Ovako se pravi država: Kako je pre 65 godina nastao Izrael

[Ignjatije]

OVAKO SE PRAVI DRŽAVA: Kako je pre 65 godina nastao Izrael (FOTO) (VIDEO) Na današnji dan 1948. godine David Ben Gurion proglasio je Državu Izrael, čime je kulminirao građanski rat u Palestini, i čime su Jevreji u svojoj svetoj zemlji otvorili vrata pakla: sve okolne arapske države su nagrnule na njih u želji da ih zbrišu sa lica zemlje. Ipak, Izraelci su sami protiv svih izvojevali pobedu i time svoju slobodu i nezavisnost

 

 

 

 

 

 

Foto: Wikipedia

Teritorija “svete zemlje” – svete za sve tri velike avramovske religije (hrišćanstvo, judaizam i islam) – jedna je od najkontinuiranije naseljenih delova planete Zemlje, a Jevreji su na njoj živeli – pouzdano se zna – od početka drugog milenijuma pre nove ere, pa sve do početka prvog milenijuma nove ere. Za to vreme su na njoj  brojna kraljevstva uspostavljali, gubili i obnavljali. Raseljavani su i vraćali su se iz ropstva.

 

“Obećana zemlja” ih je vukla sebi kao magnet.

Međutim, događaji od pre dve hiljade godina nalaze se u srcu problema u kome se danas nalazi prostor Bliskog istoka, a konkretno Izrael i Palestina.

Rimsko carstvo vladalo je ovom teritorijom već stotinak godina u tom trenutku, na ovaj ili na onaj način, kada su Hebreji 66. godine podigli ustanak. Završen je 73, ali je prelomni trenutak bio 70. godine, kada je Jerusalim bio pod opsadom koja se završila rušenjem Hrama. Sve što je od njega ostalo, danas je Zid plača, najsvetije mesto judaizma.

Foto: Wikipedia/Steerpike

Ovaj rat, kao i ustanak pedesetak godina kasnije, efektivno je očistio Judeju od Jevreja: oni koji nisu prognani su pobijeni – neki izvori govore i o pola miliona mrtvih. Ostala je samo mala, zanemarljiva grupa ovog naroda.

Narednih dve hiljade godina smenjivali su se Rim, naslednica mu Vizantija, Arapi i Turci.Britanska imperija stiže 1917. godine.

CIONIZAM I BRITANSKI MANDAT U PALESTINI

Novo useljavanje Jevreja u Palestinu počinje već u 15. i 16. veku, kada su se pozicionirali u “četiri sveta grada” – Jerusalimu, Tiberijadu, Hebronu i Safedu. Međutim, prvi krupni talas počinje tek sa razvojem cionizma kao političkog pokreta u 19. veku: pomenuta ideologija tražila je povratak naroda Izrailja u “obećanu zemlju” i uspostavu jevrejske države, a ime je dobila po Sionu, sinonimu za Jerusalim. Kabala, na primer, Jerusalim vidi kao spoljnu manifestaciju Siona.

Tokom Prvog svetskog rata, britanski ministar spoljnih poslova Artur Balfur obećao je Svetskom jevrejskom kongresu državu u Palestini koja je u tom trenutku bila pod upravom Otomanskog carstva i na kojoj su u tom istorijskom momentu ogromna većina bila palestinski Arapi.

Foto: Wikipedia/Ziko

Kako su se umnožavali pogromi nad Jevrejima u Evropi, ubrzavao se i proces njihovog naseljavanja u Palestini: između 1904. i 1914. stiglo je 40.000 ljudi, i to pretežno ortodoksnih. Stigli su, ipak, i socijalisti koji su osnovali pokret kibuca, odnosno poljoprivrednih zadruga u kojima je sve u kolektivnom vlasništvu.

Rast nacizma i antisemitizma na Starom kontinentu doveo je do novog, ogromnog influksa Jevreja, što je polako počelo da zabrinjava Arape i izazvalo ustanak Palestinaca protiv britanske uprave 1936. godine, koji je trajao do 1939. Okončao se “sečom knezova” u Palestinaca, koji su u presudnu deceniju ušli obezglavljeni. Sa druge strane, zbog želje da ostanu u dobrim odnosima sa muslimanima na Bliskom istoku, Britanci su doneli tzv. Beli papir, koji je ograničio upliv Jevreja u Palestinu.

Ipak, i pored svih zabrana koje su Englezi pokušavali da sprovedu, Jevreji su činili 33 odsto ukupnog broja stanovnika ovog područja na kraju Drugog svetskog rata, iako su zauzimali tek mali deo teritorije (po nekim izvorima samo 5 odsto).

KUVANJE

Foto: Wikipedia

Jevrejske paravojne formacije, pre svega Hagana (“Odbrana”) koja je delovala pod ingerencijom Jevrejske agencije, zvaničnog tela ovog naroda u Palestini, i koja je prevashodno služila da se odbrani od arapskih ataka, i ekstremističke organizacije poput Irguna (koji se odvojio od Hagane) i Lehija (koji se odvojio od Irguna), počele su svoju aktivnu borbu za nezavisnost, a protiv engleske okupacije.

Irgun i Lehi su se okrenuli i terorizmu, pa su tako 22. jula 1946. godine digli u vazduh hotel “Kralj David” u Jerusalimu, u kome se nalazio glavni štab britanske okupacione sile: bilans je bio 91 mrtvih i 46 ranjenih.

Uskoro su Britanci, da li zbog toga ili zato što su hteli da operu ruke, najavili svoje povlačenje iz Palestine, a da nisu rešili problem u kome se zemlja nalazila. Sramotan primer “pranja ruku”.

Foto: Wikipedia

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 15. maja 1947. godine formirala komitet čiji je cilj bio iznalaženje rešenja budućnosti Palestine. Iste godine, 3. septembra, predstavili su svoj izveštaj koji je podrazumevao formiranje jevrejske države, palestinske države i Jerusalima kao slobodnog grada pod međunarodnom upravom, 29. novembra izveštaj je usvojen kao zvanični predlog UN.

Jevreji su prihvatili predlog i slavili na ulicama svojih gradova. Arapi su ga odbili. Istog dana počeo je građanski rat.

GRAĐANSKI RAT 1947-48

Foto: Wikipedia

Počelo je napadom jedne arapske bande na jevrejski autobus na obalskom putu u blizini Kfar Sirkina u 8.20, 30. novembra, u kome je stradalo pet civila. Pola sata kasnije presreli su još jedan autobus i ubili dvoje. U trećem autobusu stradala je jedna osoba. Irgun i Lehi su odgovorili bombom na pijaci u Jerusalimu u kojoj je stradalo šestoro ljudi, a 42 ranjeno. Besna gomila Arapa je potom masakrirala 39 Jevreja.

Tako je počela spirala nasilja. Do kraja marta 1948. godine bilo je ukupno 2.000 mrtvih i 4.000 ranjenih, što znači da se događalo od 100 do 200 ubistava nedeljno.

Uključivanje u sukob Arapske oslobodilačke vojske, dobrovoljaca iz drugih muslimanskih zemalja, i Vojske džihada dovelo je do blokade 100.000 Jevreja u Jerusalimu koji su ostali bez hrane i vode, ali i opsade izolovanih kibuca i jevrejskih naseobina širom zemlje.

Foto: Wikipedia

Istovremeno, počela je transformacija Hagane u pravu armiju i snažna diplomatska aktivnost koju je pre svega predvodila Golda Meir, koja je skupljala novac u Americi, ali i izdejstvovala podršku Staljina, zahvaljujući kojoj je Izrael u toku druge faze bitke za državu kupovao oružje iz Čehoslovačke.

David Ben Gurion, predsedavajući Jevrejske agencije i defakto lider palestinskih Jevreja od kraja Drugog svetskog rata, naložio je Hagani da osmisli plan koji će konsolidovati rascepkanu teritoriju buduće države, kako bi se što bolje spremili za nadolazeću invaziju arapskih zemalja.

Foto: Wikipedia

“Plan D” bio je uspešan i na samom kraju britanske uprave – koja je u toku celog trajanja građanskog rata bila više zainteresovana za povlačenje nego za smirivanje strasti – Jevreji su povezali gotovo sve svoje teritorije.

Jedna od posledica ovog građanskog rata je bilo i “čišćenje” područja pod jevrejskom upravom od Palestinaca koji su ili proterani ili pobegli. Istoričari se i dalje spore oko glavnih razloga ovog prvog talasa egzodusa. Bilo kako bilo, preko 250.000 Arapa je izbeglo iz svojih domova u ovom periodu sukoba.

Jedan od verovatno presudnih momenata je bio pokolj nad Arapima u selu Deir Jasin zapadno od Jerusalima 9. aprila 1948. godine, kada je oko 120 boraca Irguna i Lehija (delujući na svoju ruku) masakriralo preko 100 Palestinaca, a ostatak proteralo. Iako je Jevrejska agencija sa Haganom osudila ovaj zločin, Arapima je na taj način uteran strah u kosti, pa su mnogi bežali čim bi čuli da se približava izraelska armija.

Uopšte gledajući, građanski rat je okončan odlučujućom jevrejskom pobedom. Pravi izazov, međutim, tek se bližio.

DEKLARACIJA O PROGLAŠENJU DRŽAVE IZRAEL

Foto: Wikipedia

Dan pre isteka britanskog mandata, 14. maja 1948, David Ben Gurion proglasio je “uspostavljanje jevrejske države u zemlji Izraela, koja će se zvati Država Izrael”.

Rat u Palestini ušao je u drugu fazu.

JEVREJI SAMI PROTIV SVIH: ARAPSKO-IZRAELSKI RAT 1948.

Premda je ideja o intervenciji arapskih zemalja iz okruženja u Palestini imala svoje proponente od samog početka građanskog rata, snažan otpor u vladama tih država sprečavao je da to toga i dođe. Tek kada je postalo jasno da Palestinci sami ne mogu protiv dobro organizovanih Izraelaca, ova opcija je prevagnula.

Britanci su sa svoje strane, nakon propasti plana UN o podeli Palestine, podržali namerujordanskog kralja Abdulaha da anektira područja koja su trebala da budu u sklopu palestinske države.

Svaka članica Arapske lige, formirane od strane Velike Britanije, koja je napala Izrael (a to su bili Egipat, Sirija, Transjordanija, Irak i Liban, ali i dobrovoljci u sklopu Vojske džihada i Arapske oslobodilačke armije, kao i volonteri Muslimanskog bratstva, Saudijske Arabije, Jemena, Pakistana i Sudana), imala je svoje motivacije, želje i težnje, nije postojala jedinstvena komanda na terenu, a to je u startu oslabilo njihov front koji je bio sukobljen sa jedinstvenom jevrejskom populacijom (sukob ekstremističkog Irguna sa Haganom i Jevrejskom agencijom brzo je završen prihvatanjem Irguna da stane pod zapovedništvo Hagane).

Ipak, ništa nije moglo da promeni činjenicu da je maleni i po populaciji malobrojni Izrael doslovno bio sam protiv svih.

Foto: Wikipedia

Prvobitna ofanziva arapskih sila bila je dosta uspešna, i samo postojanje mlade jevrejskedržave bilo je dovedena u pitanje - 11. juna 1948. godine UN proglašava primirje koje su obe strane iskoristile za regrupisanje, naoružavanje i pripremu za narednu fazu rata.

David Ben Gurion je u tom periodu konsolidovao izraelsko vojno zapovedništvo i od Hagane napravio Izraelske odbrambene snage (IDF), zvaničnu vojsku koja i danas postoji. Sve milicije, uključujući i Irgun i Lehi, stavljene su pod njenu kontrolu.

Uz međunarodno posredovanje predvođeno švedskim diplomatom grofom Bernadoom počeli su pregovori o budućnosti Palestine, ali su propali, pa su 9. jula borbe nastavljene.

Foto: Wikipedia

Izrael je nizom manjih operacija nastojao da vrati pod svoju kontrolu teritoriju koju je izgubio tokom prethodnih meseci, ali i da se proširi izvan područja koje mu je bilo namenjeno planomUN. Operacija „Dani“ izvedena je na središnjem delu bojišta kod mesta Lod i Ramle radi razdvajanja arapskih vojski. Izraelska ofenziva „Dekel“ bila je na severu Palestine, a rezultirala je izraelskim osvajanjem grada Nazareta i donje Galileje. Istovremeno, izraelsko ratno vazduhoplovstvo napalo je glavne arapske gradove Kairo, Damask i aman.

Na pritisak UN 18. jula sklopljeno je novo primirje s namerom oživljavanja pregovora, ali je konačni udarac mirnom rešenju sukoba zadalo ubistvo grofa Bernadotea, koga su ubilijevrejski ekstremisti iz Lehija.

Izraelske pobede stvorile su nesuglasice između arapskih saveznika u pogledu daljeg vođenja rata – Jordan i Irak su bili spremni na pregovore s Izraelcima, dok je egipatski kralj Faruk I podržavao nastavak borbi.

Foto: Wikipedia

Završna faza rata počela je početkom oktobra izraelskom ofanzivom na južnom bojištu. U njoj su nakon deset dana borbi Egipćani odbačeni u pojas Gaze. Krajem decembra 1948. godine Izraelci su krenuli u novu ofanzivu na području pustinje Negev. Nakon što je izraelska vojska odsekla egipatske snage u Gazi, egipatski kralj Faruk pristao je na primirje.

Prekid vatre između Izraela i Egipta potpisan je na ostrvu Rodosu 24. februara 1949, i time je okončan rat.

Izraelska teritorija je nakon rata bila veća za otprilike 3.400 kvadratnih kilometara od one koja mu je bila namenjena UN-ovim planom podele. Od delova Palestine koje su nadzirale arapske vojske prostor zapadne obale reke Jordan anektirala je Transjordanija koja je 1949. promenila ime u Jordan, dok je područje Gaze bilo pripojeno Egiptu.

PALESTINSKI EGZODUS

Foto: Wikipedia

Na arapskom poznat kao Nakba, što znači “katastrofa”, palestinski egzodus iz Palestineefektivno je Izrael lišio svakog problema sa neprijateljski nastrojenom manjinom u svojim “nedrima”.

Između 711.000 i 725.000 Arapa napustilo je, izbeglo ili bilo proterano iz svojih domova tokom građanskog rata i Arapsko-izraelskog rata.

Premda je Izrael 1949. godine predlagao da se 100.000 Palestinaca vrati kao znak dobre volje, do njihovog masovnog povratka nikada nije došlo. Veliki broj njih je u izbegličkim kampovima u Libanu, Jordanu, Egiptu, ali i u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali koje je Izrael okupirao tokom Šestodnevnog rata 1967. godine.

RAT NIKADA NIJE NI PRESTAO

Foto: Tanjug/AP

Iako je završen, rat u suštini nikada nije prestao, a pojedinačni konflikti Izraela sa svojim susedima mogu se posmatrati i kao različite faze jednog te istog sukoba koji i dalje bukti.

Godine 1956. bio je to rat na Sinaju, šezdesetih rat zbog vode, 1967. godine gorepomenuti Šestodnevni rat, 1973. godine Jom Kipurski rat, 1982. rat u Libanu, kao i 2006, zatim rat u Gazi dve godine kasnije: to su samo neki od sukoba, od kojih je poslednji sukob sa Hamasom lane.

Izrael nikada neće popustiti, Arapi nikada neće odustati. Zbog toga pitanje čija je “sveta pustinja” i dalje čeka svoj odgovor.

[grigorije22]

Rusi nama neće ni metak besplatno da dadnu akamoli atomsku bombu..))

 

Treba i rakete da nam daju od jedno 3000 kilometara dometa.

[Justin Waters]

Nacin kako je nastao Izrael nije za primjer. Da bi se oni tamo naselili potisnuli su Palestince prakticki na ovo gdje su danas, pojas Gaze i Zapadna Obala. 

 

Ono sto se desilo Palestincima sa Izraelom, to se desilo Srbima sa siptarima na Kosovu. 

 

Medjutim to poslije kako se razvijao Izrael, to je za svaku pohvalu. Godinama uspjevaju da drze Izrael naprednom zemljom u veoma teskom okruzenju, gdje su oko tebe prakticki svi neprijatelji koji zele da te zbrisu sa lica zemlje. Od pustinje su napravili plodno tle, osmislili tehniku navodnjavanja koja je danas najpoznatija za uzgajanje stabljicastih biljaka. JAko su uredjeni, imaju odlicnu infrastrukturu, imaju razviene gradove, imaju dobru zdravstvenu zastitu, imaju dobro obrazovanje, jaku diplomatiju, i jaku vojsku. Dobro su organizovani nema sta. 

[Владан Здравков Меденица]

Читајући ово, дошао сам до закључка да као народ треба да се замјеримо американцима, па ће онда американци да проћерају милионе Срба из америке и онда ћемо ми тако да се намножимо и ето нама начина да вратимо Космет
И још да се замјеримо и њемцима и аустралијанцим и аргентинцима, па ми би тако и Српску Крајину ослободили Хеххехеех


Фасцинира ме прича о Израелу, али никако да нађем неке Арапске податке (на мени разумљивом језику) о томе Арапско-Израелском рату, када су сви јурнули на Јевреје. Једноставно ми несхватљиво да су могли да их побиједе. Мора да ту има нешто што се прећуткује. Или су остали дошли са по 100 војника или је неко Израелу помагао.

[Ромејац]

Једноставно ми несхватљиво да су могли да их побиједе. Мора да ту има нешто што се прећуткује. Или су остали дошли са по 100 војника или је неко Израелу помагао.

 

Једноставно је, тамо није било никаквих фабрика оружја. Јевреји су били активнији и паметнији па су одмах почели да купују оружје на западу. А мноштво јевреја у САД-у помагало је цинонистички покрет у Палестини. Они су излобирали да САД призна Израел и прода оружје јеврејској држави. Са друге стране арапи нити су имали своје оружје (били су бедније опремљени од јевреја на почетку сукоба). Имали су само бројност. Јевреји су имали тактику  и набавили су добро наоружање па су арапе лако поразили. Исти је случај и данас. Пар милиона јевреја у окружењу 100 милиона арапа па арапи страхују од Израела. Арапске војске су слабо и неквалитетно наоружане у поређењу са Израелом.

[Justin Waters]

I Arapi su proteravali Jevreje, nekih 900.000 ljudi, a cilj im nije bio da vrate neke izgubljene teritorije nego da unište Izrael i oteraju sve Jevreje. Kako nisu uspeli nego su poraženi sad svuda kukaju kako im je učinjena velika nepravda, poput Albanaca koji nisu umorni da ponavljaju šta im je činio jedan Milošević, ali šta su oni sve činili Srbima, to nikome ništa. Ili mi smo genocidna nacija a nas su prvo napadali i najviše ubijali i proteravali, tj. napravi od žrtve zlikovca, i ovde su svi naši "dobročinitelji" složni, naravno, kako da ne, jer onda bi ispalo da su oni ustvari ono što nama prebacuju.. 

 

Pa da cilji im je bio da vrate otete teritorije, sta je cudno? 

 

Svako pravdanje Izraela da osnuje drzavu na teritoriji gdje su zivjeli veicnom Palestinci, treba onda da opravda i siptarsko zauzimanje Kosova. 

[Justin Waters]

Palestinci nisu istjerali Jevereje vec Rimljani. Palestinci su starosjedioci koliko i Jevreji. Jevreji nisu jedini narod koji je zivio u dolini Jordana u starozavjetno doba. Jevreji nemaju nikakvo pravo na dolinu Jordana nista vise nego drugi narodi koji su zivjeli uporedo s njima. To je prva stvar. Druga stvar je da su hriscani vladali svetom zemljom nekih 400 godina, i onda su dosli Arapi i donijeli islam od koga dobar dio Palestinaca primio, i taj islamski poredak se zadrzao dobrih skoro 1600 godina. Dakle ukupno gledano Jevreji koliko su bili prisutni u Svetoj Zemlji od Mojsija do Hrista, toliko su bili odsutni masovno od Hrista pa do 1948 godine. S obzirom da su toliko bili odsutni, nema tog prava koji moze da im garantuje da se pojave nakon toliko vremena i masovno potisnu drugi narod koji tu u kontinuitetu boravi vec 1400 godina i vise. Da su se nakako uspjeli dogovoriti Jeverji i Palestinci mirnim putem, ok nasi precu su ovdje zivjeli milenijumima unazada, oboje imamo pravo na ovu zemlju, hajmo se dogovoriti kako da je podijelimo, i da su podijelili sve bi bilo ok. Medjutim, ovako svaka strana tvrdi da ima pravo na tu zemlju, ali je cinjenica da su cionisti brutalno potisnuli Palestinski narod i za to nema opravdanja. 

[Sudija]

Тако се отима територија и етнички чисти. Једино не знам где су ти фантастични борци били за време 2 св рата. Да није било примирја од стране УН, арапи би их добили и сада јевреји не би били то што јесу. наравно да је тада скоро цео свет био уз њих, помогли су им тим примирјем јер су добили жестоко наоружање, а из света је дошло још доста јевреја као појачање док је трајало примирје. Починили су жестоке злочине и још се подсмевају томе што се види у интервјуима који су давали учесници тих догађаја.

Али све у свему им свака част, треба и то умети, као што су они урадили. Чудо су направили од Израела и нико им ништа не може. Разликују се и они у вери, размишљањима, нон стоп се свађају, али када је држава Израел у питању, ту су сви јединствени, добро, скоро јединствени. Направили су оазу у оној пустари и државу будућности.

А могли би и требали би да много тога научимо од њих, а не да узимамо само глупости од других.

 

Ček,ček,polagano!

 

Arapi nisu starosedeoci Palestine nego su doseljenici sa Arabijskog poluostrva.Autohtoni narod Palestine su Jevreji a ne Arapi.Ista je priča kao sa Srbijom i šiptarima.

Kada su Rimljani zauzeli Palestinu,oko 46 godine,oni su počeli da naseljavaju Arapska ratnička plemena u Palestinu kako bi za novac i za nove posede Arapi držali Jevreje u pokornosti za račun Rimljana koji nisu mogli da ostavljaju velike garnizone u Palestini jer su ratovali dalje na Istoku,a Jevreji su se stalno bunili.

Arapi-doseljenici su uz Rimski blagoslov počeli da proteruju Jevreje sa njihovih vekovnih ognjišta od kojih su za male pare iznuđivali zemlju i imanja.

Ovo proterivanje Jevreja se nastavilo još žešće po procvatu Hrišćanstva kada je Hrišćanska crkva proglasila da su Jevreji kolektivno krivi za smrt Hristosa.

 

Nasleđe iz titove jugoslavije je da su Srbi i danas naklonjeni Arapima u tom sukobu sa Jevrejima,a ne znaju da je otac Jasera Arafata blagoslovio SS Handžar diviziju za vreme WW II.

 

I tako dalje... .smesko.

[Crveni Baron]

Фасцинира ме прича о Израелу, али никако да нађем неке Арапске податке (на мени разумљивом језику) о томе Арапско-Израелском рату, када су сви јурнули на Јевреје. Једноставно ми несхватљиво да су могли да их побиједе. Мора да ту има нешто што се прећуткује. Или су остали дошли са по 100 војника или је неко Израелу помагао.

 

 

Davno sam citao knjigu o tome, ne secam se ni ko je napisao ni kako se zove, uglavnom pricaju da su se Jevreji izuzetno dobro naoruzali i spremili za odbranu. Uvozili su poljoprivredne masine koje su bile modifikovane i ustvari su uvozili topove i slicne stvari. Ali pametan narod, slozni, zauzeli se za zajednicki cilj. Nisu imali Cedu i drustvo ..

[Zawisza]

Jevreji su izabrani narod...i kraj

[Grizzly Adams]

Jevreji su izabrani narod...i kraj

 

Били су изабрани народ да се међу њима роди Месија. Осим тога, нису ништа посебни или другачији од било ког другог народа.

[Zawisza]

Били су изабрани народ да се међу њима роди Месија. Осим тога, нису ништа посебни или другачији од било ког другог народа.

Ne uopšte, najveći slikari, matematičari, fizičari, hemičari, pisci, ekonomisti... najbrojniji nobelovci i pored vekovnog istrebljivanja od svih naroda na kugli zemaljskoj.

[Ромејац]

На данашњи дан 1948. године Израел је постао независна држава. У време када је створен није било извесно да ће преживети, као што пре тога није било сигурно да ће уопште настати

[Vaske]

Ne uopšte, najveći slikari, matematičari, fizičari, hemičari, pisci, ekonomisti... najbrojniji nobelovci i pored vekovnog istrebljivanja od svih naroda na kugli zemaljskoj.

На то постоји врло једноставан одговор. Управу је Звоне, нипочем другом нису изабрани.

[Н И Н Е]

Нисам погледао филм јер немам времена тренутно али бих волео да чујем ваше коментаре. 

Тантура (2022)