Патријарх Московски и све Русије Кирил

[Guest]

Посланица поводом 1025. годишњице Крштења Русије

22. Јул 2013 - 13:49

 

Посланица Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Кирила и Светог Синода Руске Православне Цркве архипастирима, клиру, монасима и мирјанима поводом 1025. годишњице Крштења Русије

 

Вољени у Господу преосвећени архипастири, свечасни презвитери и ђакони, богољубиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре! Ове године се сећамо значајног датума – 1025. годишњице Крштења Русије. У далеком десетом веку Русија је захваљујући труду светог равноапостолног кнеза Владимира примила хришћанску веру и културу, начинивши духовни и цивилизацијски избор, који је одредио вектор историјског развоја наших народа.

 

По речима митрополита Кијевског Илариона, „вера благодатна се раширила по целој земљи и дошла је до нашег руског народа... Све земље је Добри Бог наш помиловао и нас није презрео, - пожелео је и спасио нас је и у разумевање Истине довео“.

 

За протеклих 1025 година било је, како славних, тако и трагичних догађаја. Наши преци су усвајали Христову веру и она је доносила обилат род, али се то дешавало у врло сложеним условима. Многи су покушавали да одврате народе Русије од Православља. То су покушавали освајачи, који су долазили са Запада или Истока, то су желели људи, који су хтели да саграде на земљи „идеално“ друштво без Бога упркос Његовом вечном закону. Али народ, који је примио хришћанску веру више пута је доказиво верност Спаситељу. Успео је да Му се врати и после одступања наметнутог од стране сурових прогонитеља. Упркос њиховој „немоћној дрскости“, срца и душе многих наших сународника обасјани су Христовом истином. Наша је дужност и духовна потреба да чувамо ову истину и да на основу ње градимо лични и друштвени живот.

 

Треба да научимо лекције из прошлости. И главна од њих је следећа: здање наше цивилизације не може да постоји без јеванђељског темеља на којем је подигнуто. Данас нам многи поново предлажу да градимо живот без Бога. Слобода се понекад тумачи као повођење за било којим жељама, укључујући и оне које му се сугеришу из спољашње средине. Овакво поимање слободе се може проширити до граница кад она почиње да представља опасност и за природна морална осећања и за ближње, и на крају, за саму могућност да човек говори истину и поступа по савести.

 

Нације које изгубе етику самоограничења и служења Богу, отаџбини и ближњем, губе духовну снагу, постају слабе и рањиве, што повлачи за собом и опасност од нестанка и жалосну перспективу да своје место уступе другима, духовно јачима. Треба то јасно да схватамо и да не идемо путем који води у погибељ, имајући на уму речи пророка: „Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој“ (Јер. 6, 16).

 

Савремени свет се суочава с многим невољама: криминалом, тероризмом, порастом броја самоубистава, абортусима и распадом породице, алкохолизмом и наркоманијом, уништавањем природне околине и социјалним неправдама, усамљеношћу и душевним патњама многих људи. Ове незгоде се могу превладати на путу препорода вере у Бога, Који је спреман да дарује опроштај грехова и благодатну помоћ за нови живот и појединцима, и читавим народима. Крштење Русије је животворни источник, који нас и данас напаја и даје нам снагу да градимо живот земаља-наследница историјске Русије, на основу вечних вредности које смо добили од Бога и које нас спајају духовним везама. Ове вредности и поглед на свет које оне условљавају одразиле су се у култури наших народа, укључујући сликарство, архитектуру, књижевност, образовање, породично и кућно уређење, однос према природи и много тога другог, што формира заједништво јединственог духовног простора наследника Свете Русије.

 

Четврт века је прошло од почетка препорода Руске Цркве. У току ових година обновљено је и саграђено на десетине хиљада храмова и на стотине манастира, обновљена је и постављена на чврст темељ црквена делатност у многим областима. Пошто је моћан духовни и морални фактор постојања наших народа православна вера је постала наслеђе милиона људи. Са смирењем треба признати да светска историја не познаје тако грандиозан и брз религиозни препород као овај који се десио на просторима Историјске Русије у току последњих 25 година. Узносимо искрено благодарење Богу Који је Господ историје, за милост, коју је показао према нашим народима; срдачно се захваљујемо свима онима који су својим трудом одговорили на благодат Божију која призива и омогућили све ово.

 

Ипак, још много тога треба учинити, јер Господ од нас очекује нове плодове. И главни од њих треба да постане јединство вере и живота, утврђивање јеванђељске истине у речима и далима наших сународника.

 

Сећамо се да су се у току историје субине народа, који су духовно рођени у Кијевској крстионици, одвијале различито. У прошлости су живели у јединственој држави која се простирала од Балтичког мора до Црног, од Галиције до Волге. У појединим периодима неки од ових народа су се налазили под туђинском владавином, улазили су у састав других држава. Дуго времена смо заједно живели у великој земљи, а сад – у неколико суверених држава. Међутим, увек је постојало и данас постоји наше духовно јединство, које се чува благодатном силом Божијом и заједништвом моралног идеала, који проповеда и чува Руска Православна Црква.

 

Народи у којима се укоренила света православна вера, призвани су, како томе поучава преподобни Сергије Радоњешки, да „гледајући на Свету Тројицу, савладавају мрску распру овога света“, служећи као пример братства и међусобне помоћи целом човечанству. Света Русија је жива док је верна избору који је учинио равноапостолни кнез Владимир, док чува своје духовно јединство, док се сећа и молитвено поштује наше заједничке свеце. И ако сачувамо ово јединствено наслеђе и духовно сродство – имамо будућност.

 

Бог по молитвама светих, који су у Руској земљи заблистали, нека би нам дао да се учврстимо у истини на којој се увек градио, и на којој ће се, верујемо, градити живот наших народа.

 

 

Извор: pravoslavie.ru

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[мирођија]

КИРИЛ: Савремена цивилизација пропагира безбожне, често и – сатанистичке идеје

 

Савремена цивилизација пропагира безбожне, сатанистичке идеје које човека позивају да се само наслађују животом и навикавају га на неодговорност – упозорио је патријарх Московски и целе Русиje Кирил.

Поглавар РПЦ осветио је данас Георгијевску цркву у Сургуту, у чијем саставу је и православни центар за помоћ породици. Том приликом је окупљеним верницима рекао:

„Породица и деца – то је велико и свето дело. Нажалост, вредности које нуде телевизије и други медији усмерени су у сасвим другу страну. Људима се сугерише да живе једном и да зато треба да се наслађују животом. А под наслађивањем животом се подразумева – ослобађање свих инстиката без икакве одговорности”.

У наставку, руски патријарх је додатно прецизирао:

„Оно што данас проповеда савремена цивилизација – то је савршено безбожна идеја. Чак бих рекао: сатанистичка идеја. А где је зло – ту је и погибија. Многи људи ово не схватају и виде у томе само лепе рекламе и шарене корице колорних магазина. А то је само оно споља. Од тога им се врти у глави. А шта је унутра? Унутра може бити и најстрашније”.

Једино право што би Господ од нас хтео да види, то су – љубав у породици и деца. Деца су, подвукао је патријарх Кирил, благослов Божији и зато се не треба бојати тешкоћа с њиховим подизањем и васпитавањем.

Руски патријарх је притом навео пример свога деда који је, иако отац већ седморо деце, примио у породицу сироче.

Упркос томе, подвукао је поглавар РПЦ, што је мој деда чак трипут био у затвору због својих религиозних убеђења – сва деца су порасла, сва су стала на своје ноге и сва су имала срећан живот.

Женама које се нађу у тешкој животној ситуацији, мало је саветовати да изврше абортус. Њима треба – помоћи. То је задатак и друштва и Цркве – закључио је руски патријарх.

 

http://srbin.info/2013/09/savremena-civilizacija-propagira-bezbozne-cesto-i-satanisticke-ideje/

[Guest]

Патријарх Кирил: Страдања сиријског народа доживљавaмо као своја сопствена

 

 

 

 

 

Сергијев Посад, 8. октобар 2013. г.

 

8. октобра 2013. године, на дан сећања на преподобног Сергија Радоњешког у Тројице-Сергијевој лаври је после Свете литургије и молебана одржан сусрет Његове Светости Патријарха Кирила и делегације сиријских јерарха која је присуствовала богослужењу.

 

 

 

 

 

У саставу делегације су били: епископ Апамејски Исак, викарни епископ Дамаске епархије (Антиохијска Патријаршија), архиепископ Јосиф Абси (Грчко-Мелкитска Католичанска Црква), епископ Армаш Налбандјан (Јерменска Апостолска Црква, Ечмијаздински Католикосат), архиепископ Мар Силуан Петар Ал-Немех (Сиријска ПравославнаЦрква) и архиепископ Самир Насар (Маронитска Црква).

 

На састанку су учествовали председник Одељења за спољашње црквене везе Московске Патријаршије митрополит Волоколамски Иларион, представник Патријарха Антиохијског и целог Истока при Патријарху Московском и целе Русије епископ Филипољски Нифон, заменик председника ОСЦВ протојереј Николај Балашов и сарадник секретаријата ОСЦВ за међуправославне односе јеромонах Стефан (Игумнов).

 

Обраћајући се учесницима у сусрету Његова Светост Патријарх Кирил је истакао: «Знам да је данас вашу домовину, Сирију, задесила велика несрећа. Земља пропада наочиглед целог света. Пре само неког времена било је тешко замислити да је тако нешто могуће. То је била мирна, спокојна земља у којој се успешно развијала економија, где су мирно живели људи, припадници различитих религија: и православци, и католици, и муслимани. Посетивши Сирију после више од десет година ја је нисам препознао – тако се све било променило набоље. И ево, због нечије злобне воље дешава се катастрофа: наводно у име демократије почиње да се убија народ, бомбардују се мирне куће, почиње да се прети хришћанима. Знамо да они који чине ова страшна злодела оружје и новац добијају из иностранства од људи који покушавају да униште Сирију.»

 

 

 

 

 

Његова Светост је истакао: «Ви, наравно, знате став Руске Цркве, ми смо га заузели од првих пуцњева који су се зачули у овој земљи. И кад је рат већ почео ја сам отпутовао у Сирију и Либан како бих подржао људе које је задесила оваква напаст. Тада је још постојала нада да се све може зауставити. А данас је конфликт попримио огромне размере.»

 

Његова Светост Патријарх Кирил је говорио о напорима које Руска Православна Црква предузима како би зауставила крвопролиће у сиријској земљи. У својим мировним напорима она, између осталог, сарађује с државним руководством Русије. «Веома нам је драго што управо из Русије данас потичу предлози који могу да зауставе крвопролиће,» рекао је Његова Светост.

 

У разговору са сиријским гостима било је речи о питањима пружања помоћи мирном становништву Сирије. «По својим могућностима ми пружамо хуманитарну помоћ, између осталог, мобилишући друштвене организације у Русији – пре свега оне с којима тесно сарађујемо,» - рекао је Свјатејши Владика посебно поменувши у вези с тим Царско православно палестинско друштво које је још у XIX веку помагало арапском народу - градило је школе и болнице, а данас заједно с Руском Црквом чини све што је у његовој моћи како би олакшало патње сиријског народа.

 

Још један болан проблем у вези са сиријском кризом јесте то што су у априлу ове године на северу Сирије били отети јерарх Антиохијске Православне Цркве митрополит Алепски Павле и митрополит Сиријске Православне Цркве мар Григорије Јован Ибрахим. „Веома смо тужни због тога што још увек нема никаквих вести о нашој двојици браће митрополита, - рекао је Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил. – Чим се ова несрећа десила обратио сам се председнику В.В.Путину с молбом да предузме напоре како би се они пронашли. Обратио сам се и председнику Б.Обами. У обраћању које му је упућено такође сам инсистирао на томе да се у Сирији не употребљава спољашња сила, да не дође до агресије против ове земље. Обратио сам се и господину Р.Ердогану. Засад, нажалост, немамо прецизних информација о томе шта се дешава с нашом браћом, али има индиректних сведочанстава о томе да су живи. Надамо се да је тако. Нећемо се смирити док их не вратимо.“

 

«Веома сам се обрадовао кад сам сазнао да имате жељу да допутујете у Русију. Желео сам да се сретнем с вама, да вас максимално подржим,» - рекао је Његова Светост обраћајући се хришћанским јерарсима који су допутовали из Сирије. Поглавар Руске Цркве им је говорио о својој посети Сирији и Либану у току мировне посете Антиохијској Патријаршији 2011. године, о општењу с тадашњим патријархом Антиохијским Игњатијем и о сусрету с јерарсима Сиро-Јаковитске Цркве. Говорећи о беседи с маронитским Патријархом Бешаром Бутросом ар-Раијем и члановима Савета католичанских патријараха Истока Патријарх Московски и целе Русије Кирил је истакао: «Допутовао сам управо тад кад су се сви католичански јерарси окупили ради нашег сусрета. Имао сам прилику да им се обратим и да осетим да смо по питању Сирије и Либана у погледу онога што се дешавало на Блиском истоку у потпуности истомишљеници.»

 

Говорећи о садашњем поглавару Антиохијске Православне Цркве Његова Светост је истакао: «Благодаримо Богу што је у ово врло тешко време за Свог служитеља изабрао Патријарха Јована. Веома се надамо да ће Његово Блаженство Патријарх без обзира на садашње тешке околности, служити подржавајући свој народ, чувајући веру у срцима људи.» Свјатејши Патријарх је изразио наду да ће сви хришћански јерарси и клир у Сирији и Либану, схватајући као нико други колико се страшна претња надвила над хришћане у овом региону, увек бити једномислени, да ће се заједнички трудити да се прекине рат у Сирији, како се овај конфликт не би проширио на друге земље, пре свега, на Либан, Јордан и Палестину.

 

«Јер, ако се то деси најстрашнији резултат ће бити нестанак хришћана на Блиском истоку, колевци хришћанства,» - подсетио је Свјатејши Владика изразивши спремност да заједно са хришћанским народима ради на томе да рат што пре престане, да се избеглице врате, да се све оно што је уништено обнови, да завлада миран живот.

 

 

 

 

 

У току одржане срдачне беседе пуне поверења гости су говорили о ситуацији у Сирији чији народ доживљава велика страдања. «Сирија данас носи тежак крст, а Русија јој попут Симона Киринејског притиче у помоћ кад бреме постаје неиздрживо,» - рекао је један од учесника сусрета. Представници сиријских Цркава су Његовој Светости Патријарху упутили дубоку захвалност због подршке и пренели су речи поздрава од поглавара својих Цркава.

 

За време братске трпезе с учесницима свечаности у Тројице-Сергијевој лаври Његова Светост Патријарх Кирил се у закључној беседи поново дотакао теме страдања која данас доживљавају хришћани на Блиском истоку.

 

Поглавар Руске Православне Цркве је подсетио да је у варварским ударима тешко настрадао један од најстаријих храмова света који се налази у сиријском граду Хомсу у који су још недавно одлазили многобројни ходочасници из Русије како би се помолили испред дела Појаса Пресвете Богородице. По најновијим саопштењима, 6. октобра је у Дамаску у току напада минобацачима и бомбама у знатној мери настрадао храм Ваздвижења Крста Господњег, где је у данима званичне посете Његове Светости у новембру 2011. године одржана изложба посвећена међусобним одосима Антиохијске Патријаршије и Руске Православне Цркве, као и презентација књиге «Слобода и одговорност» на арапском језику. Погинули су хришћани који су се налазили у храму.

 

«Блиски исток – Палестина, Сирија, Либан и Јордан су места на којима је настало хришћанство. То је земља којом је ходио Господ наш Исус Христос; то је место где је настала Јерусалимска Црква, мајка свих Цркава. И шта сад видимо? На десетине хиљада хришћана одлази с Блиског истока и ако се конфликт буде ширио тамо неће остати ниједан хришћанин,» - са забринутошћу је констатовао Његова Светост Патријарх Кирил.

 

«Коме је то потребно? У име чега се данас руше куће, у име чега се убијају хришћани? У име чега се у древном хришћанском граду Малули данас воде борбе? Кад нам неко каже да се то чини у име демократије и слободе ми одбацујемо те тврдње, - наставио је поглавар Руске Цркве. – Јефтина је «демократија» ако се на тас ставља крв десетина хиљада људи који ни за шта нису криви, ако се хришћани протерују из завичаја. И док пати и гине мноштво хришћана на Блиском истоку водећи светски медији о томе ћуте. Какав је то знак? О чему сведочи? У каквом свету живимо, ко влда у овом свету?»

 

«Желео бих да уверим нашу браћу која су допутовала из Сирије да страдања сиријског народа доживљавамо као своја сопствена, - обратио се Свјатејши Владика јерарсима Антиохијске Патријаршије и других хришћанских конфесија Сирије који су присуствовали трпези. – И у нашој земљи су уништавани храмови, такође се проливала крв десетина хиљада хришћана, исто тако у име «слободе, једнакости и братства», - ми смо прошли кроз све то.»

 

«Веома се надам да ће по милости Божијој и уз врло активно учествовање Руске Федерације бити спречено потпуно прогонство хришћана из Сирије. Молимо се за то, помажемо вам у складу са својим могућностима, браћо, и трудићемо се да Господ покаже Своју милост према Сирији и целом Блиском истоку,» - рекао је у закључку Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил.

 

 

 

/Служба коммуникации ОВЦС

Са руског Марина Тодић

10 / 10 / 2013

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/64800.htm

[Guest]

Навечерје празника Светог Амвросија у Оптини Пустињи

23. Октобар 2013 - 9:35

 

Уочи празника Светог Амвросија Оптинског, 22. октобра 2013. године, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил стигао је у СветоВаведењски ставропегијални манастир Оптина Пустиње.

 

На капији ове свете обитељи Поглавара Руске Православне Цркве дочекали су Митрополит калушко-боровски Климент, Архиепископ сергијевско-посадски Теогност, Епископ козелско-лиудиновски Никита, настојатељ манастира Оптина Пустиње архимандрит Венедикт (Пенков), као и губернатор (гувернер) Калушког региона А.Д. Артаманов са сарадницима.

 

У Казањском храму, где се чува кивот са моштима Светог Амвросија Оптинског, патријарх Кирил служио је свеноћно бденије. Његовој Светости саслуживали су архијереји Руске Православне Цркве, свештенство и монаштво Оптина Пустиње. Током службе појали су хор братства Оптина Пустиње и хор Свето-Тројицко Сергејевске лавре.

 

После Литургије у Казањској цркви Свјатејши Патријарх је хиротонисао архимандрита Серапиона (Колоснитсина) у Епископа кокшетауског и акмолинског. 

 

У име Оптинског братства архимандрит Венедикт је поздравио Патријарха московског Кирила и све присутне, и затим је Његовој Светости поклонио две панагије и напрсни крст.

 

 

Извор: patriarchia.ru

[Guest]

Поглавар Руске Православне Цркве примио председника Еквадора

31. Октобар 2013 - 11:55

 

 

Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил примио је 29. октобра 2013. године у Патријаршијској резиденцији у Даниловском манастиру у Москви председника Еквадора г. Рафаела Кореу.

Еквадорску делегацију на пријему су сачињавали министар спољних послова, трговине и интеграција  Републике Еквадор Рикардо Патињо; министар одбране г-ђа Марија Фернанда Еспиноза, министри Рафаел Поведа Бониља, Гијем Лонг, Ричард Еспиноса, национални секретар за планирање и развој Пабел Муњоз,  као и Његово Превасходство Чавез Завала, амбасадор Републике Еквадора у Руској Федерацији.

Руску Православну Цркву је представљао протојереј Сергије Звонарев, секретар за далеке иностране земље Оделења Московске Патријаршије за спољне црквене послове, као и г. Мигел Паласио, члан особља овог Оделења.

Руски Патријарх је поздравио високе госте и поменуо своје претходне сусрете са председником Кореом који су били у Еквадору 2008. и у Москви 2009. године.

Саговорници су се дотакли економских тема и разговарали о кризи која се обрушила на свет. Такође су изразили обострано задовољство због развоја билатералних односа између Републике Еквадор и Руске Федерације, посебно у сфери културе и образовања. Растућа руска дијаспора у Еквадору промовише продубљивање међусобног разумевања у Републици Еквадор.

Руска парохија је основана у Киту 2009. године.

 

 

Извор: Московска Патријаршија

[Guest]

Патријарх Кирил уручио награду Православља председнику Путину

5. Новембар 2013 - 8:55

 

Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил уручио је председнику Руске Федерације Владимиру Путину награду Православља у знак признања за његов допринос и успешну политику у циљу успостављања Русије као водеће силе у свету.

 

То је први пут да Руска Православна Црква додељује овакву награду и то одмах пошто је установљена на Светском руском народном сабору. Током церемоније, Патријарх Кирил , који је и председавајући Сабора, нагласио је да се ова награда уручује садашњем председнику из поштовања према његовим напорима да Русију учини " јаком и моћном земљом, која изнад свега поштује себе, али и да је добила међународно поштовање и уважавање."

 

Светски руски народни сабор, основан 1993. godine, описан је од стране његових оснивача као најзначајнији међународни форум, који игра кључну улогу у обликовању друштва руских грађана.

 

 

Извор: romfea.gr

[Срђан Ранђеловић]

Кардинал милански код руског Патријарха

 

 

 

Руски православни Патријарх Кирил пројавио је данас, приликом пријема миланског кардинала Ангела Сколе, жељу за сарадњу с Католичком црквом, јавља  Интерфакс, а преноси Катпрес. „Мислим да наше две Цркве никад нису имале више разлога за сарадњу као данас“, Њихов заједнички задатак је „очување  хришћанске Европе“.

 

Патријарх је. између осталог, критиковао избацивање хришћанских симбола и речи „Божић“. Под лозинком толеранције и културне разнородности многим хришћанима није више ни дозвољено да иду на посао с крстићем о врату, пошто ово, наводно, вређа друге.

Његова Светост Патријарх је упозорио на прогон хришћана на Блиском истоку, у Африци и Азији. У потпуности се слаже с мишљењем папе Фрање о стању на Блиском истоку, а посебно у Сирији. Он жели сарађивати с Папом по питању успостављања мира на Блиском истоку и заштите тамошњих хришћанских мањина.

 

Према изјави кардинала Сколе, није било говора о предстојећој посети Председника Путина папи Фрањи 25. новембра.

 

Извор: Катпрес

[Срђан Ранђеловић]

 

Патријарх Кирил служио на свој рођендан

 

 

 

У Саборној цркви Христа Спаса сверуски Патријарх Кирил служио је Божанску Литургију на свој рођендан 20. новембра 2013.г.  уз учешће великог броја митрополита и свештеника.

 

 

 

По завршетку Литургије Митрополит крутицки и коломенски Јувеналије са многим архијерејима одслужио је молебан благодарности на којем су узнете молитве за здравље Свјатејшег Патријарха Кирила.

 

Митрополит је прочитао и поздравни говор чланова Светог Синода Руске Православне Цркве и уручио Патријарху Казањске иконе Мајке Божије. У наставку је Патријарх примао честитке од московског свештенства.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Патријарх Кирил: „Да би се исцелила духовна рана коју је задало безбожништво треба да помогнемо људима да прођу путем новог уцрквљења“

 

 

Његова Светост Патријах Московски и целе Русије Кирил дао је интервју главном уреднику листа «Смоленске новости» С.Новикову.

 

 

— Ваша Светости, 27. јануара 2014. године навршиће се 5 година откако сте изабрани за патријарха. Шта сте ново за себе за ових непуних 5 година, Ви као човек који је и пре тога познавао и црквени и световни живот, односно наизглед све, - открили (можда и с чуђењем): у земљи, у Цркви, у људима?

 

— Обилазећи градове наше земље и других земаља за које канонски одговара Московска Патријаршија, разговарајући с људима, уверавам се у то да су Христове речи «њиве се беле и зреле су за жетву» (Јн. 4, 35) актуелне као никад пре. Цркви заиста недостају делатници на њиви доношења радосне вести.

 

Првосветитељске посете су учврстиле моју увереност у то да је унутарцрквена мисија и просвећивање наших сународника оно на шта треба пре свега да усмеримо своје снаге. Данас се у целој Русији отварају нове епархије, нове митрополије, оснивају се дужности парохијских радника, између осталог, предавача катихизиса и мисионара. То треба да дâ нови импулс црквеном животу, да повећа број парохија, да приближи пастире и архипастире народу, пастви.

 

Неки су деценијама покушавали да из корена ишчупају веру из душе нашег народа. Да бисмо исцелили духовну рану коју је задало безбожништво треба да помогнемо људима да прођу путем новог уцрквљења. И верујем да је Господ с нама на овом путу.

 

— Академик Лихачов је сматрао да би (цитирам) «за хришћанство била несрећа да се поново сједине Црква и држава; напредак се састоји у повећању простора слободе, а простор слободе за Цркву је у томе да се ослобађа своје зависности од државе». Сад се са свих страна чују прекори, с једне стране због подржављења Цркве, с друге – због клерикализације земље. Где је по Вашем мишљењу граница која одваја сливање Цркве и државе од партнерства?

 

— Разговори о клерикализцији државе или о подржављењу Цркве немају никакве везе са стврношћу. То је мит који није поткрепљен ниједном чињеницом.

 

Клериклизација у исконском смислу ове речи јесте стање државе или друштва у којем је сва световна власт у земљи концентрисана у рукама клира. Нема ниједног примера који би потврђивао овакво стање ствари у Русији. Не само то, представницима клира је строго забрањено да прихватају било које функције власти на свим нивоима. Између осталог, забрањено им је да буду изабрани у органе народне власти (осим изузетних случајева чији су оквири строго наведени).

 

Нема ни подржављења Цркве. Држава нема директне полуге утицаја на Цркву. Црква је данас у потпуности слободна у свом унутрашњем животу, у својој проповеди, у издавачкој и информативној делатности, у свом дијалогу с друштвом и државом.

 

Проучавање црквене историје XVIII-XIX века у истраживачима рађа помешана осећања. У синодалном периоду Црква је била строго уграђена у државни систем и називала се „надлештво православне вероисповести“. Не желимо да се ова историја понови зато што смо уверени да су крвави догађаји с почетка ХХ века и прогони Цркве који су затим уследили у многоме резултат тога што је била поробљена од стране државе.

 

Црква брани своју слободу зато што је уверена да јој само независност даје могућност да у потпуности буде духовни ауторитет. Било какав облик сливања Цркве и државе је опасан за Божије дело. Само проповед слободне Цркве звучи гласно и убедљиво. Ако Црква губи слободу то у знатној мери компликује вршење оне мисије коју нам је заповедио сам Спаситељ: „Научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога духа, учећи их да поштују све што сам вам заповедио“ (Мт. 28, 19-20).

 

Данас се ни Црква не меша у послове државе, ни држава се не меша у послове Цркве. Међутим, притом обе стране сарађују на заједничку корист у читавом низу питања, како на општеруском, тако и на локалном нивоу. То није клерикализација и није подржављење, то су односи партнерства.

 

Желео бих још једном да истакнем: Црква не ставља себи у задатак да стекне утицај на државну политику. Она се само обраћа друштву, властима, представницима нуке, уметности и пословних кругова сведочећи о Истини. Она само тежи ка томе да до сваког човека, ма ко он био – радник или државни чиновник – донесе духовну аксиому: живот без Бога је бисмислен и бескористан.

 

— Ове године се слави 400. годишњица династије Романов. Зашто Црква обележава овај јубилеј?

 

— Пре 400 година истовремено су се десила два догађаја: као прво, стављена је коначна тачка у историји Смуте која је деценију и по пре тога мучила земљу, и као друго, 1613. године је окренута нова страница у руској историји везана за име Романова.

 

Управо захваљујући напорима Дома Романова наша земља је успела да превлада последице дуге друштвено-политичке кризе. За три века њихове владавине Русија је постала јака држава која поседује огромну територију, многобројно становништво и јаку економију која се брзо развија.

 

Успех Романова доказује да је Русија у стању да постигне велике висине, да чини грандиозне скокове у свом развоју и да има огроман потенцијал. То не значи да је владавина Романова била идеална, али из овог историјског периода савремена Русија може и треба да извуче важне лекције. Занимљиво је да је данас без обзира на значајан јаз између начина живота руске елите и целог осталог народа, управо исповедање православне вере и једнима и другима омогућило да се осећају као јединствена нација којој је Божији Промисао дао сопствени пут и посебно место у светској историји.

 

У свим сложеностима и противречностима епохе владавине Дома Романова управо је Православље за земљу увек било најважнија духовна веза без које би било немогуће стварање политички моћне и духовно јаке државе – државе која се простирала од Балтичког до Црног мора и од Карпатских планина до Тихог океана и која је светлост Христове вере и европске културе донела многим народима.

 

— Сви људи који су постигли високе положаје жале се на усамљеност. Да ли Вам је познат овај проблем?

 

— Служење пастира, а тим пре архипастира увек значи рад с људима, с паством. Међутим, паства и пријатељи су различите ствари. Паства су духовно блиски људи, али су односи с њима превише сложени и тајанствени да би се уклапали у појам обичног пријатељства.

Пријатељство у општеприхваћеном смислу је за патријарха практично недоступно. Јер имати пријатеље значи намерно, руководећи се притом личним мотивима, давати предност једнима, извесном блиском кругу на уштрб других. Осим тога, служење архипастира, а посебно патријарха подразумева велико оптерећење – из дана у дан, без икаквих слободних дана, - тако да он практично нема могућности да се среће с онима с којима би желео.

 

То је једна од тешких стври у служењу патријарха. Оно намеће веома строге обавезе, укључујући и личне односе. Патријарх према људима треба да се односи без икаквих изузетака и без тога да некоме даје предност.

 

— Ваша Светости, знам да скоро не дајете интервјуе, зато сам Вам посебно захвалан што сте нашли времена.

 

— Желим Вам помоћ Божију и успех..

 

 

Са руског Марина Тодић

26 / 11 / 2013

[Срђан Ранђеловић]

 

Патријарх Кирил: Негирање граница измеђи добра и зла је смртоносни отров за друштво

 

 

 

 

 

Москва, 20. децембар 2013. г.

 

 

„Идеологија која негира објективне границе између добра и зла, која ставља права изнад обавеза, а личне жеље изнад друштвене дужности, која изједначава децу и абортусе, јалове изопачености и частан брак представља отров за људски социум, и то смртоносни отров,“ – истиче Патријарх Кирил у свом реферату на епархијској скупштини у Москви 20. децембра.

 

„Друштво постоји захваљујући међусобним моралним обавезама његових чланова, а ове обавезе се објављују и признају на основу настале слике људског социума, општеприхваћених и општеобразовних представа о добром и лошем, о похвалном и срамном. Црква има јасну слику о постојању света коју је људима отворио Сам Бог и наша мисија је да с овим виђењем упознамо савременике с потпуном убеђеношћу у то да једино она одговара истини,“ – истакао је Руски Патријарх.

 

21 / 12 / 2013

[Guest]

Рождественское послание Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Кирилла

 

 

 

 

Москва, 5 января 2013 г.  

 

Фото: 7 января 2013 г.

    

Рождественское послание Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Кирилла архипастырям, пастырям, монашествующим и всем верным чадам Русской Православной Церкви.

 

Возлюбленные о Господе Преосвященные архипастыри, всечестные пресвитеры и диаконы, боголюбивые иноки и инокини, дорогие братья и сестры!

 

Сегодня наши храмы наполнены людьми, которые пришли прославить Новорожденного Богомладенца — Христа Спасителя и Его Пречистую Матерь — Деву Марию.

 

 

Невозможно в этот радостный и светоносный день Христова Рождества, когда вся тварь в изумлении припадает к яслям Богомладенца, забывать о других. Та великая благодать, которую мы сегодня получаем в наших храмах, должна обильно пролиться и на тех, кто все еще за пределами Церкви

 

 

Рождество Христово — центральное событие всей человеческой истории. Человек всегда искал Бога: но во всей полноте Бог Сам открыл Себя человечеству только в воплощении Своего Единородного Сына. С пришествием Сына Божия — и Сына человеческого — мир узнал, что Бог есть Любовь, а не только Высшая Сила, Бог есть Милость — а не только Мздовоздаятель, Бог есть источник жизни и радости — а не только Грозный Судья, Бог есть Святая Троица, внутренним законом жизни Которого является также любовь, — а вовсе не одинокий Владыка мира.

 

И сегодня мы празднуем событие, в корне переменившее весь ход человеческой истории. Бог входит в самые недра человеческой жизни, становится одним из нас, берет на Себя всю тяжесть наших грехов, человеческих немощей и слабостей — приносит их на Голгофу, чтобы освободить людей от невыносимого бремени. Бог отныне — не где-то в неприступных небесах, а здесь, с нами, среди нас. Каждый раз во время совершения Божественной литургии произносятся слова «Христос посреде нас!» — и ответ: «И есть, и будет!» Это яркое свидетельство о присутствии Самого Воплотившегося Бога — Христа Спасителя — среди Своих верных. Регулярно причащаясь Его Святых Тела и Крови, прилагая усилия к исполнению Его заповедей, мы входим в реальное общение с Ним, с нашим Спасителем, и обретаем прощение грехов.

 

Верующие во Христа и верные Ему ученики, призваны быть свидетелями явленного во Христе Царства Божия еще во время земной жизни. На нас возложена великая честь — поступать в этом мире так, как поступал наш Учитель и Бог, силой Христовой быть непоколебимыми в противостоянии греху и злу, не ослабевать в усердном творении добрых дел, не унывать в ежедневном усилии по преображению нашего греховного естества в нового, благодатного человека.

 

Христом Спасителем установлен незыблемый, абсолютный критерий неподдельности отношения к Богу — это наш ближний. Принимая на себя чужие немощи, разделяя боль и скорбь, сострадая несчастным и обездоленным, мы исполняем закон Христов (Гал. 6:2) и уподобляемся Спасителю, Который взял немощи наши и понес болезни наши (Ис. 53:4).

 

И невозможно в этот радостный и светоносный день Христова Рождества, когда вся тварь в изумлении припадает к яслям Богомладенца, забывать о других. Та великая благодать, которую мы сегодня получаем в наших храмах, должна обильно пролиться и на тех, кто все еще за пределами Церкви и живет по стихиям мира сего, а не по Христу (Кол. 2:8). Но если мы с вами не пойдем навстречу — эта Благая Весть может и не дойти до них; если мы с вами не откроем свои сердца, чтобы поделиться переполняющей нас радостью, — она может никогда не прикоснуться к тем, кто ее не имеет, но кто готов ее принять.

 

Воплощением Сына Божиего человеческая природа вознесена на небывалую высоту. Каждый из нас не только создан «по образу и подобию Божию», но через Христа теперь еще и усыновлен Богу: мы уже не «чужие и не пришельцы, но сограждане святым и свои Богу» (Еф. 2:19). Об этой близости и дерзновении к Богу говорит и молитва Господня, в которой мы обращаемся к Творцу как к родному Отцу Небесному.

 

Любая человеческая жизнь бесценна: ведь за нее заплачено Воплощением, Жизнью, Смертью и Воскресением Единородного Сына Божия. Все это еще сильнее побуждает нас относиться с особым благоговением и вниманием к каждому человеку, вне зависимости от того, насколько он отличен от нас. По мысли святителя Московского Филарета (Дроздова), «любовь есть живое и деятельное участие в благосостоянии другого». К этой деятельной любви и хочется прежде всего призвать всех в эти радостные дни Рождества Христова: быть, по слову апостола Павла, братолюбивыми друг ко другу, в почтительности предупреждать друг друга, в усердии не ослабевать, духом пламенеть, Господу служить! (Рим. 12:10-11, Евр. 13:16)

 

Сердечно поздравляю вас с великим праздником Рождества Христова. Бог любви и мира (2 Кор. 13:11) да дарует народу нашему и каждому из нас мир и благоденствие в Новом году.

 

 

 

+КИРИЛЛ, ПАТРИАРХ МОСКОВСКИЙ И ВСЕЯ РУСИ

 

 

 

Рождество Христово

2013/2014 гг.

Москва

 

 

http://www.pravoslavie.ru/news/67332.htm

Патрархия.ru

7 января 2014 года