духовних веза. У богослужењима, уз учешће великог броја људи, на посебан начин се испољавала снага вере и молитве, што и чини лепоту Православља, лепоту и снагу «јединства духа у савезу са миром» (Еф. 4:3).

Честитајући свима вама Рођење Христово и Нову годину, молитвено Вам желим сталну радост у Господу, Који се оваплотио да «ми будемо наследници живота вечног по нади» Тит. 3:7). «А Бог наде да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље у нади силом Духа Светог». (Рим. 15:13). Амин.

+КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИ

Дато на Рођење Христово 2011/2012 године

Москва

6. јануар 2012. године

http://www.vaseljenska.com/svet/ne-verujte-da-svako-ima-svoju-istinu-i-sam-odredjuje-sta-je-dobro-a-sta-zlo/