Патријарх позитивно о односу вере и науке

[marko_13]

Patrijarh Irinej: Nauka i religija treba da budu jedno

Beta | 10. 06. 2013. - 10:58h | Komentara: 0

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej istakao je danas da je dobro što se posle više vekova nauka i religija posmatraju kao "jedno u službi dobra i korisnog".

Patrijarh Irinej ispred Patrijaršije

 

 

"Dobro je što se situacija menja, posle 18. i 19. veka, kada su se religija i nauka posmatrale jedna nasuport druge", kazao je Irinej i dodao da takv način nije doneo napretka ni religiji ni nauci.

 

 

 

 

On je govorio na skupu pod nazivom "Religija, nauka, kultura: doprinos svetskih religija nauci i kulturi - verska baština kao predmet istraživanja na Univerzitetu u Beogradu", koji je organizovao Univerzitet u Beogradu u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer.

 

"Religija je osnova za razvoj nauke i kulture, ona je pokretač aktivnosti za stvaranje novih dela", kazao je patrijarh. Na otvaranju skupa govorio je i rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević koji je podsetio da je moderno obrazovanje poteklo iz crkvenih škola koje su postojale u srednjem veku.

 

On je govorio o novom studijskom programu master studija "Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama" za koji se očekuje akreditacija, a na koji bi se prvi studenti upisali u oktobru.

 

Bumbaširević je izjavio da će se na tom programu učiti o svim velikim, svetskim religijama i da su predvidjena gostovanja profesora iz inostranstva - Londona, Trira, Podgorice.

 

Otvaranju skupa prisustvovali su i predstavnici svih drugih verskih zajednica i crkava u Srbiji: nadbiskup Stanislav Hočevar, reis-ul ulema Adem Zilkić, rabin Isak Asiel i zamenik reis-ul-uleme Muhamed Jusufspahić.

 

[Анастасија]

Hvala Bogu, jedno razumno pravoslavno razmišljanje i mišljenje.Pojašnjenje za sve one koji bi nauku i veru da svađaju svojim protestantskim pristupom veri.

 

I vera i nauka imaju jedan cilj ( naravno uvek postoji zloupotreba sa obe strane) dobrobit ljudi i čovečanstva, svaka sa svog stanovišta gledanja i znanja.

[Аурор]

Konačno da se nešto kaže što nema veze sa Kosovom i politikom...

 

Ejmen.

[grigorije22]

Ali usledio je reponse ili ti refuted 

 

http://ateisti.com/nauka-i-religija-apsolutn-suprotnosti/

[Аурор]

Ali usledio je reponse ili ti refuted 

 

http://ateisti.com/nauka-i-religija-apsolutn-suprotnosti/

 

 

Joj bože blamiranja...

[Midrash]

Pa zdušno se trude da dokažu da su nastali od majmuna

[Midrash]

Nadam se da se ne ljutite, ali evo delić o doprinosu KC nauci i kulturi Zapada - svakako to izvire iz naših zajedničkih izvora:

 

Mnogi narodi su dobili svoje prve spomenike pismenosti prevodima litirgijskih knjiga i Biblije. Ne treba posebno napominjati da je slovenski jezik prvi put kodifikovan i dobio pismo upravo prevođenjem Biblije i liturgijskih knjiga od strane braće Ćirila i Metodija. Njihovo delo je i prvi slovenski Zakonik. Upravo ove godine obeležavamo i 1150 godišnjicu od dolaska braće među Slovene. Centralno mesto grčkog i latinskog jezika u Crkvi je doprinelo i pismenosti ne samo evropskih naroda. Latinsko pismo je danas najraširenije pismo na svetu. Pored ćirilice Crkva je zaslužna i za razvoj armenskog i gruzijskog jezika i pisma.

Oko manastira i crkava su se već od sredine drugog veka počele da organizuju škole i akademije. Krajem 12. tog veka se osnivaju prvi univerziteti a oko njih i pravi naučni centri tog doba. Među njima su i danas visoko cenjeni Sorbona, Oksford i Kembridž, Univerziteti u Bonu, Beču, Hajldebergu, Kelnu, u Bolonji, Padovi, Napulju i mnogi drugi. Univerziteti su bili sasvim nova pojava u istoriji civilizacije, a sistem organizacije na fakultete, sistem kurseva, ispita i akademskih zvanja je u većoj ili manjoj meri očuvan do danas. Papa Inocent  IV (1243-54) je opisao univerzitete kao:“reke nauke koje navodnjavaju i čine plodnim tlo sveopšte Crkve.“ Upravo je način obrazovanja na univerzitetima direktno doprineo i razvoju današnje nauke svojim slobodnim pristupom istraživanja, debatama i diskusijama na razne teme. Do sredine 15.tog veka u Evropi je bilo preko 50 univerziteta (treba napomenuti da je to bilo 70 godina pre reformacije).

Sistem univerziteta je iznedrio i mnoge naučnike koji su postavili temelje današnjoj nauci. Mnogi od njih su bili laici ali velik je i broj sveštenika čiji je rad udario temelje današnjim naučnim oblastima: o. Djanbatista Rikoli je prvi izmerio ubrzanje tela koje slobodno pada; o. Atanasius Kirher se smatra ocem egiptologije, p. Ruđer Bošković, Isusovac, se smatra ocem moderne atomske teorije – Isusovci su se posebno izdvojili svojim radom: 35 kratera na mesecu je nazvano po isusovačkim naučnicima i matematičarima. Do 18-tog veka, oni su doprineli razvoju sata sa klatnom, pantografa, barometra, teleskopa i mikroskopa, a bavili su se i magnetizmom, optikom i elektricitetom. P. Anđelo Seki, se često naziva ocem moderne astrofizike, a radio je u Vatikanskoj observatoriji, koja je osnovana 1582.g. odakle je potekla i reforma kalendara kojeg danas koristimo, a koji je nazvan po papi Grguru XIII. Jednu od danas najpoznatijih naučnih teorija, teoriju o Velikom prasku, je predložio katolički sveštenik o. Žorž Lematr (Georges Lemaitre). Avgustinijanski redovnik Gregor Mendel (umro 1884.g.) je osnivač nauke genetike, na bazi svojih detaljnih istraživanja nasleđenih karakteristika oko 29.000 stabljika graška.

Pored filozofije, gde je doprinos Crkve takođe ogroman u likovima poput sv. Avgustina, pa preko sv. Tome Akvinskog, sv. Anselma Kanteberijskog, Duns Skota, Suareza, Paskala, pa do Edit Štajn, Elizabete Anskombe i drugih, Crkva je uticala značajno i na ostale društvene nauke, posebno pravne nauke. Reforma pape Grgura VII (+1085.g.) inicirala je stvaranje crkvenog i zakonika evropskih država. Rezultat primene filozofije na pravo, dovelo je uz pomoć rada mnogih monaha, kao što je Gracijan (12.v.) do stvaranja prvog potpunog sistematskog zakonskog korpusa. Iz njihovog rada su i danas u pravu ostali principi kao što su: jednakost pred zakonom, reciprocitet prava, međunarodno pravo, suđenje sa porotom, i sl.

Svakako ovde nemamo dovoljno prostora da prikažemo makar glavne oblasti društvenih i prirodnih nauka na kojima su članovi Crkve i Crkva sama ostavili svoj pečat, ali i ovaj letimični pogled opovrgava tezu, koja se sve više ističe kako se napredak prirodnih nauka ubrzava, da je stav vere nužno u suprotnosti sa stavovima nauke.

Kao što nauka služi Crkvi da se dođe do dublje spoznaje Boga u svetu, i umetnost u Crkvi je u funkciji hrišćanske poruke. Umetnost nije prisutna u hrišćanstvu samo kao sredstvo kojim se oplemenjuje prostor ili duh, već je snažan instrument kojim čovek izražava i svedoči to da je stvoren na sliku Božju. Sve dobro i lepo, onaj sklad Božji koji je u čoveku, upravo u umetnosti dobija svoj najsjajniji izraz. Lepe umetnosti, a na posebnom mestu sakralna umetnost, po rečima saborskih otaca (II Vatikanski Sabor, konstitucija SC), svojom se naravi odnose na beskrajnu Božju lepotu, i trude se da je „na neki način izraze ljudskim djelima“(SC 122.)

Postajući sve važniji faktor u društvu, a nakon Milanskog edikta, čiju 1700. Godišnjicu takođe obeležavamo ove godine, i dominantna religija u Rimskom carstvu, Crkvena umetnost je načinila odlučujući uticaj na kulturu Zapada uopšte.

Ako bi počeli ovo kratko razmatranje od Biblije, kao jednog od stubova hrišćanske vere, lako bi došli do zaključka da se umetnost Zapadne kulture ne može ni zamisliti a ni razumeti bez poznavanje iste. Biblijski tekstovi, psalmi, priče, slike su u temelju ogromnog broja umetničkih dela, pa bi bez poznavanja same Biblije i ta dela ostala nerazumljiva. Predstavljanje Biblijskih izveštaja u likovnoj umetnosti, a na prvom mestu u Crkvenom slikarstvu, poslužilo je i kao prvo sredstvo edukacije masa (Freske, Biblija za siromašne).

Posebno mesto, svakako, zauzima i muzička umetnost. Kardinal Kasper je na jednom mestu izjavio, da je upravo muzički izraz onaj jezik kojim je čovek govorio pre nego što je Bog razdelio jezike baš zbog univerzalne razumljivosti iste bez ikakvih posrednika.  Doprinos Crkve muzičkoj umetnosti se ogleda u mnogim stvarima – način zapisivanja muzike, notni sistem, se razvio u Crkvi, mnemonička tehnika koju je izmislio Guido iz Areca (1003) (do-re-mi) i danas se koristi u obeležavanju nota i tonaliteta. Od 10.tog veka prisutan je i razvoj polifonog horskog pevanja kojeg su iznedrile katedrale pevačke škole i horovi. Gregorijansko pevanje, nastalo u 6.veku i danas je rado slušano.

 

Obračajući pažnju na uzvišenost umetnosti koja se koristi u bogoslužju, Crkva je ostavila snažan pečat i time što je oduvek podržavala umetnike, školujući ih i naručivanjem od njih dela učestvovala u njihovom uzdržavanju. Veliki broj remek dela umetnosti su upravo i nastala da bi bila korišćena u liturgiji. Svakako, stvarajući dela za Crkvu, hrišćanska poruka se prelivala i u njihova dela namenjena i za izvođenje van Crkve. 

[Аурор]

Pa zdušno se trude da dokažu da su nastali od majmuna

 

Evolucija i ne kaže da smo nastali od majmuna.

 

Ali neki budu na Dawkins nivou pa evoluiraju, a neki ne, pa im se priviđa neki sukob između religije i nauke.

[Number15648]

Је л' "наука" као што је учење еволуције, старост земље од једно 4,6 милијарди година и природни закони итд. ? То је псевдонаука.

[Midrash]

Evolucija i ne kaže da smo nastali od majmuna.

 

Ali neki budu na Dawkins nivou pa evoluiraju, a neki ne, pa im se priviđa neki sukob između religije i nauke.

 

Evolucija možda i ne kaže, ali bez obzira ovi iz "udruženja" uspešno to na sebi dokazuju

[Juan Valdez]

Pa zdušno se trude da dokažu da su nastali od majmuna

 

Па кад има много таквих као ти који представљају веру, нормално је да се појаве незналице на другом крају спектра.

[Аурор]

Је л' "наука" као што је учење еволуције, старост земље од једно 4,6 милијарди година и природни закони итд. ? То је псевдонаука.

 

Joj Bože...

 

 

 

Па кад има много таквих као ти који представљају веру, нормално је да се појаве незналице на другом крају спектра.

 

 

Pa dobro, jasno je da se bulk sa obe strane slaže (implicitno ili ne) da konflikt postoji, ali to nije ni bitno...

[Midrash]

O ...vidi, javlja se drugi kraj spektra

[Juan Valdez]

Joj Bože...

 

Земљу су створили ванземаљци, исти они који су нам послали анђела Теслу.

[Аурор]

.