Патријарх Московски и све Русије Кирил

[мирођија]

Руски патријарх примио директора „Србијагаса"

МОСКВА – Патријарх московски и целе Русије Кирил примио је данас генералног директора „Србијагаса” Душана Бајатовића, који му је захвалио на подршци Руске православне цркве и руске државе Србији и српском народу на Косову.

Бајатовић је после пријема код руског патријарха изјавио Танјугу да је у разговору са патријархом размотрио политичка питања везана за будућност КиМ и опстанак српског народа и светиња СПЦ на Косову, али и питања економске сарадње.

„Захвалио сам се његовој светости за помоћи РПЦ и руске државе у решавању отвореног питања КиМ, а посебно смо разговарали о опстанку српског народа и српских светиња на Косову”, рекао је директор „Србијагаса”.

Према његовим речима, у разговору са патријархом Кирилом дотакао се и питања економске сарадње Русије и Србије која се, како је додао, враћа на ранији обим.

„Јасно се може констатовати намера Русије да помогне економски развој Србије, пре свега у сектору енергетике, а посебно је показано интересовање за пројекат Јужни ток, који Русију нарочито интересује, али чини ми се још више интересује Србију”, навео је Бајатовић.

Танјуг

објављено: 01/11/2012

[Guest]

Патријарх Кирил: Вријеме патријарха Алексија је било судбоносно за Цркву

05 среда дец 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести, Из Цркве

≈ Оставите коментар

 

 

 

 

 

Петог децембра, на четврту годишњицу од кончине блаженог спомена Његове светости Патријарха московског и све Русије Алексија Другог, Његова светост Патријарх Кирил је служио помен на његовом гробу у Благовјештанској припрати Богојављенског катедралног саборног храма Москве, саопштава Паријархија. Ру.

Послије богослужења, Његова светост Патријарх Кирил обратио се сабранима кратким словом: „Данас обиљежавамо четврту годишњицу од блажене кончине Његове светости Патријарха московског и све Русије. Године брзо лете, и нас већ од тог догађаја дијели доста времена, које је испуњено новим проблемима, тешкоћама и искуствима. А што су временске околности јасније, тим се боље види да свака епоха има своје невоље, своје тешкоће, своја искуства. Све оно што се дешава са Црквом и народом, има директне везе са поглаваром Цркве – Патријархом. Ми знамо да је покојни Патријарх примао срцу и радости и невоље нашег народа и наше Цркве.

Господ му је дао да буде поглавар у вријеме када се Црква ослобађала од ропства, које је трајало више од седамдесет година, када је Црква постајала слободна, када су се у Цркви појавиле нове могућности за организацију свог сопственог живота, као и за сарадњу са свијетом који је окружује. То је било вријеме судбоносних одлука, које су постављале нову традицију, што је за Цркву изузетно важан и дуговјечан моменат.

Када споменемо Патријарха Алексија, онда се сјећамо и осталих важних судбоносних момената,  као што су: освећење Храма Христа Спаса, освећење Казањске иконе Мајке Божје на Црвеном тргу, пренос Тихвинске иконе Мајке Божје у Москву. Могу се набрајати и многи други догађаји повезани са препородом живота манастира, наших дивних историјских обитељи и појавом нових храмова и обитељи…“

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%B2%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%98-r844

[Guest]

Патријарх Кирил упоредио актуелне нападе на Руску цркву са предреволуционарним

06 четвртак дец 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести, Из Цркве

≈ Оставите коментар

 

 

 

Патријарх московски и све Русије сматра да недавни напади на Цркву подсјећају на атмосферу у Русији пред револуцију.

„У последње вријеме појачани су напади на Цркву. Све то веома подсјећа на атмосферу предреволуционарних година у царској Русији. Као и сада, и онда су хтјели да виде каква ће бити реакција православних“, казао је Патријарх током сусрета са атаманима козачких војски Русије, Украјине и Белорусије.

Говорећи о данашњем препороду Цркве, он је примјетио да је досадашње обраћање људи ка Богу било „стидљиво, да се на њега гледало као на обнову традиције и народних обичаја“.

„Али када су осјетили да Православље није обичај, да оно постаје дио живота, тада су почели понављати оно што је било“, казао је Патријарх Кирил.

Он је изразио изненађење „недостатком оригиналности“ непријатеља Цркве.

„Све је исто, једне те исте оптужбе – и почетком ХХ вијека, и током револуције и у постреволуционарном периоду и данас. Отворите часопис Безбожник и прочитајте о активностима Емилијана Јарославског, предсједника Све-савезног друштва милитантних атеиста – исте технике, исти циљеви, исти аргументи. Али, као што им ни тада није успјело, и побједа непријатеља Цркве се показала пролазном, тако ни данас не могу да одвоје наш народ од вјере“, казао је предстојатељ Руске православне цркве.

[Guest]

Патријарх Кирил: Социјални рад није мода

 

 

 

 

 

Калилинград, 24. децембар 2012

Фото: С. Власов \ Пресс-служба Патриарха Московского и всея Руси

„Социјални рад није мода, - истакао је Његова Светост Патријарх Кирил у свом говору на епархијском збору Калињинградске епархије 22. децембра 2012. године.

„То је природно испољавање наше вере. Кад кажемо да је вера без дела мртва, то не треба да говоримо само онима који слушају наше проповеди, већ и самима себи. А ако је вера без дела мртва, свака парохија треба да чини добра дела. То је наша дужност, као и да обављамо Божанску службу, притом је важно да их чинимо као заједница, као парохија како би људи учествовали у делању добра.

Поред свега осталог, то јача осећај солидарности у парохији, посебно кад се парохијани брину о сиромашним члановима парохије. Сад као обавезан задатак истичемо да се у свакој парохији уведу спискови потребитих – усамљених, оних који немају довољно средстава за живот. Наравно, свима треба помагати, али треба започети од својих,“ – истакао је Патријарх.

24 / 12 / 2012

This post has been promoted to an article

[Guest - . . .-]

 

 

Москва, 6. јануар 2013.

 

„Мислим да је највећа опасност гобљење вере, њено одбацивање као свесни избор људи“, одговорио је патријарх московски и све Русије Кирил дописнику агенције „Интерфакс-религија“ на молбу да наведе које су највеће опасности за Русију. „не принудно“, наставио је своју мисао предстојатељ, „као у совјетско време, већ добровољно презирање Царства небеског зарад испразности и илузорне привлачности царства земаљског“.

 

 

            „Нажалост“, истакао је патријарх, „већ се показују знакови овог процеса. Зарад комфора и насладе људи одбацују моралне норме. Тако се постепено разводњавају границе између греха и праведности. Оно што се од давнина сматрало недостојним човека сада се сматра нормалним: алкохолизам, наркоманија, разврат, проституција, хомосексуализам. Друштво је одувек боловало од порока, али се управо у наше време, као и у време опадања римске и других цивилизација, они сматрају социјално дозвољенима. Резултат тога је распад традиционалне породице. Човек који је укорењен у гресима, који живи под влашћу страсти, не жели да чује проповед о Христу, с обзиром да прихватање јеванђелских заповести захтева од њега да преосмисли своје понашање, да се промени, да уложи духовни напор у превазилажење несавршености. Стога постоји непосредна опасност од одрицања од Христа и православне вере. Ако се то са нама догоди, моћи ћемо говорити о крају наше националне историје. Ако не буде вере неће бити ни Русије.

 

 

            „А вера без дела је мртва (Јак 2, 26). Позвани смо да ово нарочито имамо на уму у данима празновања Рођења Христовог, које честитам свима. Рођење Спаситеља света је догађај који је изменио историју човечанства, пример Божије снисходљивости према људима, према свима нама. Хајде да и ми, подражавајући Господа Исуса Христа, поделимо радост празника са страдалницима. Наша хришћанска радост у новорођеном Богодетету не може бити потпуна ако не пружимо руку помоћи и подршке онима којима је то потребно“, закључио је старешина Руске Цркве.

 

 

            На питања информационе агенције „Интерфакс-религија“ његова светост патријарх московски и све Русије Кирил одговорио је уочи празника Рођења Христовог.

 

 

 

изворник: http://www.pravoslavie.ru/news/58627.htm

за Поуке.орг, по наруџби поп-Ивана Цветковића, превели Иван и Јелена Недић

Ово порука је постављена и на насловној страници. Погледајте!

[gavrosaurus]

Ако не буде вере неће бити ни Русије.

 

У то дубоко верујем, и потпуно исти став имам и о мајчици нам Србији.

[Оливера Г.]

Патријарх је потпуно у праву.

Моје мишљење је да треба додати да је на делу појачан (нарочито у протеклој години) напад како на Цркву, тако и на вернике, посебно у Русији као највећој православној земљи.  Те смишљене провокације, које су потекле од разних безбожничких организација, срачунате су на то, како да оскрнаве Цркву, тако и да смишљено изазову непримерену реакцију свештенства и верника. Те организације добро знају да ће ослабити Русију само подривањем вере код народа и слабљењем сарадње државе и Цркве. У односу на период цркваног живота који пратим, ово је била година највећих удара на РПЦ (ако не рачунамо украјински раскол). Имам утисак, да се у средствима јавног информисања никада више нису понижавале Црква и верници. Православље, по својој суштини, не може узвратити таквим средствима. РПЦ је паметно, веома паметно, јако одмереним и смиреним реаговањима максимално ослабила оно што су нападачи хтели. Једини пут је, како у РПЦ сматрају јачање вере код мирјана а такође и максимално упознавање осталог народа са суштином Православља. Однос средстава јавног информисања,  јавног мнења, агресивног атеизма  према Цркви у Русији уопште није сјајно, напротив. Оно што треба истаћи је да РПЦ има унапред разрађене планове што се тиче свих активности, не делују стихијски. Своје мишљење заснивам на активном праћењу рада РПЦ. Бојим се да то није случај са СПЦ.

[Оливера Г.]

 

 

 

 

Патриарх Кирилл: «Горько слышать ответ: «Детей попам не отдадим!»

[Оливера Г.]

http://pamyati-alexiya-vtorogo.info/index.php?lang=ru

[Оливера Г.]

[Оливера Г.]

 Руски Патријарх честитао младићима и дјевојкама Православни дан омладине

 

 

Објављено од стране Славко и Марија Живковић на 15. фебруар 2013.

МОСКВА, 15. ФЕБРУАРА (Светигора прес) – Његова светост Патријарх московски и све Русије Кирил обратио се посланицом омладини на празник Сретења Господњег.

„Враћајући мисли на догађаје који су послужили као основа за успостављање овог црквеног празника, ми заједно са праведним Симеоном радосно дочекујемо Спаситеља кога су донијели у Јерусалимски храм. Али, овај догађај осим свога историјског значаја има још и символично значење: ми можемо назрети тајанствени сусрет Творца са Својим створењем, лични сусрет човјека са Богом“, каже у својој посланици Патријарх.

„Свијет младим људима открива доста перспектива за узрастање личности и могућности за самореализацију. Али, он такође, им често нуди такве норме понашања и такве вриједности, које нијесу у сагласности, и које чак противурече моралном закону који је Господ установио. И од тога како ћемо ми одговорити на те изазове, како ћемо васпитати своје срце у младости: да ли ће оно бити тврдо као камен, злобно, пуно мржње, надмено, или конформистично, или ће остати вјерно истини, кротко, добро, састрадално, у великој мјери зависи наша срећа и  способност да сретнемо у свом животу Бога“, такође је истакао Патријарх, позивајући младе људе, који су посебно отворени према свему новоме и као „сунђер упијају нове утиске и траже своје мјесто у свијету“, да сачувају у цјеломудрености и чистоти разум и осјећања.

//www.pravoslavie.ru/news/59498.htm

 

[Guest]

Патријарх Кирил: Сретењска посланица православној омладини

16. Фебруар 2013 - 22:31

Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил упутио посланицу поводом прославе Дана православне омладине

Драга

браћо и сестре! Срдачно вам честитам празник Сретења Господњег и

Светски дан православне омладине, који се данас обележава.

Усмеравајући мислени поглед ка догађајима који су послужили као

разлог за утемељење ове црквене прославе заједно с праведним Симеоном

радосно дочекујемо Спаситеља, Који је био донет у Јерусалимски храм.

Међутим, овај догађај осим свог историјског значења има још и симболично

значење: у ономе што се догодило можемо видети тајанствени сусрет

Творца и Његове творевине, лични сусрет човека с Богом.

Није случајно управо на Сретење Господње уприличена прослава Светског

дана православне омладине. Срце младог човека је изузетно отворено и

осетљиво за све што се дешава око њега. У младости је човек пун великих

нада и очекивања, он као сунђер упија нове утиске и тражи своје место у

свету. И свет пред младим људима отвара многе перспективе за развој

личности и могућности за самореализацију. Али, исто тако им често нуди

такве норме понашања и такве вредности, које нису у складу, па чак и

директно противрече моралном закону који је Господ установио. И од тога

како одговоримо на ове изазове, како васпитамо своје срце у младости: од

тога да ли ће оно бити тврдо као камен, зло, пуно мржње, надмено и

конформистичко, или ће остати верно правди, кротко, пуно љубави, добро и

самилосно – у многоме зависи наша срећа и способност да у свом животу

сретнемо Бога.

Обраћајући се омладини желео бих да кажем следеће: драга млада браћо и

сестре, позивам вас да се чврсто држите духовно-моралних идеала које је

заповедио Творац, чувајући у чедности и чистоти свој разум и осећања,

пружајући околини пример чврстине у вери, милосрђа и спремности за

притицање у помоћ.

Молитвено свима вама желим на стално растете у љубави према Господу и

ближњима, помоћ Божију у добрим делима и подухватима стваралачког рада

на добробит отаџбине и нашег народа.

†Кирил, Патријарх mосковски и све Русије

Извор: pravoslavie.ru

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

Његова Светост Патријарх Кирил: друштвени живот не може постати бољи уколико у нашем срцу има злобе

 

 

 

 

- Друштвени живот не може постати бољи уколико у нашем срцу има злобе и клевете, ако с лакоћом ширимо лаж, ако завидимо, ако на силу, а понекад и уз помоћ насиља крчимо себи пут ка циљевима које себи задајемо, ако вређамо слабе, ако не размишљамо о деци или о старим људима. О каквом благостању у друштвеном животу тада може бити речи? – истакао је Његова Светост Патријарх Кирил у својој беседи по завршетку Свете литургије 24. фебруара 2013. године у московском храму Ваздвижења Крста Господњег у Алтуфјеву.
 

- А пошто све почиње од човека, - навео је Поглавар, - од његовог унутрашњег света, Црква се пре свега речима проповеди и поуке обраћа човековом унутрашњем свету.

- Храмове градимо како би се наш живот мењао набоље. А он може бити бољи тек онда кад сами постанемо бољи. Слеп је онај ко не види ову повезаност, - истакао је Његова Светост Патријарх.

[Оливера Г.]

Беседа на дан сећања на светитеља Алексија Московског

 

25. фебруара 2013. године, на празник Иверске иконе
Мајке Божије и на дан сећања на светитеља Алексија,
митрополита Московског и целе Русије чудотворца, Његова
Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил служио је
Свету литургију у Богојављенској саборној цркви у Москви,
где почивају часне мошти светитеља Алексија.По
завршетку Литургије поглавар Руске Цркве се верницима
обратио речима проповеди.

 

Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства! Драги оци,
браћо и сестре, матере игуманије! Свима срдачно
честитам празник од велике важности за целу
историјску Русију, за целу Свету Русију – дан
сећања на светитеља Алексија, митрополита Кијевског,
Московског и целе Русије, поглавара наше Цркве,
несумњиво изабраног по Божијем промислу, као што се
то види из његовог житија, у оно тешко време кад се
цепало тело јединствене државе, јединствене Свете
Русије.
Добро знамо како је татарско-монголска велика војска
освојила Русију и како је опустошила Кијев, тако да у том
граду није могао да живи ни велики кнез, ни митрополит
целе Русије. Тада су по промислу Божијем управитељи Русије
кренули на североисток и место привременог боравка владарадржаве и поглавара Цркве постао је град Владимир. Међутим,касније је, опет по промислу Божијем, који је деловао кроз
светитеља Петра, митрополита Кијевског, Московског и целе
Русије, катедра руских првосветитеља премештена у нашу
престоницу – у град Москву и већ је одавде светитељ
Алексије, изабран на сверуски престо митрополита управљао
целом Црквом – управо у оно време кад су многе снаге
радиле с циљем да заувек одвоје западни, а посебно
југозападни део Русије од целе земље. Снаге су биле моћне
и у војном и у политичком, и у материјалном погледу, и
заиста, наш народ је подлегао многим искушењима, на многе
лажне речи одговорио је радњама које су ослабиле јединство
Свете Русије.

Управо у ово време је био изабран светитељ Алексије.

Схватајући сву одговорност која је почивала на Цркви у
делу очувања црквеног и народног јединства, он је похитао
тамо где је ницало трње конфликата који су могли да униште
јединство наше отаџбине. Међутим, непријатељи нису
дозвољавали светитељу да посети ова места. Може се
замислити каква туга је палила његово срце, али он је
молио Господа да сачува јединство Русије и знамо да се за
његовог живота нису десили никакви потреси, - они су се
догодили касније. Управо на тај начин је светитељ Алексије
посебно ушао у историју Русије и у историју наше Цркве
– као чувар, као заштитник јединства Русије и
јединства Руске Православне Цркве.

 

 

Светитељ Алексије је био, да се изразимо савременим језиком,
веома утицајан човек у нашој отаџбини. Док је велики
кнез био малолетан он је практично управљао земљом.
Посећивао је Златну хорду, испуњавајући сложене
државно-дипломатске обавезе ради заштите Русије од
нових најезди с Истока. Знамо да је посета Златне
хорде била праћена великим чудом које је светитељ
учинио – чудом исцелења царице хорде, коју је
задесила болест слепила. Овим и многим другим делима
светитељ Алексије је успео да одбрани нашу земљу од
најезди с Истока и он се молио и чинио је све како
најезде са Запада не би разориле јединствену Свету
Русију.
Сав његов живот је протицао у невољама, у искушењима и
како су изванредно звучале данас речи Јеванђеља по Луки,
које увек читамо за време Литургије кад чинимо спомен на
свете јерархе (Лк. 6, 17-23). То је део проповеди на гори,
сасвим кратак, али како су дивно у њему изабране заповести
блаженства! „Благо сиромашнима духом; благо
гладнима; благо онима који плачу; благо онима који су
изгнани ради Сина Човечијег.“ Четири заповести туге.
Нема говора ни о каквој радости – ради се о невољама
у овом животу. Али зашто се онда користи реч
„блажени“? Па зато што се туге претварају у
радост. Туге, прихваћене у име Христа разрешавају се
великом радошћу – и не само на небу, већ и овде, на
земљи, зато што човек, који живи по савести и који
доживљава тугу ради Христа, стиче од Њега велику снагу и
подршку коју не могу да поколебају никакве силе света
овог. Управо ову радост и ову подршку је несумњиво осећао
и светитељ Алексије, и никакве туге – ни унурашње,
ни оне које су допирале ван граница Русије, - нису могле
да га поколебају у свести да је у праву и у испуњењу
његовог дуга.

Овом кратком одељку из 6. главе Јеванђеља по Луки

придодаје се још неколико стихова који нису ушли у текст
који је данас читан, али су логично с њим повезани. У
једном од њих налазимо задивљујуће сведочанство.
„Тешко вама, ако сви људи буду говорили добро о
вама, јер су тако поступали с лажним пророцима оци
њихови“ (в. Лк. 6, 26). Задивљујуће речи, пуне
огромног унутрашњег смисла и снаге. Тешко вама ако сви о
вама добро причају. Заиста, како могу сви да говоре добро
кад су блажени они који су изгнани због Сина Човечијег?
Јер, они нас који буду прогањали због Сина Човечијег никад
неће добро говорити о нама, иначе нас не би ни прогањали.

Тешко вама ако сви говоре добро о вама. Ове речи из

највеће старине с Божанском силом улазе у наш живот, и у
нашу стварност. И ништа се није променило од времена
светитеља Алексија. Као што се он борио за духовно
јединство Русије и као што је био подвргаван нападима и
претњама да ће физички бити уништен, тако се и данас сви
они који се моле и труде зарад духовног очувања
јединствене Свете Русије подвргавају истим нападима.

Свака проповед речи Божије која је чини актуелном, која

допире до свести људи, која усмерава њихову пажњу на
истинске циљеве и вредности живота, која уздиже човека у
схватању тога да пред Богом треба да дâ одговор
– одмах бива праћена или игнорисањем и прећуткивањем
или блаћењем и невољама. И оно што се данас дешава и што
многи од вас добро знају, у суштини се не разликује од
онога што се дешавало у време светитеља и чудотворца
Алексија, митрополита Кијевског, Московског и целе Руије.

Поучени овим казивањем, поучени речју Божијом, трудимо се

да разликујемо духове, а посебно да разликујемо лажне
пророке. А ово разликовање је могуће само онда кад живимо
с Богом у Цркви, кад чујемо Божанску реч, кад се
укрепљујемо светим Тајнама, кад постајемо јачи од свих на
свету, зато што је наша сила – сила Божија, која
вернике чини плоднима кроз Тајну свете Евхаристије.

 

 

Данас се такође сећамо имена мојих блаженопочивших
претходника – Његове Светости Алексија I и
Његове Светости Алексија II, патријараха Московских и
целе Русије. У Цркви нема једноставних времена и
сваки поглавар, сносећи одговорност за целу Цркву,
пролази кроз невоље и унутрашње муке. Нису били
изузетак ни моји блаженопочивши претходници –
сваки је морао да носи крст условљен историјским
околностима и духовним стањем народа. И сад, кад се
заступају за нас пред Богом (а ми верујемо да је то
тако) ми, молитвено се сећајући подвига њиховог
живота, молимо Господа да им опрости грехове
хотимичне или нехотичне, које по људској природи
свако чини и да им учини вечно молитвено сећање. А
сад ћемо прићи гробу незаборавног Свјатејшег
Патријарха Алексија II и узнећемо молитву за покој
душа патријараха. Нека све вас Господ чува.

 

Патриjарх Московски и целе Русиjе Кирил

Са руског Марина Тодић

27 / 02 / 2013

 

Извор: Православие.ру