Ословљавање или зашто сам побегла од Патријарха

[Gordana .]

Свакако, нисам плашљива иначе. :bla:

[Arsenija]

Mozda je i doza straha od velicine Patrijarha uticala na "beg"? Obicno ljudi kad se iznenada susretnu sa poznatim licima,ostanu nemi,nepripremljeni,okamenjeih crta lica.blagotelecih pogleda i onda da ne ispadnu olicenje svog straha ,najsigurnije je da smugnu na sigurnije mesto dok hrabrost ne umiri talase panike.Svakom se desi,heheheh!

0102_laugh  0102_laugh  0102_laugh

Sa posebnim osvrtom na blago teleći pogled......Ma ja sam sama sebi užasno smešna. 

Stalno se blamiram i zasmejavam sve oko sebe,ili nešto slučajno slomim ili kažem nešto dvosmisleno.

 

No,ovo je ozbiljna tema.Obraćanjem mi iskazujemo poštovanje...pa nije strašno ako nisi znala kako da se ponašaš u tom momentu i to što si nestala sa "mesta zločina",samo je znak da si imala dobru nameru...

Kad kažeš neku glupost nema nazad...

[marko_13]

Свештеник се поздравља при сусрету са "Помаже Бог! Оче, благослови!" Кад свештеник благослови верника, овај му целива руку. Свештенику се целива рука без обзира на године свештеника и онога који целива. Свештеник се у разговору ословљава са "оче", рецимо "оче Петре", или ако је прота, може се рећи "оче прото".

 

Ђакон се ословљава са "оче ђаконе".

 

Владика се ословљава речима "Ваше Преосвештенство" или "Преосвећени Владико" или неформално само "Преосвећени".

 

Митрополит се ословљава се "Ваше Високопреосвештенство", а патријарх "Ваша Светости".

 

Монахиње се ословљавају са "сестро" а игуманија са "мати". Мушка монашка лица се ословљавају са "оче", "оче игумане" или "оче архимандрите".

[Guest - . . .-]

Има негде она слика са свим свештеним чиновима и са ословљавањима, ако би неко нашао било би одлично да постави овде.

[Срђан Ранђеловић]

[školarac]

Свештеник се поздравља при сусрету са "Помаже Бог! Оче, благослови!" Кад свештеник благослови верника, овај му целива руку. Свештенику се целива рука без обзира на године свештеника и онога који целива. Свештеник се у разговору ословљава са "оче", рецимо "оче Петре", или ако је прота, може се рећи "оче прото".

 

Ђакон се ословљава са "оче ђаконе".

 

Владика се ословљава речима "Ваше Преосвештенство" или "Преосвећени Владико" или неформално само "Преосвећени".

 

Митрополит се ословљава се "Ваше Високопреосвештенство", а патријарх "Ваша Светости".

 

Монахиње се ословљавају са "сестро" а игуманија са "мати". Мушка монашка лица се ословљавају са "оче", "оче игумане" или "оче архимандрите".

Zar se i monahinje ne oslovljavaju sa mati?

[Млађони]

Ja ne smatram te formalnosti vazne. Bitno je da ima postovanja, sad koje reci tacno upotrebiti - nije ekstremno vazno. 

[Ленка*]

А, шта значи ово "црвени појас"? Ја сам у животу само једног свештеника видела (и даље га по некад сретнем ) са овим појасом, (ако изузмемо поп Ћиру и поп Спиру - Спира је имао црвени, а Ћира плави појас :cheesy2: )

[marko_13]

То су одликовања за одређене свештеничке заслуге наслеђене из Аустро-угарске. Данас се све ређе додељују.

[свештеник Александар]

@Gordana Majkić- Ух какве Ви онтолошко егзистенцијалне проблеме имате,скоро за Достојевског.

[Ленка*]

То су одликовања за одређене свештеничке заслуге наслеђене из Аустро-угарске. Данас се све ређе додељују.

 

Хвала.

[Владан Здравков Меденица]

Пошто сте ријешили дилеме (чини ми се) како се ко ословљава, да ли можете да ми кажете зашто неки свештеници или монаси/монахиње не желе да дају благослов. Не односи се то на ситуације када нпр је ту присутан и неко већи по чину, па из пристојности ти укаже на њега, да од тога тражиш благослов, него једноставно никада не даје благослов (не дозвољава ни да га у руку пољубиш.).

Доста је таквих примјера. Посебно од Игуманија (и монахиња). Колико се сјећам, мени Игуманија манастира Ћелија код Ваљева (давно, чини ми се 2008.) није хтјела дати благослов. Није ми било  јасно, мада су ми рекли и други који су тада били, да је и њих одбила, ал је била врло културна и савјетовала нас и причала нам. Надам се да нисам помијешао манастир. Чини ми се да је то тамо било... ни не сјећам се више.

[Orthophill]

Пошто сте ријешили дилеме (чини ми се) како се ко ословљава, да ли можете да ми кажете зашто неки свештеници или монаси/монахиње не желе да дају благослов. Не односи се то на ситуације када нпр је ту присутан и неко већи по чину, па из пристојности ти укаже на њега, да од тога тражиш благослов, него једноставно никада не даје благослов (не дозвољава ни да га у руку пољубиш.).

Доста је таквих примјера. Посебно од Игуманија (и монахиња). Колико се сјећам, мени Игуманија манастира Ћелија код Ваљева (давно, чини ми се 2008.) није хтјела дати благослов. Није ми било  јасно, мада су ми рекли и други који су тада били, да је и њих одбила, ал је била врло културна и савјетовала нас и причала нам. Надам се да нисам помијешао манастир. Чини ми се да је то тамо било... ни не сјећам се више.

 

А како може да благослови неко ко нема свештенички чин? Први пут чујем да и монахиње и игуманије дају благослове... Ја лично када видим неку стару калуѓерицу целивам јој руку, али само ради старости(исто тако целивам руке и моје баке и деке). Исто је и за монахе који немају свештенички чин.

[Dijasporka]

I tako ja zivela u Italiji, nidje nikog svog da prozborim rec srpskog...i saznam jednog dana da u blizini postoji manastir u kom zivi monahinja Srpkinja...eto meni srece...ali onda krece panika...je li ona igumanija...kako da joj se obratim...mozda je bolje da ni ne odem da je obidjem...na sta mi rece moja mudra majka: "Nadja, ne budali, idi tamo i reci joj "Pomoz' Bog!", bice to sasvim dovoljno", i eto, tako je i bilo, a ona kad je cula da pricam srpski poskocila od srece, izgrlila me, izljubila i sve formalnosti padose u vodu

[Paladije]

Bilo je staraca obicnih monaha koji su kada su davali blagoslov znali da poljube u glavu onome kome su davali...inace monasi i bez svestenickog cina mogu da daju blagoslove pod uslovom da im to odobri iguman manastira u kome monahuju...takav je obicaj cesto bio prisutan ma Valamu gdje je bilo mnogo skitova sa obicnim monasima podviznicima...